Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[Prospero]

S tim da ovaj drugi nije bio ruski nego ukrajinski.

 

by Tapatalk

[bigvlada]

To se desilo posle deobe crnomorske flote. 

[Djuro]

"De si brate, nismo se videli 1000 godina!"

 

The meeting in Cuba was the first between a Pope and a Russian Church head since the Western and Eastern branches of Christianity split in the 11th Century.

[Radoye]

Valjda prvi sastanak ruskog patrijarha i rimskog pape ikada, jerbo autokefalna ruska pravoslavna crkva nije ni postojala pre raskola istok-zapad (sve do negde 15-16 veka postojali su samo kao jedna od mitropolija carigradske patrijarsije). A carigradski patrijarh se vec sretao sa papom, tako da je ova prica o prvom susretu nakon 1000 godina u najmanju ruku jako nategnuta.

[namenski]

Ma samo deo sveopste putinizacije, ruska pravoslavna crkva ka deo ali i korisnik sveopsteg trenda povladjivanju putinovskoj reinkarnaciji Rusije kao protivteze zapadnoj, pre svega americkoj dominaciji, a na koju se primaju prepoznatljivi profili - od onih koji nikada nisu prezalili CCCP, ljubitelja suhoja, razocaranih desnicara i levicara, demokratskih cvrstorukasa, ima tu za svakog po nesto i za svakog pomalo.

[namenski]

 

Na dan sutra, 21. februara 1916, dakle pre tacno 100 godina, pocela je takozvana Verden bitka, bitka oko jedne tvrdjave koja to vise nije bila.

Jos nije bilo doslo vreme koje se u narodu opisuje kao put iz dupeta u glavu, sama bitka je danas pomalo zasenjena koje novokomponovanim naporima na bratstvu i jedinstvu Francuza i Nemaca, koje britanskim guranjem bitaka na Somi u prvi plan, ali je cinjenica da je kod Verdena bilo konacno gotovo sa mnogim iluzijama.

Kako i ne bi kad je prosao vec drugi Bozic, a nasi momci se nisu vratili kuci.

Klanica koja je trajala od februara do decembra 1916. godine i koja je zivota kostala cirka 400 - 500,000 ljudi i oblast bivse tvrdjave Verden u kojoj su se stekla sva ogranicenja jednog sveta koji je jos uvek razmisljao na nacin na koji se to radilo u 19. veku i koga su sopstvena tehnicka sredstva pretekla u samo nekoliko meseci rata vec duboko zagazivsi u novi, 20. vek.

Nikako se ne hvatati Verdena kao tvrdjave: obim pojasa nekadasnje cuvene tvrdjave na kojoj je radio i 1 Voban bio je oko 50 km, sve u svemu podrucje velicine, recimo od Beograda do Smedereva, podrucje u koje je mesecima besomucno sipano preko 2,000,000 ljudi i stotine hiljada tona raznog metala, uglavnom celika i olova, gasove da ne pominjemo.

Zamisljena, napravljena i odrzavana kao шарка oko koje ce se okretati neke vojske, predvidjena da stiti mostove na Mezi, inace jednoj od najratnijih evropskih reka, i cvor zeleznickih pruga Pariz - Mec i Sedan - Saint Mihiel, Verden, savremenom terminologijom takozvana pojasna tvrdjava, pretvorila se - kako to vec u ratu i mimo svacije, pa i volje onih koji rat vode, biva - u simbol, dakle nesto vise od bitke, pobede ili poraza.

 

 

Edited February 20, 2016 by namenski

[namenski]

 

Na dan 23. februara pre 99 godina rodjena:

Рабоче-крестьянская Красная армия 

sto ce reci Radnicko-seljacka Crvena armja.

Poznata inace i po skracenici РККА

 

 

Л.Д. Троцкий, прибыв 10 августа на Восточный фронт, начал претворять в жизнь обещание, данное В.И. Ленину. 11 августа Лев Давидович подписывает приказ NО.18, в котором отмечалось: 'Предупреждаю: если какая-либо часть отступит самовольно, первым будет расстрелян комиссар части, вторым - командир.'

 

Svega nekoliko dana posle pisma, neprijatelj je uspeo da unisti oklopni voz Trockog Свободная Россия i to prodorom kroz linije 2. Petrogradskog puka. Jedini otpor su pruzili ljudi iz obezbedjenja Trockog, pisari, kuvari i nesto posade voza, kojima je pritekla u pomoc ceta mornara koja se zatekla u blzini.
Vojni tribunal je sproveo pravo pravcato desetkovanje: streljan je svaki deseti pripadnik puka, ali i svi komunisti, komesari i komandiri.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[apostata]

Odmah kada je RKKA stvorena u njezinim redovima borilo se više od 200 carskih generala i admirala i oko 70.000 oficira armije RI, kojima će se do 1921. pridružiti  još 14. 000 oficira prebjega iz redova Bijelih.

