Igre

[Calavera]

od tri igre s kojima sam započeo svoje putešestvije na switchu, ubedljivo najjači utisak ostavila je izvrsna sayonara wild hearts. ovo bi verovatno bilo najlakše opisati kao neku vrstu igrivog konceptualnog pop albuma u kojem je svaka od 22 pesme nivo za sebe. gejmplej je krajnje pojednostavljen, sve vreme automatski jurite napred dok izbegavate prepreke pomeranjem u određenom pravcu ili pritiskanjem dugmeta za akciju. većini ljudi bi prva asocijacija na ovako nešto nesumnjivo bili endless runneri s mobilnih platformi, no mi upućeniji ćemo se ipak pre setiti klasičnih rail shootera tipa rez ili sin & punishment. meni je sin & punishment još kad sam ga igrao na raspalom emulatoru delovao kao najkulja igra ikad, pa verovatno ne čudi što me se sayonara toliko dojmila.

 

kao što se da pretpostaviti, glavna atrakcija je živahni electropop soundtrack, koji mi deluje (mada ja nemam ukusa u muzici) kao vrlo kvalitetna imitacija chvrchesa, grimes ili carly rae jepse(n). cenim da je ovo prvi i jedini video game soundtrack za koji sam bio u iskušenju da ga bacim na spotify, no ipak to nije to bez neonskih nadrealističnih pejzaža koji služe kao vizuelna pratnja. možda bi neki rekli da je muzika preterano sladunjava ili da igra previše forsira stil nad supstancom™, ali ja sam beznadežno navučen na takve igre (videti pod killer7) pa mi nije smetalo  zapravo, pošteno je istaći da je sayonara amalgamacija stvari koje volim/obožavam, od nesuptilnog™ popa preko tarota do gomile referenci na igre koje su mi se još ONOMAD svidele. meni je sayonara u neku ruku igriva verzija scotta pilgrima, proslava igračke industrije na pomalo nametljiv način, ali u isto vreme i nežno i ZNALAČKI.

 

posebnu pohvalu moram uputiti na ime raznovrsnosti nivoa. dobro, svaki se nivo vrti oko skupljanja srca i izbegavanja prepreka, ali način na koji to radite se menja od pesme do pesme. na početku igre imate pristup samo svoj verni skejt, no brzo dobijate pristup motoru, onda na taj motor dograđujete oružje, a kasnije vozite i brodić, pa kola (jasna referenca na outrun), pa ulazite u vr i još svašta nešto. ima i dosta nivoa koji se vrte oko određenih gimmicka, poput maestralnih paralelnih univerzuma. ukratko, sayonara je 1 od onih naslova koji vam pokažu nešto kul i onda odmah ide dalje, i to u kombinaciji s ovakvim, što bi reko naš narod, bangerima od pesama rezultira fantastičnim iskustvom.

 

najveća zamerka na igru za koju sam čuo je da je previše kratka, što je tehnički tačno: ako vam nije stalo do jurenja zlata po nivoima, sayonaru možete završiti za sat do sat i po. opet, ovo je u neku ruku kao da se žalite što isaaca ili neki drugi roguelike možete "preći" za pola sata, taj score attack element u sayonari je bitan deo igre. štaviše, ako samo protutnjite kroz nivoe, teško ćete znati da cenite tu neku umešnost kojom su autori sklopili i režirali sve te različite nivoe. mislim da je meni za stizanje do svih zlata (i još malo igranja već pređenih nivoa za svoju dušu) trebalo nekih 7-8 sati, i u skoro svakom trenutku sam uživao kao da je bio prvi. tu su i album arcade mod u kojem prolazite kroz sve nivoe bez pauze između njih, kao u pravom albumu, a ima i skrivenih zagonetki koje aktivirate ispunjavanjem određenih stvari na određenim nivoima. dakle, ako vam se sviđa osnovni gameplay loop, ovde ima više nego dovoljno materijala za sjajnu zabavu.

