Jump to content
IGNORED

oktobarski salon


kgmr

Recommended Posts

na stranu CV, ludilo se zgusnjava. prorockim snovidjenjima, javnom kandidaturom i svojim strelovitim uskokom u bulju malog i vesica, istice se pazi jebote direktor prodajne galerije beograd 

 

 

"Oktobarski salon će biti kvalitetniji"

IZVOR: TANJUG

Direktor prodajne galerije "Beograd" Mihailo Petković izjavio je danas da prelazak Oktobarskog salona na bijenalno održavanje ne vidi kao grešku, već kao unapređenje kvaliteta salona.

 
 
 
 
203735953054550b4dc99b0350036122_orig.jp
 

 

"Da bi jedno umetničko delo, iz bilo koje oblasti vizuelne umetnosti, nastalo i sazrelo potrebno je više od godinu dana", naveo je Petković u pisanoj izjavi medijima. On je dodao da su izvorni principi Oktobarskog salona u prethodnih deset godina bili narušeni, jer su favorizovani strani kustosi (za velike honorare), kao i strani umetnici. 

"Oktobarski salon je prevashodno bio namenjen domaćim autorima. Iznos honorara koji dobijaju strani kustosi kao i specifikacija troškova nikada nije dospeo do javnosti. Međunarodna izložba je potrebna Beogradu i Srbiji, ali ne u terminu Oktobarskog salona", objašnjava Petković. 

O kvalitetu ovogodišnjeg i Oktobarskih salona u prethodnih deset godina, kako kaže, govori podatak po kojem iz godine u godinu opada broj posetilaca, tako da je to postao minoran broj za manifestaciju za koju se izdvaja preko 20 miliona dinara. "Takođe, o kvalitetu govori i činjenica da srpska likovna kritika ne objavljuje kritičke tekstove, bilo pozitivne bilo negativne", naglasio je Petković. 

On je dodao da vlasnik - Skupština grada Beograda, ima apsolutno legitimno pravo da određuje termin, koncepciju i finansije manifestacije. 

"S obzirom na finansijsko stanje u kulturi mislim da je bijenalno održavanje Oktobarskog salona opravdano i neće narušiti kvalitet, već samo doprineti kvalitetu manifestacije", zaključio je Petković. 

Edited by gazza1
Link to comment
  • Replies 628
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Caligula

    109

  • kim_philby

    104

  • yolo

    79

  • InvisibleLight

    38

Sad, ovim tekstom je zapravo bacila lopticu na volej toj desnoj konzervativnoj ekipi potvrdisvi tezu o "odnarodjenju" a dobrim delom i Kaliguline kritike.

 

 

Pisao ja o tom nicim izazvanom elitizmu onoliko. Jebes drzavu u kojoj sam ja avangarda.

 

 

 

"Da bi jedno umetničko delo, iz bilo koje oblasti vizuelne umetnosti, nastalo i sazrelo potrebno je više od godinu dana"

 

wtf?

Edited by Caligula
Link to comment

nije da je OS bio zamisljen za neku 'elitu' i da se tim 'ponosi'. pa jel su MD i BD gostovali kod zike sarenice tim povodom prosle il pretprosle godine,nznam

onda razgovor u nekoj radijskoj emisiji kada je MD, bas u cilju otklanjanja oreola elitizma i privlacenja publike ispalila onaj 'gaf' sa feministkinjama (nakon cega se izvinila)

 

stvarni su toliko jasne da ne znam sta treba da se diskutuje. cuj nekom smeta dolazak 'stranaca' i stranih kustosa i to sto (mladi) srpski umetnici i na ovaj nacin imaju priliku da izadju iz lokalnih okvira.

to da je njima dolazak na OS tezga bez licnog i prof.interesovanja je glupost, pa jel onomad rene blok licno otkupio 3 ili 4 rada aleksandra dimitrijevica (koje bi u srbiji eventualno prodao za 10x manje pare)

 

 

sad sto je md u ovom intervjuu post ferstum iznela ovako gorki zakljucak ne treba da se uzima za diskvalifikovanje uspostavljenog koncepta OS

sto se tice broje posetilaca kao merne jedinice kvaliteta nekog kulturnog dogadjaja - da ne idemo na tu stranu

Link to comment

nije da je OS bio zamisljen za neku 'elitu' i da se tim 'ponosi'. 

