Privatni vs. državni fakulteti

[hazard]

Takve priče su uglavnom nevažne - judging the book by its cover footnote font. Čuo sam da ih Proka i ostali podosta cimaju na elektronici, plus da su cinični, to postoji i na svim drugim odsecima u određenoj meri od strane određenog kadra sa drugih usmerenja (baš kao i hrabrenje tipa super što ste odabrali ovaj smer, onaj vam je čista besmislica), ali ne verujem da je takvo katedra vs. katedra proseravanje tokom osnovnih studija ikoga lično ugrozilo i da se ne pojavljuje u sličnim oblicima praktično svuda po Evropi (čuo sam iste takve priče i od drugara iz EU, svi se tome smeškaju, retko ko to vidi kao važan problem).

Pa ne znam, meni su vazne. Jebiga, ja sam osetljiv na takve stvari (profesorsko izdrkavanje bilo kakve vrste), da sam ja dekan, za 1. takav izgred bi profesor dobio opomenu, za 2. javnu opomenu, za 5. smanjenje plate, a za 10. otkaz. Mozda nije presudno u obrazovanju, al jebiga ja mislim da se neki standard uljudnosti mora postovati. Uostalom svi znamo da su neki smerovi bezveze, ali to ne vazi za npr. telekomunikacije, zar ne?Btw, mozda na ETFu takva prepucavanja nikom nisu naudila, ali znam konkretno za filoloski fakultet, da je jedno tako dugorocno prepucavanje izmedju dve katedre rezultiralo da studenti jedne od te dve katedre budu prilicno prejebani, tj. da onemoguceno im je zaposlenje na jednom mestu gde bi se reklo da bi bilo logicno da se zaposle (a nije kao da imaju neki sirok spektar mogucnosti kada zavrse taj smer). Tako da, da, takve stvari mogu da budu benigne ali ih treba saseci u korenu, i, svakako, ne treba studente cak i na najbenigniji nacin uvlaciti u interne profesorske sukobe.

Istina je da se traži da korektno razumeš to što polažeš, da umeš da rešiš problem, da reprodukcija gradiva kao zahtev postoji samo u tragovima, a principi koje naučiš su primenjivi na jako mnogo mesta i omogućava ti se da pokušaš da ih na dovoljno kompleksnim real-life modelima upotrebiš već tokom studija (taj "nećemo detaljnije o ovim algoritmima" momenat ne postoji, hoćemo detaljnije jer će među ljudima iz učionice biti i teoretičara koje treba na neki način odvojiti od ostalih, npr. višom ocenom radi detaljnog razumevanja takvih stvari). Sasvim dovoljno da bude bolje od domaće konkurencije.... ili ja možda sve radim pogrešno, pa mi je trebalo ovakvo prosvetljenje. Hvala, razmisliću o tome.

Pazi, ja samo govorim na osnovu licnog iskustva sa ETFovcima, nisam tamo studirao. Uopste ne amputiram tebi nista licno, opusti se. I sasvim je moguce da ja gresim.Sasvim je moguce da ja 1) jednostavno imam iskustvo sa neprezentativnim uzorkom2) ocekujem previse.Btw, ako ETF pretenduje da bude ono sto mislim da pretenduje da bude (tu, opet, mozda gresim), mislim da domaca konkurencija nije relevantna niti treba da bude, tj. da je bolji od domace konkurencije se valjda podrazumeva da treba da bude.(btw, cini mi se da si potpuno promasio poentu mog primera sa informaticarima: poenta je bila u tome da smo mi trebali da naucimo nesto za sta je na nasem smeru bilo potrebno ne toliko detaljno znanje, i niko nas nije prozivao zbog toga niti pokusavao da nam objasni superiornost tog drugog smera gde se to nesto izucava u detalje) Edited July 12, 2011 by hazard

[Töölönlahti]

... da, takve stvari mogu da budu benigne ali ih treba saseci u korenu, i, svakako, ne treba studente cak i na najbenigniji nacin uvlaciti u interne profesorske sukobe.

