Montevideo bog te video (2010)

[Calavera]

Ja sam jedva pregurao prvih nekoliko minuta i klinca kako pokusava da imitira Morgana Freemana. Znam da je poenta da se ukaze na neiskvarenost igre, ali zar nisu mogli da nadju nekog talentovanijeg klinca? Scenario je sasvim pristojan, steta sto je to tek tako protraceno.Ostatak filma je samo solidan. Malo predugacak, malo patetike, ali solidan. Karadzic i Brstina najbolji.

Edited March 14, 2011 by Calavera

[porucnik vasic]

Realno, ne mogu da ulazim u vaše (filbi, ti) ideološke razmirice koje vuku poreklo iz prve polovine prošlog veka (u kojima se, u najboljim ćetnićko-partizanskim tradicijama uvek nađete složni kad je u pitanju etiketiranje nečijeg rada). Samo da kažem da zaista nikad ne gledam film, gde se prethodno upoznam sa čitavim rodoslovom režisera, kao i sa njegovim političkim uverenjima. To je još jedna tradicija pobornika despotskih društvenih sistema.

Учо,друг Ким је објаснио.

ili ljudi koji se bave filmom ili kulturom ili vec necim takvim. sto tebe nikako ne sprecava da imas neki 'nevini' pogled.a moje i vasiceve razmirice su reaktuelizovane lately. na primer 90-tih.

Што нам не смета да о култури рационално разговарамо.

Nisam baš preveliki fan Varljivog leta, ali mislim da je polazište upravo suprotno - glavni junak hoće da skine mrak i to je suština njegovog sukoba sa ocem, palanačkim komunistom. U VL seks pobeđuje ideologiju, a u VOI crveni pobeđuju bele (i okupatore).

Сада је спекрат левице још потпунији. Добисте и поштоваоца В. Рајха и мистерија...

[ToniAdams]

@toni: raspravljamo o sotrizmu varljivog leta.

pa znam, al toga nema

[kim_philby]

da. kako sam sistematski uništen od idiota, varljivo leto, tajvanska kanasta i šest dana juna.imam jednu knjigu anđelije polikarpove, "u traganju za identitetom", u kome se ona dotiče ta 4 filma, skoro vrši uporednu analizu, i evo šta kaže o varljivom letu (mrzi me sve da prekucavam, daću par važnijih delova):Po svojoj žanrovskoj postavci film G.P.-a Varljivo leto 68 predstavlja komediju naravi sa elementima erotike, i, kao i film S.Š.-a Kako sam sistematski uništen od idiota, polazi od čulno-empirijskog viđenja sveta. Ali, dok Šijanov film uspeva da ostvari izvesno estetsko dejstvo time što na veoma određen način uključuje u strukturu društveno-vremenski okvir, dotle u filmu Varljivo leto funkcija tog konteksta je strogo formalna. Kretanje sižea odija se na liniji Petrovih odnosa sa ocem i sačinjeno je od dve konfrontirane tenzije; dok očeva tenzija ide u smeru sinovljeve što uspenije društvene afirmacije, sinovljeve tenzije se odvijaju u pravcu sasvim suprotnom: Petar je gimnazijalac i jedino što ga stvarno zaokuplja su žene.Komično nastaje iz neusklađenosti tih dveju tenzija i to tako što su Petrove namere u smislu seksualne realizacije predstavljaju izvesnu degradaciju očevih napora usmerenih na to da odredi sinovljevu budućnost........taj kontekst, međutim, nije ništa drugo do stvarnost leta 68. godine, koju sa svih strana potresaju studentski nemiri. Obuzet žudnjom za ljubavlju Petar tu stvarnost ne primećuje, i tako uloga društveno-vremenskog konteksta postaje samo formalna - treba opravdati prisustvo češkog orkestra u gradu........Takva interpretacija, osim što potvrđuje princip omalovažavanja veoma napete socijalne stvarnosti, iskazuje takođe i antidijalektičko viđenje, kada se prikazivanje vremena daje na način kojim se ono faktički negira. Zato, komično, zbog odsustva unutrašnje strukturalne opravdanosti, gubi svoje idejno-umetničko značenje i nalazi svrhu u sebi samom, što film Varljivo leto 68 svodi na zbir praznih žanrovskih varijacija.

