Privatni vs. državni fakulteti

[Leia]

ima tu raznih prica

jel ima neka iz prve ruke, i sa imenom profesora? sta znam u moje vreme nije bio bas toliki raspad, pa me zanima

[Zoe]

Uh, pravni je prica za sebe, jedan ortak koji je tamo studirao je pricao kako je neki profesor ima obicaj da, kada je dobro raspolozen, dodje na ispit i kaze "dogovorite se medjusobno ko je medju vama najbolje naucio, pa nek on dodje da polaze, a ja cu svima upisati sta god on dobije". A kad nije raspolozen....ima tu raznih prica

Heh, kod vas se samo prica, a kod nas se zna. :D Seksualne usluge za ispit Ima u Hr jos puno takvog smeca i na Filozofskom, Pravnom, you name it.

[hazard]

Iz prve je ruke ukoliko mislis na studenta koji je kod tog profesora polagao, moj ortak koji nema bas razloga da me laze, a price su potvrdili i drugi studenti sa pravnog.Samo ne znam tacno period. Price sam cuo recimo pre 3 godine, a radnja se odvijala nesto pre toga, po prici.Ime profesora sam nazalost zaboravio, ali nisam zaboravio to da je u pitanju neki gadan bivsi JULovac ili radikal, tako nesto, koji je bio prilicno 'poznata' faca 90ih.Druge price vezane za tog profesora, osim ove kada je "dobro raspolozen":- terao studenta da mu ovaj odgovara dok on prica mobilnim telefonom, pa izlazi u hodnik da nastavi razgovor a studentu kaze: "nastavite vi, samo kolega", i student tako sedi i prica u prazno 10 min., ovaj se vrati iz hodnika i kaze mu da je pao- prekine studenta u sred odgovaranja, kaze, "je l imate kredita? ajde uzmite telefon, kucajte, 064..." onda njemu (profesoru) pozvoni telefon, on se pred ovim javi i kaze "pali ste"i tako dalje, mnoge druge sam detalje pozaboravljao. Inace koliko ja shvatam ovaj tip je bio ekstrem, daleko od toga da su svi profani bili takvi. Ako su lagali mene, i ja lazem vas

[Leia]

i tako dalje, mnoge druge sam detalje pozaboravljao. Inace koliko ja shvatam ovaj tip je bio ekstrem, daleko od toga da su svi profani bili takvi. Ako su lagali mene, i ja lazem vas

ama ne tvrdim da bilo ko laze nego me samo zanima koji je profesor u pitanju. mada moras priznati da ima i studenata koji kad padnu izmisljaju lovacke price

[gagorder]

Sto se tice kritickog osvrta; ne mislis li da je kroz case study daleko lakse kod studenata razvijati kriticko razmisljanje, nego kod suhoparnog bubanja cesto preobimne i zastarjele teorije od koje studenti kasnije nemaju nikakve koristi? Sam nacin izvodjenja nastave ukljucujuci nastavne programe na nasim sveucilistima zaostaje za svjetskima dobrih 30 godina. Zbog toga je moj kriticki osvrt u uvodnom postu i poklonjen drzavnim fakultetima. Drzavni fakulteti sa ex Yu prostora na europskom trzistu rada nemaju apsolutno nikakav kredibilitet, niti su bilo kakva sansa za dobijanje posla, dok privatne skole imaju daleko vece sanse da postanu prepoznate i priznate i van balkanskog okruzenja. Jasno, ne sve. One najbolje.

sta znam, ja na europskom trzistu dosta radim (idealno, iz rashladjene hladnoce sopstvene sobe, kao kod virdzinije vulf), usprkos tomu sto sam osnovni studij zavrsila na drzavnom. stavise, nije bio prepreka da neke stipse daju pare da nastavim skolovanje bas sa tog drzavnog beogradskog po nekim tamo belosvetskim ustanovama ...a sto se case study-ja tice, ne znam ti ja sta je to, ja sam ruska konzerva.je l' to ono kad na bazi jednog izolovanog slucaja studenti i predavac bluziraju 1-2 x 45 minuta, nakon sto studenti *nisu* procitali nesto sto je za tu vrstu diskusije trebalo da ih pripremi, ali nema veze, jer se svi kriticki osvrcu i harizmaticno oslanjaju na talenat (sirova data i surova teorija su jednako precenjene), s naglaskom na to da se posle takvog kritickog osvrtanja i pametnog bondinga svi osecaju jako dobro? i kriticki. znam za taj metod samo po cuvenju, sa nekih privatnih skolica po BG koje takodje "imaju daleko vece sanse" da bla bla bla

