Beogradski prevoz - GSP / Beovoz /... metro?

[Frank Pembleton]

Ma držaće on njega dok mu igra da može da kaže :
Evo vam vajni Beooograaađani kakvog majmuna sam vam instalirao, i vi ste mi neka sila, serem vam se u usta!



....shiit has hit the fan.

[pt 2.0]

11 hours ago, Djuro said:

Meni je sasvim verovatno da je Kentkart snimao. Moze im to pomoci kod medjunarodne arbitraze.

Kod medjunarodne arbitraže (ako je verovati filmovima) se ovakvi (neovlašćeni) snimci ne mogu upotrebljavati kao dokaz.

Na stranu što je dovoljan tekst ugovora da im obezbedi povoljnu presudu u medjunarodnoj arbitraži. Da nije tako, ne bi Šapićev majmun predlagao namešteni tender.

A sama ideja da su skloni da tajno snimaju svoje poslovne sastanke pa to puštaju u medije bi im bila totalna antipreporuka u biznis svetu.

Meni je Sava drug iz razreda. Uvek je bio biznis orijentisan, jasno je bilo sa 16 da će jednom imati svoju firmu a ne raditi za druge, ali nikada nije bilo nekorektan. Nema ni mrvu pilićarskog i poslovno nekorektnog u sebi. Ne verujem da se ljudi menjaju iz korena.

[Frank Pembleton]

Otkud znate da je "neovlašćeno snimano"?
Može da bude da je "neovlašćeno procureo".



....shiit has hit the fan.

[Milosh76]

Mozda ga uhapse zbog korupcije [emoji16] ?
Vec vidim naslove...
"Uhapsen gradonacelnik Beograda", "Uhapsen potpredsednik SNS", "Nema nedodirljivih"...

[pt 2.0]

3 minutes ago, Milosh76 said:

Mozda ga uhapse zbog korupcije ?

pa mu za 10 godina platimo 10 miliona evra odštete (videti pod: Mišković)

 

@Frank Pembleton dok ne dođe neki advokat, brzi pretrag gugla kaže:

(sa nekog sajta Pravni saveti): "Snimanje svojih telefonskih razgovora mobilnim telefonom putem softverske aplikacije samo po sebi nije protivpravno i kao takvo nije kažnjivo, pa se ono može preduzimati i bez prethodno pribavljene saglasnosti sagovornika. Međutim, potrebno je praviti razliku izmedju radnje snimanja telefonskog razgovra sa jedne strane i radnje upotrebe tako snimljenog sadržaja sa druge strane. Dok snimanje razgovora nije zabranjeno i kažnjivo, upotreba (odnosno zloupotreba) tako snimljenog razgovora može biti protivpravna, a u određenim slučajevima i krivičnopravno sankcionisana. Dakle, postojanje protivpravnosti se procenjuje u zavisnosti od načina upotrebe snimljenog sadržaja, kao i svrhe za koju se on koristi."

 

(sa paragraf.rs) 

"Nikome nije dozvoljeno da prisluškuje ili snima razgovor, odnosno čini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica bez njegovog znanja ili pristanka.

Lice koje objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, kao i da ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine."

"Dostupnost kamere na "pametnim" telefonima omogućilo je pravljenje video zapisa na svakom koraku. Zbog toga se često postavlja o pravu na snimanje u javnosti - tj. da li se kamerom (na telefonu ili bilo kojom drugom kamerom) mogu snimati druge osobe u javnosti ili je potrebna saglasnost osobe koju neko snima?

Jedno od krivičnih dela koje se najčešće čini putem društvenih mreža, odnosi se na objavljivanje i prikazivanje tuđih fotografija, filmova, portreta, fonograma, spisa i sl... Tako Krivični zakonik (dalje: KZ) predviđa da lice koje objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, kao i da ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Ovo krivično delo goni se po privatnoj tužbi. Verovatno je upravo način gonjenja jedan od razloga što se i pored čestog objavljivanja navedenih sadržina u neprikladnom kontekstu na društvenim mrežama, a do čega često dolazi usled osvetoljubivosti, ljubomore, zavisti i drugih pobuda lica koje ovakve sadržaje objavljuju, ovo delo i dalje retko sreće u sudskoj praksi. Očigledno je da lica oštećena ovim krivičnim delom, često nisu ni svesna da se protiv njih na ovaj način vrši krivično delo, te da mogu podneti privatnu tužbu protiv učinioca.

