Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[čekmeže]

NIje baš ta podmornica sa početka ali jeste amblem sa 1 od onih koje su se predale 45

[namenski]

Istini za volju, i pored dobre volje neposredno posle rata, dok jos nije splasnuo entuzijazam lova na zlocine i zlocince, a jucerasnji neprijatelji se pretvorili u pozeljne saveznike, zvanicno je potvrdjen samo:

 

On ‎1‎.‎8‎.‎2016‎. at 12:34, namenski said:

 

Heinz-Wilhelm Eck, Kapitänleutnant, rodjen u Hamburgu 1916. godine, umro takodje u Hamburgu 1945. godine, ali - u prisustvu vlasti.

U dobi od 29. godina...

Mornaricki oficir od karijere, sve po redu, prijavljuje se dobrovoljno na podmornice u doba kad je djavo vec odneo salu i kad su prosla zlatna vremena njihovog haranja. Na svojoj prvoj i jedinoj patroli, neke 1944. godine, negde u Juznom Atlantiku, potopio je grcki parobrod Peleus i pobrinuo se - ili je barem tako mislio - da ne ostane svedoka i dokaza. 

Ni ljudskih ni materijalnih.

Koje mitraljezom, koje gazenjem plutajucih ostataka.

Preteklo je dokaza svedoka, komada 3, ali njih na sudjenje nisu ni zvali, nije bilo potrebe, a i ko bi, uostalom, tih godina po belom svetu trazio neke Poljake, Laskare, Grke i ostalu boraniju: dovoljno je bilo sto je mladi i uredni Eck sve sto se dogadjalo potanko i po propisu uneo u brodski dnevnik.

Brodsku knjigu nad knjigama, neprikosnovenu.

Koja je pala u ruke neprijatelja negde kod obala Somalije kada je Eck sa svojim brodom dolijao i bio zarobljen.

 

Jesu doduse na sudjenju svedocili i Eckovi nadredjeni i savetodavci koji su potvrdili da su ga upozoravali da ostaci potopljenog broda mogu i posle nekoliko dana da poteru navedu na trag podmornice, jesu to sve, doduse malo uvijeno, potvrdili i komandanti americkih podmornica sa Tihog okeana, tek Eck i njegova 2 oficira dobila su smrtnu kaznu da bi ista bila izvrsena samo nad njim.

Sta je ko mislio i radio te noci kada se Eck obracunavao sa Peleusom i njegovim ostacima nece se nikad saznati, ali zato ce se novokomponovani novopisaci istorije knjigama upozoravajuceg naslova kao sto je Siegerjustiz and the Peleus Affair koju je napisao izvesni Dwight R. Messimer, ucitelj istorije na San Jose State University.

Sve po redu: kako je teklo sudjenje, iz dana u dan, sva 4 dana, sve kako novokomponovanom naucniku i istrazivacu dolikuje, sa sve opisima, mogucim proceduralnim propustima pa i mogucnoscu - ne tako retkom te jeseni 1945. godine, kada su slike iz raznih Bergen-Belsena bile jos sveze u pamcenju - da su zatvorski cuvari bili ponekad lake ruke na poneku samarcinu...

Doduse, nije izbegao da mudro zakljuci da je, eto, te noci Eck - izgubio zivce.

Nije objasnio zasto: dal' zato sto posao nije obavio do kraja ili zato sto je naredio ono sto je naredio.

 

A Peleus k'o Peleus:

 

Preziveli k'o preziveli:

 

I tako, Trial, held Oct. 1945 before the Britist Military War Crimes Court, Hamburg, of the captain and crew of the submarine U-852 which sank the S.S. Peleus in the Atlantic Ocean on the night of 13/14 Mar., 1944, for killing members of the crew in violation of the laws of war...

Iz nekih drugih, politicki nimalo korektnih vremena.

 

[zmanic]

Na danasnji dan pre 33 godina

Kroz Kucu cveca proslo oko 50 000 buducih cetnika, ustasa, ljoticevaca, balija i slicne gamadi, na silu dovedenih sendvicara bez sendvica....

