šta štampa štampa

[Buck Naked]

Danasnji redakcijski komentar "Danasa":Odlican, if I may add..

Radikalsko nasiljeRadikalska sprega s desnim ekstremizmom rezultirala je haosom na ulicama Beograda. Njihovi mitinzi prelaze crvenu liniju zabrane, a sama stranka odlazi na krajnji desni politički spektar, u društvo neonacista iz nemačke NDP i neofašista iz britanske BNP. U društvo nasilnika iz Obraza, klerikalaca iz Dveri i huligana sa stadiona. Srpska radikalna stranka postaje društvena opasnost. Postaje stranka suprotstavljena državnim i nacionalnim interesima Srbije. Postaje snaga opasna po fizičku bezbednost građana. SRS gubi demokratski legitimitet. Vraća se, simbolički, u krv i blato ratova iz kojih je ponikla. Umerenjaka među radikalima više nema.Ovde je reč o funkcionerima SRS, kreatorima njene politike. Radikalski glasači, tih milion i kusur građana Srbije, druga su priča. Čak i oni koji su spremni da skandiraju Radovanu Karadžiću. To se pokazalo upravo na tzv. mitingu podrške ovom optuženiku za ratne zločine. Dok su ulični banditi atakovali na policiju, a Tomislav Nikolić pozivao na šetnju, građani su se razilazili. Nikolić je sa bine pozivao da se ide ka RTS-u, ljudi su odlazili ka svojim kućama. Niko mu nije ostao, osim nekoliko stranačkih funkcionera, njihovog obzbeđenja i šačice razularenih tinejdžera. To je mera na koju, u demokratskoj Srbiji, punopravnoj članici EU, i treba da se svedu srpski radikali.SRS je odgovorna za nasilje na ulicama prestonice. Krivično, politički i moralno - redosled je nevažan. Mesecima su kreirali atmosferu linča. Posle hapšenja Karadžića, retoriku su zaoštrili do maksimuma. Usmerili su se na Borisa Tadića. Psovali mu "seme" izdajničko, prizivali njegovo ubistvo. Predvodili su kolone koje su atakovale na novinare i imovinu prestonice. Vlast je reagovala meko. Podsetimo, veliki miting u utorak uveče nije bio uredno prijavljen. MUP taj skup ipak nije zabranio. Predsednik Tadić, čija je bezbednost ugrožena gotovo koliko i Zoranu Đinđiću, odgovara sličnim rečima kao i ubijeni premijer: Pretnje su sastavni deo života političara. Huligani i pokvarenjaci neće pobediti. I neće. Ne drugi put. Srbija 2008. nije Srbija 2003.Proteste zbog hapšenja begunca od pravde Radovana Karadžića treba zabraniti. Nadležne institucije treba ozbiljno da preispitaju delovanje SRS, kao organizacije koja ugrožava ustavni poredak zemlje, javni red i mir i bezbednost građana. To je jedan put, principijelan, legalan i legitiman, ali možda ne politički mudar. Drugi put je dalja marginalizacija radikala. Dok se ne svedu na Šešelja iza rešetaka, Nikolića u penziji i Vučića samog pred ogledalom.

Uzgred, mozda ovi (svako)dnevno Danasni komentari zasluzuju zasebni topik?Moderacija? Edited July 31, 2008 by Buck Naked

[Кристофер Лумумбо]

press nastavlja da briljira.saga o vuku jeremicu kao nenadjebivom politicaru se nastavlja.http://www.pressonline.rs/page/stories/sr....mp;sectionId=29

[Miralem]

citati vrlo pazljivo, da ne promakne koji biser." Iz svog kabineta, u kojem mu privode dečake na šacovanje i probu, raspamećeni predsednik Tadić u svojoj bolesnoj mašti smišlja kombinacije kako da ipak osvoji vlast."a ima i sidu, i sve

[Papovac]

citati vrlo pazljivo, da ne promakne koji biser." Iz svog kabineta, u kojem mu privode dečake na šacovanje i probu, raspamećeni predsednik Tadić u svojoj bolesnoj mašti smišlja kombinacije kako da ipak osvoji vlast."a ima i sidu, i sve

au, pa

[Bane_V]

Još jedna simpatična anketa na sajtu Kurira: šta mislite o propaloj turističkoj sezoni u Crnoj Gori?: -žao mi je braće Crnogoraca -Drago mi je -Nemam mišljenje o tome

[omnamah]