Radnja ovog krivičnog dela odnosi se na činjenje dostupnim javnosti navedenih sadržina ličnog karaktera, pri čemu je potrebno da se njihovim objavljivanjem osetno zadire u život lica na koje se to odnosi.

Šta to predstavlja osetno zadiranje u život lica faktičko je pitanje, a koje se mora ceniti kako na osnovu objektivnih, odnosno opšte-društveno prihvaćenih merila, tako i na osnovu subjektivnih, odnosno ličnih doživljaja oštećene strane. Ipak, ovo merilo se u našoj sudskoj praksi shvata dosta široko, pri čemu sudovi ipak pre svega vode računa o tome da li je lice oštećeno ovim krivičnim delom dalo svoj pristanak na njegovo objavljivanje.

Dakle, kod ovog krivičnog dela, lice koje objavljuje fotografiju, snimak i dr. na društvenim mrežama, ne mora lično snimiti postavljeni sadržaj. Odnosno okrivljenom ovu fotografiju može dati ili pokloniti i sâm oštećeni, pri čemu je od presudne važnosti da on nije pristao na njeno objavljivanje. Prosto rečeno, sadržina koju okrivljeni poseduje je njemu namenjena, i on je ne može objavljivati ili drugima prikazivati. Sâm kontekst fotografije ili druge sadržine nije od presudne važnosti ali je bitno da se on prema objektivnim društvenim merilima može posmatrati kao dokument ličnog karaktera, čijim se objavljivanjem osetno zadire u privatnost toga lica.

Pored gore navedenih, još jedan od razloga zbog koga ovo krivično delo ukoliko je učinjeno putem društvenih mreža, retko srećemo u sudskoj praksi je i otežano identifikovanje lica koja su izvršila ovo krivično delo, kao i dokazivanje da ga je upravo okrivljeni izvršio. Identifikovanje izvršioca ovog krivičnog dela povezano je kao i kod drugih dela visokotehnološkog kriminala sa teškoćama koje nastaju usled činjenja ovog krivičnog dela sa računara, a koji se može nalaziti u recimo nekoj drugoj državi, zatim usled mogućnosti skrivanja IP adrese korisnika (imena pod kojim se računar prijavljuje na Internet mrežu), skrivanja iza lažnih profila i sl...

Kada postoji nedostatak neposrednih dokaza, (svedoci koji bi potvrdili da je okrivljeni pred njima postavio spornu fotografiju na društvene mreže, elektronskih dokaza o identifikaciji računara sa koga je fotografija postavljena i sl) sud mora uzeti u obzir posredne dokaze, a koji takođe mogu biti osnov za osuđujuću presudu, ali samo ukoliko sa potpunom izvesnošću upućuju na okrivljenog kao izvršioca krivičnog dela, pri čemu se isključuje svaka druga mogućnost. Nažalost, kako se ovo krivično delo goni po privatnoj tužbi, najčešće neposredni dokazi izostaju, pa jedina mogućnost oštećenog ostaju posredni dokazi.

Za razliku od krivičnog dela neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kod krivičnih dela o kojima je ovde reč, potrebno je da sama sadržina razgovora, fotografije, filma, videa ili drugog snimka bude sačinjena neovlašćeno. Tako KZ predviđa da će se lice koje posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ovim krivičnim delima zaštićena su ustavna prava građana na tajnost opštenja, odnosno nepovredivost privatnosti i ljudskog integriteta. Ovo znači da nikome nije dozvoljeno da prisluškuje ili snima razgovor, odnosno čini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica bez njegovog znanja ili pristanka, osim ako to zakonom nije dozvoljeno. Pored navedenog, kod krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja, potrebno je da razgovor, izjava ili određeno saopštenje, onom ko ih snima ili prisluškuje nisu namenjeni. To će najčešće biti slučaj tajnog snimanja posebnim skrivenim uređajima, usmenog komuniciranja između lica kojima učinilac ovog krivičnog dela ne prisustvuje. Takođe, za postojanje krivičnog dela neovlašćenog fotografisanja potrebno je da se načinjenim snimkom osetno zadire u lični život snimanog lica. Faktičko je pitanje šta predstavlja "osetno zadiranje u lični život", ipak u tom smislu sporni snimak treba da ulazi u intimnu sferu pojedinca, a što će zavisiti od položaja tog lica na snimku, njegovog izgleda, mesta na kome je snimano ali i svih drugih bitnih okolnosti.

