Igre

[Calavera]

7 minutes ago, napadaj said:

Ja igram Cuphead DLC. Opet pakao, opet izuzetno kreativno, baš obožavam tu igru.

 

zar taj dlc nema sadržaja za tipa pola sata igre, šta ti treba toliko?

[napadaj]

Javi kako si prošao u prvih pola sata igranja.

[kipo]

 

[Calavera]

skoro smo pominjali watch dogs: legion kao primer igre s kul konceptom i kilavom izvedbom, pa je red da izdvojimo sifu kao dokaz da ne mora uvek sve da pođe naopako u egzekuciji. umesto da, kao legion, pokušava da bude za svakoga i time ispadne mlako iskustvo za sve, sifu ima vrlo jasnu ciljnu publiku kojima je suđeno da se dopadne, dok ostali mahom neće skapirati poentu. recimo, 1 česta zamerka na sifu (inače tabačinu sa souls elementima, da znamo o čemu pričamo) je to da morate celu igru preći "odjednom" i kako je sve to ponavljanje odveć zamorno i nepošteno. naravno, istina je da je sifu upravo i osmišljen oko te mehanike ponavljanja, tako da je trud koji treba uložiti u njega već unapred pravilno anticipiran od strane autora  pored toga, ovo je po težini par nivoa ispod souls naslova, jer ne samo što možete da birate sam nivo težine (što je, istina, pečovano u igru nekoliko meseci po izlasku) već možete da zaginete i više od DESET puta po prelasku i ipak doterate igru do kraja. dakle, ako ste od sifua zazirali jer ste čuli da je mnogo teško, uveravam vas da se radi o nadasve pristupačnom i zabavnom naslovu.

 

dobro to zvuči, razborito primećujete vi, a kako se igra? pa, u središtu svega je death counter mehanika: svaki put kad zaginete, par trenutaka kasnije se pojavite na istom mestu s punim healthom i godinu dana (ili više) stariji. death counter skače za 1 svaki put kad se aktivira, pa ako stalno ginete na istom mestu nećete dobiti priliku da ga smanjite, te zbog toga krećete da starite mnogo brže. igru počinjete kao živahni mladac od dvadeset godina pa imate dosta lufta za greške, no jednom kad prebacite sedamdesetu svaka sledeća pogibija znači i kraj igre. opet, sifu od vas ne zahteva da odradite celu igru odjednom: jednom kad pređete nivo (kojih inače ima svega pet), u sledećem prelasku možete da nastavite od tog mesta i s onoliko godina koliko ste imali kad ste ga prešli. recimo i to da u svakom nivou možete otključati i prečicu koja ostaje otvorena i u budućim prelascima, te je uz malo ponavljanja vrlo moguće doktorirati nivo do te mere da na njemu ne poginete niti jednom. ovo ne samo što je super osećaj nego vam i drastično poboljšava šanse u ostatku igre jer vam, dakako, ostaje više životnog veka za potrošiti. ukratko, radi se o jako pametnom dizajnu gde možete da se fokusirate na optimizaciju deonica koji su vam lakše i preživljavanje onih težih, a sve što uradite ima uticaja na kompletnu igru.

 

nivoi su takođe pažljivo odmereni, fina kombinacija masovnih tuča sa slabašnim protivnicima, povremenih minibosova, te glavnog bosfajta na kraju. svaki nivo sadrži i tri statue koje nude razne bonuse tipa izdržljivije oružje, jači parry, mali health gain za svakog protivnika koga mlatnete kombom, itd. na sreću, nema ničeg što je toliko dobro da se obavezno mora uzeti poput jačih udaraca ili tako nečeg banalnog, svaki bonus je dizajniran tako da pomaže specifičnom stilu borbe. i ovi bonusi ostaju s vama kad pređete nivo, s tim što igra to malo nemušto objašnjava, te na početku nije najjasnije šta se dešava ako ponovite taj nivo ili započnete novi prelazak. mislim da je i ovaj sistem bio izmenjen u pečevima, što doprinosi konfuziji, no posle nekog vremena ćete svakako skapirati suštinu. pored statua, u nivoima imate i razne kolektiblse od kojih ćete većinu pokupiti usput, no ima i onih koji zahtevaju da nađete neki ključ ili drugi predmet iz kasnijih nivoa i vratite se po njih. naravno, ovo je samo dodatna motivacija za ponavljanje nivoa, nešto što bi ionako trebalo da radite da biste u kasnije nivoe ušli što mlađi. sve je povezano, all the pieces matter 

 

