Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[Filipenko]

Štajer, tj. Steyr. Nemački pištolj. Ih, šta bi sve sada Miloslav Samardžić na to dodao.

[Ravanelli]

svaka čast! imaš izvor?

[namenski]

Štajer, tj. Steyr. Nemački pištolj. Ih, šta bi sve sada Miloslav Samardžić na to dodao.

Jos gore: austrijski  , em nemacki, em katolicki.. 

[Roger Sanchez]

[namenski]

Politicki podoban atentat, pokusaj tacnije, nije ni cudo sto je bio neuspesan kad su ga organizovali najsposobniji oficiri najsposobnije vojske sveta, sve elita do elite, sve heroj do heroja.

Popularan u Nemackoj i sire, najpopularniji, fotogenican, ima samo par mana: oni ga nisu hteli da ubiju zato sto je ratovao, nego zato sto nije pobedjivao.

Tacnije, zato sto je prestao da pobedjuje.

Srpski se to kaze doslo iz dupeta u glavu.

Malo kasno doduse.

Nacizam im nije bio prva briga, a sva je prilika da im ne bi bilo narocito krivo da se sve skupa okrenulo na Istok, itekako bi imali sta da ponude.

Nije im uspelo ono sto uspeva prosecnom africkom porucniku kad mu dodija diktator, a u celoj prici o atentatu na Hitlera najfascinantnija je reakcija glavara jedne totalitarne drzave, lakoca i efikasnost kojom je jedan Gebels u Berlinu preveslao puciste i beskrajna nemacka prica o zakletvi, vernosti, duznosti i faterlandu.

 

Uspesno su pod tepih ugurani neki drugi, na primer: Herbert Baum, elektricar, Jevrejin, Berlin 1942.

 

 

 

Ovaj sovjetski lovac je snimljen u Berlinu, spremaju ga za izlozbu, pokazivanje gradjanstvu.

Na izlozbu nije stigao zato sto ga je, u sred Berlina, u sred 1942. godine zapalio i unistio gorepomenuti.

 

Nije preterano popularan, ne kite otpor nacizmu njime i njegovima, previse su bili crveni, a i danas su za ukus ljubitelja von pukovnika, elite nad elitama koje bi svaka majka pozelela za zeta.

 

Pa subverzija, itekakva, Edelweisspiraten, jazz i swing u sred Adolfove Nemacke, subverzija militantna i ekstremna cak i za danasnje pojmove.

 

 

Sa njima su po kratkom postupku, nista cile-mile kao s ponosnim generalima, predstavnicima one cuvene pruske oficirske kaste koja pre svega drzi do casti i koja se ponizila da puzi pred jednim kaplarom, pristajuci da joj se sudi bukvalno spustenih gaca.

 

Keln, 1944. i istrebljenje nekih od ljubitelja dzeza i svinga.

Rehabilitacija, posleratna, je malo potrajala, trebalo je prvo slaviti kamarade.

 

I Bela ruza, Weiße Rose:

 

I neka Nemacka malo drugacija od Nemacke generala i pukovnika koji se godinama nisu dosetili nacizma kao problema.

 

 

Edited July 20, 2014 by namenski

[čekmeže]

Nako ovog je uveden nacistički pozdrav u Vermaht.

[Cane Vukic Prebranac]

[namenski]

Nako ovog je uveden nacistički pozdrav u Vermaht.

Jeste, onako usputno, a da se vajni feldmarsali i generali ni jednom recju nisu pobunili.

Uvedena je i ponizavajuca procedura po kojoj su svi, bez obzira na cin, morali pre ulaska na konferisanje/vidjenje sa Adolfom, da ostave takozvano licno naoruzanje u predsoblju.

I samo je jedan mlad i glup kapetan Luftwaffe imao dovoljno cega vec treba imati da tako nesto odbije kao ponizavajuce.

Zvao se Erich Hartmann, bio na glasu kao priglup i nezadovoljavajuci materijal za praaavog oficira.

[namenski]

 

 

Na danasnji dan, pre tacno 70  godina.

 

Varsavski ustanak, Powstanie Warszawskie.

Herojski, beznadezan, za pamcenje i obelezavanje.

Armia Krajowa.

 

Ali i kontraverzan, problematican, uzaludan…

Prilika za podsecanje, mozda i neka poredjenja.