 

sve u svemu, sayonara wild hearts je igra kojoj ćete ili napraviti oltar u dnevnoj sobi i redovno joj se klanjati ili ćete prema njoj biti indiferentni. prava je šteta što nije napravila veći bum u industriji, no po recenzijama na steamu vidim da je na dobrom putu da postane kultni klasik. evo 1 ranog dokaza odličnosti, izvrsni classic j dies and goes to hell begin again:

 

 

ako je sayonara nedovoljno ispraćena u javnosti, untitled goose game je sušta suprotnost. mislim, 2019. godina je u gejming industriji u suštini bila godina guske, prokletinja je u tolikoj meri bila sveprisutna da je onomad ukrala šou i na game awardsima. nije da ja imam nešto protiv dobrog marketinga, no ipak, valja primetiti da se kompletan hajp oko guske vrti oko iste fore: guske su zle i prvom prilikom će nas uništiti  kao što se vidi iz gorepriloženog videa, to jeste odlična fora, priznajem da jeste, ali ne može sama da iznese čitavu igru na svojim plećima, čak i ako ta igra traje svega dva do tri sata.

 

naravno, to sve ne znači da ono što jeste u igri nije dovoljno zabavno da vas natera da stvar odigrate do kraja. za one koji nisu igrali, untitled goose game je neka vrsta 3d verzije neighbors from hell, samo s daleko simpatičnijim protagonistom i mnogo više dobrog ukusa. imate, dakle, seriju podvala koje treba izvesti nad jadnim stanovnicima mirnog engleskog sela, koje variraju od standardnog izmicanja stolice umornom čiči do zarobljavanja prodavačice u sopstvenoj garaži. kontrole su dovoljno dobre da vam ne smetaju previše u realizaciji zlih nauma, mada ću primetiti da je fizika malo bangava, što je dosta čudno za igru s ovako malim brojem poligona. setting odiše divno odmerenim & autentičnim čaj-u-pet anglicizmom, do te mere da sam se iznenadio kad sam video da su autori mahom australijanci.

 

ako ste raspoloženi za malo zajebavanja bližnjega svoga, a nekako još niste odigrali ovo, guska je sasvim pristojna zabava. ako ne, možete slobodno da odgledate taj video s game awardsa umesto da odigrate ovo i nećete propustiti ništa bitno, ovo je ipak više meme nego praaava™ igra.

 

 

treća igra je golf peaks, minimalistički puzzler koji se u moru konkurenata izdvaja simpatičnom tematikom (nagađate kojom) i izvrsnom prezentacijom. imate, dakle, 120 mini-nivoa u kojima vam je jedini cilj da hitnete lopticu u rupicu. svaki nivo se sastoji iz jednog ekrana, a na raspolaganju imate samo (nazovimo ih) kartice s različitim tipovima udaraca (po zemlji, drajv ili kombinacija) i jačinom istih. ima tu i dosta različitih podloga sa sopstvenim svojstvima (pesak, živi pesak, led, portali, itd.), a dosta toga zavisi i od topologije nivoa, kao i u pravom golfu, je li.

 

uglavnom, radi se o prilično standardnom puzzleru, no kao što se vidi iz tog trejlera dole, sve je prikazano u vrlo primamljivom pakovanju. da prethodno nisam proverio ko su autori, ne bi me začudilo da je ovo nintendova first-party igra, to je ta neka slatkasta estetika po kojoj su poznati. sviđa mi se što ta prezentacija ne skriva neku hardkor puzzle vratolomiju, zaista se radi o više nego pristupačnom primerku žanra. neću reći da je golf peaks lagana igra, ali taj koncept mini-zagonetki znači i da svaka od njih ima vrlo određen broj rešenja, pa sumnjam da će vam za bilo koju trebati više od tipa 15 minuta. to takođe znači i da ovde nema neke dubine, no to i ne treba očekivati u igri koja je ipak zamišljena kao lagana razbibriga.

 

probajte golf peaks ako volite puzzlere, bio je i u onom itch.io paketu s milion igara, pa ako ste ga onomad pokupili... preporučujem i da ne sledite moj primer i stavite sve drugo na pauzu dok ga ne pređete nego da ga gustirate na miru, kad imate slobodnih par minuta i tako.

 

 

Edited August 22, 2020 by Calavera

[Calavera]

donkey kong: tropical freeze je prva nintendova first-party igra koju sam pristavio na switchu, i ukupan utisak je pozitivan, mada s malom zadrškom. tropical freeze je inače onaj klasični nintendov platformer, nema tu ništa novo, ali cela stvar je kompetentnost kao takva. nivoi su lepo dizajnirani, nude iznenađujuće raznovrsnu plejadu protivnika za 1 ovako relativno kratku igru, i što je još najbitnije, fino su raspoređeni. pored klasičnog platformerisanja u različitim uslovima imate i podvodne deonice, pa malo jahanja nosoroga, pa vozačke deonice u minskim kolicima i letećem buretu, a igra sve to dozira taman koliko treba da ne smori i nastavlja dalje. bosfajtovi su pristojni i ne zaostaju previše za običnim nivoima, mada su po pravilu malo predugački, a mestimice i prespori.

