Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[roksi]

@buba, to dok cekamo misteriozno nestalog noskicha:) 

 

@ indy + @peralozac <3

da dodam i ja ovu pol kelijevu, o vincent lingijari-ju (ma znate je svi ali je dobar podsetnik)

 

 

 

 

 

[papapavle]

 

[peralozac]

Hajde i ja koju o Aboridžinima, više iz ličnog ugla jednog konkretnog doseljenika pošto je već puno toga rečeno o istoriji i pravu.

 

Dok sam čekao vizu bilo mi je zanimljivo da o problemu čitam i razmišljam mada niti sam šta pametno izrazmišljao niti zauzeo neki jasan stav. 

 

Kada sam se doselio down under postalo je još zanimljivije jer sam mogao da peckam Ozije (što sam i činio u svakoj prilici) potežući bolnu temu i gledam kako (a) pokušavaju da eskiviraju odgovor ili se (b) uvijaju na tihoj vatri zajedno sa svojim half-cooked idejama i rešenjima kako/šta uraditi ili jednostavno (c) samouvereno sipaju rasizme. 

 

Za svu svoju zajebanciju platio sam ceh kada sam dobio državljanstvo i kada je došao red da preuzmem odgovornost. Od tad se mučim i zavidim svima koji imaju decidiran stav. Meni nikako ne ide i splačinasta sam kombinacija varijanti (a), (b) i (c). Vidim i prihvatam da imamo problem, ali ne vidim nikakvo zadovoljavajuće rešenje.

 

Dokumenti izvinjenja i pomirenja, eventualna promena državnog uređenja, postojeća i buduća dodatna prava za Aboridžine itd, sve to mi deluje pomalo licemerno tj. sve je to po "našim" pravilima podrazumevajući postojanje države, zakona, svojine, papira, potpisa...

 

Kaže Aboridžinka na nedavnom protestu: "Fuck Australia, I hope it burns to the ground". Fair enough, slažem se da je to jedino pravedno rešenje iz ugla gledanja onomad okupiranih Aboridžina. E sad ono što ja lično ne razumem je zašto ta žena na osnovu svoje sumnjive veze (ko zna sa koliko konvikta su joj se jebali čukunbaba i prababa) sa tamo nekim precima smatra da ima posebna prava i da joj je nanesena nepravda? Kakvu i koliku krivicu (if any) za prošlost snosimo ja i gomila Grka, Italijana, Kineza, Indijaca i ostale doseljeničke boranije? Zašto njena ćerka na osnovu krvnih zrnaca ima veća prava od moje ćerke (finansijska pomoć države, povlašten upis u neke škole, zapošljavanje u neke institucije, specijalni programi i slično)?

 

Na početku važnijih i zvaničnijih sastanka u firmi redovno se zahvalimo i pomenemo "traditional owners". What the fuck? Svaki put prvo pomislim - jeste, to bi bilo pravedno, da sve vratimo. Pa se onda odmah posle osetim ugroženo i uhvati me vatra - ne dam bre moju preskupo plaćenu (gde si Noskiču, što te nema, svi se brinemo već?) kućicu u cveću nikome, to je moj Castle!

 

Pre par godina se šetamo kroz Alice Springs. Nestvarne scene. Aboridžini kao u nekoj igrici sa zombijima. Sede po parkovima, teturaju se po gradu u nekim gomilama po jedno, dvoje, troje, ali sve kao da nemaju cilj i kao da nemaju pojma šta će sa sobom. Grozni prizori. U radnji sa suvenirima jedan od tih zombija me povlači za rukav, žicka pare, smrdi na alkohol. Pre nego što stignem da bilo šta kažem ili uradim, prodavačica počinje da se dere na njega, izbacuje ga napolje i izvinjava mi se. Meni strašno neprijatno od svega, do kraja dana imam osećaj krivice. Jedva čekam da napustimo grad.

 

Onda konačno dođemo do Uluru i tu me se na sve načine pokušava sprečiti da se popnem. Te danas duva vetar, te sutra je neki aboridžinski praznik, te bolje nemoj nije lepo, te ovo te ono. Žestoko se iznerviram. Zašto neko ko je rođen iste godine kad i ja i ima isto državljanstvo kao ja da ima pravo da se popne na jebeno brdo u zajedničkoj državi, a ja da nemam? To mi je verovatno najabomrzilačkiji trenutak u životu. Srećom pa su otvorili uspon treći dan. Ili znak, zabranjeno fotkanje određenog dela brda jer vređa aboridžinska osećanja? Wtf?