 

btw. ne prica mi se na ovu temu u ovom trenutku jer sada svako izgleda kao Beket kada se stavi pored novopostavljene postanske sluzbenice™

 

Kada dodje trenutak, progovoricu o kulturi u zemlji ciji svaki javni WC ima govno pored rupe i o elitizmu iz te perspektive. Prava kultura prati drustvo, ne ignorise ga. Za ovu zemlju ce se stvoriti nada onda kada neko edukuje narod da ne radi protiv svog interesa i ne sere pored rupe. 

 

Hocu reci, ne moze covek da stavi ruku preko ociju na putu izmedju stana i "Staba" (tako se bese zove mesto promocije knjige srbljanovickinog drugara, kada je Bilja zatvorila oci i zamolila ljude da "doplivaju" na zurku)

Edited by Caligula
Link to comment

Pisao ja o tom nicim izazvanom elitizmu onoliko. Jebes drzavu u kojoj sam ja avangarda.

 

 

 

 

wtf?

neće nove radove, nego priznate™. destilovana malograđanština :isuse:

Link to comment

pa jbga caligula da ne kazem kauboje, opet se vracas na svoj stari problem, to sto umetnost koju ne razumes proglasavas elitistickom. probali ljudi da ti objasne to ali nisi hteo a sad pises o tome da prava kultura prati drustvo, ne ignorise ga. pa evo ti aktuelni oktobarac gde je vecina radova u dijalogu sa drustvom toliko da je mnogima upravo zbog toga los.

 

edit - e da, danas u 5 je poslednje vodjenje po oktobarcu, posle toga u 6 dodela ovogodisnje nagrade. ima i jos nesto posle toga ali se ne secam sada. enivej, lep dan za oprostaj.

Edited by gazza1
Link to comment

Владан Вукосављевић: Две смрти и два морала

pdf.png

За разлику од погибије Бриса Татона, која је била пропраћена незапамћеном хистеријом медија и тадашњег државног врха, недавно убиство Федора Фримермана испред једног београдског сплава пролази готово незапажено.

 

vladan.jpg

Владан Вукосављевић

У Београду је прошле недеље на смрт претучен Федор Фримерман. Према тврдњама медија, несрећног младића линчовало је обезбеђење са једног од сплавова након безазленог повода. Очевици тврде да је у иживљавању учествовало најмање десетак особа, а полиција је лаконски саопштила да су слободе лишена три лица. Федорова родбина и пријатељи са Звездаре запалили су свеће на месту злочина (на слици). Сахрани су присуствовале стотине грађана. Медији су, поред основних вести о догађају, тек у ретким случајевима рекли коју о томе ко се све у Београду бави пословима обезбеђења и онда су се хитро вратили својим омиљеним бесмислицама типа реконструкција владе и летње врућине у јулу.

То је отприлике сува фактографија везана за овај ужасни догађај. Зло и дивљаштво у људима, као битна обележја духа времена у коме живимо, однели су још једну невину жртву, а српска јавност, попут зебри којима током преласка реке крокодили прождиру једног од припадника крда, уплашено ћути и пита се ко је следећи.

Подсетимо се овим тужним поводом на један догађај од пре четири године и размислимо о томе у шта се претвара наше друштво и ко нам намеће двоструки морал и стандарде, са или без немачког захтева о промени свести.

Негде у рану јесен 2009. године у Београду је убијен Француз Брис Татон. Младића из Тулуза – неки кажу хулигана са којим је француска полиција имала проблеме, неки тврде мирног младића и обичног навијача и његове пријатеље – напала је група присталица супарничког тима и нанела му повреде од којих је касније у болници преминуо. Трапава и нестручно спроведена истрага као и на чудан начин вођен судски спор оставили су сумње у то да ли је несрећни Татон био бачен са велике висине или је у смртоносни амбис сам скочио, бежећи од батина. Како год да је било, један млади живот је изгубљен, а кривци су се нашли пред лицем правде.