[namenski]

Manje bitno za ovaj povod: armije kakva je PKKA i jos neke pre njih nisu pravili oficiri nego:

 

Studenti i robijasi...

 

... kamenorezacki radnici i obicni драгуни Каргопольского полка...

 

... kozarski radnici...

 

... i dobro, po neki oficir od zanata...

[bigvlada]

Dobro je što su zamenili te štrumpfovske kape, svaki put umrem od smeha kada ih vidim. 

[namenski]

 

Nije sigurno najznacajnije, ali na danasnji dan, 10. marta 1943. oko 9 sati jutrom, samo sto je konvoj oznacen kao KG-123, iz Ki Vesta za Panamski kanal, zamakao kroz cuveni Windward Passage, onaj prolaz koji deli Kubu od Haitija, Hispaniole, svejedno, jedan od brodova iz konvoja po imenu James Sprunt dobio je torpedo komada 1.

Za brod te velicine, jedan od onih Liberty brodova pa jos na svom prvom putovanju, sto ce reci da je na brodu jos uvek mirisala boja, to ni ne bi moralo da bude toliko strasno, da nije bilo jedne pojedinosti od znacaja: bio je natovaren sa cirka 4,000 tona eksploziva.

Eksplodirao momentalno, za nepunih 30 sekundi sve je bilo gotovo, a komadi su, em ostetili okolne brodove iz konvoja, em se neke moglo naci i na 50-60 kilometara daljine od mesta eksplozije.

1 sasvim pristojna, danas bi se reklo takticka nuklearna eksplozija, snage 4 kilotona; poredjenja radi, ona bomba bacena na Hirosimu bila je nekih 20 kilotona.

Brod, sa sve svoja 62 clana posade i teretom, nikad nije stigao u Karaci, Indija.

 

Nisandzija je bio Kapitänleutnant August Maus, a ladja mu se zvala U-185: na pomenuti na danasnji dan imao je 28 godina.

Dolijao je avgusta iste 1943. godine i bio jedan od aktivnih organizatora i ucesnika bekstva nemackih zarobljenika iz americkog logora, onog bekstva ciji su neki od ucesnika zamalo pa stigli do meksicke granice.

Sam Maus nije uspeo da bezi zbog povrede.

Kapitänleutnant August Maus, umro negde sredinom 90-ih, bio je polovinom 80-ih godina proslog veka dobro drzeci cikica-penzioner, penzionisan posle poprilicno uspesne karijere takozvanog poslovnog coveka.

Ziveo je i umro u Hamburgu gde je tih godina voleo da sedi i posmatra brodove kako dolaze i odlaze; tada je naime jos uvek bilo raznih brodova za gledanje, a u i oko Hamburga, hvala bogu, ima zgodnih, lepih mesta da se sedi satima i posmatraju brodovi.

Kao svaki pravi covek od rata i ratovanja, nije voleo da prica o tome, cak ni uobicajeno penzionerski: sta je mislio sedeci na nekoj zgodnoj klupi nije ga imalo smisla pitati.

A ne bi bio ni red.

 

Sta su mislili ljudi na brodu James Sprunt, iz dana u dan, iz minuta u minut, danju i nocu, sa 4,000 tona eksploziva ispod i oko sebe, od dana kad je brod isplovio iz Carlstona u Juznoj Karolini, takodje se nikad nece saznati.

 

 

A pravi James Sprunt, onaj po kome je brod krsten, bio je - da pomenemo i njega - uzoran prezbiterijanac, ugledan i postovan u svojoj zajednici, doseljenik iz neke tamo Skotske cini mi se, privrednik liberalnih shvatanja koji je - prilikom nekih tamo rasnih nemira u nekoj od Karolina - neke svoje obojene radnike spasao tako sto ih je sakrio u - svoju jahtu.

[namenski]

 

Nema sta da se vidi od nje, ne zna se dal' je gadnija spolja ili iznutra, nepunih 70 metara dugacka, ni 900 tona kad je najteza, ni prineti planini od oko 50,000 tona celika kakav je, na primer, ovaj ljubimac svih u zlato okovanih admirala sa sve perjem na kapama:

 

 

A na danasnji dan, 17. marta 1943. najnesrecnijeg meseca u za podmornice u Drugom svetskom ratu, stradale su dve: U-99 i U-100.