[hazard]

ama ne tvrdim da bilo ko laze nego me samo zanima koji je profesor u pitanju. mada moras priznati da ima i studenata koji kad padnu izmisljaju lovacke price

naravno, samo ovo je prica od ortaka koji je gledao kao ovaj to radi drugim studentima, a ne njemu

[Töölönlahti]

... ti fakulteti preuzimaju nastavne planove sa inozemnih sveucilista (npr. finskih - ne znam koliko si upoznata sa njihovom kvalitetom obrazovanja) i drugih svjetski renomiranih visokih skola sa kojima organiziraju i studentske/profesorske razmjene, sto redovito organiziraju predavanja svjetskih strucnjaka iz pojedinih oblasti (ekonomija, marketing, PR, itd), sto na zadnjoj godini dodiplomskog studija studenti polazu Cambridge ESOL, sto pruzaju savrsene uvjete za rad, sto poticu profesore na konstantno usavrsavanje, itd., ali i pretendiraju da i sami postanu sveucilista pa shodno tome stalno podizu (a ne spustaju) standarde.

Osim Cambridge ESOL po automatizmu (mislim, čemu to, zar sam kužan pa ne umem sam da se prošetam do Councila i polažem kao 90% normalnog sveta?), kod nas sve ovo što navodiš postoji i na najšrot i na najboljim fakultetima, bili državni ili privatni, i nije bilo kakav garant ili indikator kvaliteta... Takoreći, predstavlja svakodnevnicu i normalno je.Što se evolucije i udruživanja tiče, privatni fakulteti su se i ovde u toku procesa akreditacije često grupisali u ili pripajali već postojećim univerzitetima (iako je dobar deo i ranije bio grupisan) i ne vidim kako to ima direktne veze sa podizanjem standarda, tj. čini mi se da se standardi menjaju dominantno iz drugih razloga, tržišnih i praktičnih, o kojima se već dosta pisalo.Pošto vidim da si par puta pitala, da te uputim još na to da informacije o procesu akreditacije u Srbalja možeš naći ovde: Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta

[Leia]

naravno, samo ovo je prica od ortaka koji je gledao kao ovaj to radi drugim studentima, a ne njemu

jel ortak polozio? :P stvarno ne bih da te gnjavim al meni ova prica sa zvanjem na profin mobilni zvuci kao scena iz neke lose americke serije. ako je ostatak nastavnickog kadra bio relativno normalan, da li se iko od studenata ikad zvanicno zalio na ovoga?mogucnost da student najnormalnije zahteva fer tretman mi za sada deluje kao jedna od retkih prednosti studiranja na privatnom fakultetu u srbiji.problem je samo sto oni to koriste za srozavanje kriterijuma za prolaznost na ispitima.

[Töölönlahti]

Sad, mozda sam ja prestrog jer od ETFa ocekujem vise, jer je on kod nas u principu elitna institucija koja dobija najbolje studente, pa ja ocekujem da oni urade mnogo vise sa "materijalom" koji dobijaju, pa odatle moj utisak. Moj je utisak, po ljudima koji su zavrsili ETF, da se tamo mnogo forsira 'staromodniji' pristup sa mnogo mnogo udubljivanja u teoriju, sto odlicno koristi ljudima koji posle nastavljaju da se bave tom teorijom kroz postdiplomske studije (kao sto rekoh ETF proizvodi odlicne buduce doktorante elitnih evropskih i americkih fakulteta), ali ne koristi tolikom buducem "prosecnom" inzenjeru.