Interview: Srđa Popović

Karadžić je stvoren u SrbijiHapšenje, pa zatim i izručenje najtraženijeg haškog bjegunca Radovana Karadžića otvorilo je niz pitanja o proteklih 13 godina, koliko se Karadžić skrivao. Kako je mogao slobodno da živi i radi u Beogradu, ko mu je pomogao u tome, kolika je uloga državnih struktura, a posebno državne bezbjednosti, današnje BIA-e? Dakle, mnogo pitanja, a premalo ili, još gore, bez ikakvih odgovora. Karadžić je dopremljen u Hag, s vremenom će se takva pitanja sve manje postavljati, tako da će Srbija po običaju polako nastaviti da živi nekim svojim tempom, pritisnuta željom za nagradom zbog hapšenja i još uvijek obavezom hapšenja Mladića. Bosnu i Hercegovinu, a pogotovo Republiku Srpsku, bi međutim predstojeće suđenje moglo dobro uzdrmati. O samom činu hapšenja, kao i eventualnim posljedicama po Srbiju i BiH razgovarali smo sa Srđom Popovićem, advokatom porodice Đinđić i jednim od najpriznatijim imena advokature na prostoru bivše SFRJRazgovarao: Dejan Kožul (Beograd) | Foto: Dragan KujundžićPrema izjavi jednog od advokata iz Karadžićevog advokatskog tima nakon suđenja Karadžiću, istorija ovog regiona biće drugačija; spominjao je političke odnose BiH, Srebrenicu... Verujete li Vi u to ili se tu radi samo o blefu?- To se desilo kod hapšenja Legije, kada su Koštunica i Dragan Jočić (ministar policije u Koštuničinoj vladi prim.aut.) počeli da pričaju kako će on tokom suđenja da iznese celu istinu. Kao advokat sa iskustvom ne bi nikada očekivao da će optuženi, koji ima sopstvene interese, sada da otkriva neku istinu. Na suđenju Legiji se to naravno nije dogodilo, nego je lagao koliko je stigao. To je njegovo procesuralno pravo i čak ne može da mu bude stavljeno kao otežavajuća okolnost. Sumnjam da se može očekivati da će optuženi da nam otkrije istinu, međutim da će on izneti možda neke činjenice koje nisu poznate, a koje njemu idu u korist, svakako da će se desiti. U tom smislu saznamo nešto i od optuženog. Samo, on je pristrasan u svom slučaju, selekcionira činjenice kako hoće, a ima pravo i da laže bez posledica, stoga ne bi očekivao da će nam otvoriti nove vidike na rat u Bosni. Obzirom da se Karadžić odlučio sam braniti na Haškom sudu, koliko će on zaista to i činiti a koliko će iskoristiti tu priliku za promociju vlastitih ideja? I da li je ikako moguće izbeći tu situaciju da optuženici za ratne zločine koriste proces pred Haškim tribunalom kao političku govornicu?- Naravno da će iskoristiti tu priliku. Moja glavna zamerka Haškom tribunalu je što je to uopšte dozvolio, što je dozvolio i Miloševiću i šešelju i ako isto to dozvoli Karadžiću. Mislim da time pokazuje jednu brigu za svoj imidž i da želi da dozvoli maksimalne slobode okrivljenima, pa čak i one koje idu na uštrb postupka. Nije posao suda da misli o tome kako izgleda. Posao suda je da radi svoj posao, i ako vi kao bilo koji učesnik u postupku ? okrivljeni, tužilac, branilac, odlutate od onoga šta je svrha postupka, on mora da vas vrati, to je posao suda. I u tom smislu ja smatram da je to politička odluka suda i na tome mu zameram. Sud ne treba da se bavi politikom. Nije važno kako ćeš da izgledaš. Postupaj po pravilima postupka, svakoga ko govori irelevantne stvari vraćaj na predmet, oduzimaj reč...to oni nisu radili i bojim se da je sada uspostavljena jedna praksa koju će nastaviti da ne bi izgledalo da sada diskriminišu Karadžića. Tužilaštvo, sa jedne strane, želi da ubrza postupak pripremajući nepobitne činjenice, a sa druge strane imamo ovakav odnos suda prema optuženima. Koliko sve strane u postupku uopšte vode računa o žrtvama koje očekuju makar kakvu pravdu, evo više od 13 godina?