У случају Татон полиција је експресно ухапсила практично сва лица која су у инциденту учествовала, њих 11 узраста од 18 до 27 година. У случају Федор, упркос тврдњама сведока, које су сви медији пренели, да је у батинању учествовало више од десет лица, приведена су само тројица. Ово нам јасно говори да је у првом случају полиција реаговала широким захватом те притвором и истрагом обухватила све учеснике у инциденту, а да је у потоњем, непознато како, већ на самом почетку дошла до закључка о томе ко су прави виновници од многих који су учествовали.

Покушајмо сада да направимо паралелу између ова два трагична догађаја. У случају Татон полиција је експресно ухапсила практично сва лица која су у инциденту учествовала, њих 11 узраста од 18 до 27 година. У случају Федор, упркос тврдњама сведока, које су сви медији пренели, да је у батинању учествовало више од десет лица, приведена су само тројица. Ово нам јасно говори да је у првом случају полиција реаговала широким захватом те притвором и истрагом обухватила све учеснике у инциденту, а да је у потоњем, непознато како, већ на самом почетку дошла до закључка о томе ко су прави виновници од многих који су учествовали.

У случају Татон сви домаћи медији недељама су писали и извештавали о овој теми, улазећи и у најситније детаље и биографије, како жртве тако и осумњичених. У случају Федор ни речи о окривљенима, осим иницијала, а број чланака и прилога је несразмерно мањи.

Током боравка Бриса Татона у болници, њега су посетили тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић и директор полиције Вељовић. Стицајем околности ова два колоритна лика и данас обављају исте дужности, а није забележено да су посетили породицу настрадалог младића са Звездаре нити да су зуба обелили неком изјавом.

Крокодилске сузе

Поводом смрти Бриса Татона саучешће породици настрадалог упутили су: председник Србије Борис Тадић, председник владе Мирко Цветковић, заменик председника владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министарка омладине и спорта Снежана Самарџић, министар иностраних послова Вук Јеремић, градоначелник Београда Драган Ђилас, митрополит СПЦ Амфилохије Радовић и бројни други посленици из владиног и невладиног сектора.

У случају Татон бесно су заграктале бројне невладине организације, осуђујући поводом злочина и целокупан српски менталитет, и наводну ксенофобију, и нашу такође наводну склоност ка насиљу и дивљаштву према „свему што је другачије“. На екранима су дефиловали сви дежурни стручњаци за „српско питање“, од Ненада Чанка и Чеде Јовановића па до Наташе Кандић и свезнајућег психолога Требјешанина. Данас о случају Федор у овим круговима влада мук.

У случају Татон представници правосуђа (а нарочито гласно Републички јавни тужилац Радовановић) одмах су захтевали трајну забрану навијачких група, брукајући се својим правним незнањем толико да је чак и ноторно неспособни Уставни суд морао да одбије њихове захтеве. Поводом случаја Федор нико из тих структура није јавно поменуо преиспитивање пословања обезбеђења на сплавовима, за која се одавно шушка да су, поред силеџијства, задужени и за снабдевање психоактивним супстанцама врле српске сплаварске омладине.

У случају Татон Ивана Рамић, портпарол Окружног суда, похитала је да изјави да је притвор за осумњичене одређен „због посебно тешких околности под којима је извршено кривично дело као и због високе запрећене казне од 30 до 40 година затвора“. Данас иста госпођа обавља исту функцију, па или је у међувремену онемела, или се закон променио, или је отишла на море, или јој недостаје мотивација за јавне наступе, тек нема је нигде.

Поводом смрти Бриса Татона саучешће породици настрадалог упутили су: председник Србије Борис Тадић, председник владе Мирко Цветковић, заменик председника владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министарка омладине и спорта Снежана Самарџић, министар иностраних послова Вук Јеремић, градоначелник Београда Драган Ђилас, митрополит СПЦ Амфилохије Радовић и бројни други посленици из владиног и невладиног сектора.

