Amerika, zemlja velika

[trustno1]

Au bre...
 
 
Sve sam skloniji da verujem da je Trustno domacica iz Surdulice ili Krive Palanke koja je zajahala Internet i uputila se u Veliku Avanturu...
Trenutno je u Njujorku...

namenski, pročitaj ovaj članak gore iz Atlantika, nije preterqno dugačak a fin je početak da razumeš kako je net-worth izjednačen sa self-worth u Americi, za razliku od drugih zemalja.

[namenski]

Kasnije, ovde nam u 15 CPW nesto skripi Inter net...

[borris_]

23 minutes ago, trustno1 said:

Na primer, iz Atlantika: “By the early 21st century, American society’s top priority became its bottom line, net worth became synonymous with self-worth, and a billionaire businessman who repeatedly pointed to his own wealth as proof of his fitness for office was elected president.”

https://www.google.com/amp/s/amp.theatlantic.com/amp/article/543345/

Koga zanima da čita ima još puno jako zanimljivog štiva. U Americi si bez para niko i ništa, na ulici. Uspeh se definiše ili barem manifestuje u novcu. Ako si uspešan, why aren’t you making money? - kažu Amerikanci. Biti profesor na faksu, osim ako nisi na Harvardu ili se na neki način proslavio, znači biti, onako, pomalo propalitet. U Srbiji je obrnuto, mi i dalje profesore univerziteta (pod uslovom da nisu Vučićevi poltroni već pravi profesori) smatramo za najelitnije članove društva - što su barem nekada i bili. Ali u Americi nije tako.

Amerika je jako, jako čudna zemlja iz perspektive Evrope i Kanade (ne znam za ostale zemlje). American experiment, lepo je rekao John Stewart.

To što vam zvuči čudno ne znači da nije tako. Znam, jako, jako je čudno.

Na primjer, imas predsjednika SAD, iz NYC, vidim da je bolji i posteniji od ostalih po tvom kriterijumu.

[Tresko]

Meni je fantastično kad se amerikanci(a prosečan amerikanac uglavnom nije mrdnuo nigde iz US) krenu u priče o modi. A tamo evropski brendovi visoke mode uglavnom prodaju nekakve druge linije i generalno sav trash koji im je ostao neprodan za ogromne pare. Generalno imaju posebne linije za US, za ljude kako bi rekli italijani "con il gusto particolare" u prevodu grozota. Oni koji dodju u Evropu, recimo Milano dožive kulturološko-estetski šok kad vide šta je u stvari moda. I tačno vidiš po tome šta je neko obukao, da li je ikad bio u Evropi, ili ne(od onih koji imaju pare).

Ali, najjače mi je bilo kad su me u NYC odveli u neku pizzeriju sa tvrdnjom da se tamo pravi najbolja pizza na svetu, znajući da dolazim iz Italije.

Onda su doneli nešto što je bilo čak i ok, pa kad sam ja rekao da ovo nije loše, ali nije pizza, krenuli su da mi objašnjavaju. Ja sam ih samo pitao: Are you serious right now?

Najbolja pizza na svetu sa nečim što oni zovu mozzarella, a što se proizvodi u Illinois-u ili Kanadi, posuta origanom i sa komadima neke viršle na pizzi.

Najbolja pizza je ona koja se jede u Napoli-ju. Ili na drugim mestima u Italiji, gde je prave pizzaioli napoletani.

[Indy]

Pa, dobro, to iz NYC je američka pizza.

 

Verujem da je super.

[Lezilebovich]

Ovo Treskovo jako liči na to da burek ne može biti sa sirom

[zorglub]

[borris_]

22 minutes ago, Lezilebovich said:

Ovo Treskovo jako liči na to da burek ne može biti sa sirom

Obvious

[Leia]

5 hours ago, Djuro said:

Clash of the Titans.

Vala bas. No ipak, barem sto se mode tice Mustang donekle ima poentu.

[borris_]

I Tresko

[Leia]

4 minutes ago, borris_ said:

I Tresko

Tresko nije Titan 

Ali da, dobro je sazeo situaciju.

[Paul]

vala bas 

[Paul]

el sam to opet zalutao na ppp?