 

Ali onda gledamo ples, jedemo bush tucker, slušamo njihove legende o zvezdama koje nestvarno sijaju iznad glave, sviraju mi na uvce didžeridu, uče me da ga duvam (pun intended). Raspilavim se totalno, evo sad kad se setim potpisao bih sve da im se vrati! Odmah kupim jedan za poneti. Kad smo se vratili kući toliko sam bio napaljen da sam i učitelja našao, svi smo porodično vežbali narednih mesec dva. (Btw, osnovna tehnika može da se vežba sa običnim belim plastičnim vodovodnim cevima, može svako da proba, ne treba imati didž. Nažalost nisam savladao circular breathing, ali uspeću kad tad!)

 

I tako još sto nekih love/hate primera. Nema mi priča neke poente i zaključka, samo pokušavam da prenesem svoj šizofreni odnos prema problemu. I nije mi nimalo lakše sad kad sam izbacio ovo iz sebe...

 

 

[peralozac]

[peralozac]

[peralozac]

[gospa buba]

e. gledala sam na rts lika koji tamo kodvas napravio vojvodjanski salash, blackforest farm se vika chini mi se i sad neke sadrzaje i neke nashe ljude koji dolaze. da li se druzite sa nashima, da li imate potrebu? kako nalazite, kako birate nashe po svom ukusu. jasno mi je da ce televizija panichno da prikazuje nashe koji su vishe nashi, ali prosechni neki ljudi, kako se uklapate sa godinama i koliko vam je to vazno?

 

mislim, i ja se u srbiji obradujem kad sretnem jugoslovene

 

sent from bubamoto

 

 

 

 

[dragance]

Ja izbegavam u širokom luku sve “naše”. Svuda. Drugo je sad kad nekog poznajem ili se nešto dogovaramo, ali ja sad da idem “tražiti ajvar”, “burek” i te pizde materine, pre bih skočio sa Starog u Neretvu na glavu.

[Simon]

+1

Исто

[Fins fleet]

Prva stvar kako sam dosao u tudjinu jeste da sam nasao burek. I onda sam shvatio da nema nigde jogurta i batalio.

 

Drago mi kada cujem nas jezik na ulici ili kada sretnem nekog koga znam pa popricamo. Ali ako pricam samo srpski jezik, propusticu sve ostale divne jezike i onda koji sam kurac uopste i odlazio. Pa prosiriti ovo sa jezika na ostatak zivota.

[Indy]

15 minutes ago, dragance said:

Ja izbegavam u širokom luku sve “naše”. Svuda. Drugo je sad kad nekog poznajem ili se nešto dogovaramo, ali ja sad da idem “tražiti ajvar”, “burek” i te pizde materine, pre bih skočio sa Starog u Neretvu na glavu.

Kad ćeš više da odrasteš.

[Fins fleet]

E sada, postoje ljudi koji su otisli u tudjinu jer ih je naterao rat ili tako neka slicna muka pa se ne prilagodjavaju ni ich, ne nauce ni jezik nikada. Ne krivim ih uopste, dok god ne sire mrznju okolo i dok ne sprecavaju svoju decu da se prilagode. A iznenadio sam se da ima takvih slucajeva.

[nera]

Ja ne bih rekla da bukvalno izbegavam nase ali sam vrlo oprezna. Od nasih smo najvise losih/pogresnih/laznih informacija dobili, plus se satiru medjusobno kad god i kako god.

Nase proizvode ne jurim okolo ali i ne bezim od toga. Jednostavno, ono sto nisam jela u Srbiji necu ni ovde da pocnem samo zato sto je “domace”. 

Pored ovih sto FF pominje, primetila sam jedan broj ljudi koji su poceli da “srBuju” nakon imigriranja, dok su u Srbiji kao bili normalni.

 

Naravno, ima normalnih, kvalitetnih ljudi takodje, samo ovi drugi vise upadaju u oci 

[roksi]

13 hours ago, peralozac said:

Hajde i ja koju o Aboridžinima, više iz ličnog ugla jednog konkretnog doseljenika pošto je već puno toga rečeno o istoriji i pravu.