Za našu temu ova dva krivična dela su bitna, jer sve češće možemo videti tajno načinjene snimke na mnogobrojnim kanalima za gledanje videa putem interneta, a koji su se pretvorili u svojevrsne forume i društvene zajednice, poput you tube-a i sl... Takođe, putem društvenih mreža se često prenose informacije koje su dobijene neovlašćenim prisluškivanjem ili snimanjem tuđih razgovora. Za postojanje ovih krivičnih dela nije bitan broj lica koji je upoznat sa sadržinom snimaka ili razgovora koji su zaštićeni, pa će krivično delo postojati i kada se to saopšti samo nekom licu putem društvene mreže u poruci recimo ali i ukoliko se objavi u posebnoj grupi koju čini više lica ili ukoliko se putem društvene mreže učini dostupnim neograničenom broju lica.

Ova krivična dela može učiniti, kako ono lice koje je neovlašćeno sačinilo određeni snimak ili prisluškivalo određeni razgovor, tako i onaj ko raspolaže takvim sadržajima.

Teži oblik ovih krivičnih dela postojaće kada ga čini službeno lice u vršenju službe, i samo u toj situaciji ovo krivično delo se goni po službenoj dužnosti."

Edited April 12, 2023 by pt 2.0

[pt 2.0]

But than again, ima onih koji misle da je ovo Njegovo maslo, kako bi se našlo opravdanje za beogradske izbore. U prilog tome, dlakavi pajac iz kutije se pojavio:

 

 

[Frank Pembleton]

pa mu za 10 godina platimo 10 miliona evra odštete (videti pod: Mišković)
 
[mention=295]Frank Pembleton[/mention] dok ne dođe neki advokat, brzi pretrag gugla kaže:
(sa nekog sajta Pravni saveti): "Snimanje svojih telefonskih razgovora mobilnim telefonom putem softverske aplikacije samo po sebi nije protivpravno i kao takvo nije kažnjivo, pa se ono može preduzimati i bez prethodno pribavljene saglasnosti sagovornika. Međutim, potrebno je praviti razliku izmedju radnje snimanja telefonskog razgovra sa jedne strane i radnje upotrebe tako snimljenog sadržaja sa druge strane. Dok snimanje razgovora nije zabranjeno i kažnjivo, upotreba (odnosno zloupotreba) tako snimljenog razgovora može biti protivpravna, a u određenim slučajevima i krivičnopravno sankcionisana. Dakle, postojanje protivpravnosti se procenjuje u zavisnosti od načina upotrebe snimljenog sadržaja, kao i svrhe za koju se on koristi."
 
(sa paragraf.rs) 
"Nikome nije dozvoljeno da prisluškuje ili snima razgovor, odnosno čini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica bez njegovog znanja ili pristanka.
Lice koje objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, kao i da ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine."

"Dostupnost kamere na "pametnim" telefonima omogućilo je pravljenje video zapisa na svakom koraku. Zbog toga se često postavlja o pravu na snimanje u javnosti - tj. da li se kamerom (na telefonu ili bilo kojom drugom kamerom) mogu snimati druge osobe u javnosti ili je potrebna saglasnost osobe koju neko snima?

Jedno od krivičnih dela koje se najčešće čini putem društvenih mreža, odnosi se na objavljivanje i prikazivanje tuđih fotografija, filmova, portreta, fonograma, spisa i sl... Tako Krivični zakonik (dalje: KZ) predviđa da lice koje objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, kao i da ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Ovo krivično delo goni se po privatnoj tužbi. Verovatno je upravo način gonjenja jedan od razloga što se i pored čestog objavljivanja navedenih sadržina u neprikladnom kontekstu na društvenim mrežama, a do čega često dolazi usled osvetoljubivosti, ljubomore, zavisti i drugih pobuda lica koje ovakve sadržaje objavljuju, ovo delo i dalje retko sreće u sudskoj praksi. Očigledno je da lica oštećena ovim krivičnim delom, često nisu ni svesna da se protiv njih na ovaj način vrši krivično delo, te da mogu podneti privatnu tužbu protiv učinioca.

Radnja ovog krivičnog dela odnosi se na činjenje dostupnim javnosti navedenih sadržina ličnog karaktera, pri čemu je potrebno da se njihovim objavljivanjem osetno zadire u život lica na koje se to odnosi.

