transakciona analiza

[betty]

pa ne kompletan, ali ideja je da se kroz razgovor s terapeutom dubinski menja neki aspekt licnosti za sta je recimo propustena prilika na nekom ranijem stadijumu emocionalnog razvoja kad se navodno inace formira. to je valjda opste mesto analize. pa sledstveno tome ako se klijent zali na stres na poslu, gleda se kako se formirala tolerancija na frustraciju kroz zivot, dok ce neka druga vrsta terapije vise/brze da baci pogled na toleranciju na frustraciju sada i ovde i da vise bude orijentisana na konkretnu situaciju u kojoj postoji problem. meandriranja u proslost su naravno dozvoljena, pretpostavljam i cesta, ali ideja promene razvojno zaostalog mehanizma koji se nakon terapije oslobadja u punoj snazi izostaje. tako bar meni deluje iz udzbenicke perspektive. u praksi, naravno, uvek su to ljudi s problemima i uvek se gleda na to da im bude bolje, i uvek im bude bolje na razlicitim poljima ako rese problem na jednom, i uopste ne sumnjam da seanse na kraju lice jedne na druge.ali sta li sam to nadobudno tvrdila o meditaciji?

[betty]

haha, sad vidim da ti tvrdis da se praksa razlikuje, a ja da se teorija razlikuje. ali meni su teorija (udzbenicka i osnovna) psihoanalize i novijih terapija totalno delovale kao nebo i zemlja. mada moram da priznam da ni moja majka, sa prvobitnim analitickim obrazovanjem, nije nikad isla kroz kucu sa majkapenismajkapenis interpretacijama, kako deluje iz knjiga.

[Malkmus]

koja tema od 5436 strana?

Gej. Baš sam nedavno pisao kako nisam znao ništa o "gej svetu" i njihovim problemima, pa počeo da se upoznajem. Onda posatao svestan koliko je biti zajebano biti gej bilo gde, a tek u Srbiji, i koliko to posledica može ima po njihovo psihičko zdravlje. Otprilike se rekla-kazala priče (koje su mi logične) govore o strahovima (panika, depresija i, fobije i sl.) kojima može, sasvim opravdano, da bude izložen neko ako je gej. Nije to baš uvek prva pomisao ljudima koji potegnu celu LGBT priču.

uh, za ličnost... uh, za kbt koji isključuje lekove. meni je ogromnu količinu teških lekova na 6 meseci roknula baš rebt (kbt) terapeutkinja, i mogu da kažem da su mi (naglašeno 'meni') lekovi najlošije, najgluplje i najmoronskije iskustvo u životu. bukvalno.

Poznat mi osećaj. Višestruko. Još ako neko veruje u tri/tetraciklike, ajme... {terapeut neslani šaljivdžija] Nisu to teški lekovi, znate li koliko ljudi pije to? Malo preterujete sa tim nuspojavama, nije to baš tako[/terapeut neslani šaljivdžija]. Otud i moja teorija da šrinkovi lekovima ponekad prave od ljudi ljude alkose.Ima KBT bez lekova, ali ako bih odao nešto više, ta osoba bi bila u problemu.

svaka terapija je usmerena na intervencije u ličnosti, da li na ponašanje, da li na regulaciju emocija... nema tu razlike u ciljevima. praksa je druga stvar (a imam je, ja sam učila i rebt i psihoanalizu, primenjivala oba). u suštini, to sa ličnošću... nemam nameru, ali stvarno, da zvučim nadobudno, ali odakle to da se radi kompletan fejslifting psihoanalizom?

Znam, interveniše se na kognitivnim greškama, ili kako ih ko zove. S tim što psihoanaliza interveniše tako što ti da Uvid koji je dosta bolan i kad si "strejt", a kad si depresivan, i vidiš da i Deda Mraz ima mračnu stranu, a kamo li neki nekad bliski ljudi koji su prošli kroz tvoj život, onda tu može da dođe do krša i loma.Ovo za ličnost - od terapeuta, iz nekih članaka koje sam čitao, sa ePsihoterapije... Koristio sam termin "restruktuiranje", da ne bude zabune.

elis (rebt)

Kako je Elis zbrzao s onim da su neurotičari uvek pametni ljudi, ajme...