[namenski]

7 hours ago, zmanic said:

Na danasnji dan pre 33 godina

Kroz Kucu cveca proslo oko 50 000 buducih cetnika, ustasa, ljoticevaca, balija i slicne gamadi, na silu dovedenih sendvicara bez sendvica....

Ma lagale komunjare, to UDB-a dovozila stocnim vagonima stanovnike koncentracionih logora i ostalih kazamata...

A mase k'o mase, stavili na kape zvezdu petokraku sa srpom i cekicem i krenuli da budu cetnici, ustase, balije i ostala slicna gamad, uostalom svejetoisto:

On ‎3‎.‎4‎.‎2018‎. at 23:04, Tribun_Populi said:

...za Široke Narodne Mase se to svodi na Tito strelja, Draža kolje, a ti vidi šta je bolje.

 

Kada su im Pirjavec, Cosic i ostali komiteti bacili kosku, krenule su u opstenarodnu razradu, jedva docekale:

On ‎24‎.‎5‎.‎2019‎. at 15:30, Tribun_Populi said:

...devedesetih je samo usledila opštenarodna razrada te borbe.

 

 

 

Edited May 25, 2019 by namenski

[namenski]

 

 

 

 

Na danasnji dan 1987. godine 1 pilot, star 18 godina, sleteo je avionom pravo u srce srca - Crveni trg.

Primecen pa neprimecen, pracen pa gubljen na radarima, identifikovan pa neidentifikovan, uspeo je ono sto bi tesko poslo za rukom - ako bi uopste poslo - svim avionima obelezavanim sa B, F, sa Top Gun utreniranim pilotima koji zvacu zvake, itd, itd...

Mathias Rust.

Ima, inace, neke cudne pravde, mozda ironije u tome da je sletanje na Crveni trg sa sve letom od Helsinkija do Moskve, mozda najbolje i najjace nadziranim vazdusnim prostorom na svetu, obavio niko drugi nego bas - 1 pravi pravcati Nemac...

 

Sto se CCCP-a tice: poterala orla zla godina: umornu, birokratijom i svim propratnim pojavama pridavljenu Imperiju, u sred pokusaja da se reformise, trgne, tih godina bas nije htelo: Černobil, Rust...

Letele su, istini za volju guzice iz moskovskih fotelja, od ministra odbrane, preko glavnog za vazduhoplovstvo...

 

I, mozda, slika i prilika stanja: 

Александр Иванович Колдунов

Mladi kapetan, dvostruki heroj CCCP, jedan od 10 vrhunskih sovjetskih WW2 asova sa 46 pobeda i to ako se ne racunaju 3 Amerikanca oborena iznad negde iznad Nisa, kada su Saveznici greskom bombardovali Saveznike ubivsi pri tom i 1 generala, pripadnik 1 vojske sa kojom te 1944. godine nije bilo sale, ornom i opakom...

 

I:

Александр Иванович Колдунов

Главный маршал авиации u doba Rustovog sletanja na Seremetjevo 3 kako su sovjetski gradjani u roku od odmah prozvali Crveni trg: u ordenje okovani i skoro pa fosilizirani visoki drzavni cinovnik, u kome mozda nije ostalo nista od onog gore kapetana.

Istini za volju, neki od svedoka, i to poprilicno pouzdanih, tvrde da se Главный маршал авиации ne bi ni sekunde dvoumio da naredi krajnje mere protiv male Cesne vidjene i pracene u nekoliko navrata.

Samo da je - kao glavni i odgovorni za ratno vazduhoplovstvo - bio na vreme obavesten.

Ali - nije bio obavesten.

[Skyhighatrist]

 

[namenski]

КГБ podmladak, garant  

[apostata]

Quote

Letele su, istini za volju guzice iz moskovskih fotelja, od ministra odbrane, preko glavnog za vazduhoplovstvo...