Šta to predstavlja osetno zadiranje u život lica faktičko je pitanje, a koje se mora ceniti kako na osnovu objektivnih, odnosno opšte-društveno prihvaćenih merila, tako i na osnovu subjektivnih, odnosno ličnih doživljaja oštećene strane. Ipak, ovo merilo se u našoj sudskoj praksi shvata dosta široko, pri čemu sudovi ipak pre svega vode računa o tome da li je lice oštećeno ovim krivičnim delom dalo svoj pristanak na njegovo objavljivanje.

Dakle, kod ovog krivičnog dela, lice koje objavljuje fotografiju, snimak i dr. na društvenim mrežama, ne mora lično snimiti postavljeni sadržaj. Odnosno okrivljenom ovu fotografiju može dati ili pokloniti i sâm oštećeni, pri čemu je od presudne važnosti da on nije pristao na njeno objavljivanje. Prosto rečeno, sadržina koju okrivljeni poseduje je njemu namenjena, i on je ne može objavljivati ili drugima prikazivati. Sâm kontekst fotografije ili druge sadržine nije od presudne važnosti ali je bitno da se on prema objektivnim društvenim merilima može posmatrati kao dokument ličnog karaktera, čijim se objavljivanjem osetno zadire u privatnost toga lica.

Pored gore navedenih, još jedan od razloga zbog koga ovo krivično delo ukoliko je učinjeno putem društvenih mreža, retko srećemo u sudskoj praksi je i otežano identifikovanje lica koja su izvršila ovo krivično delo, kao i dokazivanje da ga je upravo okrivljeni izvršio. Identifikovanje izvršioca ovog krivičnog dela povezano je kao i kod drugih dela visokotehnološkog kriminala sa teškoćama koje nastaju usled činjenja ovog krivičnog dela sa računara, a koji se može nalaziti u recimo nekoj drugoj državi, zatim usled mogućnosti skrivanja IP adrese korisnika (imena pod kojim se računar prijavljuje na Internet mrežu), skrivanja iza lažnih profila i sl...

Kada postoji nedostatak neposrednih dokaza, (svedoci koji bi potvrdili da je okrivljeni pred njima postavio spornu fotografiju na društvene mreže, elektronskih dokaza o identifikaciji računara sa koga je fotografija postavljena i sl) sud mora uzeti u obzir posredne dokaze, a koji takođe mogu biti osnov za osuđujuću presudu, ali samo ukoliko sa potpunom izvesnošću upućuju na okrivljenog kao izvršioca krivičnog dela, pri čemu se isključuje svaka druga mogućnost. Nažalost, kako se ovo krivično delo goni po privatnoj tužbi, najčešće neposredni dokazi izostaju, pa jedina mogućnost oštećenog ostaju posredni dokazi.

Za razliku od krivičnog dela neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kod krivičnih dela o kojima je ovde reč, potrebno je da sama sadržina razgovora, fotografije, filma, videa ili drugog snimka bude sačinjena neovlašćeno. Tako KZ predviđa da će se lice koje posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ovim krivičnim delima zaštićena su ustavna prava građana na tajnost opštenja, odnosno nepovredivost privatnosti i ljudskog integriteta. Ovo znači da nikome nije dozvoljeno da prisluškuje ili snima razgovor, odnosno čini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica bez njegovog znanja ili pristanka, osim ako to zakonom nije dozvoljeno. Pored navedenog, kod krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja, potrebno je da razgovor, izjava ili određeno saopštenje, onom ko ih snima ili prisluškuje nisu namenjeni. To će najčešće biti slučaj tajnog snimanja posebnim skrivenim uređajima, usmenog komuniciranja između lica kojima učinilac ovog krivičnog dela ne prisustvuje. Takođe, za postojanje krivičnog dela neovlašćenog fotografisanja potrebno je da se načinjenim snimkom osetno zadire u lični život snimanog lica. Faktičko je pitanje šta predstavlja "osetno zadiranje u lični život", ipak u tom smislu sporni snimak treba da ulazi u intimnu sferu pojedinca, a što će zavisiti od položaja tog lica na snimku, njegovog izgleda, mesta na kome je snimano ali i svih drugih bitnih okolnosti.