Ovo za materijal je generalno loše shvaćena pretpostavka. ETF upravo i ima epitet teškog fakulteta jer ga upiše i kuso i repato, koje se onda teško prilagođava ne preterano fleksibilnom kriterijumu već na fundamentalnim predmetima (... a ima i kome se prosto ne uči na taj način). Generalni prosek je dosta ispod onoga što može da se očekuje gledajući samo top 100 studenata (matematička, gimnazijski i Teslaši odlikaši) na nekom tamo spisku. Moja slobodna procena (pošto se ne sećam da sam video neku zvaničnu in-out statistiku) je da 30-40% brucoša ostaje izgubljeno na prve dve godine i ne dočeka diplomu, što nas ostavlja sa diplomcima u približno 50-50 odnosom smotanaca koji prežive faks i studenata koji fino prođu ceo program plus imaju neke koristi od toga. Izgleda da si uglavnom naletao na te prve i žao mi je zbog toga.Sad ću zvučati kao neki rogati matori profa, ali šta da ti kažem, praktično iskustvo brzo zastari (uvek se setim priče o nekom laborantu koji je rasturao kako je krajem 70ih brzo slagao instrukcije i nabijao komplekse inženjerima kroz rad na nekom mejnfrejmu, a onda dobio otkaz pošto nije umeo da dovoljno efikasno koristi računar sledeće generacije... bedak), a iole opšte znanje i teorijske osnove ostanu znatno duže, daju fleksibilnost, njihovo razumevanje u punom smislu razvija sposobnost apstraktnog mišljenja, itd. Kao ribarnica i pecanje, relativna je vrednost bilo kakvog praktičnog obrazovanja ako će ono zastariti ili ako će se njegova primena promeniti do neprepoznatljivosti kroz desetak godina. Kontinuirano lifelong učenje se uzima kao premisa, što donekle opravdava akcenat na stvarima koje ne zastarevaju u toj ipak samo početnoj četvorogodišnjoj fazi celog procesa. Ko ume da paralelno sa studijama nauči i praktične veštine - imaće prilike za to i biće mu lakše da odrinta projekte i seminarske na faksu, a i nešto pride. Ko ne ume - naučiće ga život, kasnije, a imaće hopefully dobru osnovu da sve to "pohvata".Ne vidim ništa loše u takvom rezonovanju, obuke pripravnika u firmama se prolaze kako god okreneš, dodatni sertifkati se polažu sa strane, there is no substitute for experience, practice takes time, t.d. no harm done. Nije kao da se na bilo kom fakultetu u Srbiji sprovodi ozbiljno izučavanje modernih praktičnih alata i tehnologija u dovoljnom obimu da bi posle toga mogao pravo u senior engineer fotelju, daleko od toga, to nije i ne treba da bude cilj studija. (Plus, ceo ovaj naš spin-off polako počinje da nema veze sa temom.) Naravno, ako bi imao neki iz prve ruke primer o tome šta neko i kada i kako nije znao ili u šta se nije uklapao, ja bih verovatno skontao zašto/kako je do toga došlo i prokomentarisao bih to u svetlu poređenja sa time da li je taj aspekt mogao biti kvalitetnije naučen na privatnom faksu. Ovako, nemam šta dodatno da kažem.

[hazard]

jel ortak polozio? :P stvarno ne bih da te gnjavim al meni ova prica sa zvanjem na profin mobilni zvuci kao scena iz neke lose americke serije. ako je ostatak nastavnickog kadra bio relativno normalan, da li se iko od studenata ikad zvanicno zalio na ovoga?mogucnost da student najnormalnije zahteva fer tretman mi za sada deluje kao jedna od retkih prednosti studiranja na privatnom fakultetu u srbiji.problem je samo sto oni to koriste za srozavanje kriterijuma za prolaznost na ispitima.

ortak jeste, iz nekog pokusaja :D da l' iz prvog ne znam. Ovo mi je sve pricao u trenutku kada su mu ostala 2 ispita da diplomira i to ne kod tog lika. Uostalom ne znam sto bi se meni "pravdao" lovackim pricama zasto je pao neki 2 ili 3 godine pre naseg razgovara kada ja tamo uopste ne studiram.Da l' se zalio, ne znam, rekoh lik je bio neka 'faca' svojevremeno, a svi znamo da na srpskim fakultetima postoje ljudi protiv kojih se ne vredi zaliti.

[Zoe]

sta znam, ja na europskom trzistu dosta radim (idealno, iz rashladjene hladnoce sopstvene sobe, kao kod virdzinije vulf), usprkos tomu sto sam osnovni studij zavrsila na drzavnom.