@beti: znaći, fajt posle školice, s čula? prethodno ćemo da bijemo malkumusa. ali asertivno!

:( Sad mi malo frka i pored kbt trikova. (Stvarno nije svejedno kad se uđe u duel sa KM i Ljiljom, odma da vam kažem :D)

pa ne kompletan, ali ideja je da se kroz razgovor s terapeutom dubinski menja neki aspekt licnosti za sta je recimo propustena prilika na nekom ranijem stadijumu emocionalnog razvoja kad se navodno inace formira. to je valjda opste mesto analize. pa sledstveno tome ako se klijent zali na stres na poslu, gleda se kako se formirala tolerancija na frustraciju kroz zivot, dok ce neka druga vrsta terapije vise/brze da baci pogled na toleranciju na frustraciju sada i ovde i da vise bude orijentisana na konkretnu situaciju u kojoj postoji problem. meandriranja u proslost su naravno dozvoljena, pretpostavljam i cesta, ali ideja promene razvojno zaostalog mehanizma koji se nakon terapije oslobadja u punoj snazi izostaje. tako bar meni deluje iz udzbenicke perspektive. u praksi, naravno, uvek su to ljudi s problemima i uvek se gleda na to da im bude bolje, i uvek im bude bolje na razlicitim poljima ako rese problem na jednom, i uopste ne sumnjam da seanse na kraju lice jedne na druge.

E, evo vidi ovo što sam rekao KM, da ne ponavljam, mada znam da vrtim istu priču nekoliko strana.

ali sta li sam to nadobudno tvrdila o meditaciji?

Ništa nadobudno bre. :) Malo si dramatično zvučala u nekom postu o tome kako si negde čitala šta sve meditacija može da izazove - kakve promene na mozgu, a nisi rekla koje. I onda se ja dohvatio nekih naučnih (polu-razumljivih mi) i nekih naučno-popularnih tekstova o mozcima budističkih monaha. I drugačiji su, al benigno.

haha, sad vidim da ti tvrdis da se praksa razlikuje, a ja da se teorija razlikuje. ali meni su teorija (udzbenicka i osnovna) psihoanalize i novijih terapija totalno delovale kao nebo i zemlja. mada moram da priznam da ni moja majka, sa prvobitnim analitickim obrazovanjem, nije nikad isla kroz kucu sa majkapenismajkapenis interpretacijama, kako deluje iz knjiga.

Ja sam saznao da je strah od narkomana iz mog kraja u stvari strah od seksualnog napada. Edited November 4, 2011 by Malkmus

[kgmr]

Poznat mi osećaj. Višestruko. Još ako neko veruje u tri/tetraciklike, ajme... {terapeut neslani šaljivdžija] Nisu to teški lekovi, znate li koliko ljudi pije to? Malo preterujete sa tim nuspojavama, nije to baš tako[/terapeut neslani šaljivdžija]. Otud i moja teorija da šrinkovi lekovima ponekad prave od ljudi ljude alkose.Ima KBT bez lekova, ali ako bih odao nešto više, ta osoba bi bila u problemu.

donekle je razlicito iskustvo, ja nisam imala nuspojave dok sam pila lekove. ali nicemu nije sluzilo, nista se nije desilo, ni promenilo. iako u tom momentu kad trazim pomoc vec imam vec 4 godine ucenja psihoterapije iza sebe, diplomirani sam psiholog, upisana na doktorske, i imam preporuku i poverenje u terapeutkinju (mada na osnovu preporuke), cak smatram da je vrlo bistra zena, izlazim sa lekovima sa seanse (nisam se protivila, bila sam u fazonu 'dajstagodpomaze'), uz komentar 'pa vama je sve jasno, ovo ce vam samo pomoci da se bavite svojim uvidima', posle sest meseci sam bila u istom stanju + apstinencijalna i to ne nainva kriza. sreca u nesreci je sto sam imala saznanje i iskustvo i nije mi palno na pamet da pokleknem i da nastavim da pijem lekove. naravno da ima rebta i bez lekova, zavisi od problema, a ja kao psiholog koji radi terapiju ni ne smem da ih prepisujem.

