The Social Network (2010)

[Indy]

Mislim da preanalizirate (generalno, a posebno Marvin). Nekako ispada (filmski) Zucker nenormalan, a ja uopste nisam stekao taj utisak. S druge strane, moguce je (a i izvesno) da ja nisam normalan, pa mi zato Zucker izgleda sasvim OK.

[prima]

predvidjam gosn secerku sigurnu, brzu i moguce bolnu smrt, samo na osnovu unutrasnjih instikATA, jerbo se svet toliko brzo razvija da njegova inovativna ideja nece dugo potrajati. mislim da kako su d. mreze postale jedna realnost tako je bilo samo pitanje vremena kad ce neka da povede, ali to ne znaci i da je ona --- najbolja. kao glavne zamerke navodim 1. odnos prema korisnicima koji je gotovo (@indy ekstrem= ) - nehuman! i 2. funkcionalnost koja je banalna. glavna prednost je u ljudstvu, u smislu da ljudi koji su eventualno pre toga koristili mail su se "okliktali", saznali sta je tjub i sl. zahvaljujuci tome sto je komsinica registrovana. dakle, sledeci nivo je da znamo kako da klikcemo pa cemo to raditi i zarad nekih visih ciljeva, ako se pojave, ne ciljevi, nego servisi/sistemi, mrezni (samo kao apgrejd, dovoljno banalni da privuku i komsinicu).

ne bih trolovala ali kad bas pitas. (skoro) svaki open source dolazi sa licencom koja definise nacin korisnjena, modifikacije i distrubucije (kao i svi ostali source-ovi). open source zajednica se potrudila da prilicno jednostavan sistem licenciranja iz proslosti koji je intelektualnu svojinu prakticno stitio samo velikim kompanijama, koje su u poslu prodavanja softvera i koda, obogati stotinama metoda kako da obicni korisnici u isto vreme zastite svoju intelektualnu svojinu i podele je sa drugim ljudima.

ok, ovo mi je jasno, zazvucalo mi je iz ovog posta

(2) zvuci kao zizekovo fantaziranje o intelektualnoj svojini i open sourceu. open source pociva na jakim temeljima i intelektualne svojine i copyrighta, open source zajednica je doprinela standardizaciji intelektualne svojine u softveru vise nego iko u poslednjih 20 godina.

kao da je opensource zajednica uradila nesto kontra sopstvenoj svrsi postojanja, moja greska.u svakom slucaju, ovo ostaje?

i to je u osnovi Fincherova pozicija simpatije prema geekovštini, ali ne i open sourceu.

prosto ga nema.

[morgana]

predvidjam gosn secerku sigurnu, brzu i moguce bolnu smrt, samo na osnovu unutrasnjih instikATA, jerbo se svet toliko brzo razvija da njegova inovativna ideja nece dugo potrajati. mislim da kako su d. mreze postale jedna realnost tako je bilo samo pitanje vremena kad ce neka da povede, ali to ne znaci i da je ona --- najbolja. kao glavne zamerke navodim 1. odnos prema korisnicima koji je gotovo (@indy ekstrem= ) - nehuman! i 2. funkcionalnost koja je banalna. glavna prednost je u ljudstvu, u smislu da ljudi koji su eventualno pre toga koristili mail su se "okliktali", saznali sta je tjub i sl. zahvaljujuci tome sto je komsinica registrovana. dakle, sledeci nivo je da znamo kako da klikcemo pa cemo to raditi i zarad nekih visih ciljeva, ako se pojave, ne ciljevi, nego servisi/sistemi, mrezni (samo kao apgrejd, dovoljno banalni da privuku i komsinicu).

ma ja mislim da fejsbuk za neke usluge razmislja slicno kao gugl. ima servise za pronalazenje lokalnih biznisa, serovanje fajlova (u cemu navodno tezi da presisa gmail). ko zna sta ce ostati pod brendom fejsbuk, iako ga mi mi vidimo najcesce samo kao drustvenu mrezu.naravno, izlozen je konkurenciji, moze i da padne ili propadne, al nesto prije mislim da ce da se siri.edit: tvorac google mapa i propalog wavea presao da radi za facebook Edited November 16, 2010 by morgana

[Indy]

Прима, чини ми се да не дискутујеш о филму, колико о Фејсбуку и стварном Цукербергу. Ја сам искључиво причао о утисцима из филма.

[Marvin (Paranoid Android)]

Mislim da preanalizirate (generalno, a posebno Marvin). Nekako ispada (filmski) Zucker nenormalan, a ja uopste nisam stekao taj utisak. S druge strane, moguce je (a i izvesno) da ja nisam normalan, pa mi zato Zucker izgleda sasvim OK.

