Karijera

[WTF]

Na zalost, it's not what you know but who you know

80% poslova koje sam imao u karijeri dobijao sam "preko veze" - poznavao sam nekoga u toj firmi ili na projektu koji bi me preporucio. To je bio proverbial "foot in the door". Naravno, morao sam da budem solidan™ na interview da bih zapecatio posao™

To mogu da vidim da se dogadja ovde, naime toliki je izbor na trzistu rada, da su shefovi/poslodavci potpuno razmazeni i biraju zaposlene bukvalno ciji im se smisao za humor dopada, ili koji umeju da zabavljaju celu kancelariju. To mu je taj "X factor" koji mislim da je sada (barem ovde u Aus.) najbitniji za karijeru i napredovanje. A to se (naravno) ne uci na fakultetu.

Moja zadnja 2 interview posle kojih sam dobio posao su uglavnom bile zajebancije tipa razgovora o sportu, razonodi, godisnjim odmorima, restoranima. Kad resume izgleda sjajno, imas preporuku unutar same firme, reference se provere i sve je OK, sta drugo ostaje no da se vidi kako ces da se prilagodis firmi, sefovima, i kolegama, da li si u fazonu koji fura vecina njih tamo. I ja to isto radim sa svoje strane - zadnje sto zelim je da radim negde gde cu se osecati kao crna ovca ili gde ce neko da me micromanaguje ili tako nesto. Naravno, taj standard moze da padne ako se nudi dobra kompenzacija, ali to je vec druga prica.

[ObiW]

Ali, ako udjes ljudima pod kozu, nema zime. To mogu da vidim da se dogadja ovde, naime toliki je izbor na trzistu rada, da su shefovi/poslodavci potpuno razmazeni i biraju zaposlene bukvalno ciji im se smisao za humor dopada, ili koji umeju da zabavljaju celu kancelariju. To mu je taj "X factor" koji mislim da je sada (barem ovde u Aus.) najbitniji za karijeru i napredovanje. A to se (naravno) ne uci na fakultetu.

Ako je trenutno u Oz "buyers market", valjda bi trebalo da zaposle onog ko im daje najviše (obrazovanjem, iskustvom, itd) za najmanje para? Uostalom, kako neko uopšte može da oceni da je kandidat "class clown" tokom procesa intervjua? Imaš pola sata na raspolaganju, teško da tu može mnogo toga ličnog da se primeti.Inače, slažem se da je "biti šefov miljenik" bitno - ali ne da bi se posao dobio, već da bi se zadržao bez obzira na lošu perfromansu. Interesantno je da to nema neke velike veze sa tim da li je trenutno "buyers" ili "sellers" market, šefovi miljenici opstaju dok se šef ne promeni.Kod mene u (veoma usko specijalizovanoj) struci je neviđen "sellers" market koji je, paradoksalno, doveo do toga da se ljudi koji imaju basic underperformance issues (dolaze na posao kad im se ćefne, odlaze kad hoće) ne otpuštaju, jer ne možeš da ga zameniš. Nema kvalifikovanih na tržištu rada, mora da se vadi H1 viza za iole kvalifikovanog.

[Indy]

bilo bi zanimljivo da kazes na cemu su ti ljudi napravili te milione.po svoj logici to bi trebalo da bude nesto tipa - originalna ideja&realizacija i paf!

Pa, jeste tako nesto, Zuckerberg fazon.

I ja to isto radim sa svoje strane - zadnje sto zelim je da radim negde gde cu se osecati kao crna ovca ili gde ce neko da me micromanaguje ili tako nesto. Naravno, taj standard moze da padne ako se nudi dobra kompenzacija, ali to je vec druga prica.

+1

Ako je trenutno u Oz "buyers market", valjda bi trebalo da zaposle onog ko im daje najviše (obrazovanjem, iskustvom, itd) za najmanje para? Uostalom, kako neko uopšte može da oceni da je kandidat "class clown" tokom procesa intervjua? Imaš pola sata na raspolaganju, teško da tu može mnogo toga ličnog da se primeti.

Ti slucajevi na koje sam mislio (a to je dosta njih) - nekako uvek ispada da se znaju od ranije (direktno, ili preko nekoga). Mozda je to lakse u Australiji, obzirom na broj stanovnika. Meni je najpouzdaniji indikator toga cinjenica da su vrlo cesto uspesni kandidati iz specijalnosti desete u odnosu na ono sto se trazi (pri cemu svi kandidati odbaceni u prvom krugu dobijaju isti, cirkularni, odgovor da je "bilo kandidata cije radno iskustvo adekvatnije odgovara kriterijumima za odabir"). I, naravno, sve moze da se nauci, nedostatak ekspertize nikad nije zaustavljao srcane Ozije, a u menadzment pozicijama to sto treba da se zna u tehnickom smislu je i onako zesca nauka. (Tehnicko znanje de facto i nije potrebno ako imas foot-soldiers sa magistarskim i tome sl.; na mom proslom IT poslu je bilo pravilo, kako se penjes uz korporativnu lestvicu, proporcionalno se smanjuje tehnicko znanje. Ultimativno, nas direktor je podsecao na fikusa.)