Ih letjele!?

 

William Eldridge Odom, general i direktor NSA (1985-1988), rekao je da je nakon leta Rusta u sovjetskoj armiji došlo do radikalnih promjena, koje mogu da se porede sa čistkom iz '37. 

 

Prvo su otišli ministar odbrane Sokolov i pomenuti Koldunov, a do 10. juna još nekih 35 generala.

Ili Ligačev ili Legostajev (ne mogu se sada tačno sjetiti) svjodoči, kako je  nakon jednog od tih zasjedanja Politbiroa (na kojem se odlučivalo o smjenjivanjima) u njegovu kancelariju ušao sav ushićen Jakovljev i još na pragu pružio ruke na pokaz i rekao:"Evo! Ruke su mi skroz u krvi! Do lakata!"

 

Onaj Odom takođe piše i ovo - kako je od svih vojnih rukovodioca koji su dočekali Gorbačova na dužnosti ostao samo zamjenik ministra odbrane za naoružanje. Svi drugi su smjenjeni - ministar, njegovi zamjenici, načelnik generalnog štaba (i njegovi zamjenici), glavnokomandujući Varšavskog dogovora i njegov načelnik štaba, svi komandanti grupa vojski  u Č-S, Pl, DDR i H, zatim cijelo vojno rukovodstvo mornarice, kao i svi komandanti vojnih okruga SSSR-a, ali mnogi komandanti divizija, a negdje se po njemu išlo još i niže.

 

Novi ministar odbrane postao je Jazov, bivši komandant Dalekoistočnog Vojnog okruga, koji je Raisu i Mihaila  oduševio kada su godinu dana prije toga njih dvoje bili u Vladivostoku. Ovaj im je tada nadahnuto recitovao pjesme i poeme ruskih pjesnika. Za nagradu on je već u januaru bio u Moskvi na novoj dužnosti u MO. A "slučajno" se našao i na zasjedanju Politbiroa, koje je smjenilo Jazova i koje se održalo u neformalnom ambijentu aerodroma Vnukovo (Gorbačov se u doba Rustovog prizemljivanja naime nalazio u posjeti Rumuniji).

 

I kada se onda tome još doda da su za nešto manje od godinu dana (od decembra '84. pa do decembra '85.) svijet iznenada napustili 4 tvrda ministra odbrane Varšavskog bloka - Ustinov, Dzur (Č-S), Hofman (DDR) i Olah (H) i to svi od nagle srčane insuficijencije, može se slobodno zaključiti da je Gorbi bio miljenik sreće.

 

Tako da sve u svemu veoma jaka opozija u armiji i  Varšavskom paktu prestala je da postoji.

Prvi dokaz tome je bilo to da 08.12.1987. Regan i Gorbačov potpisuju Dogovor o RSMD.

 

A inače poslije Rusta ostala su mnoga neodgovorena pitanja (i to su ih prvo postavili zapadni novinari) - kako je npr. u Helsinkiju ušao u jednoj odjeći, a u Moskvi izašao u drugoj, kako je u toku leta na trupu aviona uspio naslikati ili nalijepiti simbolički prikaz atomske eksplozije, kako je uspio uprkos dobrom vjetru sletiti dva sata kasnije od onoga što je bilo normalno za Cesnu, zašto su na Moskvareckom mostu nedostajali električni provodi za kretanje trolebujsa i zašto uopšte tog dana trolejbusi nisu tuda ni išli, kako je moguće da je sletio sa više od polovine napunjenim rezervarom ... itd.

 

 

[namenski]

Negde na danasnji ili oko danasnjeg dana, pre 30 godina, propao je 1 uvozni posao.

 

 

Ili, ako neko vise voli, pokusaj implantiranja demokratije koja je, ipak, malo previse bila slicna nekim demokratijama sa kojima Kina nesto bas i nije imala srece:

 

Goddess of Democracy nije bila ono sto se pod tim podrazumevalo za kineske partijske aparatcike, tradicionalno prikazivane kao skockane u Mao odela, sive i dosadne, tupe i glupe komunjarske sadiste.

