Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[Topola]

Nisu uspeli da smisle ništa bolje u vreme kada je istekao rok upotrebe za "zemlje bivše Jugoslavije". Čini mi se da Zapadni Balkan i dalje regularno upotrebljavaju lokalni akteri^{dačić i đukanović}, a da se sve manje čuje od strane EU birokratije.

Edited November 12, 2014 by Topola

[Cane Vukic Prebranac]

Mislim da je rec o inerciji koja bi jako izgubila na tezini (kao sto je vec bila pocela da gubi) u tom smislu u kom se koristi da nije bilo ratnog raspada Jugoslavije i posebno da nije bilo raspada uopste. Heck, pocela je da gubi na tezini vec i pre Drugog svetskog rata. 

Зато су ту ратови да нас подсјете ко смо и шта смо :D

[Roger Sanchez]

da li se varam ili se negde usput izgubilo ono "Zapadni Balkan"...?

Kad smo mi iz njega izišli, izgubio je skroz na važnosti.

[MancMellow]

Kad smo mi iz njega izišli, izgubio je skroz na važnosti.

 

Pa to je to. Region/potkontinent/poluostrvo/ostrvlje iz koga moze da se "izadje" tako nekom sustinski administrativnom promenom u stvari nije region. 

[Topola]

Tačno, kolega Sančez, hvala na podsećanju.

 

Balkan od ove godine počinje na - Drini. Simbolično.

 

edit: ups, ovaj, na Savi.

Edited November 13, 2014 by Topola

[MancMellow]

U Ruzvletovoj

[apostata]

Na današnji dan prije 54. godine Rubi Bridžes je krenula u školu.

 

 

 

[Dr Arslanagić]

[frit]

 

[yolo]

6.maja 1991 sam se oko 7-8 ujutro vratio iz provoda i na vratima nasao zakacen poziv da se javim u JNA kasarnu 4.juli da razduzim opremu. pokupio sam se i otisao. tamo je vec stajalo na stotine rezervista. da, razduzio sam staru opremu ali su mu dali i novu, ratnu, ukljucujuci i AK-47 sa nekoliko okvira bojeve municije i mesto u elitnoj 1.gardijskoj motorizovanoj brigadi JNA. sledece 3 nedelje sam proveo tamo. 

 

sredinom meseca, kada je stipe mesic preuzimao ulogu predsednika predsednistva SFRJ, odjednom su se zaculi zvuci sirene koja je neprestano zavijala. u sobu su usli oficiri koji su povikali - ratna uzbuna, svi na borbene pozicije. cela kasarna koja se prostirala na nekoliko kvadratnih kilometara je u trenu bila pretvorena u kosnicu, hiljade vojnika je trcalo da zauzme mesta u tenkovima, transporterima i dzipovima. major manojlo mitev je na moje oci repetirao pistolj uperen u glavu taksiste rezerviste koji nije skapirao sta se desava. scena dostojna kopoline apokalipse. 

 

u toj zaglusujucoj buci tenkovskih motora i histercnih sirena za ratnu uzbunu, pod vibracijama od kojih je podrhtavao ceo vozdovac, u paranoji i strahu koji sve blokira, ja sam sedeo u pincgaueru, sa kalasnjikovom medju nogama, gledajuci u zamisljenu tacku ispred mene. decko pored mene, tada asistent na PMF-u koji je tih dana postao otac, glasno je govorio da je cuo da krecemo u slavoniju i da idemo u ernestinovo. kroz glavu su mi prolazile slike u slow motionu kako se probijamo kroz slavonsku ravnicu, kroz ciradu pincgauera lete meci dok mi trazimo zaklon na podu vozila boreci se za mesto koje ce nam spasiti zivot. sta se desava ako protivtenkovska raketa pogodi pinc, da li ce proleteti kroz ciradu, ili ce se aktivirati i sve nas spaliti? strah je bio paralisuci; razmisljao sam da li ce proci onda kada stvarno pocnemo da pucamo, verovao sam da hoce.