Obe u ranu zoru, negde izmedju 3 i 4 sabajle, u razmaku od 20-ak minuta i 10 kilometara, nekih 500 kilometara jugoistocno od Islanda.

 

Desava se, rate je, ali ova dva broda su ipak bili nesto posebno:

 

U-99 i Fregattenkapitän Otto Kretschmer, covek koji je saveznike, onu antihitlerovsku koaliciju, kostao 47 potopljenih brodova i skoro 300,000 tona takozvanog brodskog prostora, podmornicki as nad asovima Drugog svetskog rata. Stradalo je 3 clana posade, ostali su, sa sve zapovednikom, preziveli i dopali zarobljenistva. Sam Kretschmer je u zarobljenistvu, em kopao kanale, em nasao nacina da stupi u vezu sa svojima, tamo daleko u Nemackoj, em je malo falilo da, sa jos nekoliko kamarada, bude oslobodjen u akciji koju je Nemacka planirala ne bi li iz ropstva izvukla nekoliko svojih dragocenih podmornickih komandanata.

Posle rata je uredno prao biografiju, dokopao se cak i cina admirala u novokomponovanoj Bundesmarine: ne treba mu verovati kad prica, a ima toga, po raznim televizijama: ovaj covek je bio nacista do koske, ali je bio i - majstor svog posla, Tonnagekönig, Otto den Schweigsamen, istaknuti pripadnik sorte kojoj je po drskosti, bezobrazluku i nespornoj hrabrosti i vestini tesko da ima ravne u istoriji ljudske vestine uzajamnog istrebljivanja poznatoj kao ratovanje.

Udarao je i na ratne brodove, plen koji podmornice uredno zaobilaze, zabelezene su i prave pravcate bitke brodova iz pratnje konvoja trgovackih brodova sa ovim nasrtljivcem koji je prilikom prvih ispitivanja kojima je bio podvrgnut kao ratni zarobljenik nadlezne ispitivace podsetio na - studenta, a ne smrtonosno efikasnog komandanta podmornice.

 

 

U-100 i Kapitänleutnant Joachim Schepke, koji je Saveznike kostao 37 brodova i nekih 160,000 tona brodskog prostora, Ihrer Majestät bestaussehender Offizier, sto bi se najbolje dalo prevesti kao Lepi Sepke i koji se od u sebe povucenog Kretschmera razlikovao utoliko sto nije zazirao od danas bi se reklo marketinga, a sve u slavu nacizma i njegovih dostignuca...

Ono, jeste da je bio materijal za propagandu.

 

Lepi Sepke i njegova posada nisu imali srece: svi osim setorice su potonuli zajedno sa svojim brodom koji je, prethodno ostecen dubinskim bombama, morao da izroni namestivsi se tako britanskom razaracu da ga napenali kljunom i pregazi.

Svedoci tvrde da su culi Sepkea kako s mosta podmornice urlajuci ubedjuje posadu da ce Vanoc da promasi, da sacekaju...

Brod kraljevske mornarice nije promasio.

 

Lovljeni su i ulovljeni od strane 2 britanska razaraca, Vanoc i Walker, oba pravljena za WW1 u kome su i ucestvovali, da bi docekali jos jedan rat, mart 1943, pratnju konvoja oznacenog kao HX112, Halifaks - Britanija, opazenog 2 dana ranije i besomucno maltretiranog od strane podmornica koje su se brze-bolje okupile: prethodnog dana, 16. marta, samo Kretcshmer je potopio 6 brodova za redom, uspevsi da se ubaci u konvoj koji je u tih nekoliko martovskih dana.

 

Nekoliko dana ranije, nekog 7. marta, stradao je jos jedan od nemackih podmornickih komandanata, onaj koji je Britancima najvise stao na zulj, Gunther Prien, Strasni Prin, kako ga Cercil poimence pominje u svojim memoarima -nemacko podsmevanje na stranu -  ne mogavsi da mu oprosti upad u bazu svetinju kraljevske mornarice i - jos manje - izlazak iz nje, covek koji je Saveznike kostao 30 brodova i skoro 200,000 tona.

 

Ni jedan od trojice pomenutih nije tog marta imao vise od 30 godina.

 

Sve u svemu, skoro 650,000 tona brodovlja, skor koji onaj celicni monstrum gore i njemu slicni ne bi mogli ni da sanjaju, sve teorije, taktike i dubokoumne strategije na stranu.