što se same borbe tiče, ona na prvi pogled zaista podseća na kung fu verziju sekira na konto posture mehanike (koja se ovde zove struktura) i block/parry/dodge sistema. bitna promena je što sifu u priču ubacuje i avoid mehaniku, koja se sastoji u tome da držite dugme za blok i u pravom trenutku pomerite levu pečurku za gornji ili donji avoid. sad, fora je u tome što je avoid jednostavno prejak jer ga možete spamovati do mile volje, animacija za istu traje oko pola sekunde. i da promašite tajming, velika je šansa da vas neće stići kazna za to jer još držite blok, te će vam protivnici otcepiti strukturu umesto healtha. iskreno, avoid prilično obesmišljava ostatak gorepomenutog defanzivnog arsenala, pa tako recimo dodge ima smisla koristiti samo ako vas protivnici skroz okruže i u par specifičnih situacija u bosfajtovima. to je verovatno i glavni razlog zašto sifu po težini ne prilazi sekiru, već više podseća na klasični 3d brawler poput god handa koji je, koliko se sećam, imao sličnu borbu. ovo ne znači da borba nije VRLO zabavna (nisam ni spomenuo fokus mehaniku za specijalne napade + razne skilove koje možete otključati), samo da bi bilo lepo videti MALO izbalansiraniji sistem. mislim, ja sam prva dva bosa bez frke pobedio samo spamujući gornji avoid, a ista taktika i u kasnijim nivoima fercera u tipa 70% situacija.

 

da ne bude da se rastajemo na lošim terminima™, za kraj ću se pohvalno odraziti i o vizuelnom stilu, koji je odrađen u zanimljivom fazonu koji su autori uporedili sa brzim slikanjem. primetićete u snimku koji sam okačio dole da estetika ima nekih dodirnih tačaka s dishonoredom po mešavini realizma i tih slikarskih elemenata, no konačni rezultat je specifičan za sifu i uz to nadasve prijatan. što bi se reklo, šareno ali s ukusom! animacija je isto kvalitetna, mada se ipak vidi da sifu nije baš aaa naslov, protivnici i okolina ne reaguju baš uvek kako treba na ekstremno nasilje. doduše, meni je u ovakvim igrama dovoljno da se ragdolovi ne vuku za mnom deset metara nakon što upokojim nekog nesretnika pa da budem relativno zadovoljan animacijom, tako da... 

 

enivej, sifu je izvrsna borilačka igra koja bi se zbog kombinacije kvaliteta i kratkoće mogla svideti i onima koji su ove godine već utopili hiljade sati u elden ring ili prosto vole kvalitetnu tabačinu. evo snimka mene kako rutinski prelazim prvi nivo, mada ipak dva puta zglajznem na bosu zbog "lako ćemo" filozofije:

 

 

igrao sam i stray ili, kako je nešto poznatija u narodu, onu igru gde ste mačka. moram priznati da mi je ceo koncept još ONOMAD delovao prilično kilavo jer nisam kapirao zašto bi mačka bila zanimljiva za upravljanje u mehaničkom smislu, no ocene su bile vrlo dobre do odlične, pa eto, overilo se. naravno, opet su me zajebali: stray je još 1 walking simulator koji se u moru sličnih igara ne izdvaja ni po čemu osim što, eto, igrate kao mačka, što je simpatično jedno deset minuta i onda se naviknete. jedina bitnija karakteristika vaše mačkastosti je da imate dugme za mjaukanje, što bi trebalo da služi da privuče neprijatelje ali nema nikakvu praktičnu primenu jer su neprijatelji em retki em ionako jurišaju na vas čim vas vide. ostatak igre je klasičan walking simulator milje: malo istraživanja, malo zagonetki, malo pentranja, povremene sekcije s bežanjem od brojčano nadmoćnog protivnika, ništa što već nismo videli sto puta. verovatno najzanimljivija stvar u vezi ove igre je videti kako će prave mačke reagovati na mačku u igri, no kako ja mačaka nemam, i tu sam ostao na suvom 