Da, samo sto diploma s kojom mases u hladovini svoje VW sobe (jbt. nije valjda da imas i klimu) nije ta sa drzavnog, a sigurno ni srpskog fakulteta. Ili radis negdje u Bosni, pa to racunas pod "Europom"? Ja sam pricala o trzistu rada, a ne nastavka skolovanja u inozemstvu, sto su dvije bitno razlicite stavke.

je l' to ono kad na bazi jednog izolovanog slucaja studenti i predavac bluziraju 1-2 x 45 minuta, nakon sto studenti *nisu* procitali nesto sto je za tu vrstu diskusije trebalo da ih pripremi

Ne, to nije to, a ocajno los je i pokusaj sarkazma. Case study je neizvodiv bez da studenti *ne procitaju* teoriju jer ga rade sami. Bar u skolama o kojima ja pricam, a tvoje su izgleda nesto nizeg ranga. Zao mi je zbog tebe.

Osim Cambridge ESOL po automatizmu (mislim, čemu to, zar sam kužan pa ne umem sam da se prošetam do Councila i polažem kao 90% normalnog sveta?)

Iz prostog razloga sto je taj ispit uracunat u cijenu studiranja. Ako nekome ipak odgovara da se sam proseta do Councila pa plati duplo vecu cijenu, to je druga stvar.

kod nas sve ovo što navodiš postoji i na najšrot i na najboljim fakultetima, bili državni ili privatni, i nije bilo kakav garant ili indikator kvaliteta... Takoreći, predstavlja svakodnevnicu i normalno je.

Isprika, onda je na srpskim drzavnim fakultetima sjajno. Ovdje u HR osim mita i korupcije, nema sanse da fakultet svojim profesorima placa dodatnu edukaciju vani, nema rada u malim grupama od po 10-tak studenata, profesori su totalno nezainteresirani zbog malih placa, itd. Ja sam cula da ni u Srbiji nije nista bolje, ali bit ce da se varam. :)

Što se evolucije i udruživanja tiče, privatni fakulteti su se i ovde u toku procesa akreditacije često grupisali u ili pripajali već postojećim univerzitetima (iako je dobar deo i ranije bio grupisan) i ne vidim kako to ima direktne veze sa podizanjem standarda,

Lako moguce, ali nisam nigdje spominjala nikakvo grupiranje. Fakultet na kojem radim planira postati samostalno privatno sveuciliste bez ikakvog spajanja.Nego, imas li ti neko racionalno objasnjenje zbog cega se na pojavu privatnih skola na ovim prostorima gleda sa takvom skepsom, dok su istovremeno najpriznatije diplome u svijetu upravo sa privatnih univerziteta? Da li je to zbog toga sto ljudi misle da na ovim prostorima nema dovoljno kvalitetnog profesorskog kadra koji je u stanju oformiti kvalitetnu privatnu skolu ili je nesto drugo u pitanju?

[hazard]

Sad ću zvučati kao neki rogati matori profa, ali šta da ti kažem, praktično iskustvo brzo zastari (uvek se setim priče o nekom laborantu koji je rasturao kako je krajem 70ih brzo slagao instrukcije i nabijao komplekse inženjerima kroz rad na nekom mejnfrejmu, a onda dobio otkaz pošto nije umeo da dovoljno efikasno koristi računar sledeće generacije... bedak), a iole opšte znanje i teorijske osnove ostanu znatno duže, daju fleksibilnost, njihovo razumevanje u punom smislu razvija sposobnost apstraktnog mišljenja, itd. Kao ribarnica i pecanje, relativna je vrednost bilo kakvog praktičnog obrazovanja ako će ono zastariti ili ako će se njegova primena promeniti do neprepoznatljivosti kroz desetak godina. Kontinuirano lifelong učenje se uzima kao premisa, što donekle opravdava akcenat na stvarima koje ne zastarevaju u toj ipak samo početnoj četvorogodišnjoj fazi celog procesa. Ko ume da paralelno sa studijama nauči i praktične veštine - imaće prilike za to i biće mu lakše da odrinta projekte i seminarske na faksu, a i nešto pride. Ko ne ume - naučiće ga život, kasnije, a imaće hopefully dobru osnovu da sve to "pohvata".

