Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[bigvlada]

 

[Roger Sanchez]

Mineva četrt stoletja od akcije Sever, s katero so organi za notranje zadeve 1. decembra 1989 preprečili t. i. miting resnice. 25. obletnice se bodo nocoj spomnili tudi s slovesnostjo v Cankarjevem domu.

[čekmeže]

Na današnji dan posle skoro 700 godina hrišćani su ponovo zauzeli Jerusalim

 

[namenski]

Na danasnji dan, 20. aprila 1889. rodila se ova slatka beba, bucibuci, mali Adolfe...

 

[Cane Vukic Prebranac]

На данашњи дан, 22. априла 1945. године, почео пробој логораша из Јасеновца, а Десета крајишка ударна дивизија ослободила Бањалуку.

[reginald]

Oslobodjen Zagreb. http://vijesti.hrt.hr/283671/pogledajte-rekonstrukciju-osloboenja-zagreba

[Dr Arslanagić]

[namenski]

[apostata]

Jest' da je video napravljen povodom 9. maja, ali može proći i za ovaj datum.

 

 

[namenski]

 

[namenski]

 

Operacija Gomora, ili kad djavo dodje po svoje.
Nesto vise od 700 britanskih aviona nocu, skoro 2,500 poletanja, plus Amerikanci sa svojih 70-ak danju.
Od 24. jula do 03.avgusta 1943, stanovnici Hamburga su dobili tri masovna napada sa po vise od 700 aviona po napadu, 24, pa 28. pa 30. jula; danju su uskakali Amerikanci, 25. i 26. jula.

Air Chief Marshal Arthur Harris, poznat i kao Bomber Harris, naredjenje #173 i 3 meseca planiranja.
Preko milion Hamburgera je ostalo bez krova nad glavom, poginulo je, ceni se, izmedju 40,000 i 50,000 ljudi, a kao posledica napada, grad je napustilo – organizovano ili ne – 2/3 stanovnika…
Vazdusna moc je dosla po svoje, rat se konacno demokratizovao, nestala je ona cuvena razlika izmedju fronta i pozadine, izmedju vojnika i civila, a cak je i Adolf negde izjavio da nikako nije dobro i da ponavljanje slicnih napada moze poprilicno da utice na tok i ishod rata.
Na svoje je pocela da dolazi i elektronika: H2S naprava, radar koji je posadama obelezivaca ciljeva crtala na ekranu sliku tla iznad koga lete, nista oblaci, nista magla, sitno seckani listici staniola baceni da (uspesno) zaslepe nemacke radare: iz prvog napada nije se vratilo samo 12 od preko 700 aviona.
Na sve to, iznad nocu bombardovanog grada su se istog dana pojavili americki avioni da napadnu brodogradilista, narocito ona podmornicka i da dokrajce glavnu gradsku elektricnu centralu.
Najgore je imalo da dodje nocu 27. jula: prethodnih dana vec dobrano uzdrman grad napalo je opet preko 700 britanskih aviona i rezultat je bila takozvana vatrena oluja sa vetrom brzine preko 200 km/h nastalim kao posledica razlike u visokim temperaturama u pogodjenom podrucju zahvacenom pozarima i hladnog vazduha sa periferije koji je pozurio da dodje na njegovo mesto i usput taman kako treba raspiri vatru.
Zvanicno zabelezene temperature su iznosile i preko 1800oC i najveci broj zrtava je stradao upravo u pozarima: goreo je i asfalt na ulicama, obaska sto je bilo gotovo sa svakom iole organizovanom sluzbom spasavanja, gasenja vatre, zbrinjavanja povredjenih, itd, itd….
Dalji americki dnevni napadi predvidjeni planovima za operaciju Gomora nisu mogli da budu izvedeni zbog dima kojim je Hamburg bio prekriven.
Tamo gde treba, sve sto se dogadjalo izmedju 24. jula i 03. avgusta 1943. godine ocenjeno je kao uspeh; uspesan je bio i napor, dokaz da jedna visoko indusrijalizovana i visoko organizovana drzava moze da se ovakvim napadima suprotstavi i da nastavi da funkcionise.

Skoro 2 godine, uz ocuvanu podrsku rezimu i postovanje zakletve, svetinje svih vojnika, Adolfovih narocito.

Tada nije bilo politicki nekorektno da se pocne sa obracunom otplate rata za razorene hiljade gradova i sela po CCCP, raznim Jugoslavijama, Poljskama, itd, itd...

 

[namenski]

 

 

Приказ № 227

ili, skraceno, О мерах по укреплению дисциплины и порядка в Красной Армии и запрещении самовольного отхода с боевых позиций, najpoznatiji kao:

 

Ни шагу назад!