Jer, oni nisu bili ni tupi ni glupi, a takozvana sloboda i demokratija koju su tog maja pokusali da uvale Kini, nije bila - prema vekovnom kineskom iskustvu sa strancima sa Zapada - ono sto je Kini tog trenutka trebalo.

Jos manje joj je trebao visepartizam sa sve izglednim uvodom u 1 sasvim pristojan gradjanski rat ili - u najmanju ruku period dugogodisnje politicke nestabilnosti, mlacenja prazne slame: takozvana tvrda struja je odlucila da tako ipak nece moci.

 

 

Omladina k'o omladina, primila se, omladina k'o omladina najebala.

 

 

Ispostavlja se, danas, ni izbliza u meri u kojoj su ondasnji branitelji svekolike demokratije i sloboda tvrdili.

Kina doduse jeste bila kaznjena: opstom medijskom galamom i zgrazavanjem.

Osudom i - embargom na prodaju joj oruzja.

Pacijent je jednostavno bio preopasan i prenervozan da bi ga se previse cackalo, solila mu se pamet i drzale lekcije o demokratiji.

Neki drugi pacijenti, na drugom kraju sveta, su te 1989. vec stajali u redu: Kina za tako nesto nije bila orna.

 

 

 

 

Demokratski lesinari, poput novokomponovane Poljske, nadaleko poznate po uzornoj demokratiji, obelezice prigodno tjenanmenska dogadjanja:

 

Da se pamti, prica i pripoveda kako je maja i juna 1989. godine u dalekoj Kini ubijena demokratija.

 

Ni oni, a ni ostali, nece se - sasvim slucajno - prisetiti jos jedne godisnjice, jubileja takoreci: na danasnji dan, pre 180 godina, jedan ugledni kineski drzavni cinovnik naredio je da se javno spali 1,200 tona (slovima: jednahiljadadvestotineTONA) opijuma.

Uvezenog iz Velike Britanije, tacnije iz britanske kolonije Indije.

Zarad naduvavanja miliona Kineza.

Sto je Britaniji, ponosnoj posednici Majke Svih Parlamenata posluzilo kao povod da Kini objavi pravi pravcati - Rat.

Sa ratnim ciljem da se sa glupostima poput zabrane uvoza britanskog opijuma u Kinu smesta prekine.

I da se usput, od Kine otkine po neki komad teritorije, isposluje neka vekovna koncesija...

I da rat protiv naduvane Kine uredno i po svim pravilima - dobije, ponosno pobedi, sa sve kraljevskom mornaricom, kraljevskim marincima, zastavama i dobosima.

 

Kina, jednostavno, za takve terapije vise nije bila pacijent, obaska sto bi bilo malo nezgodno bombardovati je, soliti joj pamet, setati po njoj raznorazne mirovne izaslanike i ostale brizne i dobronamerne posrednike...

Uopste, tući je za njeno dobro...

 

[Anduril]

I onda ovaj forumski spamer jos pita zasto ga se karakterise kao staljinistu, tj. ogavnim relativizatorom zlocina. 

[namenski]

 

 

Na danasnji dan su dosli.

U istoriji covecanstva nevidjenom organizacionom naporu, Zapad se vratio kuci.

Poduhvat po negde osporavan, u svakom slucaju na svim stranama zeljno ocekivan.

Trebalo je spakovati u brodove hiljade i hiljade tona opreme, stotine hiljada ljudi, po redu, tako da ono sto ukrcas poslednje bude prvo u redu za iskrcavanje na jednu obalu na kojoj ne znas sta te ceka, poduhvat ciju slozenost kontinentalci, kopnene zivotinje i danas tesko mogu da shvate, poduhvat koji je, pri tom i uprkos svim pripremama, mogao i da ne uspe.

Dan kada je toliko toga bilo na kocki, visilo o koncu.