Ja baš nisam hteo to reći. Čak ga ne bih nazvao ni sociopatom, ta reč mi je isuviše jaka iako možda teoretski dobro potpada pod ono opisano. Ne bih ga nikako nazvao nenormalnim, ali daleko od toga da mislim da ga film predstavlja u dobrom svetlu.

[morgana]

ma nije on sociopata. krajnje kolokvijalno, prije bih ga nazvala autisticnim. on odlicno uvidja pravila drustvenih situacija, ali u njima emocionalno ne ucestvuje (dobar dio filma), ili bar ne na socijalno pozeljan nacinod pocetka filma on crpi informacije iz okoline i spreman je da ih uvazi, pocevsi od opaske njegovog druga da ljudi radije gledaju slike djevojaka koje poznaju a ne bilo kojih djevojaka, do savjeta advokatice u vezi obestecenja. mogao je da izabere da prenebregne te informacije, a uvazi neke druge, ali nije, sto je nemali talenat

Edited November 16, 2010 by morgana

[Killiana]

joooj, odlican.

[paculla]

ma nije on sociopata. krajnje kolokvijalno, prije bih ga nazvala autisticnim. on odlicno uvidja pravila drustvenih situacija, ali u njima emocionalno ne ucestvuje (dobar dio filma), ili bar ne na socijalno pozeljan nacinod pocetka filma on crpi informacije iz okoline i spreman je da ih uvazi, pocevsi od opaske njegovog druga da ljudi radije gledaju slike djevojaka koje poznaju a ne bilo kojih djevojaka, do savjeta advokatice u vezi obestecenja. mogao je da izabere da prenebregne te informacije, a uvazi neke druge, ali nije, sto je nemali talenat

ovo je i moj utisak, ali nisam umela da ga lepo srocim. talenat skupljanja i biranja informacija o socijalnim interakcijama moze biti posledica smanjenog emotivnog ucesca.

[Ajant23]

Pogledao sam ga i sada pročitah postove ovde i hm...Nije mi se dopao, ništa posebno. Ruku na srce, prvih pola sata na Harvardu bili su uglavnom odlični, posle sve lošije i lošije...Retko mi bude dosadno, a ovde mi je i to bilo kako se film bližio kraju. Imao je sjajan početak, ali nadalje sve dosadnije... Skoro dosadno kao politički govor. A, da stvar bude gora, Finčer je jedan od najvećih reditelja današnjice...Mislim, zabole me što ću da raspravljam oko ovog filma. Sama činjenica što film koji se zove "Društvena mreža" ima ovoliko jednodušnu podršku dovoljno govori o kakvom se uratku radi. Ipak, ovo je mnogo krupna tema, koju je film samo ovlaš dotakao. I, pritom su mi sasvim sporedna stvar ova mahom samo pojmovna obličja što izigravaju likove u drami.

[3opge]

Pogledao sam ga i sada pročitah postove ovde i hm...Nije mi se dopao, ništa posebno. Ruku na srce, prvih pola sata na Harvardu bili su uglavnom odlični, posle sve lošije i lošije...Retko mi bude dosadno, a ovde mi je i to bilo kako se film bližio kraju. Imao je sjajan početak, ali nadalje sve dosadnije... Skoro dosadno kao politički govor. A, da stvar bude gora, Finčer je jedan od najvećih reditelja današnjice...Mislim, zabole me što ću da raspravljam oko ovog filma. Sama činjenica što film koji se zove "Društvena mreža" ima ovoliko jednodušnu podršku dovoljno govori o kakvom se uratku radi. Ipak, ovo je mnogo krupna tema, koju je film samo ovlaš dotakao. I, pritom su mi sasvim sporedna stvar ova mahom samo pojmovna obličja što izigravaju likove u drami.

potpuno ocekivano sa moje strane. zabrinuo bih se (za tebe, ne za sebe) da ti se film dopao.u prilog tome govori i najezda atipicnih gledalaca na topiku kojima se svideo film.pokusaj ipak da razmislis da nije mozda sama tema ono sto ti se nije dopalo (sto potvrdjujes u izvesnoj meri svojim postom).ovo je jako daleko od najboljeg Finchera (za njega je ovo jedna, s pola mozga odradjena, vezba) ali ipak sasvim dovoljno da izvuce dramu i emocionalnu sliku likova u prvi plan. a i mladi vole.