Ne radi se o sukobima, nego više o egoima i profesionalno deformisanom smislu za humor - fuck, nije svima smešan vic koji kontaš tek ako si slušao analognu elektroniku i slično, a ima nastavnog osoblja koje gleda da se pred studentima baš tako šali, to im deluje kao prigodan gimmick za razmrdavanje posle par desetina minuta predavanja. Takvi izleti su ipak daleko od česte pojave, pa se zato i prepričavaju u tom "e, znaš šta nam je rekao" stilu. Sukobi dobijaju ventil na mnogo važnijim mestima. Važniji ljudi se igraju važnijim igračkama.:)

Btw, ako ETF pretenduje da bude ono sto mislim da pretenduje da bude (tu, opet, mozda gresim), mislim da domaca konkurencija nije relevantna niti treba da bude, tj. da je bolji od domace konkurencije se valjda podrazumeva da treba da bude.

Pa kako nije, kada mu od domaće konkurencije zavisi održivost? Softversko inženjerstvo npr. postoji između ostalog i radi davanja domaćeg konkurenciji. Menadžment u elektrotehnici verovatno nikada neće ni biti uveden, jer se smatra za "spuštanje na nivo domaće konkurencije". Dakle, itekako se gleda šta rade ostali.Da se plastično izrazim - merenje patke sa inostranstvom ide kroz set najboljih studenata koji ovde objave prve radove, nastavljaju usavršavanje napolju, uključuju svoj stari fakultet u projekte, itd. Merenje patke sa domaćim fakultetima ide mahom kroz trud oko znanja sa kojim izađe neki prosečan student. Obe varijante patkometrije su itekako prisutne.

cini mi se da si potpuno promasio poentu mog primera sa informaticarima

Ne, samo sam apostrofirao drugi segment te priče na drugom primeru onako kako meni odgovara. :D

[hazard]

Pa kako nije, kada mu od domaće konkurencije zavisi održivost? Softversko inženjerstvo npr. postoji između ostalog i radi davanja domaćeg konkurenciji. Menadžment u elektrotehnici verovatno nikada neće ni biti uveden, jer se smatra za "spuštanje na nivo domaće konkurencije". Dakle, itekako se gleda šta rade ostali.Da se plastično izrazim - merenje patke sa inostranstvom ide kroz set najboljih studenata koji ovde objave prve radove, nastavljaju usavršavanje napolju, uključuju svoj stari fakultet u projekte, itd. Merenje patke sa domaćim fakultetima ide mahom kroz trud oko znanja sa kojim izađe neki prosečan student. Obe varijante patkometrije su itekako prisutne.

Pa relevantno je u tom smislu sto kazes, ali valjda treba da se podrazumeva da je ETF bolji od domace konkurencije i da ne treba stati na tome da se bude bolji od domace konkurencije.Btw, ovo merenje patke sa inostranstvom preko toga ko ode gde na doktorat (valjda na to mislis) mi je malo tuzno. Znaci ETFu je sasvim kul da bude "feeder" inostranim doktorskim programima i to je kao nesto cime se treba ponositi? Je li to mindset na ETFu, ili nesto krivo shvatam?Ovako kako kazes da se meri patka sa domacim faksovima, valjda isto tako treba da se meri patka i sa inostranim. A i po broju objavljenih radova od strane profesora i doktoranata. Al u tu diskusiju nisam ni hteo da ulazim, jer je tu jasno da su srpski fakulteti daleeeeeeeko iza inostrane konkurencije.

[Zoe]

link koji si ostavila je taman u rangu ostalih experimentalnih balkanskih skolica na kojima se, je l', "proucavaju case studies".

Link koji sam ti dala je link skole koja je jednako zahtjevna i teska kao i ekonomski fakultet na sveucilistu s tim sto imaju daleko bolji i moderniji pristup obrazovanju. I da, case study je obavezan, ali to je ocigledno samo za tebe neka ultra novost koja se na svim univerzitetima u svijetu provodi vec godinama. Ako vec nisi upoznata sa novijim modelima skolovanja, bolje je da se suzdrzis od prilicno glupavog zgrazavanja.

jesi sigurna da predajes (makar tim vanrednim studentima koje pominjes) ili si ipak nekakav PR?

