Musky Posted June 29, 2015 Share Posted June 29, 2015 Pretpostavljam da je mnogi kupiraju kaberne-om i merlo-om...ova manastirska najverovatnije. To razumem, dobijaju na telu, smiruju šećere koji u vreme berbe budu i preko 30% ali joj ubijaju prepoznatljivu slasnost i kvare karakteričnu boju. Da je nezgodna - jeste, ali par uzoraka koja sam probao u Rajcu kod Karamanče (sigurno krštene) su koliko predivni toliko i nedostupni za poneti...isključivo servis za stolom na ručkovima za organizovane grupe. Nema je dovoljno nažalost. Link to comment
Haralampije Posted June 29, 2015 Share Posted June 29, 2015 bordo, australija, itd. uglavnom ili francuska ili novi svet. mislio kod nas,ostao mi u lepom secanju kosovski semijon,navodno se gaji i u negotinskom kraju?jel probao neko skoro neki dobar? Link to comment
Musky Posted June 29, 2015 Share Posted June 29, 2015 Kosovski semijon je pretpostavljam samo geografska odrednica...nisam čuo za sortu, bar ne u ovom negotinskom vinogorju. Ovo je iz 1990. godine. Link to comment
ivy Posted June 29, 2015 Share Posted June 29, 2015 bio je takav i kosovski burgundac/slicna etiketa takodje 90tih Link to comment
Haralampije Posted June 30, 2015 Share Posted June 30, 2015 (edited) Kosovski semijon je pretpostavljam samo geografska odrednica...nisam čuo za sortu, bar ne u ovom negotinskom vinogorju. Ovo je iz 1990. godine. Da ,geografski a navodno se gaji i u negotinskom kraju ( Ivanovic) http://cafebarnetwork.rs/hrana-i-pice/kultura-vina/878-vinski-podrum-ivanovic Edited June 30, 2015 by Haralampije Link to comment
banatjanin Posted June 30, 2015 Share Posted June 30, 2015 kosovski je geo odrednica, semijon je sorta vinove loze. poreklo u Bordou, ima je tamo dosta, najčešće u kupaži sa sovinjonom, gotovo nikad ne ide kao sortno. kod nas donešena posle 2.sv rata, bilo je i ima je po Krajini dosta. od vina na tržištiu imate kupaže semijon sovinjon, to su Aglaja vinariej Vimmid iz Negotina, 30/70 vinarija Lipovica iz Šumadije, zatim Sada vinarije Bjelica... možda ima još neko. svida je semijon od 15 do 30 % u kupaži. po Pimnicama može da se nađe i čist semijon, ali ono ne liči ni na šta, kao ni 95% vina odande. i hajde da prestanemo da se lažemo. Pimnice su spektakularno mesto, i rajačke i rogljevske, ali puta donde bolje da nema nego što ga ima onakvog, puste su i prazne, nema ni kafa gde da se popije bez najave, celo mesto je ruinirano, ono spektakularno staro groblje sa stećcima i paganskim simbolima se raspada, svuda džiklja trava, đubre okolo... u pimnicima najvećma starci, podrumi bez osnovnog nivoa higijene, a o tehnologiji da ne pričamo. vina su listom oksidisana ili sa ozbiljnim mikrobiološkim kvarovima. ponekad se ubode, kad nekog usere slučajno, nešto da bude zdravo i ok. tačka. ono treba spasavati pod hitno, jer realno izgleda neverovatno, ceo kraj i same pivnice. crna tamjanika je zapravo sorta koja se zove moscato delle rose nero u Italiji, u Francuskoj muscat des roses noir, u Hrvatskoj muškat ruža. Na stranu to što ima funkcionalno ženski cvet i posledično probleme sa oplodnjom, rehuljav grozd i nestabilan prinos, to naprsoto sa onim snažnim mirisom ratluka od ruže nije i ne može da daje velika, kompleksna i ne znam kakva vina. može od toga da se pravi nešto slatko, tim pre što nakuplja puno šećera i to je to. Istirjani to rade dosta dobro. Bukovo je odlutalo malo sa tim suvim, tu se slažemo. bagrinu sam probao, i to Mataljevu. postoji još samo jedan kakav - takav stari vinograd iz kog on uzima grožđe. te godine kada su isflaširali