- To je pitanje razumnog odmeravanja - šta je bitno, uzimanja dovoljno vremena da se to šta je bitno potpuno i jasno rasvetli i onog drugog zahteva ? zahteva za ekonomičnošću, brzim odvijanjem postupka u interesu ne samo žrtava nego i samog okrivljenog. Ako je okrivljeni nevin zašto se razvlačiti toliko po sudu? Tu ne postoji nikakvo pravilo. U konkretnoj situaciji sud odmerava u skladu sa zdravim razumom. Lično mislim da će oni malo optužnicu očistiti od suvišnih optužbi koje se ponavljaju, koje ne doprinose razumevanju, koje svaki zločin zahteva. Miloševićevo suđenje je trajalo četiri godine, na stotinama mesta, sa stotinama svedoka, sa hiljadama žrtava... pa ako suđenje za jedno ubistvo traje, efikasno, tri meseca, koliko bi trebalo da traje kada to pomnožite sa hiljadama. Unapred morate da se odreknete ambicije da ćete sve rasvetliti, jer je to bio rat i nemoguće je sve rešiti. Zato je potrebno uzeti akcenat staviti na dva kriterijuma ? ono šta je najkarakterističnije, šta se događalo najčešće i ono šta su najteža dela, a to je genocid. Mislim da bi i zbog proteklih 13 godina i složenosti samog događaja morali optužnicu da svedu na neku razumnu meru, pa bi onda dobili i na vremenskom momentu završilo bi se na efikasniji način nego što je to do sada bio slučaj, pogotovo što se približava granica ukidanja Tribunala. Neće ga ukinuti dok traje Karadžićevo suđenje, to je sigurno, ali bi zbog toga trebalo da ga svede na neku efikasnu meru. Osnovna dilema među političarima Bosni i Hercegovini je da li će se suđenje Radovanu Karadžiću pretvoriti u suđenje Republici Srpskoj. Koliko je izvesno da se tako nešto i desi?- U osnovi tog shvatanja stoje dve činjenice. Tačno je da je postojanje RS omogućeno teškim krivičnim delima. Izvršena je izmena stanovništva i stvorili su uslove da se taj entitet i administrativno decentralizuje. Drugo i važnije stoji - Dejtonski sporazum je od početka kao zamisao bio nerealan i svi su to znali. I oni koji su učestvovali, koji su bili sponzori, koji su ga potpisali i koji su ga pisali. Jedina i osnovna svrha sporazuma je bila da prestane rat. Onda je sastavljena jedna papazjanija, jedan papir u kojem će izgledati da je svako nešto dobio. Stvarnost je međutim drugačija, ali će tog trenutka omogućiti da ludaci prestaju da pucaju i da se kolju. Svaka kritika koja je govorila da je sporazum glupost i da je nerealan, da ne može da funkcioniše nije prihvaćena. Pobedila je ona strana koja je govorila: Ma nije to važno. Znamo mi to sve to, samo dajte da ih nekako smirimo. Kad su ih smirili, pokazalo se da život dolazi u stalne sukobe sa tim papirom i od prvog dana. Svesni toga, jedni tvrde da će Dejton morati da se revidira tako što će RS da bude pripojena Srbiji, a ova druga da će voditi kao ukidanju entiteta, kad se malo smire stvari i kad se život pokrene. Na žalost, život u Bosni nije počeo da kreće, ostalo je zaleđeno i stvoren je pravni režim koji život probija svakog dana i na svakom mestu. Normalno je kada se pojavi ovakva situacija da će Karadžić biti ispitivan kako je nastala RS. Jedna strana će smatrati da je dobila argument, a druga je zabrinuta za opstanak RS. Nemam pojma kako će to da svrši, ali Bosna je veliki problem. Ako bi se sve tačke, ili većina iz optužnice dokazale, smatrate li da bi to moglo da utiče na izmenu odluke Međunarodnog suda pravde, kada je reč o tužbi BiH protiv Srbije za genocid?- To je nemoguće reći jer treba videti kakav će biti sadržaj dokaza, šta će se pojaviti u dokaznom postupku. Zavisi i od toga kako će se braniti sam Karadžić. Mislim da je Karadžić stvoren u Srbiji, da je najveći deo vremena bio instrument Miloševića, pod potpunom kontrolom i to bi mogla da bude njegova linija odbrane ? Mi smo bili ugroženi, čuli smo da će Srbija da nas zaštiti i naravno onda smo se stavili u službu Srbije, ali odluke nismo donosili mi, već su one donošene na drugom mestu. Ta odbrana ne bi bila efikasna jer bi samo teoretski umanjila krivicu Karadžića. Zločini su strašni i veliki tako da i da ga jeste Milošević nagovorio na genocid, on će dobiti maksimalnu kaznu ovako ili onako. Nema tu nikakve odbrane, a to je i nevolja sa tim sudom, jer uopšte neće ni imati odbranu. Prkosno, protiv svih činjenica, fatalistički guraju svoju priču koje nemaju nikakve osnove. Mislim da je njih i jako teško braniti. Zločini su bili enromni i sve te nijanse koje bi mogli da izvučete kao branilac su irelevantne. Ne može on da govori da je star čovek, da je bio možda tada loše raspoložen... Tu nema odbrane. Pozivanje na Miloševića kao glavnog arhitektu nije produktivno. Više će računati da se obraća zaostalim istomišljenicima u zemlji i da spasava zločinački obraz. Prema nekim analizama, suđenje Karadžiću došlo je prekasno da bi žrtve njegove politike, pa i BiH kao država, mogli izvuči određene benefite od toga. Da li je, prema Vašem mišljenju, sve ovo došlo prekasno?