 

jedna stvar koja me je naročito privukla tropskoj ledari je da uživa reputaciju prilično teške igre, što je tačno, dk ima samo dva srca i prilično lako gine. štaviše, čuo sam da je jedina prava novina u switch verziji u odnosu na wii u original bilo dodavanje funky moda (funky je inače lik koji po svemu podseća na poochyja iz simpsonovih, samo bez trunke parodije ), koji počinje s pet srca, može da lebdi u vazduhu i tako to. jasno, ja sam se držao originalne težine i tu našao zadovoljavajuću količinu izazova. doduše, dosta tog izazova je plod toga što igra često ne igra fer i konstantno vas stavlja u situacije u kojima se desi nešto neočekivano (recimo, platforma na kojoj stojite se raspadne na dva dela), a na vama je da se BRZO snađete. mislim, ja se još navikavam na switch, a možda i presporo reagujem ili prosto numem da prepoznam hintove u okruženju koji pokazuju kad će nešto da se desi, ali ovo je iskreno neprijatna količina trial & errora.

 

dodatni problem su mi pravile kontrole, koje prosto nisu dovoljno responsivne za moj ukus, mada je to ipak par the course za donkey konga kojeg ipak krasi određena fizikalnost. no, ono što ne mogu da oprostim je to što nakon svakog rolla ulazite u tzv. mrtvu zonu u kojoj dk ne odgovara na komande, i to je često trajalo dovoljno da me izbaci iz ritma. priznaću da sam navikao na super meat boya i slične platformere u kojima nema nikakvog input laga, ali ne vidim kako oduzimanje kontrole igraču može biti zabavno, pa makar trajalo i par milisekundi. inače, komande za roll i pesničenje su smeštene na isto dugme, i dk radi jedno ili drugo u zavisnosti od toga da li se pomerate ili ne. ovo bih mogao da razumem da imate pregršt kontrola na raspolaganju, ali jedina preostala akcija smeštena na četiri prednja dugmeta je skok.

 

uglavnom, tropical freeze je dobra igra s nekim zaista čudnim nedostacima koje ne bih očekivao od kompanije koja toliku pažnju posvećuje poliranju svojih naslova. doduše, u interesu pravde i poštenja moram dodati da, što sam bio bliži kraju igre, to sam više vremena hteo da provedem s njom. slutim da je taj period navikavanja (ne samo na ovu igru već na nintendo-stajl platformere uopšte) doprineo nešto slabijem prvom utisku, no nedostaci su ipak očigledni.

 

 

za to vreme, na kompu sam igrao meteorfall: krumit's tale, a u pitanju je (sad svi zajedno) ♪ roguelike deckbuilder sa zanimljivim twistom na standardnu formulu ♪  za razliku od većine izdanaka žanra, krumit's tale se svakako ima čime podičiti u pogledu estetike, a dizajn likova i animacija istih su vrlo uporedivi s adventure timeom. no, glavna atrakcija je ipak sam koncept: svaki nivo je jedna 3x3 mreža koja se sastoji od vaših karata (zapravo više podsećaju na pločice, ali da ne unosimo zabunu) i neprijatelja na tom nivou. svaka karta ima svoju cenu, a pare dobijate uništavanjem neprijatelja ili odbacivanjem karata za koje ste procenili da vam ne trebaju. fora je u tome što ta 3x3 mreža ima ozbiljan uticaj na gejmplej i nudi gomilu načina da načnete neprijatelje pre nego što se upustite u borbu s njima. recimo, imate vunenu jaknu koja, kad je pazarite, zamrzne sve neprijatelje u svom redu i koloni (što im neutrališe prvi napad), pa se isplati malo manevrisati u položaju da biste dobili pun efekat od nje.

 

ovo sad dovodi do zanimljivog obrta u odnosu na većinu deckbuildera, gde je cilj uglavnom imati što manje karata da biste pre stigli do onih najboljih. ovde su pak karte pomešane s neprijateljima, a kako je njihova brojnost uvek ista, svaka nova karta koju dodate umanjuje šansu da ćete videti neprijatelja. čak i ako vam neka karta uopšte ne treba u određenoj situaciji (ili je preskupa), uvek je možete odbaciti u zamenu za malo para i healtha. vrlo simpatično i nadasve originalno!