Колико је у овом тренутку познато, породици Федора Фримермана саучешће од званичника није упутио нико.

Колико је у овом тренутку познато, породици Федора Фримермана саучешће од званичника није упутио нико. Нико.

Поводом убиства Бриса Татона градоначелник Ђилас је у Београду прогласио једнодневну жалост. У вези са скоро потпуно истим догађајем, у коме је жртва његов суграђанин, таква ствар му очигледно не пада на памет.

Поводом случаја Татон у Врњачкој Бањи је покренута иницијатива да главна улица у том граду промени име и да, уместо Бањска променада, постане улица Бриса Татона.

Градоначелник Београда Драган Ђилас изјавио је у октобру 2009. године, предлажући исту ствар у престоници, да је „сасвим сигурно да ћемо на тај начин заувек обележити тај страшан догађај. Неће то смањити ни тугу ни бол његових родитеља, али ће свакако остати као велика опомена шта се у граду све може догодити“. У међувремену је на месту погибије Татона поставио спомен плочу.

Након убиства Бриса Татона председник државе Тадић, као и бројни други политичари, палили су свеће и лили крокодилске сузе код споменика Кнезу Михаилу (остало је нејасно зашто баш тамо) у знак пијетета према настрадалом. Убијеном Федору пијетет су паљењем свећа на месту злочина, код злогласног сплава, изразили само родбина, комшије и пријатељи. Ако је изостао политикантски циркус на непримереном месту, свакако је бар било искрено и у складу са обичајима.

Да младић са Звездаре неће добити ниједно обележје у граду у коме је живео и био убијен јасно је ваљда сваком хомо сапиенсу који живи у Србији.

Након убиства Бриса Татона председник државе Тадић, као и бројни други политичари, палили су свеће и лили крокодилске сузе код споменика Кнезу Михаилу (остало је нејасно зашто баш тамо) у знак пијетета према настрадалом. Убијеном Федору пијетет су паљењем свећа на месту злочина, код злогласног сплава, изразили само родбина, комшије и пријатељи. Ако је изостао политикантски циркус на непримереном месту, свакако је бар било искрено и у складу са обичајима.

То је укратко хронологија и паралела између два трагична догађаја, скоро идентична по свом спољњем садржају. По околностима које су их у јавности пратиле, они указују на срамотни двоструки морал друштва у коме живимо, а ту пре свега мислим на политичке структуре и медије.

Морамо присилити патуљке

Оно што је у овом случају спорно, то је понашање српске власти и медија. Из свега изнетог јасно се види да је смрти Бриса Татона посвећена далеко већа пажња у односу на истоврсно страдалништво Федора Фримермана. Колико треба бити слеп за чињенице па не запазити да је ова дуалност последица једне просте околности. Татон је Француз, Федор је Србин или бар држављанин Србије.

И једног и другог младића до смрти су довели поступци бахатих силеџија, безосећајних, бар у том тренутку, за патње немоћног људског бића и сабрата. Мржња и агресија су слепи за туђе муке и зато их треба на све начине сузбијати и обесхрабривати. Одговорност за ова убиства је свакако индивидуална и тако је треба третирати, али, уз непрестану свест и самозапитаност сваког појединца о томе колико доприноси укупној друштвеној агресивности.

Оно што је у овом случају спорно, то је понашање српске власти и медија. Из свега изнетог јасно се види да је смрти Бриса Татона посвећена далеко већа пажња у односу на истоврсно страдалништво Федора Фримермана. Колико треба бити слеп за чињенице па не запазити да је ова дуалност последица једне просте околности. Татон је Француз, Федор је Србин или бар држављанин Србије.

Сетимо се само случаја кафанске туче у САД, после које су и врапци на грани у Србији знали наизуст да изговоре име повређеног Брајана Штајнхауера а медији су од другог учесника у том обрачуну, иначе Србина, направили монструма, док су наши порески обвезници платили, без икакве судске пресуде или званичног утврђивања чињеница, породици повређеног равно милион долара. За то време, јавност је под медијском индукцијом заборављала име од полиције претученог и последично убијеног мирног демонстранта Ранка Панића.

