Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[bradilko]

3 minutes ago, apostata said:

Danas je ovom čovjeku 88. rođendan.

 

najveća hulja! mečka! ovaj je 1 od onih koji će biti zapisani kao zlotvori koji su sjebali planetu na dugi period. 

[apostata]

Slažem se.

 

[namenski]

Na danasnji dan, 3. marta 1918. zakljucen je takozvani Brest - Litovski mir.

Cudan dogadjaj u istoriji diplomatije.

I ne samo diplomatije.

Sreli su se:

Predstavnici takozvanih Centralnih sila, Nemacka, Austrougarska, Bugarska, Turska..., sve probrani, pedigrirani diplomate i vojnici, aristokrata do aristokrate, i:

Dzemogladija koja je upravo vodila bitku da ocuva 1 Revoluciju.

 

Bez demokratske legitimacije tako drage danasnjim istoricarima i ostalim humanistima opsteg smera.

Demokratije je doduse bilo, ali one neposredne:

Na ruskoj strani 'glasalo se nogama', zapadna je bila opravdano ocajna: samo sto je pregrmela Nivelove ofanzivne egzibicije 1917. i ozbiljne probleme sa pobunama u sopstvenim redovima, zakljucenjem mira izmedju Centralnih sila i Rusije mogla je u prolece 1918. godine da na Zapadnom frontu ocekuje jos par miliona jos uvek opasnih Nemaca...

Zurilo se svima.

U teskoj, mucnoj i slozenoj igri pregovaranja, posle boljsevicke objave svih tajnih ugovora zakljucivanih na sve strane, ugovora u kojima je svako svakome obecavao svasta, poklanjao uglavnom tudje naravno, sok je - prilikom otvaranja mirovne konferencije u Brestu - izazvao zahtev ruske delegacije da se svi zapisnici sa sednica momentalno objavljuju urbi et orbi...

To se nije dogodilo nikada do tada.

Nije se ni ponovilo: Rusija, Sovjetska Rusija, bila je gurnuta tamo gde joj je mesto - u takozvanu medjunarodnu politiku u kojoj se jedino racuna velicina motke kojom se barata.

Na stranu sto su joj momentalno i sve do danas prebacivali da je izdala saveznicku stvar, zakljucila sramotan separatni mir, ostavila svoje saveznike na cedilu i ako su se oni toliko trudili oko nje i brinuli o njoj...

Maske su, doduse, brzo spale: na strani Centralnih sila Nemacka i KuK carevina su se svadjale, podmetale jedna drugoj, cenjkale oko teritorija, ne ostavljajuci ni trunku sumnje da im je do mira kao do lanjskog snega, toliko da su samo koji mesec kasnije usli u Kijev:

Usli iskoristivsi sva sredstva kojima se mogla oslabiti Rusija, otkinuti joj komad teritorija, upotrebiti marionete poput Ukrajinske centralne rade: Imperijalizam kao najvisi stadij kapitalizma jos uvek je bio i gladan i bahat...

 

Mir je konacno potpisan, savremena nemacka stampa je to i komentarisala na primeren nacin:

Karikaturama, na primer, sa sve potpisom: Trocki uci da pise...

[namenski]

Na danasnji dan, 4. marta 1960. nastala je jedna od fotografija koje su obelezile drugu polovinu 20. veka, onu mirniju^tm, doduse kako za koga i kako gde:

Slikana je nenamenski, tacnije isecena iz jedne grupne fotografije.

 

Bez obzira na stavove pristalica, simpatizera i osporavatelja svake vrste, nekako se uvek zaboravlja povod, situacija povodom koje je fotografija nastala.

A povod je bio poprilicno krvav: francuski teretnjak Le Coubre dovezao je iz Antverpena u luku Havane nekih skoro 100 tona municije posteno kupljene i placene u belgijskom FN-u...