- Da su odmah posle Dejtona bili uhapšeni i Karadžić i Mladić to bi davno bila gotova priča. Možda bi bili već u EU, ali vodilo bi smesta reviziji Dejtona. Imao sam malo više prilike da razumem kako diplomate funkcionišu. Njihov prvi refleks je da se suviše ne talasa, da se ne stvori neka kriza, a ne da se reši problem, i to je večno odlaganje preuzimanja riskantnog poteza. Imali su od početka rata priliku da spreče, i sto puta zaustave sukobe. Ponašali su se kao u šumskom požaru, kad sve izgori pa će onda da reaguju. Nije bilo volje za to. Postojala je svest da bi se tako zadovoljila pravda i da bi to vodilo pravednom rešenju, ali su se bojali da će rat ponovo buknuti i da će morati nešto da intervenišu. Između pravde i mira postoji konflikt i tu često morate da birate. Da li gurati pravdu do kraja ili mir i vernost međunarodnom pravnom poretku. Ako ste vi taj koji od toga trpi, pa naravno da ste ogorčeni i da vam je pravda na prvom mestu. Međunarodna zajednica odlučuje o tome sa velike daljine, a nema ni potrebe da razumeju žrtve, misle da im nije posao da se uživljavaju u to kako živimo, šta je pravednije... ne, nego samo da je mir, ma koliko prljav bio. Dok je još bio u opoziciji premijer RS-a Milorad Dodik je, između ostalog, izjavio kako je Karadžić ukrao 36 miliona KM iz tadašnje Narodne banke u Banjoj Luci, osuđivao je njegovu politiku ali je preuzimanjem nacionalističke retorike od SDS-a došao na vlast. Ipak, primjećuje se njegovo nesnalaženje u ovoj situaciji prilikom Karadžićevog hapšenja i njemu neprimereno, da upotrebimo neokolokvijalni izraz tihovanje. Koliko bi ga to moglo koštati dosad neupitne popularnosti među Srbima u BiH?- Ne znam najbolje okolnosti, pa ne mogu o tome da pričam. Sam Dodik je tipičan političar koji vodi politiku s kamena na kamen. Osluškuje šta će se ljudima dopasti, gleda ko mu je važan. Stane na jedan kamen, pa gleda na koji će sledeći kamen stati. Tako gazi preko tog potoka bez ikakve vizije, ikakvog uverenja, on je pravi praktičar i tehnolog. On je besprincipijalan i nigde ga ne bi stavio. On je u stanju svakakvu politiku da vodi. Nakon hapšenja, političke elite u Srbiji su najmanje govorile o žrtvama Karadžićeve politike. Kao razlog hapšenja spominje se međunarodna obaveza Srbije, ali i pritisci Haškog tribunala i Evropske unije. Gde je tu pravda?- Reagovanje političkih elita? I samo hapšenje je ovde ostalo politički neshvaćeno. Zašto i kako je uhapšen Karadžić? Mi smo do sada čuli da je BIA tri meseca posedovala podatke o tome ko je on, pod kojim imenom i gde se krije. Ja mislim da je Karadžić od početka pod njihovom zaštitom i da su svo vreme znali gde je. Nikakvih glasova tu nije bilo, nikakvog prepoznavanja, dojava... To je Bulatović (bivši šef BIA prim. aut.) jedanput i kazao povodom Mladića: Pa ne postoje društveni i politički uslovi za hapšenje, zato ih i ne hapsimo. Nije rekao da oni ne znaju gde su, nego ono šta je istina. Ovde moramo da se vratimo na prošle izbore. Koštunica je napravio jednu veliku grešku, nošen svojim fanatičnim odnosom prema Kosovu. Sam je izazvao izbore jer se nadao da je ogorčenje u javnosti tako veliko da to njemu garantuje pobedu. Prevario se i izgubio je te izbora, baš kao i radikali. Mislim da su bili zapanjeni, duboko razočarani i ogorčeni rezultatom izbora. Tada je nastupila ideja o hapšenju Karadžića kako bi se izazvao dodatni potres koji se može koristiti u političke svrhe, kao što vidimo da se i koristi na ovim mitinzima. Onda je smišljeno da se Borisu Tadiću servira Karadžić, koji u tom trenutku nema šta da