s ovim bih se uglavnom slozio samo bih takodje podvukao da to sto je nesto samo zbir praznih zanrovskih varijacija ne znaci da nema svoju ideolosku strukturu. istovremeni otklon od 68. i titoizma sustinski pozicionira taj film kao veoma konzervativan. makar ako ga posmtras iz neke pozicije kritike ideologije.nego vukadinovic o monetvideu i divjaku:

Случај Дивјак и српски систем вредности PDF Штампа Ел. поштаЂорђе Вукадиновић понедељак, 14. март 2011.Треба бити искрен и признати да највећи број нас у највећем броју случајева неће баш радо наставити да чита даље текст који почиње констатацијом како је наш највећи проблем у поремећеном систему вредности.Па, ко још данас има стрпљења за такве ствари, поред толико економских проблема и после толико личних и политичких недаћа?! И то сад, када се „време убрзало“, и када се на једној страни бије одсудна битка око добијања статуса кандидата за ЕУ, а на другој спрема национално-социјална револуција која ће, разуме се, поништити све штетне последице оне претходне. (А у оба случаја ће сви наши проблеми бити заувек решени.) Дакле, сада, када се влада коначно реконструисала и када се решава да ли ће или неће СНС одустати од још једног свог величанственог митинга. Сада када су на најбољи начин, уз непристрасно посредништво ЕУ, отпочели преговори између Београда и Приштине о регулисању међусобних односа. Сада, кад се управо завршава „Двор“, и отпочиње још једна сезона „Великог брата“.Коме говорити да систем вредности није нека апстракција, неко досадно „филозофирање“ погодно само за суботњи „културни додатак“ и ситне телевизијске сате на другом програму РТС-а, и кога убеђивати да нам вероватно неће кренути набоље док не схватимо да прича о поремећеном систему вредности има директне везе са већином овде поменутих ствари?Заправо, српско друштво као да се дели на две неједнаке групе. Мањину, која се понаша као да је мање-више све у реду и да, уз одређене тешкоће и унутрашње транзиционе слабости, земља напредује у добром смеру. И већину, која зна или на својој кожи осећа да није тако, али дубински и суштински дезоријентисана, не зна где да се окрене и верује да је проблем у некој конкретној личности (Милошевић, Коштуница, Тадић...) којој желе да виде леђа. И чим тај неко оде, а у питању је, разуме се, најчешће актуелна власт, Србија ће, верује се, коначно процветати. А, с друге стране, видимо да после сваке од тих великих промена земља као да тоне све дубље и дубље.Наравно да сам овај текст могао почети и атрактивније. Могао сам одмах изразити своје згражање над чињеницом да је група уметника из Србије на гостовању у Сарајеву јавно подржала генерала армије БиХ, осумњиченог за један од најгнуснијих и најдокументованијих злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици, а за који ни после скоро двадест година нико није одговарао. И могао сам се ишчуђавати што је то исто учинила, односно, подржала Дивјака, и група невладиних организација из Београда – обратите пажњу, београдске НВО, не удружења ратних ветерана из Сарајева или „бранитеља Вуковара“. И могао сам се реторички питати да ли је могуће чак и замислити супротан, односно аналоган случај, то јест, да глумци и НВО-исти из Загреба и Сарајева пружају подршку неком српском генералу оптуженом за ратни злочин. Али глупо је и погрешно бавити се само јаловим каталогизовањем оваквих нонсенса и осудом конкретних актера, без обзира на то што ти „јунаци“ заслужују сваку осуду. Проблем је, као што рекох, много сложенији од пуког неморала и индивидуалне непамети.Јер, да није растурен систем вредности који негује и афирмише здрав патриотизам, лично и колективно достојанство, вредност рада, поштовање породице и традиције, поштовање туђег и очување сопственог идентитета, ова бламажа Сргеја Трифуновића и екипе филма „Монтевидео, бог те видео“ напросто не би била могућа. Баш као што не би било могуће да „српске“ невладине организације прозивају српску власт и српско тужилаштво за ратне злочине због неповучене оптужнице против Јове Дивјака и Ејупа Ганића за злочин у Добровољачкој. (И баш као што, узгред буди речено, не би било могуће да хвале вредан гест сиромашног Миланка Обућине из Сјенице, који је пронашао и вратио новчаник са преко четири хиљаде евра, у домаћим медијима добије третман чуда невиђеног, отприлике као да су се ванземаљци искрцали на врху Авале. Но, пошто је добро познато како није вест када пас уједе човека, већ обрнуто, тиме смо, заправо, сви признали да је случај поштеног Миланка само један ексцентричан, такорећи, бизаран изузетак, а да је редовно стање нешто управо супротно његовом часном гесту.)Једна од комичнијих ствари у свему овоме јесте то што је „Монтевидео“ по готово неподељеним оценама одличан филм, један од бољих и поштенијих у новијој српској кинематографији. И један од ретких у последњој деценији у којем нема аутошовинизма, антимилошевићевске „партизанштине“ и примитивне, „продемократске“ и антинационалне пропаганде. Али тешко је брчкати се дуго у каљузи, а остати чист и неукаљан. А наши, домаћи, српски уметници, културни, јавни и политички радници су годинама вежбали да се посипају пепелом и да се у име Србије извињавају и за што јесу и за што нису криви. Тако су политичари стицали епитет „демократског лидера“ и „фактора стабилности“, а уметници добијали аплаузе, награде, улоге и копродуцентске уговоре од регионалних и европских културних институција. А, богме, и овде код куће бивали хваљени зато што „отварају врата“, „успостављају порушене мостове“ и „доприносе регионалној сарадњи“.И пошто је већ такво стање успостављено као више-мање природан и подразумевани „стандард“, зашто се онда чудити и згражавати ако у својој глупости, бахатости или неискуству понеки уметник или НВО активиста оде још и који корак даље, па у жару добросуседства и регионалне сарадње, ето, мало узме да јавно подржи и оптуженог за ратне злочине против сопственог народа?Претпостављам да ће некоме ова слика деловати сувише мрачно и резигнирано. Али мене више брине нешто друго. Наиме, када је реч о нашем државном, националном и моралном пропадању, чак и веровање да, ваљда, негде ипак мора постојати крај, односно дно, лако може да се испостави као илузија и претерани оптимизам.