 

 

U eksploziji tereta, sva je prilika organizovanoj i planiranoj, poprilicno precizno podesenoj, na stranu cinjenica da su lucke vlasti - poprilican zaostatak vremena starog dobrog Batiste - brod parkirale uz obalu suprotno propisima i praksi da se tereti poput onih koje je dovezao nesrecni, ni kriv ni duzan Le Coubre, istovaruju na udaljenijem sidristu i na obalu dovoze u barzama i to ne sve odjednom, poginulo je - u dve eksplozije - 100-ak ljudi.

Uz nekoliko stotina povredjenih.

 

U pomoc im je izmedju ostalih i aktivno pritekao mladi lekar sa fotografije, u to doba jedan od ljudi koji su predvodili rusenje Batiste, osvedocenog demokrate, cinjenica koja se ni najmanje nije svidela velikom severnom komsiji...

 

Fotografisani, u to doba jos poprilicno daleko od komunjarstva bili su eksplozijom gurnuti jos korak dalje ka istom: za dalje priblizavanje, okretanje u levo pobrinule su se razne blokade, iskrcavanja emigranata, a bogami i prijatelji iz daleka kojima bi dobrodosao 1 saveznik, takozvani prijateljski rezim na pragu, zgodno blizu konkurencije...

 

Sam fotograf, Alberto Corda, Alberto Diaz Gutierrez, nije bio fotografska tikva bez korena, sva ideologija na stranu.

 

 

 

 

 

 

[namenski]

Na danasnji dan je otpocela poslednja nemacka ofanziva u Drugom svetskom ratu: Unternehmen Frühlingserwachen, prolece nam stize, samo sto nije.

Po takozvanim efektivima jaca^tm od Ardenske, medijski ni u naznakama toliko popularisana: Nemacka je okupila najbolje sto je imala, prikupila poslednje kapi goriva, poredjala SS oklopnu diviziju na SS oklopnu diviziju, sakupila vise nego ikada i igde tenkovskih nada poznatih kao Tiger #2 i udarila sa obe strane Blatnog jezera sve racunajuci da ce uspeti da opkoli uglavnom jedinice 3. ukrajinskog fronta i dokopa se ono nesto malo madjarskih izvora nafte.

Verni saveznici, Madjari, dali su - koliko su mogli - svoj puni doprinos, zdusno i od sveg srca.

Samo, protivnik odavno vise nije bio onaj stari: orna i opaka PKKA je rutinski odradila^tm posao slamanja ofanzive, da bi, nekih posle nekih 10-ak dana pokrenula svoju ofanzivu, vrativsi Nemce ne samo na takozvane polazne polozaje, nego se - posle tacno mesec dana dokopala i carskog grada Beca.

U naletu, takoreci.

 

 

 

 

 

 

 

Dugo skoro pa precutkivana u takozvanoj zapadnoj istoriografiji, pominjana ponajvise kao primer Adolfove, a da cije bi druge, greske i pored dobronamernih upozorenja kvalifikovanih oficira od zanata, spada u verovatno najkrvavije i najzesce sukobe zavrsne faze Drugog svetskog rata.

Zapadni autori, cak i oni od zanata, ne propustaju da pomenu nemacke teskoce sa gorivom, sovjetsku brojcanu nadmoc i - obavezno - blato madjarske ravnice kao uzroke neuspeha.

Kod drugih autora, onih popularne literature, Rusi^tm ginu na buljuke, gube nekoliko puta vise tenkova nego Nemci, SS peva svoju labudovu pesmu, sve u svemu da se covek zapita kako to da istocne horde uopste stigose do Madjarske i Столног Београда...

Tek, bilo kako bilo, neko je morao da 10 dana od pocetka poslednje nemacke ofanzive udje kod Adolfa u kancelariju i kaze mu da od svega nema nista...

[apostata]

8. marta 1950. zamjenik predsjednika Savjeta Ministara SSSR-a Kliment Jefremovič Vorošilov zvanično je objavio cijelom svijetu da SSSR posjeduje atomsko oružje.