Znam, interveniše se na kognitivnim greškama, ili kako ih ko zove. S tim što psihoanaliza interveniše tako što ti da Uvid koji je dosta bolan i kad si "strejt", a kad si depresivan, i vidiš da i Deda Mraz ima mračnu stranu, a kamo li neki nekad bliski ljudi koji su prošli kroz tvoj život, onda tu može da dođe do krša i loma.Ovo za ličnost - od terapeuta, iz nekih članaka koje sam čitao, sa ePsihoterapije... Koristio sam termin "restruktuiranje", da ne bude zabune.

ali ti uvidi o deda mrazu... klijent dodje po takve uvide, klijent ne dodje na terapiju da bi ziveo u svetu fantazije. pricam o ljudima koji samostalno zatraze pomoc. terapeut mora da bude veliki sadista da bi takve stvari saopstavao brutalno i van konteksta, bez osnazivanja klijenta (sto je primarniji cilj, ili makar podjednako primaran)

I drugačiji su, al benigno.

nije to malo.

Ja sam saznao da je strah od narkomana iz mog kraja u stvari strah od seksualnog napada.

morona ima u svakoj profesiji, cak i medju advokatima!

[betty]

Ja sam saznao da je strah od narkomana iz mog kraja u stvari strah od seksualnog napada.

eto vidis -_-jeste, secam se sad toga o meditaciji.

morona ima u svakoj profesiji, cak i medju advokatima!

ali, ali, ali... stvar sa klasicnom psihoanalitickom teorijom je da je covek koji je bistar, a koji potpuno veruje teoriji koja se tu nudi, sasvim validno moze da dodje do ovakvih majkapenis zakljucaka.

"moja" prica: imam muza sa losom porodicnom istorijom, stvarno gadnom dinamikom iz koje su svi koji su bili dohvaceni u porodicni mlin izasli vrlo okrnjeni. on je jedini, uz pomoc fizickog distanciranja i povremene (gestalt) terapije u periodu od nekoliko godina, uspeo da se zakrpi i da, uz jos nesto godina rada, dodje do toga da ima normalnu interakciju prvo sa spoljasnjim svetom a zatim (jedini) i sa porodicom - i da pri tom ne biva samleven. sadasnja pozicija je nesto sto je uzelo nekih 10 godina rada na sebi, i zahteva stalno ulaganje energije. e, dobra prijateljica, jungijanski terapeut sa znanjem o celoj njegovoj prici, nam je dosla u posetu kad se bebonja rodio. prvo je muzu je u nekoliko dana posete staaaalno stalno kroz gomilu sitnih suptilnih primera stavljala do znanja da misli da on nije dobar otac. a zatim nam je nakon posete poslala poklon, knjigu "absent fathers - lost sons" (1991), na temu kako sve ocevi mogu da uniste svoju decu. nivo mraka u toj knjizi ne mogu da opisem, nadodat na nivo postmoderne nemisli ('romanticna ljubav nije postojala do novijeg doba', 'detinjstvo je izmisljeno u XX veku' i slicne mentalne izlucevine), a pisano nemustim stilom kojem bi i lakan pozavideo. muz se potpuno izbezumio. srecom samo na kratko. ja i dalje kiptim od besa kad se setim.