 

pola sata kasnije, sirena je zacutala i odahnuli smo. ispostavilo se da je uzbuna bila generalna proba evakuacije kasarne za odlazak u pravi rat koji ce tek uslediti. par dana kasnije, pustili su nas kuci. rekli su nam da ne smemo da se udaljavamo iz beograda i da se vidimo uskoro. u svemu tome, nisam video da mi je istekao pasos i da nisam imao vremena da ga produzim do 29.maja. nisam otisao u bari ali sam barem jedno sigurno znao - JNA, necemo se vise videti.

 

dva meseca kasnije, zatekao sam isti poziv na vratima. zguzvao sam papir i isto popodne se preselio na drugu adresu u gradu na kojoj cu ostati sledece 4 godine. 1. gardijska brigada, ovekovecena legendarnom fotografijom iz "vremena" na kojoj major manojlo mitev sa tenka na gazeli salutira u kameru fotografa, zasuta cvecem novobeogradskih idiota otisla je autoputem beograd-zagreb u slavoniju. dobila je elitni zadatak: da predvodi "oslobadjanje" vukovara. umesto casne vojne akcije - ako je i to moralo, a nije - napravili su rusvaj, unistili do temelja grad, pobili na stotine civila, zena, dece, i na kraju - sebe. 

 

na trpinjskoj cesti, oko silosa, vodotornja i drugih "vaznih" tacaka u vukovaru, 162. nesrecnika iz moje nesudjene jedinice je ostavilo svoje zivote a ko zna koliko njih su ostali trajni invalidi, bez ruku, nogu, unistenih psiha. major manojlo mitev je preziveo, ostao je tezak invalid. unistili su svoje i tudje zivote, sravnili sa zemljom jedan neduzan grad, uradili nesto sto niko normalan nikada nece moci da opravda i razume.

 

ne umem da procenim sve odluke koje sam doneo u zivotu ali ako postoji jedna na koju sam ponosan, to je ova.

[frit]

ta tura rezervista je posle pobune u sremskoj mitrovici otišla kućama

a tu drugu nisam dočekao

[apostata]

Prije 72 godine "Fjodorov je počeo da seli".

 

 

 

 

Drugu Konstantinovu, lično.

 

Dan preseljenje Fjodorova i Ivanova možete da odredite po svom nahođenju i o tome ćete me obavjestiti po Vašem dolasku u Moskvu. Takođe Vas opunomoćujem i da po svom nahođenju riješite i eventualno pitanje dan-dva ranijeg ili dan-dva kasnijeg preseljenja jednog od njih dvojice.

 

Vasiljev.

13 časova, 10 minuta, 15.11.42 g.

 

(Konstantin je Žukov,

Fjodorov je Nikolaj Fjodorovič Vatutin,

Ivanov je Andrej Ivanovič Jerjomenko,

a Vasiljev je Staljin.)

 

Fjodorova selidba počela je u 19.11. u 7h i 30m, a Ivanovljeva slijedeći dan. Operacija Uran je krenula.

Edited November 19, 2014 by apostata

[namenski]

 

I tako, sreli su se, jedni sa severa, drugi sa juga: nije bilo lako, pocinjalo da se uci, neke, nenaviknute na idenje napred, trebalo je pogurati, a neke bogami i zadrzavati.

Takozvani majstori munjevitog rata, dubokih prodora i opkoljavanja stotina hiljada, Nemci, docekali su da dobiju po nosu na nacin kojim su se ponosili i drzali da imaju monopol: doslo je vreme da vide kako izgleda kad neki drugi tenkovi iznenada izbiju na neki most u dubokoj pozadini.

Na danasnji dan, Staljingrad i sve sto se nalazilo u njemu, popriste najvece i odlucujuce bitke 2. svetskog rata, postao je duboka sovjetska pozadina.

Spremale su se, to je sad svima pocinjalo da biva jasno - velike batine.

A svet je poceo da uci imena mesta egzoticnih imena kao sto je Калач-на-Дону.

Edited November 20, 2014 by namenski

[namenski]

 

Na danasnji dan je, tokom Kolubarske bitke, poginuo Dimitrije Tucović, oficir srpske vojske, kapetan.

Socijalista i to pravi, a ne od onih уштројених.

[čekmeže]

Na današnji dan su umrla 3 bitna Španca - Primo de Rivera, Duruti i Franko.