Edited March 14, 2011 by kim_philby

[Ryan Franco]

...

Edited March 15, 2011 by McCabe

[kim_philby]

Ja sam jedva pregurao prvih nekoliko minuta i klinca kako pokusava da imitira Morgana Freemana. Znam da je poenta da se ukaze na neiskvarenost igre, ali zar nisu mogli da nadju nekog talentovanijeg klinca? Scenario je sasvim pristojan, steta sto je to tek tako protraceno.Ostatak filma je samo solidan. Malo predugacak, malo patetike, ali solidan. Karadzic i Brstina najbolji.

calavera je uber-geek. gleda community :D

[Calavera]

Sto, Community je bas serija u kojoj svako moze da uziva. Da sam toliki geek, gledao bih, ne znam......Hm. <_<

[kobni zelaya]

, svoju libidinalnu investiciju naplacuje sa cehinjom deda svojim statusom boemskog atavizma iz kraljevine

Isto tako Tom svojom maloburžoaznom proždrljivošću želi da uništi Džerija, proletera koji živi od mrvica sa kapitalističkog stola. Dedin atavizam je ipak malo jači - potiče negde iz vremena kada je nastao čovek.Što se tiče studenta (Savo Radović, a ne Berček), verovatno si davno gledao film, pa si zaboravio - on ne funkcioniše kao protivteža Petru, sa kojim nema nikakve dodirne tačke u filmu, osim što ga je Petrov otac unajmio da uči ovoga marksizmu. Dramaturški on je deo jedne, za Paskaljevića prilično elegantne i diskretne parabole sa Petrovom sestrom (Ivana Mihić)koja je pubertetski nesvesno zaljubljena u studenta, zbog čega izbacuje mehanički parole podrške studentima koji u Beogradu protestvuju. Ona je, kao i Petar (koji i bira marksizam za diplomski da bi bio bliže profesorki marksizma koja ga seksualno privlači), kako bi rekao Hamvaš "u praznom i licemernom braku sa idealom, a u istinitoj strasnoj preljubničkoj vezi sa životom".