Edited March 17, 2016 by namenski

[Korki]

 

Na dan 23. februara pre 99 godina rodjena:

Рабоче-крестьянская Красная армия 

sto ce reci Radnicko-seljacka Crvena armja.

Poznata inace i po skracenici РККА

 

 

 

Л.Д. Троцкий, прибыв 10 августа на Восточный фронт, начал претворять в жизнь обещание, данное В.И. Ленину. 11 августа Лев Давидович подписывает приказ NО.18, в котором отмечалось: 'Предупреждаю: если какая-либо часть отступит самовольно, первым будет расстрелян комиссар части, вторым - командир.'

 

Svega nekoliko dana posle pisma, neprijatelj je uspeo da unisti oklopni voz Trockog Свободная Россия i to prodorom kroz linije 2. Petrogradskog puka. Jedini otpor su pruzili ljudi iz obezbedjenja Trockog, pisari, kuvari i nesto posade voza, kojima je pritekla u pomoc ceta mornara koja se zatekla u blzini.

Vojni tribunal je sproveo pravo pravcato desetkovanje: streljan je svaki deseti pripadnik puka, ali i svi komunisti, komesari i komandiri.

 

 

Дакако радничко-сељачка финансирана новцем швапског цара(тај империјални новац им није сметао) који их је послао да смене крхку власт која је почела да успоставља демократију после свргавања Цара Николаја. За оне који не знају, цара нису збацили ови горе, већ углавном либерали, са јаким британским везама, ови горе су га убили са целом породицом(потпуно непотребно, више из хира). Дакако, швапски цар је одмах добио сепаратни мир када су ови горе направили хаос а Русија се распала. Да ствар буде гора, ови горе су јахали на причи о прекидању страдања људи у Првом светком рату да би онда започео Грађански рат који је однео дупло више људи него Први с.р за Русе.

А, тек о господину Троцком, који је дошао из Њујорка да води револуцију у Русији, то му је омогућила нова власт после слања дописа Британцима(који нису били превише забринути за свог савезника који им је пре пар месеци спасио кожу), да би их он онда разјурио, ко је имао среће,да буде разјурен. Додуше, понекад му се омакло да води клање руских анархиста са југа Русије, који су направили своју аутономну област(штавише, успешно). Није то могло, оригиналне руске левичарске идеје кроз анархизам, попут Бакуњина и Кропоткина, нису могле проћи поред расисте Маркса. Па мало Мењшевике...Али како оно беше рече Стаљин: кога не стигне рука правде стигне метак(је л он то рекао?), и његова судбина беше так'a.

Уместо да си се сетио Фебруарске револуције из 1917(март), која је довела ове горе на власт.

 

Што се тиче Врангела, како су га црвени запамтили као Црног барона, знају они зашто, можеш да му посетиш гроб у Београду, на Ташу у руској цркви, где је на своје инсистирање сахрањен.

 

https://www.youtube.com/watch?v=Hg1wsO7GkPc

 

Вође тих горе, не људи који јесу патили због лоше организованости државе, али и издаје савезника које су Руси спасили 1916 код Соме својом офанзивом на истоку(Брусилов), за коју су французи и британци кумили и молили, а када је Русима била потребна помоћ...онда либерали руше цара., а, ти горе, издајници, који су рушили власт за интересе друге државе,  ко зна шта би направили са Русијом да Немачка није изгубила рат, али су зато растурили Русију темељито у наредних 70 година и имали једну изузетно праведну улогу, сломили су швабе које су их довеле у Русију на власт, иронија судбине, дошли они у Берлин, али уз невиђене жртве.

Edited March 18, 2016 by Korki

[namenski]

 

Au bre Korki, od ovog moz' se rikne 

[Korki]

 

 

Au bre Korki, od ovog moz' se rikne 

 

Па јесу рикнули,  у поразу, срамоти, њихова идеологија је одбачена као нешто најгоре што се десило људском роду. Најзанимљивије је што друга компонента њиховог раста била прича да је цар крив што током Првог св. рата није било довољно хране а њихова накарадна власт се завршила у редовима за хлеб јер пшенице ни у мирнодопским условима није било довољно пошто су другови систематски разбуцали пољопривреду у Русији.

 

Тако завршавају издајници који нису послати ради идеологије него да би страна сила направила хаос. Зато су тако лако убијали и терали најбоље међу својима. Мало су се погубили када им газда, швапски цар, зглајзнуо 1918 али било је релативно лако са ретардираним либералима да се извуку, ти ретарди су то заслужили такође, ипак, издаја је на крају наплаћена, као што то увек бива.

Edited March 18, 2016 by Korki