 

U potpisu, naravno, Josif Visarionovic, poznatiji kao Staljin.

Leto 1942, juzna Rusija, vrucin, 40 stepeni i prasina.

 

 

Cuveno naredjenje broj 227 najbolje bi u slobodnom prevodu na srpski izgledalo kao Koji vam je...

U takozvanoj praksi, vreme je bilo za otreznjenje, cudna posledica atmosfere koja je vladala jos od prethodne zime, atmosfere koja je, uz svu muku, bila sto bi se danas reklo malo previse opustena.

Nemci nisu vise ono sto su bili prethodnog, ocajnog leta 1941, nema vise napada u svim pravcima i na sve strane, nema ni beskrajnih kolona zarobljenika, oni leta '42. napadaju samo na jugu, ali napreduju, jos uvek je to mocna sila nad silama.

Cilj je Kavkaz, nafta pa Indija...

 

Naredjenje kaze nema vise povlacenja osim po naredjenju.

Crvena armija je dobila i dodatak: kaznene cete i bataljone, prve za armije, druge za frontove: u njih ce da idu svi, od oficira do obicnih vojnika, da krvlju operu krivicu kako se tada govorilo.

Dobila je i jedinice poznate kao загради́тельные отря́ды, заградотря́ды, koje su bile rasporedjivane iza takozvane redovne vojske i koje ce - pored posla koji su obavile tog leta - da posluze za stvaranje jedne od najprljavijih hladnoratovski podmetacina.

One o Crvenoj armiji ciji se pripadnici bore samo i iskljucivo izmedju Nemaca i sopstvenih zaprecnih odreda.

 

Iscureo je tako jul, iscureo skoro i avgust, da bi 23. avgusta bilo jasno da ce poprilicno toga imati da se resi u jednom velikom gradu na Volgi: Приказ № 227 je u neku ruku postao suvisan, dalje se nije moglo.

Ni htelo, kako se ispostavilo.

 

 

 

[darkonet]

zaboravih da napisem, jbg sve kasnim po koji dan, 1014 bila je bitka na Belasici, jedna od najznacajnijih u istoriji vizantijsko-bugarskih ratova izmedju vizantijskog cara Vasilija II (Bugaroubica) i cara Samuila

 

Јован Скилица (најважнији извор којим располажемо за историју Самуиловог царства и његових борби са Византијом) о овој бици износи следеће:
„Цар није пропуштао да сваке године уђе у Бугарску пустошећи и уништавајући све пред собом. Самуило не могавши да на отвореном простору постави логор нити да ступи у отворену борбу против цара, већ са свих страна притиснут и почињући да попушта у снази, одлучи да му ископаним јарцима и подигнутим оградама загради улаз у Бугарску. Знајући, дакле, да је цар увек имао обичај да врши упаде преко тзв. Кимва Лонга и Клидија одлучи да овај теснац загради и цару затвори улаз. Подигне, дакле, утврду на великој ширини и у њу постави одабрану посаду и сачекаше цара и кад цар стиже и приступи покушајима да продре, он најзад поче да губи наду да ће уопште проћи, будући да су се чувари храбро бранили и одозго, уништавали нападаче убијајући и рањавајући. Нићифор Ксифија, тадашњи стратег у Филипопољу, заједно се са царем борећи, саветова му да он (sc. цар) и даље ту остане и непрестано врши нападе на утврду док ће он сам (sc. Нићифор), рече, поћи на другу страну и покушати не би ли штогод корисно и спасоносно учинио. Узевши са собом своје људе крену и обишавши врло високу планину, која лежи на југу Клидија, и коју називају Беласицом и користећи се дивљим стазама и стрмим путевима 24. јула индикта 12, појави се изненада са војним поклицима и буком, одозго и иза леђа Бугара. Не очекујући ово, они се уплаше и крену у бекство. И цар продревши кроз напуштено утврђење крену у потеру. Многи падоше, а још више их допадоше ропства, док Самуилу једва пође за руком да избегне опасност захваљујући помоћи сина, који је храбро одбијао нападаче и који га посади на коња и одведе у тврђаву звану Прилеп. Цар даде бугарске заробљенике, којих је, кажу, било око 15 хиљада, ослепити, и нареди да сваку групу од сто ослепљених води један који има једно око и посла их Самуилу. Видећи их он како долазе у таквом броју и поретку, и не подносећи ту несрећу храбро и уздржљиво, спопаде га вртоглавица и несвест и паде на земљу. Присутни му водом и мирисима поврате свест и он се мало опорави. Повративши се затражи да попије хладне воде. Узевши је и попивши је, доби срчани напад и после два дана умре.”