ne posmatram bas sve ali u ovom slucaju (paskaljevic) mislim da nas njegov opus sam navodi na taj trag. naravno da su drugacija citanja moguca i stavise pozeljna. feministicko, literarno i sta ti ja sve znam. samo mislim da je ovde i ovakvo misljenje o filmu koje ne tretira likove kao stvarne licnosti vec kao elemente jednog strukturalno manje ili vise konzistentnog narativa koji je neumitno politicki (u najsirem znacenju te reci) potpuno 'na mestu'. stavise, to sto je vreme cuda 'zanatski' uspelije (inace termin od kog mi se dize kosa na glavi od kako sam imao prilike da cujem neke filmske profesionalce kako mi objasnjavaju diletantizam tilve rosh) samo ga cini 'opasnijim' filmom. inace bas je zabavno analizirati reditelje preko losijih ostvarenja. sto bi rekao karl smit prava priroda sistema se pojavljuje tek u trenucima krize.ja sam ovde vec imao negativnih iskustava pa zelim da se odmah ogradim i da kazem da ukoliko citanje umetnickog dela kroz prizmu ili teorije ili politike izaziva neku vrstu nelagode kod sagovornika ja u tome ne zelim da ucestvujem.@toni: raspravljamo o sotrizmu varljivog leta.

Šta ja znam, reditelj valjda i hoće da mu film bude "opasan". Kada govorim o zanatu, mislim najpribližnije na skup sredstava koji omogućuje da film na pravi način komunicira sa gledaocem. Kada se malo bolje razmisli, upravo to najčešće nedostaje našem filmu - on ili ne komunicira sa gledaocem dovoljno da bi zadržao pažnju (zainteresovao gledaoca), ili (kao najčešće u Šotrinom slučaju ) komunicira na toliko primitivnom i umetnički inferiornom nivou da se teško može nazvati umetničkim delom. Šotrin Boj na Kosovu pada upravo na zanatskim stvarima - recimo Branin Henri V je film prilično sličnog ideološkog sadržaja, samo je mnogo bolje napisan, snimljen i odigran. To što neki naši "profesionalci" nazivaju Tilvu Roš diletantizmom je verovatno samo nuspojava toga što glavne uloge u filmu ne igraju profesionalni glumci. To je naravno idiotizam - Tilva Roš je i zanatski superioran u odnosu na ostale srpske filmove svog vremena. Upravo je pristup, rad s glumcima u Tilva Rošu jedna od najdragocenijih stvari - način na koji se tu glumi u stvari podseća na Cassavetesove filmove. Verovatno da je Ležajić tako pristupio (mogao da pristupi) glumcima zbog toga što ovi nisu školovani glumci, što je svakako tema za razmišljanje. Ali, dobro, nećemo sad u toliki off.Ja volim da razmišljam o filmu, naročito kada je reč o domaćem, iz ugla "zašto ne valja" :D Dakako, može se čitati film i kroz politiku i filozofiju i kako god hočeš. Jedino se bojim , bar kada je reč o domaćem filmu, da politička čitanja (koja su dominantna među našom kritikom, a i intelektualnom publikom sigurno u poslednjih 20 godina) nisu donela nikakav boljitak, niti građenje bilo kakvog konzistentnijeg sistema vrednosti u domaćoj kinematografiji. Našem filmu nedostaju mnogo bazičnije stvari od ideoloških okvira. Štaviše, često se čini da samo ti okviri i postoje. @ Moca Vukotić Eto, interesantno - nisam čitao, a koliko sličnosti, gde ima da se pročita čitav tekst?@ porucnik vasic Sorry, nisam shvatio ovo za Rajha, ako možeš da objasniš...

[kim_philby]

Isto tako Tom svojom maloburžoaznom proždrljivošću želi da uništi Džerija, proletera koji živi od mrvica sa kapitalističkog stola. Dedin atavizam je ipak malo jači - potiče negde iz vremena kada je nastao čovek.Što se tiče studenta (Savo Radović, a ne Berček), verovatno si davno gledao film, pa si zaboravio - on ne funkcioniše kao protivteža Petru, sa kojim nema nikakve dodirne tačke u filmu, osim što ga je Petrov otac unajmio da uči ovoga marksizmu. Dramaturški on je deo jedne, za Paskaljevića prilično elegantne i diskretne parabole sa Petrovom sestrom (Ivana Mihić)koja je pubertetski nesvesno zaljubljena u studenta, zbog čega izbacuje mehanički parole podrške studentima koji u Beogradu protestvuju. Ona je, kao i Petar (koji i bira marksizam za diplomski da bi bio bliže profesorki marksizma koja ga seksualno privlači), kako bi rekao Hamvaš "u praznom i licemernom braku sa idealom, a u istinitoj strasnoj preljubničkoj vezi sa životom".