Na kapiras me skroz, ja ne mislim nuzno na prakticno znanje kao sto je konkretan programski jezik ili poznavanje odredjenog softvera, mislim na "skills", tj. koliko je neko ko izadje sa fakulteta sposoban da radi nesto van sablona, dakle super je sto se moc apstraktnog misljenja razvija tako sto se rade zadaci iz matematike, ali da li ume student to da primeni na nesto sto nije zadatak iz matematike? Tj., koliko se "buba" teorija a koliko se kroz udubljivanje te teorije uce "problem-solving skills" koje mogu da se primene i na nesto sasvim drugacije od te teorije? Moja idealna koncepcija inzenjerskog obrazovanja bi bila takva da se otprilike posle 2. godine fakulteta uopste i ne polazu klasicni ispiti (mozda 2-3), i da se stvari rade kroz projekte i slicne stvari. Mada mislim da to na osnovnim studijama nigde ne postoji (ali postoji na postdiplomskim postoje - svi predmeti na mojim magistarskim studijama su tako funkcionisali), mislim da su generalno zapadni fakulteti tome blizi nego sto je 1 ETF npr. Cak i na faksu gde sam ja diplomirao, su odmah nakon moje generacije napravili velike izmene, pa su brucose (za mene je 1. godina bila prilicno "klasicna" i standardna, papir, olovka, ispit, pa udri) odma bacili u jedan veliki kolaborativni projekat. Da li to postoji na ETFu? Nekako mislim da ne.Da ne govorimo o nekim stvarima koji su na ETFu potpuno neprihvatljive i neprofesionalne, kao kada je mom drugaru koji je studirao telekomunikacije (decko je sada doktorant na prestiznom faksu u SAD, da ne bude zabune da je neki los student, odlikas iz gimnazije, prosek preko 9 na faksu) na 1. godini dosao profesor elektronike (jer su i oni morali da poloze neke osnove elektronike, ili kako se vec zove) sa pricom "ma kakvi ste vi to inzenjeri telekomunikacija, nista ne znate kako radi, samo tamo crtate neke kockice". I naravno posto je profa zdusno pokusao da im pokaze svoju superiornost i nadmocnost i tezinu elektronike naspram telekomunikacionih kockica, decku se sada otprilike pegla kada mu spomenes rec "elektronika".S druge strane, meni kada su na faksu informaticari predavali algoritme (a bio sam na racunarskom inzenjerskom smeru), nisu nas prozivali kako mi eto ne znamo srz computer science-a, samo su rekli da nece ulaziti u mnoge detalje ovoga ili onoga kao sa svojim studentima jer se mi ne skolujemo za teoreticare informatike, a ako nas zanima bas detaljno, mozemo ih pitati posle predavanje ili doci na njihova predavanja za informaticare.Sto se tice ETFovaca na koje sam imao prilike da naletim, rekao sam to su dve grupe: ili super-odlicni postdiplomci ili ispod-prosecni inzenjeri koji su obrazovanje zavrsili sa osnovnim studijama.

[gagorder]

Da, samo sto diploma s kojom mases u hladovini svoje VW sobe (jbt. nije valjda da imas i klimu) nije ta sa drzavnog, a sigurno ni srpskog fakulteta. Ili radis negdje u Bosni, pa to racunas pod "Europom"? Ja sam pricala o trzistu rada, a ne nastavka skolovanja u inozemstvu, sto su dvije bitno razlicite stavke.

ne masem ja nicim srce, ti se ocajnicki upinjes danima da dokazes nedokazivo. link koji si ostavila je taman u rangu ostalih experimentalnih balkanskih skolica na kojima se, je l', "proucavaju case studies". jesi sigurna da predajes (makar tim vanrednim studentima koje pominjes) ili si ipak nekakav PR? za pravnike koji rade po evropi (ne, ne mislim na bosnu) upravo je diploma lokalnog fakulteta (zamisli, i srpskog?!) zeljena differentia specifica. vise tezgi mozes dobiti s njom, nego sa diplomom fakulteta koji, gle cuda, ima i onaj ko bi da te angazuje. cene expertskih misljenja su iste, sedela u sopstvenoj sobi ili negde drugo, a upravo taj drzavni fakultet kao poslodavac preporucuje te za ovakav dopunski rad. tako da konstrukcija funkcionise malo drugacije od onoga sto pise u tvojoj brosuri za brucoshe. a nastavak skolovanja u inozemstvu daje ti pravo da polazes pravosudni u tom istom inozemstvu, sto prilicno nivelise stavke medju kojima ne uvidjas slicnosti.

[Töölönlahti]

Ja sam pricala o trzistu rada, a ne nastavka skolovanja u inozemstvu, sto su dvije bitno razlicite stavke.