[Skyhighatrist]

Hiroshima

By John Hersey

The New Yorker, August 31, 1946

 

 

Hersey began working on “Hiroshima” in 1945, when William Shawn, who was then the managing editor of The New Yorker, pointed out that, although the bombing had been widely written about, the victims’ stories still remained untold. After going to Japan and interviewing survivors, Hershey decided to show the bombing through six pairs of eyes. Originally, “Hiroshima” was planned as a four-part series. In the end, however, it was all published in a single issue, in August of 1946. There was nothing unusual about the cover, which showed ordinary people enjoying summertime. Inside, however, there was only “Hiroshima”—no Talk of the Town, no cartoons, no reviews. The piece’s impact was immediate. Parts of it were excerpted in newspapers around the world, and it was read, in its entirety, on the radio.

[namenski]

Pocelo je, pocelo.

Na danasnji dan, Drugi svetski rat trajao je vec 2 dana, ali tamo daleko u nekoj Poljskoj koju su vec uveliko razbucavali, dok su se kao svuda u svetu cekale vesti sa ratista.

 

 

Ali, oko 7 uvece, jedno 300 km zapadno od obala Irske, na putu iz Liverpula za Montreal, linija redovna, zatekao se putnicki brod imenom Athenia, sa preko hiljadu putnika i nesto takozvanog generalnog tereta.

I nesto obavezno pominjucih Amerikanaca, kao da su oni pa nesto mnogo znacajni za celu pricu.

 

 

Zatekla se i nemacka podmornica U-30 sa sve svojim komandantom po imenu Fritz-Julius Lemp, starim jedva nesto preko 25 godina, ozbiljnim covekom, Kapitänleutnant-om po cinu.

 

Athenia je plovila u cik-cak kursu i bila neosvetljena.

To niko ne spori.

Kao sto niko, s obzirom na nesporno, ne spori da je mladi Kapitänleutnant morao da pomisli ono sto je i pomislio: da se radi o takozvanoj pomocnoj krstarici, izumu u nuzdi i za nuzdu kojim su brzi putnicki brodovi srednje velicine naoruzavani i pretvarani u brodove za pratnju konvoja i jos po nesto.

 

Athenia je tako te veceri dobila pogodak bas tamo gde su masine i potonula sutradan, 4. septembra da tako postane prvi potopljeni brod u jednom ratu koji je tek pocinjao.

 

 

[/url]

 

Konfuzija kakva pocetku rata i prilici bila je, izmedju ostalog, razlog da je stradalo stotinak ljudi; ostale su spasavali razni: obavezan neutralni Svedjanin koji se tu zatekao, jahta Southern Cross, vlasnistvo jednog od najbogatijih ljudi svog vremena po imenu Axel Wenner-Gren, coveka koji je izmislio usisivace i frizidere Elektrolux, a koji ju je na nevidjeno kupio od jednog americkom milionera koji se zvao Hauard Hjuz.

 

Spasavao je i jedan pravi pravcati komplikator po imenu City of Flint, Amerikanac, koji ce posle samo mesec dana da padne zrtvom nemackog dzepnog bojnog broda Deutschland, da bude interniran u Norvesku i izazove silne politicke komplikacije.

 

I, tako, neko je bio revnostan, neko se nasao na pravom mestu i u pravo vreme, frka sa Atheniom nikom nije trebala, pa je - sto se inace ne radi - diskretno izmenjen i sam dokument nad dokumentima, brodski dnevnik podmornice U-30.

Ostalo je vec bilo na politicarima, stampi i ostalima koji se time bave.

 

Kapitänleutnant Lemp se inace kasnije tokom rata dokazao i pokazao kao majstor svog zanata: uspeo je da pogodi i poprilicno osteti cak i jedan pravi pravcati bojni brod sa sve ostalih potopljenih preko 100,000 tona i do maja 1941. na moru i u podmornici provede vise od 230 dana.

Sreca mu se okrenula kad je promenio brod i postao komandant U-110: na drugom izlasku poginuo je maja 1941, a brod mu je zarobljen da bi, kao zarobljenik - mislim na brod - doneo Britancima tusta i tma tajnog i poverljivog materijala, sa sve onom cuvenom Enigmom i knjigama sifri.

 

 

Tek, bilo kako bilo, potapanje Atenije je i najnazovidobronamernije uverilo da je sa minhenskim  danima i semama gotovo i da sad ima da se - ratuje.

Edited September 3, 2015 by namenski