[trustno1]

Meni je fantastično kad se amerikanci(a prosečan amerikanac uglavnom nije mrdnuo nigde iz US) krenu u priče o modi. A tamo evropski brendovi visoke mode uglavnom prodaju nekakve druge linije i generalno sav trash koji im je ostao neprodan za ogromne pare. Generalno imaju posebne linije za US, za ljude kako bi rekli italijani "con il gusto particolare"[emoji3] u prevodu grozota. Oni koji dodju u Evropu, recimo Milano dožive kulturološko-estetski šok kad vide šta je u stvari moda. I tačno vidiš po tome šta je neko obukao, da li je ikad bio u Evropi, ili ne(od onih koji imaju pare).
Ali, najjače mi je bilo kad su me u NYC odveli u neku pizzeriju sa tvrdnjom da se tamo pravi najbolja pizza na svetu[emoji3], znajući da dolazim iz Italije.
Onda su doneli nešto što je bilo čak i ok, pa kad sam ja rekao da ovo nije loše, ali nije pizza, krenuli su da mi objašnjavaju. Ja sam ih samo pitao: Are you serious right now?[emoji3]
Najbolja pizza na svetu sa nečim što oni zovu mozzarella, a što se proizvodi u Illinois-u[emoji3] ili Kanadi, posuta origanom i sa komadima neke viršle na pizzi.
Najbolja pizza je ona koja se jede u Napoli-ju. Ili na drugim mestima u Italiji, gde je prave pizzaioli napoletani.

To je jako zanimljivo što kažeš i za modu i za picu! Moji prvi utisci su bili slični.

Od pamtiveka su Amerikanci sinonim za nedostatak ilakvog ukusa u oblačenju. Oni su izmislili, na primer, bele čarape na cipele. Pa i dan-danas kad vidiš turiste po Evropi u groznim patikama - sigurno su Amerikanci. Ali, ja nisam pričala o prosečnom Amerikancu već o Njukorku. Njujork je danas, pored Milana, jedan od svetskih centara mode. Ne? New York Fashion Week, anyone? Koliko samo ima američkih dizajnera koji su ušli u anale mode, Jason Wu, Tom Ford, a tu je u Ralph Lauren. Takodje, u Njujorku ima jako, jako puno stranaca - i onih koji se bave modom i drugih.

Što se tiče pice i hrane, šta da kažem, o ukusima ne vredi raspravljati. Za mene je hrana u Montrealu jedna od najboljih na svetu, daleko ispred Njujorka. Ima puno stvari koje utiču na utisak. Na primer, kada dodješ na neko novo mesto potrebno je izvesno vreme da se navikneš na te ukuse. Brašno je drugačije, sve je drugačije. Čak i kada doneseš sve sastojke iz Italije, kao što radi Di Fara koji važi za jednu od najboljih pica u Njujorku, ta pica na kraju nije ista kao u Italiji. Varijetet (i kvalitet) hrane u Njujorku je verovatno kao nigde drugde na svetu, a ima i odličnih pica - što kaže Indy, američkih tj. italijansko-američkih jer ih obično prave dede italijani, te dobre. Pitanje je i gde su te vodili na picu. Ima barem 100 pica u Njujorku za koje se tvrdi da su najbolje. Je l ste zapucali u Di Faru?

Ali, zar ovo nije topik na Društvu>Politici? Hajde da pričamo o tome kako je došlo do toga da u Americi važi da koliko para imaš toliko vrediš.

[trustno1]

Na primjer, imas predsjednika SAD, iz NYC, vidim da je bolji i posteniji od ostalih po tvom kriterijumu.

Nije moj kriterijum - već američki kriterijum. Pročitaj citat iz Atlantika koji sam navela, i baci pogled na tekst. Spominju i Tampa.

Moje mišljenje je da blue collar radni Amerikanac ispaljen poslednjih godina ili decenija. Radi i rinta i - ništa. Nema American Dream. Zato je pobedio Tramp. I oni koji su glasali za njega verovatno smatraju da je pošten. Jedna od tačaka oduševljenja Trampom je bila: he tells it like it is. Pošteno.

Ali nevezano za Trampa, Tramp je na neki način, prema tekstu iz Atlantika, jedna od manifestacija sadašnjih Američkih vrednosti. A suština tih vrednosti se svodi na to da je sve merljivo novcem i da koliko para imaš, toliko vrediš. If you’re successful why aren’t you making money? - kažu Ameri.

Ja sam kao sveža pridošlica bila zapanjena kad je profesor finansija na faksu rekao: kao i svaki propali biznismen, postao sam profesor.