Road Trip

[Аврам Гојић]

ne znam da li si roadtripovo, ali meni je to na kraju ispalo bolje nego sva putovanja koja sam imao u životu stavljena zajedno, a mislim da stvarno jesam dosta putovao.prošle godine nisam mogao da uzmem godišnji odmor i imao sam samo tri dana da odem negde. krenuo sam sa tadašnjom devojkom kod babe u jedno selo blizu vršca. popeli smo se na titelski breg, stajali kod đermova na livadama ispod, lenčarili sa stokom u hladu, u titelu gledali trke kajacima, okupali se u tisi, vozili se praznim putevima, kada smo skapirali da je suviše toplo na jednoj njivi protrčali ispod sistema za navodnjavanje i osećao se kao najveći hipik, uzeli sandolinu i veslali po carskoj bari, ručao odličnog šarana na jednom ribnjaku, obišli rasejanog u zr i popili po staropramen, u sečnju pojeli kutiju sladoleda na nekoj kući u drvetu pored reke i tu se okupali, došli u uljmu kod babe, večerali uštipke, sutra vršac, belocrkvanska jezera, livade deliblatske peščare, okupali su reci do kolena koja se zove karaš i gde smo otkrili grupu nudista i zezali se sa njima, neverovatan osećaj vožnje putevima sa super muzikom i ženom... na kraju novi sad via borča do mekejba.nijednim putem nisam prošao do tada i sve što sam video je bilo novo i upoznao sam gomilu ljudi. nikada do tada nisam veći osećaj otkrivanja.tada sam i skapirao da bi amerika bila odlična

[Gonzo]

obzirom da sam mnogo puta prošao ovim krajevima, i švrćkao po južnom banatu, mogu samo da potvrdim. road trip po tim skrajnutim delovima vojvodine, pusti putevi, zanimljiva sela i ljudi, stepski pašnjaci, pogled koji puca u beskraj, i ostalo, je prava avantura i zaista se može porediti s krstarenjem autom nekim američkim bespućem.

Edited August 13, 2011 by Gonzo

[Аврам Гојић]

obzirom da sam mnogo puta prošao ovim krajevima, i švrćkao po južnom banatu, mogu samo da potvrdim. road trip po tim skrajnutim delovima vojvodine, pusti putevi, zanimljiva sela i ljudi, stepski pašnjaci, pogled koji puca u beskraj, i ostalo, je prava avantura i zaista se može porediti s krstarenjem autom nekim američkim bespućem.

isto. meni je srce u tom cudnom juznom Banatu. a namesto auta, zanimljivi su i lokalni autobusi koje cekas na raskrscima seoskih drumova. ravnica fuckin rules. Edited August 13, 2011 by Marko M. Dabovic

[Gonzo]

prokleti bili, pritisli ste nostalgy button do kraja. mogu da se zamislim, prži avgustovsko sunce, asfalt isparava i stvara onu izmaglicu vrelog vazduha, a na kasetašu ide recimo ovo.http://www.youtube.com/watch?v=6Noc-GD35tM&feature=relatedsamo ravnica

[dig_chohano]

Kasetaš? Ćeraš čeze?

[yolo]

zaista se može porediti s krstarenjem autom nekim američkim bespućem.

zakljucujem da nikada nisi bio ni blizu americkog bespuca, uz duzno postovanje prema vojvodjanskim zabitima koje umeju da iznenade.

[Nico]

zakljucujem da nikada nisi bio ni blizu americkog bespuca, uz duzno postovanje prema vojvodjanskim zabitima koje umeju da iznenade.

sklona sam da se slozim sa gazzom da nema tog europskog ni banatskog road tripa koji moze da se uporedi sa bilo kakvim putovanjem kroz americka bespuca. uz rizik da zvucim natripovano, meni je americko nebo toliko ogromno i toliko daleko i visoko da sam otkinula samo na to. plus, kvalitet svetla je potpuno drugaciji nego u evropi. nego, ako ste vec budala koja se lozi na razlicit kvalitet svetla na raznim destinacijama (kao ja), najfascinantniji primerak toga je sad komercijalno istroseno mesto, (east) hampton i okolina. prvi put kad sam otisla tamo mislila sam da mi nesto nije u redu sa ocima. svetlo je bljestavo, a opet ima neki mlecni, difuzni kvalitet sto bojama i predmetima daje zivost ali i neku ultrafinu mekocu kontura. odlepila sam, casna rec. mesecima kasnije sam slucajno naletela na clanak o jacksonu pollocku u kome se pominjalo i svetlo u hamptonsima, u kontekstu velikih umetnickih kolonija 40tih i 50tih, motherwella i (ding-ding-ding) duchampa. inace, moje licni americki poprecni pilgrimage bi poceo u njujorku, nekim presmesnim kabrioletom bih otisla dole do karolina, motala bi se po alabami i misisipiju, sjurila do luizijane sa sve new orleansom, rizikujuci da dozivim deliverance. :) odatle bi me bilo bas briga, vazno bi mi bilo samo da stignem do santa fea. tamo bih zaboravila koliko bih ostala, cepnula do austina i tu negde bih pristala da mrem. nego, sve ovo je pocelo zato sto htedoh reci da ko se odluci na road trip preko trbuha amerike, greota da zaboravi taj jedan mali prstic od long islanda sto viri od njujorka u okean, jerbo je dozivljaj totalna high end, glossy americana. sto od svetla, sto od miliona koji guraju prst u oko posjetitelju. :-) daklem, off-offtopic sam, ubite me brbljivu, nek me dezurni prebaci negde il' obrise. :)

[belch]

ja bih ceo jedan road trip posvetila koloradu, arizoni i juti, a na velikom kanjonu bih mogla da živim, samo pogled bi mi bio dovoljan umesto hrane. al se slažem i sa gonzom kada je lepota juznog banata u pitanju.

[ObiW]

Ja samo 'oću da kažem da svako ko je uspeo da preveze Kanzas sa jednog na drugi kraj trezan i nedopingovan treba da dobije medalju. A ovo za američko nebo & svetlos' je živa istina. Južni Banat ne poznajemo, ali rolling hills Šumadije znamo vrlo dobro i rado ga se sećamo.

[yolo]

aj kad bi neko prebacio ove postove u novu temu o road tripovima pa da kacimo neke besne fotke.

[Кристофер Лумумбо]

aj kad bi neko prebacio ove postove u novu temu o road tripovima pa da kacimo neke besne fotke.

pa otvori timene od amerike najvise zanima bible belt.

[belch]

interesantno, mene taj najmanje.

[Кристофер Лумумбо]

uh, ja bi satima mogao da gledam dokumentarce o jugu amerike.

[belch]

o ljudima ili prirodi?

[Кристофер Лумумбо]

o ljudima