misli. Mora da hapsi Karadžića, a Bulatović daje ostavku. Uvaliće Tadiću vrući krompir pa će morati da bira ili da ne hapsi, da ne bi stvorio nestabilnost u zemlji, u kom slučaju i sam postaje saučesnik u skrivanju Karadžića ili da ga hapsi. A onda ćemo da vrištimo da je Tadić izdajnik, da dovedemo milion ljudi na Trg Republike i da tražimo od vlade da podnese ostavku. To je bila ideja. Ovde se vidi kako reaguju elite, oni koji su uvalili vrući krompir, ali i Boris Tadić koji se ne usuđuje ništa da kaže, jer je doveden u stanje u kojem nije imao izbora. A sigurno nije želeo da ga uhapsi u tom trenutku i sada nalazi da je najbolje da ćuti, da se što manje njegova uloga pominje. Time se brani od ujdurme koju su mu spremili i to je jasno kao dan. Čudi me i ne mogu da shvatim da se piše o svemu i svačemu, a niko ne ulazi u tu analizu. Mislim da je čak tačna i priča o tri dana. Njega je BIA uhapsila u petak i trebalo je tri dana da smisle šta da rade jer Karadžića nisu ni želeli. Onda je odjedanput DS tu nevolju pretvorio u vrlinu, i to pozdravljam: Evo mi sarađujemo. Oni nikada nisu mogli a mi smo to odmah učinili. Nemoguće je da su ga za dva dana našli, identifikovali, uhapsili... U ta tri dana na kojima insistira Karadžić i njegovi advokati verovatno je držan protivpravno jer nisu znali kako da reaguju na tu podvalu koja im je spremljena. Kako u tom svetlu onda gledati na mogućnost za hapšenje Mladića?- Mislim da to nisu iste stvari. Postoji jedan čudan paradoks ? Karadžić je značajnija ličnost kada je reč o genocidu, zločinima...,on je bio ta politička kapa svega šta se događalo, a Mladić je bio izvršilac. Da li uvek potpuno disciplinovano izvršavao naredbe, to je druga stvar. Zašto je onda Karadžić izabran? -Sa Mladićem postoji jedna nevolja. On je poslednji uslov i kad uhapsite Mladića sve ste završili. Nisu mogli da im poklone Mladića, jer je to uslov primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Karadžić se nije postavljao kao uslov. Prema tome, mnogo je lakše bilo Koštunici i radikalima da se odluče da puste Karadžića, a ono do čega im je stvarno stalo ? Ratko Mladić, to nisu dali. Ovo je dovoljno za našu upotrebu. Varaju se oni koji misle da će posle ovoga Mladić lakše proći, iako je možda, kada se gleda krivično-pravno, njegova odgovornost manja od Karadžićeve. On je apostrofiran kao uslov za primenu sporazuma i zato je mnogo značajniji. Kad bude uhapšen, to je onda ireverzibilno, to je kraj celoga procesa i približavanja EU. To narodnjačko-radikalska strana želi da spreči. Čudno je malo kako ta politička analiza potpuno izostaje i to je delimično zbunjujuće. Politika utiče na medije. O svemu i svačemu smo čuli ? i ko mu je bila ljubavnica i koliko i koju vodu je gde kupovao, gde je jeo picu,... sve živo smo čuli, pa čak se priča o tome zašto je optužen, ali ta politička analiza, kako se taj događaj uklapa u dinamiku srpske političke scene, o tome nema ni jedne reči. A mislim da je to za nas koji živimo ovde najzanimljiviji aspekt cele stvari. Isto se desilo i sa hapšenjem Legije, jer se nikada nije saznalo gde je on u stvari bio svo vreme?- Zato je od prvog dana počela priča da je važno da je uhapšen i ništa drugo. OK. Karadžić je uhapšen, ali problem nije rešen. Čak bi se moglo reći da je još veći jer je Srbija izručila Karadžića za kojeg nije terećena. Pokazalo se da Srbija skriva obojicu, pa bi sada pritisak mogao da bude još jači, jer ne samo da su lagali za Mladića, već i Karadžića?