[kgmr]

ali, ali, ali... stvar sa klasicnom psihoanalitickom teorijom je da je covek koji je bistar, a koji potpuno veruje teoriji koja se tu nudi, sasvim validno moze da dodje do ovakvih majkapenis zakljucaka.

klasicna umire. i ne moze, osim ako nije moron. stvarno ne moze. moras da budes mnogo glup ili mnogo (ili malo) licnosno sjeban (sto mislim da je ovde, u tom poslu cesci slucaj, to znamo) da b.u.k.v.a.l.n.o. shvatis majkapenis metaforu. u pitanju je proces stvaranja intimnog simbolickog sistema, kreacija jezika komunikacije sa samim sobom, kroz sadrzaje koji nisu toliko drustveno osmisljeni, obradjeni, kako god. u vreme tate frojda, to je bio seks.

ja i dalje kiptim od besa kad se setim.

mogu samo da zamislim. krava. ali taj potez nije svojstven jungijancima, nego ljudima. ovi prvi samo imaju 'pokrice' za takve govnarije. sto ja vidim kao glavni problem, a mislim da je na tragu onoga sto ti pricas.

[kim_philby]

eto vidis -_-jeste, secam se sad toga o meditaciji.ali, ali, ali... stvar sa klasicnom psihoanalitickom teorijom je da je covek koji je bistar, a koji potpuno veruje teoriji koja se tu nudi, sasvim validno moze da dodje do ovakvih majkapenis zakljucaka.

"moja" prica: imam muza sa losom porodicnom istorijom, stvarno gadnom dinamikom iz koje su svi koji su bili dohvaceni u porodicni mlin izasli vrlo okrnjeni. on je jedini, uz pomoc fizickog distanciranja i povremene (gestalt) terapije u periodu od nekoliko godina, uspeo da se zakrpi i da, uz jos nesto godina rada, dodje do toga da ima normalnu interakciju prvo sa spoljasnjim svetom a zatim (jedini) i sa porodicom - i da pri tom ne biva samleven. sadasnja pozicija je nesto sto je uzelo nekih 10 godina rada na sebi, i zahteva stalno ulaganje energije. e, dobra prijateljica, jungijanski terapeut sa znanjem o celoj njegovoj prici, nam je dosla u posetu kad se bebonja rodio. prvo je muzu je u nekoliko dana posete staaaalno stalno kroz gomilu sitnih suptilnih primera stavljala do znanja da misli da on nije dobar otac. a zatim nam je nakon posete poslala poklon, knjigu "absent fathers - lost sons" (1991), na temu kako sve ocevi mogu da uniste svoju decu. nivo mraka u toj knjizi ne mogu da opisem, nadodat na nivo postmoderne nemisli ('romanticna ljubav nije postojala do novijeg doba', 'detinjstvo je izmisljeno u XX veku' i slicne mentalne izlucevine), a pisano nemustim stilom kojem bi i lakan pozavideo. muz se potpuno izbezumio. srecom samo na kratko. ja i dalje kiptim od besa kad se setim.

cuj lakan je prvo savrseno razumljiv svakome ko se bavi teorijom subjekta. detinjstvo zaista nije postojalo (odnosno nas stav o njemu se drasticno promenio u poslednjih par vekova). ima ona odlicna knjiga francuskog autora filipa arijesa (philippe aries) vekovi detinjsta koja se bas bavi tim menama. ili moze jednostavno da se cita dikens. trece, to sto ti je zmu poludeo od te knjige znaci samo da je savrseno normalan (drugim recima jedan zdrav neurotik kao i svi mi ostali).ja sam isao na analizu, klasicnu IPA sanctioned, i meni je ista godila (iako vi to ne bi rekli verovatno). Edited November 4, 2011 by kim_philby

[betty]

mogu samo da zamislim. krava. ali taj potez nije svojstven jungijancima, nego ljudima. ovi prvi samo imaju 'pokrice' za takve govnarije. sto ja vidim kao glavni problem, a mislim da je na tragu onoga sto ti pricas.