[ObiW]

Ti slucajevi na koje sam mislio (a to je dosta njih) - nekako uvek ispada da se znaju od ranije (direktno, ili preko nekoga). Mozda je to lakse u Australiji, obzirom na broj stanovnika. Meni je najpouzdaniji indikator toga cinjenica da su vrlo cesto uspesni kandidati iz specijalnosti desete u odnosu na ono sto se trazi

Imam osećaj da govoriš o primerima gde su u pitanju pogoleme korporacije. U takvim slučajevima je poznanstvo sa šefom + "plays well with others" karakteristika nekada bitnija od tehničke potkovanosti. Ključ je u tome da zaposleni nema veliki ego i da ne mari ako mu neko (šef, kolega koji ume da se šlihta šefu) uzme deo slave za rad koji je bez ičije pomoći sam odradio, i ume da strpljivo čeka svoju šansu. Ergo, tu se zapošljavaju ljudi koji kao hobi navode kolektivne sportove. Kod manjih firmi i startapa je obrnuto: trebaju ti tehnički potkovani likovi sa povećim egom koji umeju da sami od početka do kraja odrade svoj posao. Ne treba im pomoć, ne traže je, ali i ne žele da dele slavu sa nesposobnima. Tu se zapošljavaju likovi koji kao hobi navode individualne sportove, a uopšte nema veze da li su nasmejani ili namršteni.

[Zoe]

ne da se vise ne isplati raditi nesto originalno nego jedva grebes da prezivis sto ogromnoj vecini i ne uspeva.uglavnom se posao dizajnera svodi na reciklazu reciklaze, a kreativni deo posla se prebacuje na advertising.neki me besmisao obuzima kad god izadjem u shopping

To o cemu ti pises ne vrijedi za sve. U svakom poslu ima manji broj onih (najboljih) kojima uspijeva sve, ukljucujuci i dobru zaradu. Ostatak je ona prosjecna (ili ispod prosjecna) vecina koja ponekad nema dovoljno srece, ali cesto ni sposobnosti da bude on the top.A kad smo vec kod toga, ni najbolja veza ne moze pomoci da netko nesposoban i nestrucan ostane na vrhu, osim ako je šef/vlasnik dovoljno glup da mu firma propadne zbog nepotizma i zaposljavanja krivih ljudi. Tako nesto zapravo uopce nije isplativo.Btw, nije da bas pratim modne trendove, ali vrlo bogati i dalje zele luksuzne stvari koje nemaju veze sa masovnom proizvodnjom.

kreativni deo posla se prebacuje na advertising.

Mozda u masovnoj proizvodnji koja nije dovoljno kreativna pa je advertising taj koju ju spasava? Edited April 5, 2011 by Zoe

[noskich]

Ti slucajevi na koje sam mislio (a to je dosta njih) - nekako uvek ispada da se znaju od ranije (direktno, ili preko nekoga). Mozda je to lakse u Australiji, obzirom na broj stanovnika. Meni je najpouzdaniji indikator toga cinjenica da su vrlo cesto uspesni kandidati iz specijalnosti desete u odnosu na ono sto se trazi (pri cemu svi kandidati odbaceni u prvom krugu dobijaju isti, cirkularni, odgovor da je "bilo kandidata cije radno iskustvo adekvatnije odgovara kriterijumima za odabir").

Ovo potpisujem. U Australiji za vecinu poslova poznanstvo je jedan od presudnih faktora, ako ne i presudni.

[Indy]

A kad smo vec kod toga, ni najbolja veza ne moze pomoci...

Ja u stvari kad kazem "veza" ne mislim na uobicajeno poslovno znacenje tog izraza na nasim jezicima, vec na nesto sto uopste nije negativno. Vise puta sam dosad izazvao konfuziju s tim. Na nasim prostorima tradicionalno "imati vezu" jeste nesto negativno (u smislu, nepametan i nekvalifikovan moze da dobije vazno mesto ako "ima vezu"). Iz moje sadasnje perspektive, biti "well connected" je naravno velika stvar, i nije nikakav foul-play. To je nesto na cemu moze i treba da se radi, realnost je medjutim takva da postoje oni kojima je to jednostavno dato (rodjenjem, poreklom, socioekonomskom pripadnoscu, polom, rasom, itd).