Predajem vjestine komuniciranja u sto je svakako ukljucen i PR, ali nisi dobila link od mog faxa, pa nema potrebe da se zabrinjavas nad mojim PR sposobnostima. :)

za pravnike koji rade po evropi (ne, ne mislim na bosnu) upravo je diploma lokalnog fakulteta (zamisli, i srpskog?!) zeljena differentia specifica.

Tja, ti si prvi takav slucaj (pa jos sa pravnog fakulteta) za koji sam cula. Pravnike koji sudjeluju u aktualnim Haskim procesima iskljucujem jer je jasno u kojem svojstvu djeluju.

Inostrano tržište rada, normalno, često traži potvrdu diplome od strane lokalne visokoškolske ustanove i to nije ništa strašno za one koji takvu potvrdu zaslužuju. Najbezbolnije je uraditi taj recognition i eventualno dostudirati traženi supplement u nekoj dovoljno cenjenoj školi, šta sad, niko nije kriv što je rođen u balkanskoj kloaki...

Problem je u tome sto na inozemnom trzistu rada balkanski fakulteti nisu prepoznati s dobrim razlogom; nemogucnost prilagodjavanja svjetskim standardima visokog obrazovanja. Dakle, kompletan sistem je zastario i prakticki neupotrebljiv osim u lokalnim okvirima. Ako zelis posao u Engleskoj, dobit ces ga bez problema bilo da si studirao u Americi, Finskoj ili Njemackoj - jasno dodatni + je ako se radi o renomiranom faksu. Ali nasih fakulteta uopce nema na rang listama. U tom smislu smatram da privatne skole imaju vece sanse da postignu konkurentnost i da se prilagode uvjetima, sto neke od njih i pokusavaju za razliku od drzavnih koji su zapali u totalnu zabokrecinu. Sigurno nema potrebe da ti naglasavam koliko je svakome tko ima vece ambicije bitno da nastavi edukaciju vani i na taj nacin si osigura daleko laksu egzistenciju i sigurniju karijeru.

Iz postavke pitanja zaključujem da misliš da je ključni faktor u tome koliko je uspešna neka ustanova upravo vlasništvo nad istom?

Naravno da ne. Ima sjajnih drzavnih fakulteta (u inozemstvu), ali njihova uspjesnost je odredjena drzavnim ulaganjima u razvoj obrazovanja i generalno znanosti. Poanta je u tome da je sama struktura obrazovanja u EU i SAD dosla do razine u kojoj je maksimalno omogucena mobilnost studenata bez da promjenom sredine moraju ponavljati godinu ili polagati xx razlike. S tim sto se ujedno ne moze negirati da najbolji privatni univerziteti jamce i vrhunsku kvalitetu i ne vidim realan razlog da privatne skole ovdje automatski budu tretirane kao smece zato sto dugorocno gledano, one lose ionako nece opstati, ali ce zato one bolje biti respektabilna konkurencija koja ce (a to je vec i spominjano na temi) pokrenuti i drzavne fakultete da se prilagode svjetskim standardima. A to je nuznost ne samo zbog globalnog trzista rada, nego i globalizacije obrazovanja. Edited July 12, 2011 by Zoe

[gagorder]

Predajem vjestine komuniciranja u sto je svakako ukljucen i PR

e odlicno, sad mi je sve mnogo jasnije.

[Zoe]

e odlicno, sad mi je sve mnogo jasnije.

Jesi sigurna? :) Ovaj tvoj odgovor je inace dosadan klise kojem sugovornik pribjegava kada ostane bez relevantnih argumenata. Ajde ciao. Edited July 12, 2011 by Zoe

[Uskebasi]