nisam sigurna, iako deluje logicno ovako kako sam ispricala. ona je sva ushicena oko bebonje, stalno mu salje poklone i obozava ga, tako da strepim da joj je potez ipak bio iz najbolje namere. a imam i druge razloge da slutim da je zena jednostavno moron - drugi izvor prihoda joj je alternativna medicina.(usput, problem jednog od lost sons u knjizi je sto je gej. 1991!)malkmus, jesi negde prethodno rekao da ne bi verovao terapeutima koji se reklamiraju na sajtu? ali zasto? meni su dok sam se jos psihologom predstavljala stalno ljudi upucivali pitanja u vezi sa vrstama terapija koje bi im mozda odgovarale. sajt nudi bas dobar pregled i pravaca i konkretnih osoba, gde mozes da vidis kako svaka od njih opisuje svoj stil. meni se to bas cini kao sjajna ideja.

[betty]

detinjstvo zaista nije postojalo (odnosno nas stav o njemu se drasticno promenio u poslednjih par vekova). ima ona odlicna knjiga francuskog autora filipa arijesa (philippe aries) vekovi detinjsta koja se bas bavi tim menama.

pa da, od arijesa i potice ta pogresna ideja. malo pravog kopanja po istoriji pokazuje da je koncept detinjstva na kratko ukinut u viktorijansko doba, a ovi mislioci nakon tog perioda su pogresno mislili da je tako oduvek bilo.

[Shan Jan]

Ja sam isao kod prijateljice psihologa kad nisam 2 godine uspevao da dam ispit (i usput usadio sebi potpuno racionalno da je to zapravo i nemoguce). Moram reci da mi je puno pomogla sa puno korisnih saveta za svakodnevnicu. Svakom bi to preporucio. I urodilo je plodom. Naravski, nije odolela da ne zapita o detinjstvu i uopce proslosti i teskim momentima al to sam ostavio za neki drugi put.A ujak iz Kanade mi ima problem preokupacije sa poslom i nemogucnosti da prestane da misli na to. Njemu su roknuli lekove odmak iako je meni i pre toga delovao kao samo blago opsednut time. Imam utisak da se na tom zapadu bas lako potezu lekovi.Izvinjavam se na neukom upadu u ovo psiholosko drustvo :)

[kim_philby]

pa da, od arijesa i potice ta pogresna ideja. malo pravog kopanja po istoriji pokazuje da je koncept detinjstva na kratko ukinut u viktorijansko doba, a ovi mislioci nakon tog perioda su pogresno mislili da je tako oduvek bilo.

arijes se bavio medevialistikom. da ne kazem srednjim vekom. pri tome cak ni on ne spori da su deca imala odredjene ekskluzivne potrebe u odnosu na odrasle ali da su nacini na koji se odnosilo prema tim potreba menjani zavisno od odredjene socijalne dinamike. drugim recima nesto kao univerzalno 'detinjstvo' ne postoji. moze pre reci da postoje setovi detinjstava. svako drustvo ima svoje modalitete ritualizacije detinjstva ili upravljanja s njim. od pionirske marame preko obrezivanja do toga da je u srednjem veku u engleskoj age of consent bio sedam godina.alternativa tom arijesovom stavu je da je detinjstvo nesto prirodno odnosno da nema razlike izmedju steneta i deteta. da ne pocinjemo sada pricu o 'decijoj nevinosti'. to je valjda frojd potopio u ladnu vodu.edit: @shan jan> ja sam isto tako neuk. odma da se ogradim od napada aspida profesionalizma :P Edited November 4, 2011 by kim_philby