doslovce pre dvadeset godina sam gledao film sto me ne opravdava mogao sam proveriti imdb. nego, priznaces da ne znamo bas kakav je kontekst toma i dzerija ali sam takodje pre dvadesetak godina u pegazu citao 'kako citati paju patku' by ariel dorfman & armand mattelart te mogu poverovati da postoje slojevi politike cak i u tomu & dzeriju (iako bih na prvu loptu verovatno isao na to da su tu znacajnije ideje o rasnom identitetu - crtic kada tom nosi zoot suit - nego li neki klasni narativ. osim ako tom nije tom joad). pazi izrecicu jednu recenicu koja me je uvalila u problem sa ajantom: mi se nacelno slazemo do jedne tacke (ili bolje receno slazem se s tobom do jedne tacke). ta tacka je naravno zivot sam. odnosno za mene je bas reci da je deda atavizam koji seze kao neki vecni covek do pocetka istorije nesto je su_cim ne mogu da se slozim. naravno da se ljudi jebu od pamtiveka ali modaliteti jebanja su uslovljeni necim drugim a to su vec neki zadati istorijski okviri. i tu je ceo zaplet. e tu je mesto gde je paskaljevicev film politicki odnosno gde predpostavlja cisti zivot (kome naravno goran ima pristup) i kome suprotstavlja neke navodno neorganske birokratske forme. mozemo reci da je to gotovo pa njegov prvi milosevicevski film ;)inace ukoliko pogledas recentne paskaljeviceve filmove (optimisti kao prime offender) pocnes da zudis za sotrom.evo sturo ali moram da idem. drago mi je da smo se upoznali :) Edited March 15, 2011 by kim_philby

[MocaVukotic]

@ Moca Vukotić Eto, interesantno - nisam čitao, a koliko sličnosti, gde ima da se pročita čitav tekst?

pa ne znam, na netu nema. to je izdao fdu 95, jedino ja da ti pozajmim :D...ili, ako ti je baš stalo, da prekucam sve kad budem mogao. a i nema puno o VL, par strana samo. Edited March 15, 2011 by MocaVukotic

[Venom]

i ti i eraser cete me najlakse demantovati podacima o gledanosti van ex-yu bas "nacionalne klase", odlicnog ali lokalnog filma.bez podataka mozemo da se ubedjujemo danima, samo sto to ubedjivanje mene nimalo ne zanima.

Ne znam da li je relevantno, ali odgledao sam nekoliko nasih filmova sa Nesrbima. Nacionalna klasa, thumb up. Balkanski spijun kao poslednji primer, thumb down.

[spin&doktors]

"Montevideo", da bog da te više ne video.A još sam sebi lepo rekao da više ne gledam domaće filmove. Ipak, sticajem okolnosti, pogledao "Turneju", u kojoj zaista nisam mogao da provalim šta je njome kao novo rečeno, osim što se pokušalo nešto reći što najvieći deo srpslih filmova nespretno i pretenciozno pokušava - neku Veliku Istinu.Sa druge strane, "Montevideo" bleda kopija nekog holividskog istorijskog blokbastera, sa lošim scenarijom, iako stvarna priča daje materijala za tako nešto, pretežno neuverljivom glumom... Jedva sam dočekao kraj filma, koliko sam bio smoren.

[Caligula]

Ne znam da li je relevantno, ali odgledao sam nekoliko nasih filmova sa Nesrbima. Nacionalna klasa, thumb up. Balkanski spijun kao poslednji primer, thumb down.

Ma dzaba tvoj insajt, rekao Tirnanic i tacka.

...A još sam sebi lepo rekao da više ne gledam domaće filmove.

+1 Edited March 24, 2011 by CowBoy

[Pikoleta]

pa koga jos zanima pikanje lopte, da ne bi mrva ljubavi, bio bi dozlaboga dosadan.onaj mali iz roda pustio brcice, rodjo sa sela omuzevio, odakle samo onolike lepojke??

[porucnik vasic]

pa koga jos zanima pikanje lopte, da ne bi mrva ljubavi, bio bi dozlaboga dosadan.onaj mali iz roda pustio brcice, rodjo sa sela omuzevio, odakle samo onolike lepojke??

:D Женско.