Inostrano tržište rada, normalno, često traži potvrdu diplome od strane lokalne visokoškolske ustanove i to nije ništa strašno za one koji takvu potvrdu zaslužuju. Najbezbolnije je uraditi taj recognition i eventualno dostudirati traženi supplement u nekoj dovoljno cenjenoj školi, šta sad, niko nije kriv što je rođen u balkanskoj kloaki... Ne mislim da je prednost u odnosu na ovaj pristup dobijanje dvojne diplome svežeg i nedovoljno priznatog fakulteta odavde i nekog takođe ne previsoko rangiranog fakulteta napolju, a samo na osnovu studiranja na Balkanu (koliko znam, to je jedina mogućnost da se ovde dobije diploma koja vredi u smislu koji pojašnjavaš, tj. da je moguće koristiti je napolju bez ulaska u recognition process - moguće da grešim, jer se time nisam bavio i za sada ne planiram).

Iz prostog razloga sto je taj ispit uracunat u cijenu studiranja.... nisam nigdje spominjala nikakvo grupiranje. Fakultet na kojem radim planira postati samostalno privatno sveuciliste bez ikakvog spajanja.

Uračunat u cenu, dakle naplaćen kao obavezan, a dobijen po neznatno nižoj ceni zbog grupne prijave... Pa tako maltene svi fakulteti sređuju sa sertifikatorima opcione popuste na kurseve (bilo stručne bilo jezičke bilo opšteobrazovne), takva obaveza polaganja nekog od kurseva ne mora biti plus ni za koga. Kvalitet tih dodatnih usluga je nešto što iole značajno unapređuje uslove studiranja na jednom fakultetu u odnosu na drugi tek kada je ostatak programa na sličnom nivou... Inače je besmisleno, šminkanje babe.Okej, dakle otvoriće još fakulteta/departmana, pa ih grupisati u fakultet. Reč grupisanje nesumnjivo radi radnju i u tom smislu. :)

Nego, imas li ti neko racionalno objasnjenje zbog cega se na pojavu privatnih skola na ovim prostorima gleda sa takvom skepsom, dok su istovremeno najpriznatije diplome u svijetu upravo sa privatnih univerziteta?

Iz postavke pitanja zaključujem da misliš da je ključni faktor u tome koliko je uspešna neka ustanova upravo vlasništvo nad istom? Gleda se sa skepsom i na manje državne univerzitete, ne samo na privatne... I uglavnom je gotovo svaka negativna predrasuda krivica same ustanove ili grupe ustanova, yup.edit: Typos. Edited July 12, 2011 by Oxymoron

[Töölönlahti]

Da ne govorimo o nekim stvarima koji su na ETFu potpuno neprihvatljive i neprofesionalne...

Takve priče su uglavnom nevažne - judging the book by its cover footnote font. Čuo sam da ih Proka i ostali podosta cimaju na elektronici, plus da su cinični, to postoji i na svim drugim odsecima u određenoj meri od strane određenog kadra sa drugih usmerenja (baš kao i hrabrenje tipa super što ste odabrali ovaj smer, onaj vam je čista besmislica), ali ne verujem da je takvo katedra vs. katedra proseravanje tokom osnovnih studija ikoga lično ugrozilo i da se ne pojavljuje u sličnim oblicima praktično svuda po Evropi (čuo sam iste takve priče i od drugara iz EU, svi se tome smeškaju, retko ko to vidi kao važan problem).

... koliko se "buba" teorija a koliko se kroz udubljivanje te teorije uce "problem-solving skills" koje mogu da se primene i na nesto sasvim drugacije od te teorije?

Istina je da se traži da korektno razumeš to što polažeš, da umeš da rešiš problem, da reprodukcija gradiva kao zahtev postoji samo u tragovima, a principi koje naučiš su primenjivi na jako mnogo mesta i omogućava ti se da pokušaš da ih na dovoljno kompleksnim real-life modelima upotrebiš već tokom studija (taj "nećemo detaljnije o ovim algoritmima" momenat ne postoji, hoćemo detaljnije jer će među ljudima iz učionice biti i teoretičara koje treba na neki način odvojiti od ostalih, npr. višom ocenom radi detaljnog razumevanja takvih stvari). Sasvim dovoljno da bude bolje od domaće konkurencije.... ili ja možda sve radim pogrešno, pa mi je trebalo ovakvo prosvetljenje. Hvala, razmisliću o tome.