[kgmr]

edit: @shan jan> ja sam isto tako neuk. odma da se ogradim od napada aspida profesionalizma :P

da vidis kako je kad se dodje na umetnost :P

[Malkmus]

donekle je razlicito iskustvo, ja nisam imala nuspojave dok sam pila lekove. ali nicemu nije sluzilo, nista se nije desilo, ni promenilo. iako u tom momentu kad trazim pomoc vec imam vec 4 godine ucenja psihoterapije iza sebe, diplomirani sam psiholog, upisana na doktorske, i imam preporuku i poverenje u terapeutkinju (mada na osnovu preporuke), cak smatram da je vrlo bistra zena, izlazim sa lekovima sa seanse (nisam se protivila, bila sam u fazonu 'dajstagodpomaze'), uz komentar 'pa vama je sve jasno, ovo ce vam samo pomoci da se bavite svojim uvidima', posle sest meseci sam bila u istom stanju + apstinencijalna i to ne nainva kriza. sreca u nesreci je sto sam imala saznanje i iskustvo i nije mi palno na pamet da pokleknem i da nastavim da pijem lekove.

Ma generalno je ta priča o lekovima crno-bela, a stalno vrištim da se može mnogo toga bez njih. Naravno, zavisno od dijagnoze i stepena dijagnoze (laki-srednji-teški). Ima i lakši put, upoznati dobro pacijenta, i dati mu anksiolitik kad ga uhvati, i upozoriti ga šta se desi kad se samoinicijativno povisi prepisana doza. Ali, to skoro niko ne radi, zbog rizika. Ali, jeste, rade Ad-i kao nootropici ponekad.

naravno da ima rebta i bez lekova, zavisi od problema, a ja kao psiholog koji radi terapiju ni ne smem da ih prepisujem.

Ma imao sam ja indikacije tad za lekove, al kad je dobar odnos pacijent-lekar, svašta dobro može da se desi i bez lekova.Oće apsitentska od Seroxata, Zolofta, isto kao i od anksiolitika, al čik da to neko javno i kaže. Jasno je zašto - pedagoški razlozi.

ali ti uvidi o deda mrazu... klijent dodje po takve uvide, klijent ne dodje na terapiju da bi ziveo u svetu fantazije. pricam o ljudima koji samostalno zatraze pomoc. terapeut mora da bude veliki sadista da bi takve stvari saopstavao brutalno i van konteksta, bez osnazivanja klijenta (sto je primarniji cilj, ili makar podjednako primaran)

Jasno je to meni sve teoretski. Ali kad se obratiš nekom zbog situacije koja uključuje jednu duhovnu ubijenost izazvanu hroničnim stresom visokog intenziteta, razne egzotike od somatizacija, a ovaj počne da ti drlja kako si loše reagovao u sedmoj, sedamnaestoj, dvadeset sedmoj godini u nekim situacijama, i da te je pola poznatog sveta iskoristilo, lako se desi da ti ostanu oni problemi zbog kojih si došao, prodube se... pf, posle takvog pristupa osećao sam se kao jedna velika nula, niko i ništa, glup čovek, promašaj, potpuno dezorijentisano, kao moram sve ispočetka u tridesetima (da dodam u editu: nikad nisam tako pre toga percipirao sebe, iako sam slon introspekciji)... usput sam dobio i okp na dsm4, a sad hitam i ka dsmu5 Uglavnom, čim skupim lovu, moram da idem da malo razgovaram sa nekim o traumama od psihoanalize.Što se tiče iluzija... pa ne znam baš. Bio bih rezervisan. Možda ne treba sve otkopavati, u "cilju Uvida, kojem je svrha da na osnovu iskustava iz detinjstva, tinejdžerskog perioda i dvadesetih kreneš u bolje sutra, jer možeš da menjaš svet", a pritom te psihički umlati i osećaš se onako kao što sam se ja osećao+zdravstveni problemi koje sam usput dobio, pa ne znam baš. Mnogo mi je visoka cena tog uvida. E, sad ne znam da li je terapeut sadista ili ne (isti onaj koji ne voli Cigane i kaže da, šta znamo, Hitler možda i nije bio negativna ličnost), ali meni rečeno da je to takva vrsta terapije. Jasno mi je da ima malo taktičnijih i nežnijih, ali suština ostaje ista. Uvid. Nisam siguran da je totalni uvid za svakoga. Naročito kad se radi o iskustvima sa ljudima koji ili nisu živi, ili su van života pacijenta. Postoje i druge metode, koje su "nežnije", a kojima se može doći do definicije problema, načina za prevazilaženje i rešenja problema. Ovako je to rizično, dugo, puno toga se nauči zaista, ali možeš stabilnog čoveka ubaciti tim uvidom u nestabilnost, i to ako si "nežan" ili ti oprezan terapeut. Ne može se baš egzaktno izmeriti da li je neko spreman na tu vrstu stresa, može tu da dođe do nepredviđenih hm, neprijatnosti.A ne sećam se koje je bilo tumačenje straha od gladnih kučića. Edited November 4, 2011 by Malkmus