Za našu temu ova dva krivična dela su bitna, jer sve češće možemo videti tajno načinjene snimke na mnogobrojnim kanalima za gledanje videa putem interneta, a koji su se pretvorili u svojevrsne forume i društvene zajednice, poput you tube-a i sl... Takođe, putem društvenih mreža se često prenose informacije koje su dobijene neovlašćenim prisluškivanjem ili snimanjem tuđih razgovora. Za postojanje ovih krivičnih dela nije bitan broj lica koji je upoznat sa sadržinom snimaka ili razgovora koji su zaštićeni, pa će krivično delo postojati i kada se to saopšti samo nekom licu putem društvene mreže u poruci recimo ali i ukoliko se objavi u posebnoj grupi koju čini više lica ili ukoliko se putem društvene mreže učini dostupnim neograničenom broju lica.

Ova krivična dela može učiniti, kako ono lice koje je neovlašćeno sačinilo određeni snimak ili prisluškivalo određeni razgovor, tako i onaj ko raspolaže takvim sadržajima.

Teži oblik ovih krivičnih dela postojaće kada ga čini službeno lice u vršenju službe, i samo u toj situaciji ovo krivično delo se goni po službenoj dužnosti."

Dakle, sastanak počinje, jedna od strana kaže:
Sastanak će biti audio/video sniman za potrebe učesnika i sastavljanja zapisnika, strane su saglasne....itd itd...



....shiit has hit the fan.

[Hamlet Strašni]

Овде нема задирања у лични живот, пошто је у питању био пословни састанак.

Пракса је мало недоследна око тога да ли је разговор који ти није намењен када снимаш свој разговор са неким. Питање је да ли ту има кривичног дела.

 

У кривичном поступку против Миленковића би ово највероватније био недозвољен доказ.

 

У парници би вероватно могао да се користи.

[pt 2.0]

4 minutes ago, Frank Pembleton said:

Dakle, sastanak počinje, jedna od strana kaže:
Sastanak će biti audio/video sniman za potrebe učesnika i sastavljanja zapisnika, strane su saglasne....itd itd...

Ne postoji tako nešto kao što je "za potrebe učesnika". Za potrebe sastavljanja zapisnika može (takvoj praksi sam prisustvovala lično), ali tom diktafonu pristup ima samo zapisničar, i nakon što na osnovu audio snimka sačini zapisnik - sa kojim se strane saglase i on postane zvaničan, audio se više ne koristi, mislim i uništava.

Za ovaj primer - i dalje ostaje nedozvoljena upotreba/objava/whatever...

[đorđe geprat]

gleda li ko gangulu kako odgovara na pitanja medija i građana? jbt.

[Hamlet Strašni]

"У ситуацији када је снимљени разговор био намењен окривљеном који је разговор и снимио, није извршено кривично дело неовлашћено прислушкивање и снимање."

 

U praksi se pojavljuje ova sentenca. Sa druge strane, neki komentari Zakona kažu da je svaki razgovor za koji ne postoji saglasnost za snimanje, razgovor koji nije namenjen onom ko snima, ali ja mislim da je to pogrešno.

 

U svakom slučaju, da bi postojalo delo, moraju kumulativno da budu ispunjeni svi uslovi - bez saglasnosti, razgovor nije namenjen onome ko snima i osetno zadiranje u lični život...

[Redoran]

36 minutes ago, Frank Pembleton said:

Dakle, sastanak počinje, jedna od strana kaže:
Sastanak će biti audio/video sniman za potrebe učesnika i sastavljanja zapisnika, strane su saglasne....itd itd...
 

 

Pa da, ali onda ovaj neće da priča o nameštenom tenderu nego o pticama i poeziji. Bio je onako bahato otvoren jer nije imao pojma da ga neko snima.

[đorđe geprat]

nisam siguran da ovo snimanje ima neke veze sa samom mogućom tužbom turaka. mislim, oni pokažu ugovor sa svim uslovima i, to je to. to što je neko pokušao da ih podmiti, po meni druga je stvar. pre svega za nas glasače, drugo za sam SNS.

 

da vidim, šta mislite o samoj, mogućoj, tužbi turaka za raskid ugovora

[Djuro]

6 hours ago, pt 2.0 said:

Kod medjunarodne arbitraže (ako je verovati filmovima) se ovakvi (neovlašćeni) snimci ne mogu upotrebljavati kao dokaz.

ovo nije tacno. ne veruj filmovima.

[mraki]

Jel se oglašavao neko iz sns, predsednik?

Pominju li ovaj snimak po njihovim medijima?