 

jasno, ovolika generičnost u pogledu mehanika je lako mogla biti anulirana nekom kvalitetnijom pričom, no ništa ni od toga, stray je samo kolekcija otrcanih tropa i klišea. na početku igre padate jedno hiljadu metara u distopijski podzemni grad nastanjen robotima koji su mnogo tužni što su ljudi davno izumrli i stalno ih muče teška pitanja tipa "ima li ai dušu?" i tako to. tu su i mali dron s velikim srcem i misterioznom prošlošću, zla robotska milicija, standardna lekcija o zaštiti životne sredine... kad se sve sabere, zaista deluje da autori u upoznavanju sa žanrom nisu odmakli dalje od blade runnera. što je još gore, ovo je očigledno 1 od onih igara gde je osnovna ideja bila da igrate kao mačka, a ostatak priče je osmišljen mnogo kasnije u kreativnom procesu. s druge strane, prezentacija je kvalitetna (pogotovo je soundtrack prijatno atmosferičan), a i sam grad (neka sajberpank verzija kowloona) je zanimljivo dizajniran. najbolji deo igre je jedno rano poglavlje gde vas igra baca u veliki sirotinjski kvart i pušta vas da uživate u nešto temeljnijem istraživanju, skoro sve pre i posle toga je linearno gejmifikivano™ iskustvo. animacija mačke je takođe kvalitetna, mada tu ima malo uncanny valley efekta, nisu baš skroz pogodili tu mačkastu eleganciju i lenjost pokreta.

 

uglavnom, stray je 1 dosta praznjikavo iskustvo koje je iz očitih razloga dobilo više pažnje negoli zaslužuje, no zato smo mi tu da postavimo stvari na mesto  ne kažem da se ne može nikome svideti, samo nemojte očekivati nešto originalno. trejler:

 

 

[*edited by mod]

Upravo sam prešao Stray, sve se slažem. Walking simulator, kul je mačka, obično kad uradi nešto neplanirano tipa obori nešto sa stola, saplete nekog ili zaglavi glavu u kutiju.

 

Malo treba navikavanja da zatvorena kapija ništa ne znači tj da može da se prodje kroz rešetke i da je mačka skočnija od prosečnog lika u igricama. Posle je sve dosta lako. Verovatno mi je blago pozitivan utisak jer je nisam kupio nego dobio preko PS Plus, da sam izdvojio pare samo za ovu igru cenim da bi mi bila manje dobra. Tako da je internet overhypovao mačke kao i uvek. 

 

Ovako je otprilike dobar pallet cleanser između dva ozbiljnija naslova.

 

P.s. Ja imam psa blago je reagovao prvi put kada sam upalio, posle toga nije ni primećivao.

[Weenie Pooh]

@Calavera Previše si popustljiv prema Sifu mehanici borbe, ima tu i ozbiljnijih zamerki. Npr. ti special moves koje pominješ, ja njih nisam imao dovoljno prilike da uvežbam jer su bazični napadi toliko efikasni na običnim neprijateljima da popadaju pre nego što se ja setim da pauziram i izaberem neki specijal. Onda kad naiđem na bossa za kog bi mi dobro došao taj specijal, ja se ne sećam kako se tačno koristi. Isto važi i za combo moves, obično ne znam ni šta sam tačno uradio ni kakvog je efekta imalo, pa tragično neuvežban nailazim na (mini) bosa koji me onda uneredi.

 

Cartoonish animaciju bih i ja podneo kad bi bilo bar malo blood & gore, ovako nemam utisak da uopšte bijem nekog, i protivnici i ja izgledamo sasvim isto na početku i na kraju nivoa. Kad uzmeš metalnu cev i odvališ nekog u glavu par puta, nigde ni kapi krvi. BTW execution animacije su često preduge, ponekad i duže nego što je sama borba trajala.

 

Replayability mehanika radi uštede resursa mi je inicijalno delovala zanimljivo, ali ubrzo je počela da smara. Volim i ja ponekad da prelazim nivoe više puta, ali ne volim da mi je u glavi konstantno pitanje "Da li si bio dovoljno dobar? Da li da ideš dalje, ili da obrneš isti nivo još jednom?" Probao sam i bez te playthrough optimizacije da igram, prosto sve u cugu pa dokle doguram... odustao sam negde sredinom night club nivoa, i mislim da se od tada još nisam vratio igri.

[Calavera]

10 hours ago, Weenie Pooh said:

@Calavera Previše si popustljiv prema Sifu mehanici borbe, ima tu i ozbiljnijih zamerki. Npr. ti special moves koje pominješ, ja njih nisam imao dovoljno prilike da uvežbam jer su bazični napadi toliko efikasni na običnim neprijateljima da popadaju pre nego što se ja setim da pauziram i izaberem neki specijal. Onda kad naiđem na bossa za kog bi mi dobro došao taj specijal, ja se ne sećam kako se tačno koristi. Isto važi i za combo moves, obično ne znam ni šta sam tačno uradio ni kakvog je efekta imalo, pa tragično neuvežban nailazim na (mini) bosa koji me onda uneredi.