- Imam problem sa komentarima: Evo mi njima dali Karadžića, a oni i dalje traže Mladića. U stvari su od početka tražili Mladića. Nisu oni zamenjivi, svaki je zločinac svoje vrste i u svoje ime. Ne možemo sada da im kažemo: Evo, dali smo vam Karadžića, pa idemo u Evropu. A ovi kažu: Pa nismo vam ga ni tražili. Mi vam od početka tražimo Mladića. Fino je to, ali nema tu prebijanja, nema suđenja jednom umesto da sudimo drugom. Treba očekivati pritiske, jer se obelodanilo da je BIA sve vreme znala gde je bio Karadžić. Kredibilitet Srbije kao države je sada još više ugrožen.Kako komentarišete dešavanja na Trgu Republike? Broj okupljenih nije bio toliki koliko su očekivali organizatori. Da li je ovo kraj radikala i šta se može očekivati ako se uhapsi Mladić? - Mislim da će biti i burnije kada se uhapsi Mladić. Reakcija će biti jača. Zato što je stalno apostrofiran i svi su zauzeli stav prema tome. To nije bio slučaj sa Karadžićem jer nije bio ni na dnevnom redu, a ovaj je to stalno i za njega su se svi izjasnili. Pokazalo se naličje one izreke da uspeh uspeva, a neuspeh ne. Izgubili su na izborima, njihovi birači su stalno bili u stanju mobilizacije, ali se pokazalo da od toga nema više ništa. Drugo, vidi se da ova strana (narodnjačko-radikalska) počinje da liči na poslednje dane Miloševića ? nemaju više dobre ocene ni stvarnosti ni raspoloženja ljudi. To se prvo videlo sa Kosovom, gde je bila onolika povika i propaganda i koja je vođena sa Koštunicom kao premijerom. Međutim, pokazalo se da to nije bilo dovoljno za podršku. Ovo je sada novo razočarenje. Mislili su da im Karadžić može pomoći da dobiju temu, ali ljude to više ne zanima. Ne zanima ih ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Niti ih zanima da idu na mitinge radikala i da protestvuju protiv Haškog tribunala, niti ih zanima da se suočavaju sa nekom prošlošću. Ne zanima ih zašto je on uopšte optužen. Prosto je nastala jedna zasićenost celom prošlošću onog trenutka kada se otvorila perspektiva Evropske unije. Sada je ta tema dominantna kod građana. Ne interesuje me da li si Nataša Kandić ili Toma Nikolić, neću da slušam ni jedno ni drugo. To je promena u opštem raspoloženju koja je nastala i za koju su radikali i Koštunica ostali slepi, nisu je registrovali, nisu je primetili. Potezi koju vuku su irelevantni, kao i teme. Koliko ozbiljno treba shvatati pretnje Tadiću, Ljajiću i Vukčeviću o kojima se pisalo nakon hapšenja Karadžića? - Naša istorija, dalja i bliža, ne dozvoljava da se to tretira olako. Mi ne znamo koliko su potencijalni izvođači sada obeshrabreni. Moguće je da su dodatno fanatizovani, u kom slučaju bi bili vrlo opasni, a moguće je i da oni takođe shvataju da je to propala priča i da su te pretnje samo propaganda. Teško je to odrediti jer ne znamo kako raspoloženje vlada u jezgru mesta gde se odlučuje o tim ludostima. Sad počinje možda i tu da nadvladava razum ili se utapaju u još gore frustracije i osvetoljubivost i fanatizam. Može li se napraviti paralela sa Miloševićevim hapšenjem, pre svega mislim na odnos vladajućih struktura prema ova dva hapšenja? - Naravno da može, slična je situacija. Hapšenje Miloševića je bilo i lakše i teže. Teže jer je imao dva miliona glasova na izborima, a ti ljudi su još bili tu. Investirali su u taj režim i nije im se svidelo kako se stvar razvija. Kad kažem investirali ne mislim samo na tajkune, već i na intelektualnu elitu, sitne privrednike, lopove, ratne zločince... Mnogi su investirali u Miloševićevu politiku. On je bio ogroman dugo vremena. Njegovo skidanje je kao skidanje Sadama u Iraku. Za mnoge ljude je bilo nezamislivo da se jednom Miloševiću stavljaju lisice i da se vodi u zatvor. To je bilo kao neka bajka za Srbiju. Bilo je lakše jer je Miloševićeva politika pogađala građane Srbije svakodnevno i to decenijama. Sakupilo se ogromno ogorčenje, ne samo prema režimu već i prema njemu kao simbolu režima. Zato je bilo lakše, velikom delu populacije je laknulo. Peti oktobar je ostao kao nejasan događaj. Da li je to bila revolucija ili je bila smena vlasti. Đinđić je tvrdio da je to revolucija i shodno tome se ponašao, a Koštunica je primao Miloševića kao predsednika najveće opozicione stranke, uvažavao ga, govorio da se radi o kontinuitetu - nema revanšizma, osvete, lustracije. Hapšenje Miloševića je zaoštrilo pitanje interpretacije 5. oktobra. Đinđić je jednim postupkom stvorio činjenicu koja je pomogla onoj interpretaciji kao revolucije. To je ogorčilo drugu stranu jer je bilo jasno da je ceo projekat Miloševića gotov. Gotov je i taj nacionalizam. Krenuli smo u Evropu, a zato je bio i ubijen.