 

 

[namenski]

15 hours ago, apostata said:

8. marta 1950. zamjenik predsjednika Savjeta Ministara SSSR-a Kliment Jefremovič Vorošilov zvanično je objavio cijelom svijetu da SSSR posjeduje atomsko oružje.

 

 

 

[apostata]

Da tu čast je dobio jedan od "konjanika" i jedan od onih koji je "uništio progresivno mehanizovano krilo" RKKA.

 

Znaš namenski kada se sjetim kako sam u to onomad i ja bio ubijeđen, čisto me bude stid.

I uvijek kada se toga sjetim pomislim da ako sam ja (koji sam kao nekakav školovani istoričar) uzeo sve to zdravo za gotovo, šta se onda može očekivati od mase ljudi u dijapazonu od poštara, preko bankovskogslužbenika, pa do doktora lingvistike.

 

No za razliku od mene, oni svi i dan-danas imaju za to opravdanje, a ja sam onaj koji ga nije imao ni tada, a pogotovo ne sada  i koji je bio teeeška budala.

 

Evo tabela dinamike razvoja (odnosno "stalnog rasta" i navodne "dominacije") konjičkih formacija u RKKA:

 

 

A onda poslije pisma Žukova od 15.07. '41. u kojem se između ostalog kaže:

 

Quote

Нашей армией несколько недооценивается значение кавалерии. При нынешнем положении на фронтах, когда тыл противника растянулся на несколько сот километров в лесных местностях и совершенно не обеспечен от крупных диверсионных действий с нашей стороны, рейды красных кавалеристов по растянувшимся тылам противника могли бы сыграть решающую роль в деле дезорганизации управления и снабжения немецких войск и, следовательно, в деле разгрома немецких войск.

 

konjica doživljava renesansu. Kod Švaba će taj renesans krenuti npr. '42.

Edited March 9, 2019 by apostata

[namenski]

1 minute ago, apostata said:

Da tu čast je dobio jedan od "konjanika" i jedan od onih koji je "uništio progresivno mehanizovano krilo" RKKA.

Nisam bre potego konjicu zbog Klimenta konjanika, nego kao ilustraciju dobacaja od konjice do Bombe u nekih 12 - 13 godina, sa sve jednim uzasnim ratom i nevidjenim razaranjem, a koji se u tom periodu, eto i izmedju ostalog, dogodio...

 

Oko vojnih detalja koja si izneo - slazem se, obaska sto je taj deo skrajnut na svim stranama sve se povodeci za mirisom benzina i svodeci ulogu konjice u WW2 na onih par poljskih epizoda koje su, po pravilu, koriscene za neke sasvim druge svrhe...

 

A kad pomenusmo Vorosilova, jebiga, nisam nasao ama bas nikoga ko mu spori hrabrost u Gradjanskom ratu i to bas onako izistinski.

A opet njegova sudbina i potonja karijera tesko da se moze svesti samo na onaj cuveni l'abbe Sieyes odgovor J'ai vecu, hocu reci ima tu toliko toga oko cega se itekako vredi pomuciti i pokusati shvatiti, narocito danas kada je revizionizam uzeo nesluceni zamah: po nekad mi se cini da paralela sa Evropom Svete Alijanse ima danas, posle Hladnog rata i pada CCCP itekako smisla...

 

[apostata]

 

 

Na novinama je datum 12. mart, ali to o čemu one pišu dogodilo se 11. marta. Zapravo sve što je vodilo tome počelo je mnoogo prije, ali finale je bilo upravo 11. marta.

Onaj koji je pobijedio u 'igri prestola' kasnije će govoriti da je sve prošlo k'o po maslu, ali tako nije bilo. Da je išlo 'sve k'o po maslu' stvar bi bila gotova već 10. marta, no nije se moglo, moralo se čekati još jednu noć.