 

na kraju svakog nivoa imate priliku da kupite nove karte, a možete i da birate između perkova koji donose određene povlastice, tipa +3 demidža kad napadate s dva oružja odjednom. nažalost, ovih perkova nema previše, mada su solidno izbalansirani i znaju da omoguće kul buildove. likova na raspolaganju ima ukupno pet, a svako od njih donosi sopstvene karte i stil igre. ja sam naročito uživao s muldorfom, nekrobaticom koji može da pretvori kosti poraženih neprijatelja u svoje minione, mada je svaki lik pristojno zanimljiv.

 

uprkos tim kvalitetima i novinama, ja sam retko bio u stanju da uz meteorfall provedem više od pola sata u komadu, i to NE samo zbog nadiruće lagane zasićenosti deckbuilderima. rekao bih da je glavni problem jednolični gameplay loop, svaki nivo se sastoji od iste 3x3 mreže, jedina razlika je što su kasniji nivoi pet puta veći od prvih. mislim da je u ovakvom sistemu bila greška što prelasci traju oko sat vremena, tu prosto nema dovoljno raznolikosti da zadrži interes. dodajte na to činjenicu da između nivoa možete da brišete karte po volji (i još dobijate naknadu za to!) i mali broj perkova, i jasno je da će većina prelazaka biti vrlo slični jedni drugima.

 

dodaću i da je teško oteti se utisku da je krumit's tale prevashodno mobilna igra koja je samo sticajem okolnosti prvo stigla na pc. nije to loše samo po sebi, dapače, samo bih je pre igrao u prenosnom okruženju, mada svakako preporučujem da se proba. ako vas zanimaju muke indie developera, autor igre je skoro objavio finu analizu launcha na steamu.

 

 

Edited August 30, 2020 by Calavera

[*edited by mod]

Ja se prvo bacio na Naughty Dog yveyde. Prirodno prvo Last of Us 2 i to nakon što sam ndeljama uspešno izbegavao spojlere. Pa da ne spojulem mnogo gameplay je manje više isti, priča je slojevitija mada ne nužno i bolja. Neke zamerke su na mestu ali generalno je veliki broj pritužbi od likova koji verovatno nikada nisu ni igrali igru. Baš zato što i nema puno razlike u gameplayu teško je gledati ovo odvojeno od prvog dela. Po meni je ovo obavezan i prirodan nastavak priče iz prvog dela. A ako bi baš insistirali sa ove distance čini mi se da je prvi deo ipak za nijansu bolji mada je to možda zbog nedostatk ikakvih očekivanja u to vreme.

Sve ostalo što bi dodao bi bila neka vrsta spojlera.

 

Posle toga sam se bacio na uncharted Lost Legacy. Tu zaista nije bilo nikakvog iznenađenja. igra je do te mere ista kao prethodnici (što je verovatno i dobro) da sem same dužine, osećaj je kao da se igra DLC. A i realno da su od 9 chaptera izbacili 2 opušteno bi stalo u DLC. Kao i sve vezano za Uncharted, fina zabavica za ubiti jednocifren broj sati.

 

Dvoumio se između Control i Ghost of Tsutshima. Ipak se bacio u japanštinu i nisam zažalio. Još sam na prvom chapteru, nisam ni zagrebao main quest jer radim sve side misije koje su mi u blizini što mi se do sad dešavalo samo u Spiderman, Witcher 3 i RDR2.

Igra je vizuelno prelepo i osmišljena i urađena. Stilovi borbe takođe. Uvedene su neke jako zanimljive novine tipa vetar koji po potrebi suptilno pokazuje smer u kome treba da se ide i uvodni stand off koji na neki način zapravo izjednačava ninja pristup sa samurajskim pristupom. Po meni sam šunjalački pristup je previše lak jer se mongoli mnogo bolje bore nego što vide, pa je samo šunjanje prelako dok u borbi uvek ima iznenađenja. A i generalno uz priču o samurajima bolje ide taj "časni" pristup.

Ko je baš entuzijasta može igru da igra i na Kurosawa modu što je zapravo u crno belom sa sve efektima stare filmske trake.  Još kada se upali da audio bude na japanskom a titl na engleskom eto instant nostalgije.

[renne]

Od danas i preko steama može da se pretplati na EA Play, 25€ godišnje

[Baldrick S.]