http://www.startbih.info/Default.asp?broj=252&ID=325

[FranziskaKafka]

Београдска недељаРадованов делишес (Илустрација Братислав миленковић) Право да вам кажем решио сам и ја да се „очешем” о туристички потенцијал новобеоградских блокова. Кад већ живим тамо, а иначе се слабо шта дешава, ваља искористити дату шансу, а као ова, тренутно актуелна – не добија се два пута у животу: „Стазама доктора Дабића”, наравно. Додуше, нисам први, и конкуренција је оштра, али сам, зато, аутентичан. Осмислио сам, модерно говорећи, цео мултимедијални спектакл, са све пригодним поклончићима за посетиоце.Чујем да нека туристичка агенција минибусима доводи заинтересоване и шета их по крају: од пекаре до млекаре, што се оно каже. Видим, и предузимљив комшилук има своје руте и приче из личног искуства па, испаде, мајку му, да се најтраженији хашки оптуженик није свртао кући, а камоли крио?Верујем да ће се наћи и неко да посведочи како је играо кошарку са др Дабићем на локалном теренчету, и како је, овај, при сваком слободном бацању мрмљао себи у браду, нешто типа: „Е, нећеш га мајци Карла...”?! Но, рекох већ, посао је посао. Треба нечим попунити празнину између Белефа и Бемуса...Што се моје понуде тиче, обухвата следеће: ноћење уз гусле, макробиотички доручак и кафица на тераси с које се пружа диван поглед на солитер у којем је становао доктор. Цена је пристојна, а деца до седам година не плаћају ништа.Затим, одлазимо до неке од трафика у којима је пазарио штампу, слушате кратку али садржајну исповест продавачице/продавача, изљубите се с њом/њим и сликате крај поменутог објекта.Свраћамо до локалаца што пред драгстором „убијају” пиво, седате међу њих (у цену обиласка урачуната вам је и конзумација), кратко их пропитате, добијете њихове потписане фотографије и затим одлазимо даље. Напомена: имајте дозу резерве, јер, догађа се њима да у току једног дана виде и неколико комета, метеора, звезданих киша...Следећа стајанка је у паркићу, преко пута. Легенда вели да је др ту навраћао, често. Седамо на „његову” клупу и неких 20 до 25 минута ћутимо. Односно, имаћете утисак да само ћутимо али ми то, заправо – тихујемо. Није да знам разлику али претпостављам да не знате ни ви, па што вам онда не бих узео паре и за то?!У том тренутку у причу улази и моја мајка, приносећи килограм јабука, такозвани „Радованов делишес”. Кажу да је њих највише волео, па, ето, имате и ви прилику да их пробате – за само 10 евра.Сад креће најузбудљивији део туре: реконструкција последњег дана на слободи др Дабића. Идемо до станице, већ легендарног, аутобуса на линији 73. Исте оне са које је и он пошао пут Батајнице.Сачувао сам неке старе карте за превоз и радо ћу вам их, за симболичну надокнаду, уступити као „проверено” његове. За упола цене можете да их додирнете али, што деца кажу, само из моје руке.Укључујем оца у игру – то је онај интерактивни део. Нешто је старији од др Дабића али је сед, а и скројили смо му некакву памучну браду. Он ће га, наравно, дублирати.Возимо се, нехајно, гледамо своја посла кад... На прилазу Батајници, неколико крупајлија (ангажовао сам другаре из краја) устаје, прилази дублеру и како је већ, толико пута описано, хвата испод мишке и изводи из аутобуса. Цео догађај бележи моја супруга фотоапаратом и видео камером. По веома приступачној цени можете да добијете своју копију це-деа са музичком подлогом по вашем избору. Или, пак, сет фотографија на којима ћете се, у задњем плану, видети и ви...Наравно, ако сте спремни да издвојите мало више кеша, можете преузети улогу доктора, па у том случају вас изводимо из аутобуса, уводимо у аутомобил и држимо на непознатој локацији три дана (може и дуже ако се договоримо).То би отприлике, засад, било то. Планирам да понуду обогатим и звоњавом на врата стана у којем је боравио доктор Дабић, али то већ морам да регулишем са власницима. У том случају би отац седео унутра и на звук звона дубоким гласом питао: „Ко је”? Али, отом-потом...Кажем, бизнис је све! Куд толики „зајахаше” овај талас где ја да га пропустим?! Јер, биће још Белефа, Бемуса, Феста, Ноћи музеја, али...Михаило Меденица [објављено: 10/08/2008.]