A 10.03. je bio baš idealan dan. Od deset članova Politbiroa četvorica nisu bili u Moskvi – Kunajev je bio u Alma-Ati, Romanov je odmarao u nekoj vukojebini u Litvaniji, Vorotnikov je bio u Jugoslaviji, a Ščerbicki u SAD.

Trojica od njih bili su protivnici onoga koji će 11.03. ipak biti izabran. Bez obzira na sve i na činjenicu što je zasjedanje Politbiroa bilo zakazano samo 2 sata i 40 minuta od smrti Černjenka (apsolutni rekordu istoriji SSSR-a) i Romanov (koji je skoro poginuo kada mu je avion poletao iz Klajpede) i Kunajev i Vorotnikov (no on se ne računa, njemu su pomogli da što brže stigne, jer je bio na 'pravoj strani') ipak su stigli na na tu sjednicu Politbiroa 10.03.

Ščerbicki nije uspio i neće ni uspjeti, a on je bio najozbiljniji protukandidat. Da je npr. Brežnjev poživio još samo tri sedmice Ščerbicki bi javno na Plenumu CK bio proglašen njegovim nasljednikom. No nije mu bilo suđeno ni tada, a ni sada – sada mu je presudio KGB. Načelnik Opšteg odjela CK KPSS  Bolodin mnogo kasnije će priznati da je zadržavanje njegovog leta u Nju Jorku bila briljantno izvedena operacija Čebrikovih (Predsjednik KGB-a) momaka.

Protivnici su 10.03. pokušali, nije da nisu. Pali su predlozi kandidatura Grišina (nju je kategorički odbio gore pomenuti Čebrikov – aludirao je na nedavni slučaj korupcije u Moskvi, a Grišin je bio glava Moskovskog komiteta partije), zatim Tihonova i Romanova, no sa svojim autoritetom njih je opet poklopio Gromiko, koji je po priznanju njegovog sina (on je i bio pregovarač sa Jakovljevim) sklopio pakt sa Gorbačovom.

Sve u svemu 10.03. predlog koji bi trebao biti iznesen Plenumu CK nije bio formiran, no u toku noći i sutrašnjeg prijepodneva nastavljeno je 'prijateljsko ubjeđivanje' i najvjerovatnije da je otpor već pred sjednicu Politbiroa u 14h 11.03. bio slomljen.

No ni to nije sigurno. Tzv. „radni protokol“ te sjednice od 11.03. koji se pojavio iznebuha 1993. ima mnogo nelogičnosti. Interesantno je npr. da kada je 1988. na XIX Partijskoj konferenciji probleme oko izbora aktuelnog Genseka pomenuo Ligačev, odmah je poslije te konferencije izgubio mjesto drugog čovjeka partije.

No kako bilo da bilo, što se tiče Politbiroa stvar je bila rješena. Plenum CK je počeo u 17h 11.03. Članovi CK su posebno obrađivani. Cijelu noć  Ligačev je razgovarao sa sekretarima 'obkoma' i 'krajkoma'  i iako je, kao Sekretar CK za pitanje kadrova od 1983. (kada je postavljen na to mjesto) uspio zamjeniti više od 70%  tih sekretara, svejedno je te noći imao velikih problema, ali uspio je.

Plenum je bio skoro stopostotan, za to se pobrinula armija koja je članove dopremala urgentno vojnim avionima. Isto se to dogodilo i '57. kada je trebalo spašavati Hruščeva i kada je Plenum odbio predlog Politbiroa o njegovom smjenjivanju.

Predlog Politbiroa pred Plenum iznjeo je Gromiko, koji se podobro uživio i tom prilikom čak i rekao:“ … ovaj čovjek ima lijep osmijeh, ali i željezne zube.”

Gromikova uloga je bila ogromna i presudna. 10.03. svoj stav je pred oponentima branio time da su mu „dosadile sahrane“. Već godinu dana kasnije zažalio je, a tri godine kasnije praktički je priznao da je pojeo govno. Shvatio je da je njegovom zaslugom izabran čovjek, koji će sahraniti državu čije je interese beskompromisno branio i kojoj je služio skoro 50 godina.