Ime profesora sam nazalost zaboravio, ali nisam zaboravio to da je u pitanju neki gadan bivsi JULovac ili radikal, tako nesto, koji je bio prilicno 'poznata' faca 90ih.Druge price vezane za tog profesora, osim ove kada je "dobro raspolozen":- terao studenta da mu ovaj odgovara dok on prica mobilnim telefonom, pa izlazi u hodnik da nastavi razgovor a studentu kaze: "nastavite vi, samo kolega", i student tako sedi i prica u prazno 10 min., ovaj se vrati iz hodnika i kaze mu da je pao- prekine studenta u sred odgovaranja, kaze, "je l imate kredita? ajde uzmite telefon, kucajte, 064..." onda njemu (profesoru) pozvoni telefon, on se pred ovim javi i kaze "pali ste"i tako dalje, mnoge druge sam detalje pozaboravljao. Inace koliko ja shvatam ovaj tip je bio ekstrem, daleko od toga da su svi profani bili takvi. Ako su lagali mene, i ja lazem vas

Ovaj sa mobilnim je Oliver Antic.Mada, za njega bas i ne vazi ona prica o masovnom upisivanju ocena bez odgovaranja (to sa upisivanjem ocena je standardna pojava na nekim opcionim ispitima, ili na ispitima kod onog lika sto se vise bavio oslobadjanjem™ Milosevica iz Haga, nego ispitivanjem studenata).

[Töölönlahti]

Znaci ETFu je sasvim kul da bude "feeder" inostranim doktorskim programima i to je kao nesto cime se treba ponositi? Je li to mindset na ETFu, ili nesto krivo shvatam?

Postoje doktorski programi kakvi se ovde nikada neće sprovoditi jer privredi i nauci prosto ne treba taj nivo i ta količina specijalizacije u nekim oblastima. Nekada je možda i trebao, ali u perspektivi možda nikad neće trebati... Tada je normalna pojava odlazak na doktorske studije u inostranstvo (konkretno, na fakultete u SAD), jer svako normalan bira okruženje sa više prilika za napredak. Slično tome, neko iz Alžira bi vrlo rado studirao ovde, kada bi mogao. Banana smo država, deal with it.

Dakle, kompletan sistem je zastario i prakticki neupotrebljiv osim u lokalnim okvirima.U tom smislu smatram da privatne skole imaju vece sanse da postignu konkurentnost i da se prilagode uvjetima, sto neke od njih i pokusavaju za razliku od drzavnih koji su zapali u totalnu zabokrecinu.

Ovo je stvar koja zavisi od struke do struke. Stvari koje se ovde uče na boljim tehničkim fakultetima su sasvim relevantne i konkurentne napolju, a studijski programi se trude da oponašaju upravo one sa tih fensi američkih fakulteta. Raznolikost možda nije tolika, kvalitet vrlo verovatno, ali u osnovi je to veoma slična stvar.Aha, dakle gledaš u perspektivu prilagođavanja, ne diskutuješ trenutno stanje... Okej, I beg to differ, mislim da će npr. beogradski FON i dalje po sposobnosti prilagođavanja trendovima privrede i ovde i u inostranstvu godinama prednjačiti ispred gotovo svih privatnih fakulteta, prosto ima daleko veće kapacitete za tako nešto. Promene na državnim tehničko-tehnološkim fakultetima su kontinuiran proces, iako to naizgled nije slučaj. Neku generalizaciju na celokupno visoko školstvo ne mogu da izvedem, jer mislim da ne bi bila fer, a velike sisteme tipa Pravni, Ekonomiju, Medicinu neću ni da komentarišem, jer nemam dovoljno dobar uvid u njihovu problematiku da bih to uradio. Uključiće se neko drugi da ~razmeri ili ćeš živeti u neizvesnoti.:)

Naravno da ne.

Okej, onda je pitanje krivo postavljeno i treba raspravljati o razvoju opšteg sistema obrazovanja (i onoga koji subvencioniše država i onoga koji je čisto privatni), a ne izvlačiti bombastične i krute zaključke bazirane na početnoj predrasudi.

[Lyckety Splyt]

S tim sto se ujedno ne moze negirati da najbolji privatni univerziteti jamce i vrhunsku kvalitetu i ne vidim realan razlog da privatne skole ovdje automatski budu tretirane kao smece zato sto dugorocno gledano, one lose ionako nece opstati, ali ce zato one bolje biti respektabilna konkurencija koja ce (a to je vec i spominjano na temi) pokrenuti i drzavne fakultete da se prilagode svjetskim standardima. A to je nuznost ne samo zbog globalnog trzista rada, nego i globalizacije obrazovanja.