 

Dok sam čekao vizu bilo mi je zanimljivo da o problemu čitam i razmišljam mada niti sam šta pametno izrazmišljao niti zauzeo neki jasan stav. 

 

Kada sam se doselio down under postalo je još zanimljivije jer sam mogao da peckam Ozije (što sam i činio u svakoj prilici) potežući bolnu temu i gledam kako (a) pokušavaju da eskiviraju odgovor ili se (b) uvijaju na tihoj vatri zajedno sa svojim half-cooked idejama i rešenjima kako/šta uraditi ili jednostavno (c) samouvereno sipaju rasizme. 

 

Za svu svoju zajebanciju platio sam ceh kada sam dobio državljanstvo i kada je došao red da preuzmem odgovornost. Od tad se mučim i zavidim svima koji imaju decidiran stav. Meni nikako ne ide i splačinasta sam kombinacija varijanti (a), (b) i (c). Vidim i prihvatam da imamo problem, ali ne vidim nikakvo zadovoljavajuće rešenje.

 

Dokumenti izvinjenja i pomirenja, eventualna promena državnog uređenja, postojeća i buduća dodatna prava za Aboridžine itd, sve to mi deluje pomalo licemerno tj. sve je to po "našim" pravilima podrazumevajući postojanje države, zakona, svojine, papira, potpisa...

 

Kaže Aboridžinka na nedavnom protestu: "Fuck Australia, I hope it burns to the ground". Fair enough, slažem se da je to jedino pravedno rešenje iz ugla gledanja onomad okupiranih Aboridžina. E sad ono što ja lično ne razumem je zašto ta žena na osnovu svoje sumnjive veze (ko zna sa koliko konvikta su joj se jebali čukunbaba i prababa) sa tamo nekim precima smatra da ima posebna prava i da joj je nanesena nepravda? Kakvu i koliku krivicu (if any) za prošlost snosimo ja i gomila Grka, Italijana, Kineza, Indijaca i ostale doseljeničke boranije? Zašto njena ćerka na osnovu krvnih zrnaca ima veća prava od moje ćerke (finansijska pomoć države, povlašten upis u neke škole, zapošljavanje u neke institucije, specijalni programi i slično)?

 

Na početku važnijih i zvaničnijih sastanka u firmi redovno se zahvalimo i pomenemo "traditional owners". What the fuck? Svaki put prvo pomislim - jeste, to bi bilo pravedno, da sve vratimo. Pa se onda odmah posle osetim ugroženo i uhvati me vatra - ne dam bre moju preskupo plaćenu (gde si Noskiču, što te nema, svi se brinemo već?) kućicu u cveću nikome, to je moj Castle!

 

Pre par godina se šetamo kroz Alice Springs. Nestvarne scene. Aboridžini kao u nekoj igrici sa zombijima. Sede po parkovima, teturaju se po gradu u nekim gomilama po jedno, dvoje, troje, ali sve kao da nemaju cilj i kao da nemaju pojma šta će sa sobom. Grozni prizori. U radnji sa suvenirima jedan od tih zombija me povlači za rukav, žicka pare, smrdi na alkohol. Pre nego što stignem da bilo šta kažem ili uradim, prodavačica počinje da se dere na njega, izbacuje ga napolje i izvinjava mi se. Meni strašno neprijatno od svega, do kraja dana imam osećaj krivice. Jedva čekam da napustimo grad.

 

Onda konačno dođemo do Uluru i tu me se na sve načine pokušava sprečiti da se popnem. Te danas duva vetar, te sutra je neki aboridžinski praznik, te bolje nemoj nije lepo, te ovo te ono. Žestoko se iznerviram. Zašto neko ko je rođen iste godine kad i ja i ima isto državljanstvo kao ja da ima pravo da se popne na jebeno brdo u zajedničkoj državi, a ja da nemam? To mi je verovatno najabomrzilačkiji trenutak u životu. Srećom pa su otvorili uspon treći dan. Ili znak, zabranjeno fotkanje određenog dela brda jer vređa aboridžinska osećanja? Wtf?