Novi Gensek KPSS postao je Mihail Sergejevič Gorbačov. Odbrojavanje je počelo.

[bradilko]

gorbačov šljam stoleća. sve ono najgore što donosi jednopartijsko društvo i negativna selekcija. izigrava li još mečku pobednika hladnog rata? 

[namenski]

14 hours ago, apostata said:

Novi Gensek KPSS postao je Mihail Sergejevič Gorbačov. Odbrojavanje je počelo.

Ajmo ovako:

- nesposobnost?

- namera?

- naivnost, nasedanje na hladnoratovsku propagandnu floskulu o ljudskim pravima i ostalim blagodetima demokratije, dakle 1 propagandni aparat u koji vise ne veruju - kao sto nikada i nisu - ni njegovi tvorci?

- 1 sistem koji bi se urusio bez obzira na sve, bilo je samo pitanje vremena?

 

[apostata]

Ala Bog te ’ebo!

Jel’ ti uvijek ovako u kost?

Ne znam šta da ti kažem namenski, stvarno ne znam. Nisam kadar da dam neke kategoričke odgovore i ne znam da li ću ikada biti.

Bilo je tu svega, raznih motiva i raznih ljudi - od Jakovljeva koji je otvoreno priznao da je razvaljivao svjesno i sa namjerom, preko idealista, koji su tokom procesa i nakon spoznaje katastrofe koja dolazi, prelazili u opoziciju (Ligačev), pa sve do ambiciozog idiota Gorbačova.

Na osnovu onoga što ja znam (a vjeruj mi svjestan sam da ne znam onoliko koliko bi htio da znam) tu postoji nekoliko ključnih momenata i jedna-dvije ličnosti – XX kongres, transformacija evropske ljevice i kontakti sovjetskih funkcionera sa njezinim predstavnicima, Hruščevljevo ekonomsko štetočinstvo i Andropov.

Ispod tog nivoa ima masa drugih faktora i likova npr.  vezivanje rublja za dolar, Kosiginske reforme, Jakovljev ... . Sve u svemu, kao što već rekoh, nisam kadar.

[namenski]

Ma nisam uklizavao , nego naveo kao podlogu za eventualnu dalju pricu.

Znam, naravno, jos manje, a i samo desavanje je nekako proslo mimo mene, u neverici da se tako nesto uopste moze da dogodi, zatecenosti valjda...

Obaska sto sam u vreme tih desavanja bio ponajvise po belom svetu, ali se secam jedne emocije, bezvredne - kao i svaka emocija - kada su ovakve teme u pitanju, otprilike, nedajboze da se oni, mislim na CCCP, dohvate izmedju sebe poput znas vec koga...

Na drugu loptu, zapanjuje uzdrzanost koju su ispoljilji skoro svi i - s obzirom na velicinu uloga i aktera, a bogami i na njihove mogucnosti - mali broj zrtava, na stranu recimo balticke priredbe sa ponovo osvojenom slobodom i 24 litvanska prvoborca koji su kasnije stekli dozivotno pravo da se besplatno voze javnim prevozom...

 

Sve u svemu, mislim da je odnos prema raspadu i CCCP i Jugoslavije, ove potonje narocito, danas pre svega pitanje emocionalnog odnosa, jos uvek strasno daleko od iole ozbiljne analize, ako se ne racunaju pravnicka buncanja i prebrojavanja paragrafa...

 

Sve u svemu - steta.

Po sve i svakoga.

Osim onih koji su iz toga izvukli neku vajdu i koji nisu bili ni iz CCCP ni iz Jugoslavije, sto bi se u losim kriminalnim romanima reklo - 'ako trazis zlocinca, prvo pogledaj kome je zlocin bio u interesu...'

Tako nekako...

 

Edit: a sto se evropske levice tice, nemoj mi samo o njoj... 

[namenski]