http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/...elishes.sr.html

Edited August 10, 2008 by FranziskaKafka

[kokota]

Kurir ne prestaje da objavljuje fotke koje su u najmanju ruku degutantne..Unakazili gastarbajtera

[*edited by mod]

http://www.rtv.rs/sr/vesti/zanimljivosti/2.../vest_74834.jspRTS rula

[Кристофер Лумумбо]

da prenesem text dok ga ne obrisu.BEOGRAD - Zamislite let avionom do neke svetske metropole u kome možete da se kupate u velikom džakuziju, da se gađate sa stjuardesama perjanim jastucima, da se rvete sa njima u bazenu sa čokoladom, a kada se umorite da dobijete pravu tajlandsku masažu ili da koristite švedsku saunu.Ovakve usluge, visoko iznad oblaka nudi privatna makedonska avio kompanija "Akse džet", čije se reklame mogu videti u udarnim terminima domaćih tv stanica u Srbiji, sa stjuardesama obučenim u izazovne žute uniforme.Na spisku destinacija, na kojima saobraća ova nova avio-kompanija su gotovo sve veće evropske metropole, od Londona, Pariza,Luksora, Moskve, Istambula,Barselone, Rima, Dizeldorfa do Njujorka.U reklamnom flajeru "Akse džeta" poručuju da će učiniti sve da se njihovi putnici osećaju "kao kraljevi", a na spisku neobičnih usluga su skakanje na vodenom krevetu, podvodna prezentacija, igranje sa mašinom za penu, rvanje sa mokrim majicama (verovatno sa stjuardesama), prskanje šampanjcem, mazanje putnika čokoladnim kremom. Putnik samo treba da odabere šta od svega ovoga želi.Koliko košta karta?Karta za ovako neobično putovanje sigurno nije jeftina, pogotovo što se "Akse džet" reklamira na televizijama u vreme udarnih termina,što je izuzetno skupo, a to samo govori da im "sigurno dobro ide", po onoj narodnoj da "svaka roba ima svog kupca". Neobično u čitavoj stvari je da se u Srbiji po prvi put na ovaj način reklamira jedna privatna avio - kompanija, da ne govorimo o ovako "ekskluzivnoj" usluzi.U Srbiji za sada postoje tri registrovane kompanije koje u avio taksi prevozu koriste 12 letelica, a za zakazivanje dovoljan je telefonski poziv i na željenu destinaciju može da se poleti i za manje od sat vremena.Prins aviješn: Dozvoljavaju što drugi neJedna od njih, "Prins aviješn", tokom leta nudi hranu najpoznatijih beogradskih restorana i probrana francuska i italijanska vina, uz mogućnost korišćenja lap-topa, Interneta i mobilnih telefona tokom leta, što je inače zabranjeno na letovima drugih kompanija zbog bezbednosti.Zanimljivo je da, recimo, odlazak za London i povratak istog dana kod njih košta oko 11.000 evra, a let do Kana, na čuveni filmski festival, košta 8.000 evra, do Milana i nazad 6.000 evra.U Srbiji postoji i 28 privatnih registrovanih letelica, među kojima su i helikopetri. Prema podacima Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, privatni avioni stari su i po 45 godina, ali i ima i namodernijih "cesni" koje su prvi put poletele ove godine.Najnoviju flotu imaju privatne firme, a vrednost registrovanih letelica kreće se od 30.000 do tri miliona dolara.rec je o reklami za dezodorans. :lol:ali i text je sjajan

[*edited by mod]

Ko da su isli na putovanje sa njima a ne gledali reklamu

[melankolic]

"... to je zivot, to nije reklama ..." Edited August 15, 2008 by melankolic

[MaryPoppins]

hvala ti na ovom linku. 1 je kraljica.

[batticuore]

"... to je zivot, to nije reklama ..."

''Ne žalosti čoveka siromaštvo, već želja'', kaže Seka Aleksić, naglašavajući da je srećna što su njene želje uvek bile u skladu sa mogućnostima. ''Zbog toga ih i ostvarim. Zašto ja ne čitam češće tekstove ovakve sadržine?! Pa ovo je sjajno, briljantno, odma mi se popravilo raspoloženje i krvni pritisak se unormalio! eeeee živote

[Zmitjkoe]

Kad debelo crevo i mozak zamene mesta. Produkt te inverzije je ovaj pateticni ispljuvak, jeziva zloupotreba bolesnog deteta u politicke svrhe:Danilo zanemeo od tuge za Rasom