[rajka]

najgore su velike birokratizovane firme. velike firme su ispunjene death eaterima. mislim da su mi danas isisali dusu. sada ocu da se ubijem :(

[Zoe]

Ja u stvari kad kazem "veza" ne mislim na uobicajeno poslovno znacenje tog izraza na nasim jezicima, vec na nesto sto uopste nije negativno. Vise puta sam dosad izazvao konfuziju s tim.

Da, bio je u pitanju nesporazum :D , ali ok, poanta je i dalje da "well connected" ne radi bez savrsenog CV-a.

To je nesto na cemu moze i treba da se radi, realnost je medjutim takva da postoje oni kojima je to jednostavno dato (rodjenjem, poreklom, socioekonomskom pripadnoscu, polom, rasom, itd).

Ovo me sad jako navlaci na Gladwellove "Outlierse" iako nisam nesto posebno odusevljena knjigom. Mislim da je to nesto urodjeno i da uglavnom ovisi o tome.

[расејан]

pa vidim kako se pare zaradjuju, u mojoj profesiji barem. ako je sustina tog "flow"-a i "zone" da se prepustis i stvaras nesto bez pardona da li ce se nekom dopasti/da li ces na tome zaraditi ili ne, moras imati neki plan b od kojeg ces leba jesti. nikakva filozofija.

Можда сам, како рекох горе, имао среће, али ми се већ годинама догађа да баш кад радим оно што ми се свиди, од тога буде користи. Јесте, има ту и доста посла који баш не волим да радим, јер је пипаво, споро и пуно којекаквих произвољних ситница, али отамбурам и то да бих се онда частио нечим што ми лежи. И после испадне да ме понајвише држе управо због тога што направим за време тих излета (узлета?).План б је увек био да, ако баш све пукне, опет носим дневник. Мада сам одатле давно отишао пре свега зато што није пружало скоро никакво задовољство. Осећао сам као да заузимам место неком ко би то радио са више одушевљења, и ко би умео да цени све те распусте.

[Indy]

Ovo me sad jako navlaci na Gladwellove "Outlierse" iako nisam nesto posebno odusevljena knjigom. Mislim da je to nesto urodjeno i da uglavnom ovisi o tome.

Meni se na prvi pogled svidja taj koncept (iz prikaza, knjigu jos nisam procitao). Postoji specifican sticaj okolnosti (i to urodjeno sto kazes) koji se mogu naci iza velikih uspeha. Vrlo je problematicno koliko su uopste te okolnosti reproducibilne, tako da je za verovati da su vecina prodavaca 'formula za uspeh' prodavci zmijskog ulja (makar i ako sami toga nisu svesni).

[Leia]

To o cemu ti pises ne vrijedi za sve. U svakom poslu ima manji broj onih (najboljih) kojima uspijeva sve, ukljucujuci i dobru zaradu. Ostatak je ona prosjecna (ili ispod prosjecna) vecina koja ponekad nema dovoljno srece, ali cesto ni sposobnosti da bude on the top.A kad smo vec kod toga, ni najbolja veza ne moze pomoci da netko nesposoban i nestrucan ostane na vrhu, osim ako je šef/vlasnik dovoljno glup da mu firma propadne zbog nepotizma i zaposljavanja krivih ljudi. Tako nesto zapravo uopce nije isplativo.Btw, nije da bas pratim modne trendove, ali vrlo bogati i dalje zele luksuzne stvari koje nemaju veze sa masovnom proizvodnjom.Mozda u masovnoj proizvodnji koja nije dovoljno kreativna pa je advertising taj koju ju spasava?

uspeh u modnom biznisu se meri skoro pa iskljucivo visinom zarade, tako da se trendovi formiraju i kolekcije rade na osnovu ispitivanja trzista.znaci situacija se okrenula, vise nije dizajner taj koji nesto smislja i plasira, nego se njegov posao zasniva na uglavnom mediokritetskim zeljama i potrebama trzista. tako rade i luksuzni brendovi, princip je isti samo je ciljna grupa naravno malo ekskluzivnija. stvarno mi deluje krajnje deprimirajuce da vidim bukvalno iste modele koji cirkulisu od modnih pista do budget varijanti u supermarketima.tako da biti uspesan u ovom poslu i nije neka mudrost, "uspevam" takoreci radeci s pola mozga i levom nogom. problem je sto se iole kreativan covek pocinje pitati cemu sve to

[Leia]