Тешко да је у европској историји забележен случај толиког удвориштва некој страној сили као што су то учинили српски политичари и медији када је Француска у питању. Слично би било и да се ради о некој другој западној држави. Сетимо се само случаја кафанске туче у САД, после које су и врапци на грани у Србији знали наизуст да изговоре име повређеног Брајана Штајнхауера а медији су од другог учесника у том обрачуну, иначе Србина, направили монструма, док су наши порески обвезници платили, без икакве судске пресуде или званичног утврђивања чињеница, породици повређеног равно милион долара. За то време, јавност је под медијском индукцијом заборављала име од полиције претученог и последично убијеног мирног демонстранта Ранка Панића.

У Европи и у целом свету, дневно се догоди десетине хиљада обрачуна у којима људи бивају повређени теже или лакше, али се томе углавном у медијима не посвећује нарочита пажња. Не треба много памети да се претпостави како би околности биле сасвим другачије да су у оба случаја, и Татона и Штајнхауера, у питању били неки други странци, из Африке, Азије или Русије. И обратно, да је уместо несрећног Федора страдао неки Американац или Немац, вероватно би били ухапшени и процесуирани сви гости са сплава, а прозападни (дакле скоро сви) медији би месецима алакали о неизлечивој српској мржњи према свему што долази са запада и о ендемској ксенофобији.

Дух самопонижавања и самонегације, много пре него друге околности, може да доведе у питање опстанак једне нације. Све док се трагични а истоврсни случајеви насиља различито третирају, све док једни окончавају свој медијски век после неколико дана на ступцима црне хронике, а други постају државна тема највишег приоритета, само у зависности од тога које је националности жртва, онда не треба да нас чуди ако се једног јутра пробудимо као прави, а не само интелектуални робови једног развијенијег политичког и привредног система. Још током Другог светског рата расистички Вермахт је обзнанио да живот једног немачког војника вреди сто српских живота. Данас као да се та злокобна аритметика понову ушуњава у наше животе на мала врата, не захваљујући Вермахту, већ његовим домаћим слугама.

Отужни и неискрени циркус који су поводом убиства Бриса Татона српски политичари а заправо вазали Запада направили, важно је упутство у ком правцу се ова држава може кретати ако се злу званом поданички и слугерањски менталитет не стане на пут. Дух самопонижавања и самонегације, много пре него друге околности, може да доведе у питање опстанак једне нације. Све док се трагични а истоврсни случајеви насиља различито третирају, све док једни окончавају свој медијски век после неколико дана на ступцима црне хронике, а други постају државна тема највишег приоритета, само у зависности од тога које је националности жртва, онда не треба да нас чуди ако се једног јутра пробудимо као прави, а не само интелектуални робови једног развијенијег политичког и привредног система. Још током Другог светског рата расистички Вермахт је обзнанио да живот једног немачког војника вреди сто српских живота. Данас као да се та злокобна аритметика понову ушуњава у наше животе на мала врата, не захваљујући Вермахту, већ његовим домаћим слугама.

Можемо бити склони да верујемо или не у то да су душе злосрећних младића Федора Фримермана и Бриса Татона нашле свој мир у некој бољој стварности, али, без обзира на уверења у вези са тим, морамо присилити своје патуљасте политичаре и многе етички дезоријентисане медије да почну да поштују моралне стандарде које је човечанство кроз векове и с муком успело да успостави. Сами до тог наука тешко да ће доћи.

Изворник текста: Печат

Изворник преноса: Нови стандард

 

http://www.slobodanjovanovic.org/2013/08/05/vladan-vukosavljevic-dve-smrti-i-dva-morala/

 

 

 

novi prilozi za biografiju gradskog sekretara kulture

Edited by gazza1
Link to comment

шта би с малим Милетом од милион долара?

ajd u zadnjem trenutku da tipujem - on bi mogao dobiti neku od ovogodisnjih nagradaOS (pogotovo sto je u ziriju l.merenik) mada je ranije i dobijao.

a za nagradu kcb-a decko koji se imenom i prezimenom javio na ovom topiku pre par dana

Link to comment

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...