[Ajant23]

pokusaj ipak da razmislis da nije mozda sama tema ono sto ti se nije dopalo (sto potvrdjujes u izvesnoj meri svojim postom).

Naravno. Ali, nagovestio sam to samo u izvesnoj meri da bih izbegao klimu koja vlada na topicu, a svestan si koliko je to duga priča. A, i čemu da se sada ovde vučem Sorkinovim kolosecima. Da ne govorim o filmografiji autora knjige (dođe mi da pomislim da je neki rođak Kevina Spaceya :D ).

[prima]

Прима, чини ми се да не дискутујеш о филму, колико о Фејсбуку и стварном Цукербергу. Ја сам искључиво причао о утисцима из филма.

ali,ali,film se zasniva na cinjenicama iz sudskog zapisnikalikovi su bleda naznaka neceg sto bi mozda mogli da budu <toliko o utiscima>a svi mi imamo neki pred-stav [predstavu] koja ulece.

[fancy claps]

mozda ste atipicni gledaoci, al marko kostic kaze da ste poluintelektulaci. mene podrzava. (al ja njega ne! hohoohoho!)

Filmovi za „polu-intelektualce“ predstavljaju vrh savremenenog komercijalnog filma. Ali, za razliku od ostalih filmskih publika, kvazi-intelektualce niko ne naziva pravim imenom (ciljnom grupom). Isto tako, otkrivamo naslov najskrivenijeg kopirajterskog motiva današnjice - tržište umerene gradske inteligencije.Kako nasloviti publiku filmova reditelja poput Davida Finchera, Christophera Nolana, Darrena Aronofskog, pa i Martina Scorsesea... Činjenica da je Nolanov Početak (film o misaonim arhitektama koji utiču na promenu fizičkih teritorija) koštao 160 miliona dolara govori da je naš svet ili jako pametan ili da taj film nije napravljen za pametne već za one koji žele da ispadnu pametni. A njih možemo podeliti u dve grupe: na stvarne učenike i lažne proroke. Novi Fincherov film analizira obe grupe.Društvena mreža je priča o Marku Zuckerbergu, osnivaču Facebooka i najmlađem bilijarderu na svetu. Dok je kao student Harvarda pripadao manje privilegovanim klubovima, osećao je klasnu nepravdu. Želeći da bude šire priznat, samoinicijativno je prešao u društveni sektor i dizajnirao internet projekat koji će postati jedna od najunosnijih poslovnih ideja svih vremena.Fincher u svom novom filmu podseća na legendarnog Williama Wylera (Ben Hur, Praznik u Rimu, Časovi očaja, Prijateljsko ubeđivanje, Gospođa Miniver, Orkanski visovi), reditelja koji se kroz svoje filmove bavio analizom različitih statusnih revolucija. Tako Fincher, prateći revolucionarni put grupe mladih jevrejskih naučnika - od muvanja riba na fakultetu do njihovog preobražaja u ribare ljudskih duša na internetu, pravi film o društvenim promenama i o pobedi pojedinaca koji su osetili nepravdu u prisustvu onih prijatelja koji misle da klasna svest predstavlja grešnu misao. Upravo se takvi „moralisti“, po Fincheru i Wyleru, zovu - robovlasnicima.Građansko društvo (po ekonomisti Aleksandru Koževu), zajednica je bivših robova. Kao inferiorni, robovi ne osećaju uzvišenu plemenitost čistih ideja, univezalnih metafora i otmenih vrlina. Naprotiv, građansko društvo teži ka vladavini sporednih asocijacija, tračerskih senzacija, novinarskih špekulacija i svih urokljivih pogleda koje društvo čine grešno nemirnim i podložnim stalnim promenama. To jeste neravnopravno društvo, ali je u njemu, za razliku od feudalnog sistema, svako prihvaćen kao ljudsko biće (zakon ekvivalentnosti). A šta obično ljudsko biće može da zanima više od poređenja sebe sa bogatijima, uspešnijima i slavnijima? Tu dolazimo do ideje o društvenim mrežama - statusi promenljivih vrednosti, zvezde koji se uspinju i padaju, a sve nas to upućuje ka filmu, rokenrolu i internetu, hibridima moderne kulture koji su globalizovali istoriju idejom da su društveni odnosi dinamičke prirode i da se staleži menjaju. Taj (zapadnjački) put možemo nazvati smerom - od politike ka ekonomiji, a Marks bi rekao - od naučnog do utopijskog socijalizma.Ko sme javno da prizna da želi društveno priznanje više od novca? Koji sponzor