Можда сам, како рекох горе, имао среће, али ми се већ годинама догађа да баш кад радим оно што ми се свиди, од тога буде користи. Јесте, има ту и доста посла који баш не волим да радим, јер је пипаво, споро и пуно којекаквих произвољних ситница, али отамбурам и то да бих се онда частио нечим што ми лежи. И после испадне да ме понајвише држе управо због тога што направим за време тих излета (узлета?).План б је увек био да, ако баш све пукне, опет носим дневник. Мада сам одатле давно отишао пре свега зато што није пружало скоро никакво задовољство. Осећао сам као да заузимам место неком ко би то радио са више одушевљења, и ко би умео да цени све те распусте.

pa dobro, ne poricem da sam ja verovatno razmazena i nerealna kad su u pitanju zahtevi poslodavca.otamburavanje bilo cega dozivljavam kao licni poraz :D imam i ja plan b da se vratim u neko alternativno pozoriste... jos da nadjem neko koje mi nece platiti u restlovima materijala i besplatnim kartama <_< Edited April 6, 2011 by Leia

[Zoe]

Meni se na prvi pogled svidja taj koncept (iz prikaza, knjigu jos nisam procitao).

Ok, da ti ne kvarim eventualno buduce citanje, samo ukratko; on retrospektivno analizira neciji uspjeh sto i nije posebno tesko i po mom sudu ne daje nikakve relevantne odgovore; npr. zakljucuje da Bill Gates ne bi postigao revolucionaran uspjeh da nije rodjen 1954. ili 1955. aludirajuci pri tom na specificne okolnosti datog trenutka. Meni ta prica ne drzi vodu prosto zato sto svako vrijeme sa sobom nosi i najvece (a i najteze) izazove koji u tom datom trenutku postoje. Mislim da bi Gates uspio i da je rodjen 10 godina kasnije ali pod uvjetom da posjeduje iste talente, dok Gladwell u toj knjizi izmedju ostaloga pokusava opovrgnuti vaznost urodjenih sposobnosti. (Npr. sve i da imam upravo savrsene uslove, ne mogu postati Bill Gates, ni operna diva, ni prima balerina. Na zalost.) Istina, u pravu je da natprosjecni IQ nije nikakva garancija uspjeha, ali to je opet otkrivanje tople vode. Itd. Mislim, nije knjiga generalno losa, ali je prilicno supljikava; moje misljenje koje ni po kojem kriteriju ne mora biti relevantno. Medjutim, usput sam ipak stigla i do pocetne ideje samog topica da, promatrano iz ove perspektive, fakultet danas zaista nije garancija za uspjeh.Nekako mi se cini da je gotovo sva mudrost koja je itekako aktualna i danas, sadrzana u jednoj jedinoj Darwinovoj recenici:"It's not the strongest species that survive, nor the most inteligent, but the most responsive to change."

uspeh u modnom biznisu se meri skoro pa iskljucivo visinom zarade, tako da se trendovi formiraju i kolekcije rade na osnovu ispitivanja trzista.

Ja sam mislila na visoku modu i modne revije gdje se nose torte na glavi i haljine od sirovog mesa, tj. nenosivu modu za koju se nikad ne bi odlucila nijedna ciljna skupina. ;)A sto se tice industrije, rekla bih da je daleko isplativije ispitivati trziste nego dizajnirati nesto sto se nece dobro prodavati. Mada, razumijem i tvoju isfrustriranost zbog loseg ukusa siroke publike. Edited April 6, 2011 by Zoe

[Leia]

Ja sam mislila na visoku modu i modne revije gdje se nose torte na glavi i haljine od sirovog mesa, tj. nenosivu modu za koju se nikad ne bi odlucila nijedna ciljna skupina. ;)

aman pa ko je na tome ikad ista zaradio...i veliki brendovi zive od prodaje tasni i naocara za sunce

A sto se tice industrije, rekla bih da je daleko isplativije ispitivati trziste nego dizajnirati nesto sto se nece dobro prodavati. Mada, razumijem i tvoju isfrustriranost zbog loseg ukusa siroke publike.

pa jeste isplativije, al onda mozes i da peces cevape a ne da se bavis dizajnom. niko vise ne zeli/ne moze da priusti da rizikuje, da pomera granice, napravi nesto sto niko pre njega nije. a da uz to i ziv covek moze u tome da izadje na ulicu.revival 60tih, reciklaza 70tih, onda se malo setimo i 80tih a kad sve to dosadi onda ajmo opet minimalizam ...eto po cemu ce 2000-te biti poznate u buducnosti <_< smaram, necu vise sve u svemu cenim da to i jeste najveci problem kad je karijera u pitanju - raditi nesto sto volis a usput imati i nesto za pojesti ponekad