U Srbiji se privatni fakulteti tretiraju kao smeće zato što to i jesu. Osnovna komprartivna prednost koju nude i kojom privlače studente jeste to što ne moraju da se smaraju oko gluposti kao što je učenje i slične tričarije. To svi znaju i to je osnovni razlog zašto studenti upisuju te fakultete a sve ostale priče oko boljih uslova, programa etc. su najobičnije gluposti. Ne vidim zašto dugoročno takvi fakulteti ne bi opstali jer će uvek biti potrebe za takvim diplomama kako bi se mogla formalno opravdati nameštena radna mesta koja se po završetku istih dobijaju.Naravno ovo važi za ogromnu većinu privatnih fakulteta i njihovih studenata. Ne usuđujem se da tvrdim da nema i izuzetaka ali i ako ih ima oni su minorni.

[Frile]

Predajem vjestine komuniciranja u sto je svakako ukljucen i PR

e odlicno, sad mi je sve mnogo jasnije.

[Eraserhead]

Ma celo to pomodarsko insistiranje na case studyju koje se na najvećim svetskim univerzitetima ne uzima kao osnovni a kamoli primarni metod u nastavi meni govori koliko su domaći privatni fakulteti površni u svojoj želji da se predstave kao moderne akademske institucije koje prate svetske trendove. Dovoljno je naći zvučnu frazu i ponavljati je do iznemoglosti. Dobro, državni čak nemajun ni takvu nameru i to je druga priča,

[betty]

a sta uopste znaci case study u kontekstu nastavnih metoda?

[Zoe]

Ovo je stvar koja zavisi od struke do struke. Stvari koje se ovde uče na boljim tehničkim fakultetima su sasvim relevantne i konkurentne napolju, a studijski programi se trude da oponašaju upravo one sa tih fensi američkih fakulteta. Raznolikost možda nije tolika, kvalitet vrlo verovatno, ali u osnovi je to veoma slična stvar.

Slazem se. Slicna situacija je i sa zagrebackim FER-om ( Fakultet elekronike i racunarstva) i oni sigurno idu u dobrom smjeru, medjutim svjedeno ih nema na svjetskim rang listama. Moj prijatelj koji danas radi kao inzenjer u NASI je prakticki morao studirati iz pocetka ( FER) jer su mu Ameri priznali samo nekoliko ispita.

Okej, onda je pitanje krivo postavljeno i treba raspravljati o razvoju opšteg sistema obrazovanja (i onoga koji subvencioniše država i onoga koji je čisto privatni), a ne izvlačiti bombastične i krute zaključke bazirane na početnoj predrasudi.

Ne izvlacim ja toliko zakljucke, koliko ( malo ) provociram raspravu. Medjutim definitivno smatram da privatni fakultet ne mora biti losiji od drzavnog jer ako proširimo percepciju na globalni nivo, zapravo je obrnuto.

U Srbiji se privatni fakulteti tretiraju kao smeće zato što to i jesu. Osnovna komprartivna prednost koju nude i kojom privlače studente jeste to što ne moraju da se smaraju oko gluposti kao što je učenje i slične tričarije.

A ti to pouzdano znas ili si negdje cuo pa prenosis trach? Ali sve i da jeste tako, nije li onda krivica na onima koji akreditiraju takve fakultete?

Ne vidim zašto dugoročno takvi fakulteti ne bi opstali jer će uvek biti potrebe za takvim diplomama kako bi se mogla formalno opravdati nameštena radna mesta koja se po završetku istih dobijaju.

Odgovor je vrlo jednostavan; Srbija ce, pretpostavlja se, uci u EU sto ce zahtijevati mnoge promjene u svim sektorima, pa tako i na trzistu rada. I apsolutno nitko, od privatnika do globalnih korporacija nece htjeti nesposobne i neobrazovane diplomce koji dolaze sa losih fakulteta.

[Alphons]

U Srbiji se privatni fakulteti tretiraju kao smeće zato što to i jesu.

eh sad i ti.