[Malkmus]

malkmus, jesi negde prethodno rekao da ne bi verovao terapeutima koji se reklamiraju na sajtu? ali zasto? meni su dok sam se jos psihologom predstavljala stalno ljudi upucivali pitanja u vezi sa vrstama terapija koje bi im mozda odgovarale. sajt nudi bas dobar pregled i pravaca i konkretnih osoba, gde mozes da vidis kako svaka od njih opisuje svoj stil. meni se to bas cini kao sjajna ideja.

Ma dobra je ideja, odmah sam rekao. I objašnjenja za pravce, mada su mi malo kratka, ali ok. Inače je dosta teško doći do brojeva i "face" iz posla često rade samo na preporuku.Nisam mislio na terapeute uopšte, nego na neke terapeute koji se tamo trenutno reklamiraju. Čačkao sam malo, i neki mi se jednostavno ne dopadaju. Trenutno je to većina, ali nakupiće se njih još sigurno, pa će biti veći izbor.

[betty]

arijes se bavio medevialistikom. da ne kazem srednjim vekom. pri tome cak ni on ne spori da su deca imala odredjene ekskluzivne potrebe u odnosu na odrasle ali da su nacini na koji se odnosilo prema tim potreba menjani zavisno od odredjene socijalne dinamike. drugim recima nesto kao univerzalno 'detinjstvo' ne postoji. moze pre reci da postoje setovi detinjstava. svako drustvo ima svoje modalitete ritualizacije detinjstva ili upravljanja s njim. od pionirske marame preko obrezivanja do toga da je u srednjem veku u engleskoj age of consent bio sedam godina.alternativa tom arijesovom stavu je da je detinjstvo nesto prirodno odnosno da nema razlike izmedju steneta i deteta. da ne pocinjemo sada pricu o 'decijoj nevinosti'. to je valjda frojd potopio u ladnu vodu.

ok, zaletela sam se sa arijesom kog nisam citala, a oslanjajuci se na neki tekst kojeg se slabo secam. sori. zurila sam na predavanje a ruka je bila brza od pameti :) ali jednom u nekom proslom zivotu sam menjala nekog na kursu razvojna psihologija, i ovo je bila tema jednog od predavanja, i cinilo mi se da su kontraargumenti jaci od argumenata - iz vizure onoga sto je bitno za danasnju psihologiju. ali tipicno za postmoderni period u pshiologiji je da se saznanje o tome da razlike postoje (u ovom slucaju u modalitetima detinjstva) tretira kao jednako cinjenici da slicnosti ne postoje (dakle detinjstvo ne postoji). danas je trend cesto obrnut, da se trazi ono sto je univerzalna ljudska priroda, prisutna kroz sve geografske predele i istorijske periode. a u stvari, ne iskjucuju se medjusobno. ali u vezi sa primerom jungijanske poklon-knjige, nadam se da je jasno koliko su takve tvrdnje bizarne nekome ko nije imao prilike da se bavi iscitavanjem jednog uskog domena drustvene teorije, i kako nije dovoljno naprosto ih podrazumevati. toliko o offtopicu za danas, odoh grafike crtati te bebonji svom hitati.