vino dobili su nešto umereno puno, sveže, cvetno - mineralno - breskvasto na mirisiu, dosta liči na vionje iz Rone, recimo. bagrina može i da se proizvodi kao bakarni griđo, uz dužu maceraciju, to su rekli da će probati ubuduće. Matalj sad razmnožava sadni materijal bagrine za svoj vinograd. od negotinskih sorti jako je zanimljiv i začinak, i to kao sortno vino, ali to niko još uvek ne radi komercijalno. i ono što se malo zna, a to je da je jedna od najtradicionalnijih sorti tamo četereška, odnosno kadarka, ali je skoro više i nema. na 30 km sa druge strane granice, u Bugarskoj je vinarija Borovica koja ima gamzu (to je isto kadarka, sinonim) koja je odlična. mogu da se složim sa yolom da sovinjonu nije mesto u Krajini jer je zaista toplo, međutim meni su tamošnji šardonei prilično dragi, najviše nalikuju stiski vinima iz Makonea, južnog dela Burgundije. što se tiče crvenih vina, krajinski kabernei zakivaju. Link to comment
Musky Posted June 30, 2015 Share Posted June 30, 2015 (edited) Od 2011-e redovno obilazim pimnice i nisam probao vino koje bi poslužio svojim gostima (izuzev tamjanike koju sam već spomenuo). Kada im prokomentarišem da je vino oksidirano...dobijem obaveznu lekciju da sam naviko na šminkerska vina, a da su ovo ,,Silna vina Krajine,, spremana po stogodišnjoj recepturi...etc. U posebnom problemu su im crvena vina koja duže odležavaju u drvenim bačvama... skoro svakom uzorku polifenoli gutaju prirodnu aromu i bukvalno bazde na štalu...to već nije ni ispravan uzorak. Pimnice jesu arhitektonski i kulturološki biser tog podneblja sa predivnom pričom i istorijom za respekt, ali trenutno stanje infrastrukture, operativnost vinara i objekata i prateći sadržaji su na poražavajućem nivou. Najveća greška je katastrofalan pristup plasmana vina turistima. Prodaće im za male pare najmanje dobro vino jer se međusobno prepucavaju ko je više litra uvalio. Nažalost, veći je izbor dobre hrane i kvalitetne žestine nego ispravnog vina... Edited June 30, 2015 by Musky Link to comment
yolo Posted June 30, 2015 Author Share Posted June 30, 2015 kod onog dede u prvoj pimnici levo kad se ulazi u rajacke pimnice ima ok kaberne sovinjon iz drvene bacve, nelos za 250din Link to comment
banatjanin Posted June 30, 2015 Share Posted June 30, 2015 bukvalno bazde na štalu...to već nije ni ispravan uzorak. to je bretanomices, popularni bret, odnosno njegovi metaboliti, da ne kažem izlučevine: gvajakol, etil fenol i izovalerinska kiselina. miriše štala, mokar karton, mokro kuče, flaster... a to je vrlo čest problem (ne nužno) kad imaš staru burad i sorte koje daju vina sa višim Ph (što u krajini i nije slučaj, ali događa se svuda i u svemu) Link to comment
Musky Posted June 30, 2015 Share Posted June 30, 2015 znam šta je uzrok, ali im to ne spominjem kada mi kažu da ,,iz bureta starog dvajs godina ne mož dizađe loše vino,,. Link to comment
banatjanin Posted July 1, 2015 Share Posted July 1, 2015 ,,iz bureta starog dvajs godina ne mož dizađe loše vino,,. Link to comment
Аврам Гојић Posted July 10, 2015 Share Posted July 10, 2015 Dobio neko vino "Vladika", Plantaze, 2012. godina, pise da je jako kao zemlja a znam da nije od najjeftinijih.. Nekakva prevara smisljena da navuce gastarbajtere u kafanama, ili solidno vino? Link to comment
nenad Posted July 10, 2015 Share Posted July 10, 2015 vladika je vise nego solidno vino. Link to comment
Аврам Гојић Posted July 10, 2015 Share Posted July 10, 2015 E pa hvala, onda ostaje u kuci. Link to comment
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now