Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

 

Na danasnji dan, 12. aprila 1961, u svemir je izaslo prvo ljudsko bice...

Govna da jede ko pomene politiku.

 

I usput, film, 'ladno uz bok Kaufmanovom sa sve Sam Shepard-om, mozda cak i bolji^tm...

https://www.youtube.com/watch?v=fZBI93LibGA

Edited April 12 by namenski

[apostata]

13 hours ago, namenski said:

Govna da jede ko pomene politiku.

E ebga baš sam imao komentar.

[namenski]

10 minutes ago, apostata said:

E ebga baš sam imao komentar.

 

Nemoj, ima ko bi, ali tetka, lek...

 

Ono, koga bas svrbi jezik moze da se pozove na 5. maj iste, 1961. godine kada se posto-poto pozurilo da se parira, doduse samo polovicno i javnosti radi...

 

Ipak, na prvog slobodnog coveka u kosmosu, cekalo^tm se do februara naredne, 1962. godine...

[apostata]

Ne mogu, moram.

[Tpojka]

On 12. 4. 2024. at 22:26, apostata said:

Ne mogu, moram.

Kad je suvoparno 

[x500]

[x500]

Zagreb pre 79 godina

 

 

[makaronee]

On 21. 1. 2024. at 23:21, Fakundo Sava said:

Pošto je na današnji dan pre 100 godina preminuo najveći sin naroda svog jer može neko da mi preporuči 

dokumentarac ili film o ruskom građanskom ratu 

 

 

[apostata]

Dobar izbor, dobar.

[warp]

[namenski]

На данашњи дан, пре тачно 80 година, 6. јуна 1944, Запад се вратио кући...

 

 

[kud u maglu Simoviću]

završio pre par dana band of brothers, sad manje više serija gladao sam je min 5 puta i svaku scenu znam napamet, al sam ovoganputa netremice gledao one njihove izjave na početku i na kraju

bukvalno su bili deca jedva 20g. 

 

a što se tiče operacije, niti je bilo do sada takve niti će biti 160k vojnika mahom iz usa, a do kraja avgusta preko 2 miliona uz pripadajuću tehniku

[namenski]

7 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

a što se tiče operacije, niti je bilo do sada takve niti će biti 160k vojnika mahom iz usa, a do kraja avgusta preko 2 miliona uz pripadajuću tehniku

I, do kraja:

1 klasik...

 

Ali, da me ne shvatis pogresno , samo se nadovezujem: sve ovo sto si pomenuo su ipak samo tehnikalije, obaska sto su na svim stranama bili dvadesetogodisnjaci - a pa ko bi drugi, prosek Sutjeske bio je takodje negde oko 20 godina ako ne i manje - i obaska sto se o koncentracijama ljudi i tehnike da razgovarati...

Ima, vaznije je nesto drugo: to leto '44. godine verovatno je bilo nikad pre i nikad posle vidjeno i dozivljeno leto najvecih nada Covecanstva.

I na istoku i na zapadu...

Konacna izvesnost da ce Zlo biti savladano, da vredi i da je vredelo boriti se i umirati za jedan bolji svet...

 

Sve posle je, pa - jebiga.

Ali sam siguran da svi nasi dvadesetogodisnjaci, ukljucujuci i one sa normandijskih plaza tih dana ne bi nikako bili zadovoljni danasnjim svetom.

[namenski]

Samo, da ne bude zabune, a u prilog i kao dokaz istinske velicine i zrtve dvadesetogodisnjaka koje smo pomenuli, ni traga misionarstva, ponajmanje talambasanju o idealizmu, patriotizmu, mucile su ih iste brige - i one na istoku i one na zapadu - kakve su od kako je sveta i veka mucile ljude pod oruzjem, vojnike: da li cipele/cizme/cokule zuljaju, da li se i kako i ako uopste doruckovalo, ima li i ako nema gde se mogu naci/ukrasti cigarete/duvan, kako zabusiti, uhvatiti krivinu, dal' ce se dupe ponovo ojesti na marsu, kako prikriti, savladati strah, iskopati negde, izbunariti neki alkohol...

Ali - kada je trebalo krenuti.

Kretali su.

 

[Biramo Borbu]

Како су византолози Радивој и Доналд ово прелепо срочили, нема се шта одузети и додати. Магија од речи.

 

„Ако се српским научницима може пребацити нека врста болећивости када су у питању битке на Марици и на Косову пољу, а допуштам такву могућност, онда са великим задовољством желим да наведем речи енглеског византолога проф. Доналда Никола, једног од највећих стручњака за позновизантијску историју. Он је Косово и Марицу навео као пример како су Срби, за разлику од Византинаца и Бугара, јуначки и трагично, покушали да спрече оно што је вероватно било неминовно, док су друга два православна балканска народа одустала од било каквих јуначких подухвата обесхрабрени безнађем сопственог положаја. Дакле, упоређујући како су инвазију Османлија дочекали Срби, Бугари и Византинци, проф. Д. Никол пише: „Спољашњим деловима византијског света као што је била Србија, судбина је била наклоњена и пропали су у пламену славе, на Марици и на Косову, у биткама које су ушле у легенду. Византинци су били осуђени на полагану смрт која није створила херојска дела. Једино на самом крају било је херојства – у Цариграду, маја 1453. године. Па ипак, Византинци у свом ропству нису певали херојске баладе (као Срби – прим Р.Р.), већ тужбалице над изгубљеним градом и светом.”

Радивој Радић, Срби пре Адама и после њега, Еволута, Београд 2015.