bi radije finansirao žurku nego rad? U Fincherovom filmu, to je Sean Parker (Justin Timberlake). Ali u Srbiji, takvi ekonomični liberali zarobljeni su u konzervativnim prostorima. „Čestiti“ ljudi, koji ne razumeju niža moralna tumačenja od svog, tvrde da je čovekov karakter bitniji od njegovog statusa. On to i jeste - iz ugla gospodara. Robovi pak, u želji za ravnopravnošću, teže ka komparativnoj logici, poredeći se sa drugima. Zahvaljujući tom poređenju, situirani bezbrižni čovek posle 1789, za buržuasku istoriju spada u nezasluženo privilegovane. Zato i postoje slobodni novinari, nezavisni mediji i društvene mreže, da konotativno tumače ljudske statuse, odvojeno od njihovog klasnog određenja.Ideja da najmlađi bilijarder na svetu ne može lako da nađe devojku, baš govori o pobedničkoj razlici između njegovog statusa i njegove klase. Upravo zato je glavni problem Društvene mreže u tretiranju ženskih likova kao negativne refleksije muških socijalnih napredovanja. Radnja u kojoj muškarci do kraja filma osećaju nepravdu nanetu od strane žena, čini ovaj film ženomrzačkim šamarom, maskiranim dioptrijom kompjuteraške dalekovidosti. Ova priča ne tretira ženu kao revoluciju (kao kod Eugene Delacroix u Sloboda vodi revoluciju), već revoluciju kao ženski poraz (kao kod Camerona Crowea u Almost Fameous). Činjenica da su "groupi“ devojke u ovom filmu postavljene kao psihičke nakaze, čini Finchera lažnim revolucionarem; to je onaj koji krade devojke od pravih generacijskih heroja, čineći, ne heroje, već te iste žene, gubitnicama.Umesto da prikaže prve ženske pristalice FB pokreta kao Magdalene apostolskih mreža, Fincher ih slika kao žene u zabludi. U nameri da pruži podršku statusno inferiornim frajerima sveta, on podilazi njihovoj osvetoljubivosti, osporavajući njihov trijumf, podsećajući ih na kompleks prvobitnog čulnog neuspeha. Ali, to su porazi, samo iz ugla propadajuće više klase (Fincher). Za nižu klasu u usponu (Zuckerberg), sećanje na inferiornost može biti samo sadašnji dokaz trijumfa.Ovim filmom, Fincher menadžerskom inteligencijom redukuje Zuckerbergov status, potiskujući genija do izlaznih vrata na žurci, kao kada srpsko javno mnjenje potisne realitet ljudi poput Tesle - tumačeći genijalnost kao izolovanu usamljenost. Ostanite asocijalni, znači - pustite nas, prosečne generacijske agente, da krademo ideje od vas pametnijih, da bi preuzeli vašu društvenu nagradu. U filmu, lažni geniji poput Finchera lako pobeđuju. U (virtualnoj) stvarnosti, uspeh nije tako muška stvar. Facebook je bal u kojem ipak dominiraju ženski statusi, bez obzira na status šefa sale. Ta sloboda i omogućava studentima da upoznaju žene, pre konobara. Ali, ko tvrdi da je Facebook samo mreža za upoznavanje, živi u filmu (za poluintelektualce), odnosno - nije upoznao B stranu mreže.A mnoge moje FB drugarice, sem face, objavile su i ono drugo.

edit: sad sam u dubiozi. mozda nije trebalo da kacim ovo nego samo da ignorisem. ipak smo mi, forumi, iako mozda nismo najnaprednija medijska forma, daleko statusno jaci od popboksa i pogotvo ovakvih govnjivih, anahronih i sacuvajboze neutemeljnih textova. ko sto su mnogi forumi jaci od p4ka. misim, i ja imam jaci status od marka kostica medju ribama ('ja sam fancy claps'), na fejzu il ne na fejezu, mogu misiti kakav je slucaj s vidjenijim forumasicama i forumasima. kapiram da nema potrebe da se pozivamo na kriticare i da time degradiramo svoj status, to najvise vazi za ovakvu temu. medjutim, nasa potpuna pobeda ce biti to sto cemo potpuno ignorisati ovaj text. Edited November 18, 2010 by fancy claps

[korindjar]

o ja sam luzer o naprotiv .... za razliku od tebe i balaševićaneverovatan tekst. cena, jevrejski naučnici, bilijarder, kožev, žene...

Edited November 18, 2010 by korindjar

[morgana]

pa nek na sljedecem bitefu zuckerberga glumi zena, i sve 5

Edited November 18, 2010 by morgana