China

[Yoyogi]

Otkud znas koji su bezvredni?

Na primer, tvoj je obican drivel.

[ronin]

Ne znam ti ja sta je to.

[TBoneSteak]

editovao sam sopstveni trol :D

[Isis]

kina je fenomen koji ima uticaj na globalnu ekonomiju i u tom smislu osvrt na uticaj kine na americku (ili bilo koju drugu) ekonomiju nije daleko od teme.ali mislim da smo svi saznali dovoljno o problemima nize americke srednje klase, pa da se lagano vratimo na kinu. zamolila bih i da one liner-i, ako su neophodni, takodje imaju veze sa temom.

[Yoyogi]

Kina ima jos jedan veliki problem: kretanje ljudi. Unutar zemlje imaju interne pasose iz vremena Staljina.Njima ne samo da treba viza za skoro sve zemlje, njima treba i izlazna dozvola od njihovih vlasti.Kada idu na skolovanje, prirucnici ne idu nazad sa njima. Poseban paket, ide prvo na pregled i na ideolosku dekontaminaciju, cak i za tehnicke stvari.Nije ni cudo da ih (strane firme) koriste za rad na sivacim masinama i slicno ili bilo sta sto ne zahteva putovanje.

[Yoyogi]

razlike u platama izmedju gradova su normalne. to postoji u svakoj zemlji i nema nikakve veze s tim da su fabricki radnici u kini eksploatisani. nije se ovde pricalo o tome da u taicangu radnik dobija 7 dolara na sat a u sangaju 14 dolara na sat, vec o tome da radnici nisu adekvatno placeni za svoj rad a pritom su na radnom mestu izlozeni svakakvim rizicima po zdravlje. 7 dolara na sat je zaista preterivanje, ali mislim da je jasan smisao onoga sto zelim reci - ti radnici su zaista jadno placeni. to je eksploatacija nesretnika sa sela, kojima je i 7 dolara na dan velika suma. u kini fabrike nisu u siromasnim i jadnim delovima zemlje, naprotiv. zato i obezbedjuju smestaj za radnike. pitam se u kojoj meri radnicka klasa uopste i postoji u pravom smislu te reci, tj koliko fabrickih radnika uopste zivi u mestu u kome radi.

Pazi ovo:Some Westerners may feel that even today?s ?normal? Chinese working conditions amount to slave labor?$100 a month, no life outside the factory, work shifts so long there?s barely time to do more than try to sleep in a jam-packed dormitory. Here is an uncomfortable truth I?m waiting for some Chinese official to point out: The woman from the hinterland working in Shenzhen is arguably better off economically than an American in Chicago living on minimum wage. She can save most of what she makes and feel she is on the way up; the American can?t and doesn?t. Over the next two years, the minimum wage in the United States is expected to rise to $7.25 an hour. Assuming a 40-hour week, that?s just under $1,200 per month, or about 10 times the Chinese factory wage. But that?s before payroll deductions and the cost of food and housing, which are free or subsidized in China?s factory towns. Verovatno nece svako da cita sve, evo jos jedan izvadak:One other aspect of China?s development to date has helped American companies in their dealings with it. This is the fact that China, so far, has been different in crucial ways from America?s previous great Asian challenger: Japan. Americans have come to view the Japanese economy as a kind of joke, mainly because the Tokyo Stock Exchange has been in a slump for nearly 20 years. Nonetheless, Japan remains the world?s second-largest economy. Toyota has overtaken General Motors to become the largest automaker; Japan?s exporters have continually increased their sales of electronics and other high-value goods; and the long-standing logic of the Japanese system, in which consumers and investors suffer so that producers may thrive, remains intact. Japan was already a rich and modern country, as China still is not, by the time trade friction intensified, in the 1980s. More important, its leading companies were often competing head-to-head with established high-value, high-tech companies in the United States: Fujitsu against IBM, Toshiba against Intel, Fuji against Kodak, Sony and Matsushita against Motorola, and on down the list. Gains for Japanese companies often meant direct losses for companies in America?whether those companies were seen as stodgy and noninnovative, like the Detroit firms, or technologically agile and advanced, like the semiconductor makers. For the moment, China?s situation is different. Its companies are numerous but small. Lenovo and Qingdao are its two globally recognized brand names. But Lenovo is known mainly because it bought the ThinkPad brand from IBM, and a quarter of Qingdao Beer is owned by Anheuser-Busch. Chinese exporters have done best when working for, rather than against, Western companies, as Foxconn (like numerous smaller firms) has in working with Apple. While the Chinese government obviously wants to strengthen the country?s brands?for instance, with an aircraft company it hopes will compete with Boeing and Airbus?its ?industrial planning? has mainly taken the form not of specific targeting but of general business promotion, as with the incentives that brought companies to Shenzhen. Ceo clanak (dug ali vrlo interesantan i informativan):http://www.theatlantic.com/doc/print/200707/shenzhen Edited November 16, 2007 by Yoyogi

[G.G.]

trebalo bi prekinuti trgovinske odnose sa kinom sve dok se uslovi rada ne regulisu u skladu s tekovinama socijalistickog pokreta (8casovna radna nedelja, osiguranje, zastita i kontrolisani uslovi na radnom mestu).

najbolje. samo sto bi onda americki bubble pukao, zbog 100 milijardi $ americkih obveznica koje ima kina.