Osnovna komprartivna prednost koju nude i kojom privlače studente jeste to što ne moraju da se smaraju oko gluposti kao što je učenje i slične tričarije. To svi znaju i to je osnovni razlog zašto studenti upisuju te fakultete a sve ostale priče oko boljih uslova, programa etc. su najobičnije gluposti.

Ovo je tačno. kod mene na faxu mislim da je oko 10% ljudi ozbiljno pristupalo faxu, učilo i ponašalo kao da su na faxu a ne na seminaru. od tih 10% tri četvrtine su ljudi koji su došli sa drugih fakulteta.Međutim, postoji veliki broj stvari koje radi privatni faxovi koji postavljaju dobar primer kako bi trebalo obrazovanje da izgleda, tj. da daju pozitivne smernice. Par primera sa mog faxa :Strani jezici - 8 semestara obavezno engleski jezik + jedan strani, po izboru. Ja sam uzeo španski i, najiskrenije, mogao sam sasvim lepo da ga naučim u te četiri godine. A i dok sam učio, napravio sam lepu osnovu. Informatička pismenost - ja sam imao 3 predmeta (po jedan u svakoj od prve 3 godine) preko kojih je velika većina mojih kolega prvi put videla i upoznala Excel, Word, Powerpoint, pa su nam čak pokazivali osnove MS Projecta i Accessa. Čemu Access, ne znam ni ja, ali ovo ostalo je užasno praktično.I, naravno, odnos profesora - uvek tu u vreme konsultacija. Ukoliko nisu u mogućnosti da dođu, obaveštenje se okači na sajt i na par mesta na fakultetu. Sitna razlika u odnosu na Ekonomski, gde sam (u vreme naznačeno za konsultacije) svojevremeno čekao profesora 2 i po sata ispred njegovog kabineta u koji je u međuvremenu par puta ušla tetkica/čistačica sa čokoladicama, kiselom vodom i, na kraju, flajkom viskija. To nije tako zbog toga što su profesori dobri ljudi dobrog srca, nego zato što fakultet insistira na tome. U mojoj drugoj godini na privatnom je smenjen dekan jer nije ispunio neke ciljeve prelaska na Bolonjski program (ili nešto slično). U trećoj godini se ceo moj smer žalio na tipa koji nam je predavao jedan predmet jer je predavao preko kurca, tražio od nas stvari koje nije predavao i kasnio ili nije dolazio na predavanja. Ja sam to spomenuo usput jednoj profesorki u koju sam imao poverenja, ona je pitala još par ljudi sa mog smera, i taj tip sledeće godine nije predavao na faxu. Posle mi je rečeno da nismo bili prvi koji su se žalili.

Ne vidim zašto dugoročno takvi fakulteti ne bi opstali jer će uvek biti potrebe za takvim diplomama kako bi se mogla formalno opravdati nameštena radna mesta koja se po završetku istih dobijaju.

Postoji i drugi deo priče, a to je da firme sve više i više boli patka šta si završio. Meni moj fax nije smetao da dobijem praksu u jednoj stvarno jakoj, stranoj firmi. I nisam jedini koji je otišao u neku multinacionalku. A onda je na tebi da se pokažeš.Daleko od toga da su to primarni razlozi, i naravno da je % ljudi koji su na faxu samo zbog papira daleko veći nego na državnim faxovima, ali istovremeno % ljudi zaista nije toliko mali.

[Zoe]

Ma celo to pomodarsko insistiranje na case studyju koje se na najvećim svetskim univerzitetima ne uzima kao osnovni a kamoli primarni metod u nastavi

:( Case studies have been increasingly used in education. While law and medical schools have been using the technique for an extended period, the technique is being applied in a variety of instructional situations. Schools of business have been most aggressive in the implementation of case based learning, or "active learning" (Boisjoly & DeMichiell, 1994). Harvard University has been a leader in this area, and cases developed by the faculty have been published for use by other institutions. The School of Business at Fairfield University has revised the curriculum so that in place of the individual longitudinal courses in the areas of Management, Marketing, Operations, Finance, and Information Systems, students take one course.Introduction to Case Study