 

Cartoonish animaciju bih i ja podneo kad bi bilo bar malo blood & gore, ovako nemam utisak da uopšte bijem nekog, i protivnici i ja izgledamo sasvim isto na početku i na kraju nivoa. Kad uzmeš metalnu cev i odvališ nekog u glavu par puta, nigde ni kapi krvi. BTW execution animacije su često preduge, ponekad i duže nego što je sama borba trajala.

 

Replayability mehanika radi uštede resursa mi je inicijalno delovala zanimljivo, ali ubrzo je počela da smara. Volim i ja ponekad da prelazim nivoe više puta, ali ne volim da mi je u glavi konstantno pitanje "Da li si bio dovoljno dobar? Da li da ideš dalje, ili da obrneš isti nivo još jednom?" Probao sam i bez te playthrough optimizacije da igram, prosto sve u cugu pa dokle doguram... odustao sam negde sredinom night club nivoa, i mislim da se od tada još nisam vratio igri.

 

ne znam zašto ne bi koristio specijale kad su džabe damage i bezbedni za korišćenje, jedino ako te sekiro nije indoktrinirao da je zaustavljanje vremena nečasno  ja sam kroz celu igru koristio isti specijal, strong sweep focus, košta samo 1 focus bar a daje ti da sapleteš svakog neprijatelja u igri sem zadnjeg bosa za impact damage + malo dodatnog batinanja dok su na zemlji. jeste da nema potrebe koristiti specijale protiv par neprijatelja, ali protiv minibosova itekako koriste, bar da im izbaciš oružje iz ruku. u masovkama ih isto vredi koristiti jer ćeš svakako napuniti focus do vrha kad završiš s njima. ta zamerka ti svakako više vredi za obične komboe koji su mahom nepotrebni, no u ovakvim igrama je ipak ustaljena praksa imati bar neke komboe, a sifu je u tome daleko umereniji nego recimo bayonetta koja ih ima tipa stotinu.

 

nedostatak krvi je i meni malo zasmetao, no nije baš da je nema uopšte, vidi ona prva vrata na mom thumbnailu gore. egzekutivne™ animacije su mi pak bile super kul, to nije smorilo do samog kraja igre.

 

oko optimizacije nema potrebe toliko razmišljati, u principu ti je dovoljno da ne zagineš više od tri do četiri puta na nekom od prva četiri nivoa da bi udobno prešao igru. doduše, ja sam optimizirao malo više jer sam jurio achievement za prelazak ispod 25 godina, no za vas obične ljude to nije neophodno  vredi primetiti da su prvi i (donekle) drugi nivo najzahtevniji po pitanju ponavljanja, u ostalima ti prečice odrađuju skoro sav posao. u trećem možeš da aktiviraš lift koji te sa samog početka vodi pravo do bosa, a u četvrtom i petom korišćenjem prečice preskačeš nekih 70% nivoa.

[Grunf]

On 19.8.2022. at 10:03, Grunf said:

dying light 1 je fenomenalan! obavezno ga prevrti. ja sam par puta skocio u stolici u toku nekih nocnih misija kad te zobmi spopadne s ledja, kad sam jednom igrao kasno uvece. cekam da 2 bude na nekom ponizenju, pa duzmem.

Da odgovorim sam sebi. Eno ga dying light 2 za 35$ na epicu. Kupio, još samo da nađem vremena da igram.

[jms_uk]

Dosta besplatnih igara u septembru preko Amazona



https://www.dealabs.com/bons-plans/prime-gaming-assassins-creed-origins-football-manager-2022-shadow-of-mordor-goty-et-dautres-jeux-offerts-sur-pc-dematerialises-2399808


Sent from my iTelephone using Tapatalk

[Moća]

Ovo dele kao Epic ili?

Sent from my M2101K7BNY using Tapatalk

[renne]

Da, ali moraš plaćati amazon pretplatu

 

Na Epicu free Ring of Pain

[eumeswil]

Radujete li se Homeworlđani @Weenie Pooh @James Marshall

 

 

 

 

Mmmm bebo

 

Edited August 25, 2022 by eumeswil

[renne]

DEX free NA GOG

[Miljenko]

Konacno uzeh da malo detaljnije probam Encased. Cini mi se da je ovo naslov koji je uz ATOM ponajvise na tragu prve dve Fallout igre. Nema u startu neke striktne podele na klase, no sigurno ne mozes biti i melee i speech specijalista. Svidja mi se sto se iskustveni poeni dobijaju i za pretrazivanje ormara/okoline, bukvalno za svaku aktivnost. Fino deluje za sada, cak i sa spustenom kamerom sve izgleda korektno.

[renne]

Shadow of the Tomb Raider: Definitive Edition ponovo free na Epicu

Kao i Submerged: Hidden Depths