[Yoyogi]

najbolje. samo sto bi onda americki bubble pukao, zbog 100 milijardi $ americkih obveznica koje ima kina.

100 milijardi x 13 = 1.3 trillion $

[CPP]

100 milijardi x 13 = 1.3 trillion $

Pa da, ali za tango je potrebno dvoje; shto veci dug, to veca i medjusubna zavisnost. Nece tu biti nikakvih spektakularnih jednostranih poteza.

[kgmr]

kina kupuje erbasove

[Daytrader]

kina kupuje erbasove

Bolje da pozure - "As Airbus chief Thomas Enders warned in a speech to the Hamburg workers last night, Europe's champion plane-maker - the symbol of European unification, in the words or ex-French president Jacques Chirac -- is now facing a "life-threatening" crisis.Mr Enders said the company's business model is "no longer viable", and "massive losses" are on the horizon." A Sarkozi napushava kineze za igracke. Pa nisu igracke krive, nego padajuci $, kad imas ugovore u $, aeuro/funta ode u stratosferu. Tzv currency hedge za kompaniju od 220B nije lako izvodljiv. Ovo sve zabavnije. Bolje da ne pominje igracke, pametnije je, e...Peace.

[UrosDC]

kina kupuje erbasove

Kinesku avio kompaniju su neko vreme drmali zestoki skandali kada su imali dosta problema sa postojecim modelima (zapaljenje aviona na pisti u Tokyo-u). Inace prijatelj u Boeing-u mi rece da u aprilu izlazi novi model, koji bi trebalo da marginalizuje Air-Bus, jer je efikasniji, manje puta mora na servis, itd.

[Eraserhead]

Prognozaposted by Slaviša Tasić at Saturday, January 15, 2011 15Jan Mnogo je lakše predvideti postojanje finansijskog balona nego vreme kada će pući. Za Kinu većina čak i ne misli da je balon, ali ja bih da izađem sa prognozom da se Kini sprema ozbiljan pad, možda čak u toku ove godine. Evo razloga. 1. Racionalno je za ekonomiste da predviđaju slomove. Ako se ništa ne dogodi, prognoza se brzo zaboravi, a ako se slom dogodi, onda postanete prorok. Čak i serijski prognozeri slomova kao Roubini su profitirali od poslednje krize (čija geneza nije imala ništa sa Roubinijevim tajmingom ili scenariom). Ali u ovom slučaju i da sam neki igrač na berzi, mislim da bi se već ozbiljno kladio protiv Kine jer za to ima i pravih razloga. 2. Centralna banka Kine je opetpodigla stopu obavezne rezerve. To je već sedmi put u poslednjih godinu dana, uz povećanje kamata. Kina je kroz krizu prošla opuštenom monetarnom politikom, ali sada kada inflacija porasla sa tim se mora prestati. 3. Ekonomske krize nastaju usled pogrešne alokacije kapitala. Ako slušate austrijance, pogrešna alokacija sledi iz svake monetarne ekspanzije. Ali u Kini je stvar mnogo gora, banke su velikim delom u državnom vlasništvu i podložne političkim direktivama. Alokacija je ponekad groteskno pogrešna, gradovi duhovai aerodromi bez avionasu obišli internet, ali koliko je još takvih projekata nagomilano proteklih godina?4. Političko kreditiranje je najverovatnije imalo udela u ublažavanju efekata krize u poslednje dve godine. Pošto je spoljna tražnja presahla, a rukovodstvo htelo da se po svaku cenu nastavi rast, realno je pretpostaviti da su banke intenzivirale kreditiranje ne u profitne nego u "razvojne svrhe" -- izgradnju kapaciteta koji su sve manje potrebni. 5. Kineske vlasti već duže vreme kreditiraju SAD i evropske zemlje i to je bio jedan od faktora visoke tražnje u tim zemljama i velikog kineskog izvoza u njih. Ove zemlje su počele ili će uskoro početi da štede, posebno Evropa. Ni Japan sa 200% GDP javnog duga ne može više da se zadužuje. Istovremeno, SAD i EU su veoma ljute zbog kineske prisilne štednje i niskog juana, a i same su odštampale dosta svojih valuta, što će i evro i dolar držati nisko u odnosu na juan. Zbog svega toga sve su manji izgledi da će se izvozno tržište za Kinu oporaviti, što pogoršava problem suvišnih kapaciteta. 6. Ekonomski slomovi obično nastaju posle dužih perioda rasta, kada istorijske stope rasta ubede ulagače da trendu nema kraja. Nema sumnje da je taj, prvi uslov krize, ovde ispunjen. O Kini se razmišlja kao o Japanu 1989. godine, kao da nikad neće prestati da raste. Kineska ekonomija je trebalo da zajedno sa ostalima oseti pad u poslednje dve godine -- što se to nije dogodilo je možda znak njene snage, ali možda i znak da je bila veštački podstaknuta po političko-bankarskoj liniji. U trenutku kada monetarna ekspanzija prestane, što se radi već neko vreme (vidi tačku 2.), počinje da se plaća cena odlaganja krize. Kako će krah izgledati? To ne bi bila tipična valutna kriza tipa Argentine ili Indonezije, jer Kina ima visoke devizne rezerve, a kurs nije precenjen nego potcenjen. Verovatniji scenario je pad berze i veliki bankarski problemi zbog nagomilanih loših kredita. Ako se to pokrije štampanjem para može doći do dodatnog bega iz juana, mada zbog kontrole tokova kapitala u Kini to ne bi trebalo da bude veliki problem (većina stranog kapitala su fiksna ulaganja). Alternativno, može biti samo mekog prizemljenja poput onoga u Japanu -- ali ne znamo da li je to bolje, jer dok su se Argentina i Indonezija oporavile, Japan dvadeset godina stagnira.Za razliku od drugih zemalja, u bilo kom scenariju još zanimljiva stvar od ekonomije biće političke posledice. Edited January 16, 2011 by Eraserhead