Za nas kojima je steam i dalje povezani na latinsku ameriku 15 evra    Sad imam xbox, playstation now i ea play. Prve dve sam upalio ukupno sat vremena, cisto da probam Microsoft simulator i the last of us

[renne]

Nisam nikada hteo da varam sa lokacijama

Čak i nemam xbox game pass iako bih hteo, ali dok ne dođu ovde zvanično ko ih šmirgla

[Baldrick S.]

Ne varam sa lokacijama, nego mi steam ostao vezan za Meksiko jos dok sam ziveo tamo, ostala neka kinta u pezosima a tek sam posle par godina provalio da su igre jeftinije od 10% do 70%. Bio sam dovoljno posten da likovima koji prave football manager kazem da igra tamo kosta upola evra nego u Evropi cim izadje, pisali Steam-u a ovi rekli da ne mogu nista da urade te ako Steam boli dupe mene jos manje

 

Za xbox sam drugaru koji zivi u Srbiji, uspeo da se uloguje preko nekog vpn-a mada nisam radio follow up kako fercera

[napadaj]

Ne znam kako je u drugim igrama, ali za PES su promena lokacije i VPN bili potrebni samo prilikom aktivacije koda kupljenog na drugom sajtu. Posle toga ni download/install igre uz Steama ni igranje ne zahtevaju ništa.

[renne]

Ovde je bio popularan Ru i UE steam, ali se više ne može plaćati SR karticama

[Miljenko]

Zavrsih Mysteries of Westgate Neverwinter Nights 2 kampanju. Pristojno sve u svemu, ne previse duga, no zadovoljavajuca u celini. Startovah ponovo Mask of Betrayer, no kao warlock (odnosno Hellfire Warlock) , klasa koju nisam nikada isprobao (obicno sam sorceress, rogue ili mage, uz neku specijalizovanu klasu, ako istih ima). Posto ekspanzija zahteva prilicno visok nivo (18), borbe od starta deluju epski, a tome pomaze i warlock+mage companion kombinacija na pocetku.

Nakon toga imam u planu 16 Cygni strike back kampanju, koja postoji na francuskom i engleskom (autor je Francuz). Prvi deo je jedna od retkih D&D kampanja, gde sam mogao odrzati chaotic alignment od pocetka do kraja (veci deo igre je bio oko nule, tj. na maksimumu), plus je borba bila dosta dobro izbalansirana.

Tu imam jos desetak vecinom kracih kampanja/modula, uz Pillarse i Original Sin, dovoljno do izlaska nekog od najavljenih AAA rpg naslova (Cyberpunk 2077, Baldur`s Gate 3 i Vampire: The Masquerade-Bloodlines 2).

Edited September 1, 2020 by Miljenko

[Baldrick S.]

Znam, gledao jedno vreme aktivacije igrica preko ruskih steamova ali sam ukapirao da mi se ne isplati. Meni i posle 5 godina u Nemackoj i dalje u store-u sve u pezosima a kredite dopunjujem nemackim steam euro karticama koje samo preracuna u pezose. Koliko sam ukapirao te Steam tripove je da su u pitanju "regionalne razlike", kako su objasnili te da u dogovoru sa izdavacima negde smanjuju cene dal da bi povecali prodaju (smanjis cenu, smanjis pirateriju)

 

https://steamdb.info/app/1100600/

 

Ovo su prosecne cene fm20. Sad su manje vise stabilizovane ali i dalje prevelika razlika. Ja sam moj fm19 platio 13 evra trenutka kad je izasao dok je u Nemackoj kostao oko 49 evra.  (ah da, to je u stvari razlog zasto nisam promenio zemlju za steam, jer ne bi mogao da igram fm u Nemackoj zbog licence a fm19 je bio prvi licencirani)

[renne]

Borderlands 2 free na Epicu

[Calavera]

nije, samo lilith dlc. borderlands handsome collection (kec i dvojka) su bili džabe skoro, sad su već opet $60.

[renne]

Izvinjavam se na dezinformaciji

[napadaj]

23 hours ago, renne said:

Ovde je bio popularan Ru i UE steam, ali se više ne može plaćati SR karticama

 

Mrzi me da proveravam, ali mislim da na plati.ru i dalje može da se plaća našim karticama bez problema. Tamo uzmeš kod, aktiviraš na Steamu pomoću VPN-a ako je region locked za RU, UA itd i to je to.