 

Ali onda gledamo ples, jedemo bush tucker, slušamo njihove legende o zvezdama koje nestvarno sijaju iznad glave, sviraju mi na uvce didžeridu, uče me da ga duvam (pun intended). Raspilavim se totalno, evo sad kad se setim potpisao bih sve da im se vrati! Odmah kupim jedan za poneti. Kad smo se vratili kući toliko sam bio napaljen da sam i učitelja našao, svi smo porodično vežbali narednih mesec dva. (Btw, osnovna tehnika može da se vežba sa običnim belim plastičnim vodovodnim cevima, može svako da proba, ne treba imati didž. Nažalost nisam savladao circular breathing, ali uspeću kad tad!)

 

I tako još sto nekih love/hate primera. Nema mi priča neke poente i zaključka, samo pokušavam da prenesem svoj šizofreni odnos prema problemu. I nije mi nimalo lakše sad kad sam izbacio ovo iz sebe...

 

 

pero, shvatam sentiment. zapravo to kao sto kazes, sizofreni odnos prema toj prici. bila sam na tom protestu i mene su te reci pecnule. ali postoji ali. moguce je sada pravdati tu zensku zbog toga sto je veoma mlada i vatreno ljuta al to bi bila distrakcija.

 

ono glavno 'ali' je da je taj njen nastup podsetio na dimenziju jaza izmedju nase i njihove australije. i to koliko je zapravo daleko trenutak nekog istinskog pomirenja, upravo kao sto rece hazard. e meni je to palo najteze.

 

taj narod (narodi, tacnije - da me hazrad ponovo a i s punim pravom ne ispravi - sad vec stuca! haha - no but really, he brought up some very good points there) su dovedeni do maltene istrebljenja i sistematskog ubiljanja u pojam. dakle, nije samo kinjenje i ulicni rasizam u pitanju vec strateski, institucionalno, od strane drzave.

 

a jos nismo ni dosli do stolen generation / white australia policy pitanja. 

 

to nisu davno prosle stvari kako i dalje pokusava da nam se plasira, vec vrlo aktuelne (stolen generation ljudi su jos uvek medju nama), sa istinskimm posledicama kojim ti ljudi robuju dandanas.

 

tako da nije lako cuti i procesovati tu kolicinu besa (bola, zapravo) ali buduci na sve, nije bas tesko ni skapirati. da i raznorazna simbolika tokenizmi mogu da deluju licemerno ali od neke tacke mora da se krene. zamisli da to sada izbacimo i te ljude ponovo gurnemo u totalni mrak. ima to svoju funkciju.

 

elem, pitala sam se nakon tog protesta da li bih isla ponovo. i trebalo mi je da procesujem malo ali odgovor je da.

 

@papapavle, uh kakva stvar! (jos nisam gledala taj film. ide na listu!)

Edited February 7, 2018 by roksi

[roksi]

59 minutes ago, nera said:

Ja ne bih rekla da bukvalno izbegavam nase ali sam vrlo oprezna. Od nasih smo najvise losih/pogresnih/laznih informacija dobili, plus se satiru medjusobno kad god i kako god.

Nase proizvode ne jurim okolo ali i ne bezim od toga. Jednostavno, ono sto nisam jela u Srbiji necu ni ovde da pocnem samo zato sto je “domace”. 

Pored ovih sto FF pominje, primetila sam jedan broj ljudi koji su poceli da “srBuju” nakon imigriranja, dok su u Srbiji kao bili normalni.

 

Naravno, ima normalnih, kvalitetnih ljudi takodje, samo ovi drugi vise upadaju u oci 

 

e tako nekako i ja.

 

sto rece jedan moj poznanik, novobeogradjanin onomad 90tih u egzilu u lisabonu (haha prizivanje remarka;)), drustvo u zaglavjlenom liftu. od svega po nesto. 

 

Quote

Pored ovih sto FF pominje, primetila sam jedan broj ljudi koji su poceli da “srBuju” nakon imigriranja, dok su u Srbiji kao bili normalni.

 

yep. u mom slucaju, srbuju, hrvatisu, muslimanisu, albanisu, etc.. the lot! e od takvih alergiju dobijem instantno. a sve je krenulo od svi mi nasi;) pa svelo na neki manje nasi a neki vise.