[No7]

Закаснио си, то је причано још крајем 2009. Ја сам на овоме сајту писао о томе.У Кини је могуће да дође до кризе међутим то неће преокренути тренд раста и експанзије Кине као што ни многе кризе, па чак и грађански рат, није зауставио експанзију САД кроз 19. и 20. век.Е, сада да одговорим на неке написане тезе:1. Зашто Рубини или било који дуги bear који стоји на short позицији не би зарадио од кризе?2. Инфлација јесте реални проблем Кине међутим они држе вештачки ниско Јуан, што си већ поменуо у каснијем делу тескта, што ће рећи да они могу са интервенцијом на јуану да искотролишу инфлацију. Други велики разлог што могу да контролишу су велике девизне резерве са којима могу да интервенишу. Нарочито што то није потпуно слободна економија па јачањем јуана се неће десити ситуација као у Србији.3. То су инвестиције које су служили за подизање БДП у кризи. Слично су радили и Јапанци, то си добро приметио, као и Амери после велике Депресије. Међутим постоји једна велика разлика у односу на Јапан. Кина је и даље слабо развијена земља са огромним бројем руралног становништва које тек треба да пређе у градове и насели их.4. Велики проблем су напумпане некретнине по градовима и ту постоји велика шанса да избије криза која ће успорити Кинезе. Међутим, као што написах под 3, велики део Кинеза и даље живи ван градова тако да се криза неће проширити као у Јапану на крају 80их или сада у САД или како ће се десити у Аустралији.5. Главно кинеско тржиште-САД уопште не штеди. Јуан није на слободном тржишту. А и ако знаш нешто о корелацији долара и криза онда ћеш схватити да то нема везе са везом. Евро је посебна прича.6. Да се гледало по чистој тржишној утакмици сада би у Америци био хаос огрмоних размера, што не значи да је садашња тиха патња боља. Кинеска економија још има огромни простор за раст унутрашње потрошње, то је свет за себе са 1 милијардом и 200 милиона становника од којих гомила је још сурово сиромашна. И у томе јесте највећа разлика у односу на Јапан, на које доста подсећају САД са великим растом инфлације у областима који људи редовно комзумирају као што су храна и енергија и дефлације у области некретнина. И управо оно што причаш о одлагању кризе се дешава на Западу.Све то на страну, Русија је једини прави противник Запада за сада. Ево и зашто: претпоставимо до дође озбиљног сукоба Кина-САД, Кина би одмах пукла јер је она зависна од западних компанија а није енергетски независна. Такође то је земља која и даље копира најобичније технолошки ствари. Њихове помдорнице на западу називају мртвачки сандук.

Edited January 16, 2011 by No7

[kgmr]

mozda da se slepi?