 

 

I to leto 1944. godine, leto u kome svet tesko da je ikada bio ujedinjeniji u nadama u neko bolje sutra, narocito za takozvane male ljude.

Takozvana ratna nuzda je makar na trenutak, taj jedan dan, skrajnula sve politike i sve kalkulacije, Oni su, i sa Istoka i sa Zapada, dolazili kao Oslobodioci, kao vesnici unistenja jednog Zla koje je pretilo da zajase planetu i koje je zajahalo njen poprilican deo.

U Evropi se samo malo njih meskoljilo na vesti koje su stizale, ovim ili onim kanalima: meskoljili su se samo oni koji su se neraskidivo vezali za Osovinu Zla: svi drugi, ogromna vecina, nisu pravili razliku izmedju oslobodilaca sa Istoka i oslobodilaca sa Zapada: americka i britanska pesadija tog dana na plazama Normandije, bile su tog dana jedno sa prasnjavom, umornom pesadijom koja je stizala sa Istoka.

 

 

Danas, dal' neka druga vremena, dal' neki drugi ljudi, tek neki patuljci ispaljuju fraze o svima koji se vole, grle i ljube, prigodno podesenih izraza lica, tvituju...

Edited June 6, 2019 by namenski

[levi]

 

[namenski]

Ne znam, OK je videti, ali mislim da kolorizacija ovde, meni barem, nekako ne ide.

1 Robert Capa mu nekako dodje prava mera.

 

 

 

 

 

 

 

 

[namenski]

Inace, racuna se da je na danasnji dan 1942. godine, zavrsena Bitka kod Midveja, 1 od znacajnih prekretnica u WW2.

Pomorska bitka, bitka masina u kojima ipak i pre svega sede ljudi, koliko god te masine bile (ne)savrsene i koliko god se gadjalo takozvanim takticko-tehnickim karakteristikama poznatim kao 'koji avion/brod je bolji...'

Najbolji je onaj kojeg imas dovoljno, na pravom mestu i u pravo vreme, sve drugo je smutipaprospi...

I da pomalo imas i srece sto bi rek'o Napoleon.

Tek, bilo kako bilo, pokazalo se, i to samo posle 6 meseci rata, koliko je beznadezan bio pokusaj Japana da porazi jednu Ameriku: proci ce jos poprilicno vremena dok posao bude gotov, ali Midvej je stavio tacku na japansku prevlast: rezultat je bio 4:1 za Ameriku u izgubljenim nosacima aviona, Japan je na sve to ostao i bez elite mornarickih pilota, onih koji su izneli sve uspehe od Perl Harbura do Indonezije...

Pomorska bitka, kratka po trajanju u odnosu na kopnene bitke milionskih armija, sa intenzitetom spakovanim u nekoliko sati, po nekad i minuta, bitka trazenja i nalazenja protivnika u beskraju.

 

 

 

 

 

 

Bitka koja je potvrdila i ucvrstila prevlast u pomorskom ratovanu male letece naprave, nevidljive u odnosu na ogromne i kako je izgledalo svemocne i nepotopive bojne brodove.

 

Ali i bitka koja je bacila ruznu senku na americki tretman heroja: fotogenicni Halsey, ljubimac medija, covek koji je ceo rat po nesto i neki kurac gresio, zaletao se k'o som, ustupio je mesto dvojici tihih, nefotogenicnih Amerikanaca, radnika i majstora svog posla.

Raymond Spruance

 

Frank Fletcher

 

Medijski sto bi se danas reklo neeksponirani, nimalo skloni krupnim gestovima i jakim frazama, obojica na svojim ledjima izneli najteze bitke WW2 na Tihom okeanu, da bi obojica posle rata, cesto poprilicno prljavim sredstvima bili skrajnuti...

[đorđe geprat]

As the last Greek troops evacuated Smyrna on the evening of Friday 8 September 1922

 

turci su počeli da divljaju i zapalili grad četiri dana kasnije.