 

 

 

 

 

 

Edited July 31, 2014 by namenski

[čekmeže]

Beznadežan? Zaista, treba biti glup pa očekivati pomoć od onih koji su te okupirali 1939

 

[namenski]

Beznadežan? Zaista, treba biti glup pa očekivati pomoć od onih koji su te okupirali 1939

 

Tesko da je AK ocekivala pomoc sa te strane: bice da se ponadala mogucnosti da organizuje svecani docek okupatora koje pominjes.

Na stranu spekulacije o tome da li su Sovjeti mogli/hteli da pomognu Varsavskom ustanku, na stranu spekulacije o stvarnim namerama rukovodstva AK i poljske vlade u Londonu, ali mozda vredi osvrnuti se na 2 stvari:

1. polozaj pokreta otpora oslonjenog na (nista ideologija) zapadnu stranu, a koji se beznadezno namestio na volej istocnoj strani u WW2 i moguce paralele sa situacijom u Jugoslaviji (daleko bilo da uporedjujem AK i JVuO   po kvalitetu i borbenosti i svastanesto), i

2. BTW, jos jedno propustanje drugih na Yu mesto i znacaj u WW2, jer se eno u stampi i drugim medijima povodom obelezavanja jubileja Varsavski ustanak prodaje kao #1 poduhvat medju svim pokretima otpora u Evropi.

 

Inace, meni najruzniji nacin na koji su se Poljaci, inace ljudi od ukusa i tradicije, istocnoevropljani pri tom, dakle poznavaoci rata bez pitomih nemackih generala i dzentlmenstva svake sorte, proslavljaju godisnjicu ovog zaista velikog i obelezavanja vrednog dogadjaja, onako europski, a la Diskaveri kanal, sa majmunima obucenim u razne uniforme koji kao glume i evociraju avgust 44.

 

[vathra]

Амерички пуковник и историчар Дејвид Гланц, кога сматрају једним од бољих историчара Источног фронта у ДСР, је у својој књизи "Eastern front - Myths and realities" написао део о Варшавском устанку.

 

"The Warsaw Uprising: 
No case of Red Army action or inaction on the Soviet-German front has generated 
more heated controversy then its operations east of Warsaw in August and September 
1944 during the Polish Home Army’s Warsaw uprising against German occupation 
forces. While most Western historians have routinely accused Stalin of perfidy and 
deliberate treachery in permitting the Germans to destroy the Warsaw Poles, Russian 
historians counter by asserting the Red Army made every reasonable attempt to assist the 
beleaguered Poles. 
In fact, in late July 1944 the Stavka ordered its 2nd Tank Army to race northward 
to Warsaw with the 47th Army and a cavalry corps in its wake. After encountering two 
Wehrmacht divisions defending the southern approaches to Warsaw, the tank army tried 
to bypass the German defenses from the northeast but ran into a counterstroke by four 
Wehrmacht panzer divisions, which severely mauled the tank army and forced it to 
withdraw on 5 August. During the ensuing weeks, while the Warsaw uprising began, 
matured, but ultimately failed, the forces on the 1st Belorussian Front’s right wing 
continued their advance against Army Group Center northeast of Warsaw. For whatever 
motive, however, the forces on the 1st Belorussian Front’s right wing focused on 
defending the Magnuszew bridgehead south of Warsaw, which was being subjected to 
heavy German counterattacks throughout mid-August, and the forces on the front’s left 
wing continued their advance to the Bug River north of Warsaw and attempted to seize 
crossings over the river necessary to facilitate future offensive operations. 
Throughout the entire period up to 20 August 1944, the 1st Belorussian Front’s 
47th Army remained the only major Red Army forces deployed across the Vistula River 
opposite Warsaw. On that date the 1st Polish Army joined it. Red Army forces north of 
Warsaw finally advanced across the Bug River on 3 September, closed up to the Narew 
River the following day, and fought their way into bridgeheads across the Narew on 6 
September. Lead elements of two Polish divisions finally assaulted across the Vistula 
River into Warsaw on 13 September but made little progress and were evacuated back 
across the river ten days later. 
Political considerations and motivations aside, an objective consideration of 
combat in the Warsaw region indicates that, prior to early September, German resistance 
was sufficient to halt any Soviet assistance to the Poles in Warsaw, were it intended. 
Thereafter, it would have required a major reorientation of military efforts from 
Magnuszew in the south or, more realistically, from the Bug and Narew River axis in the 
north in order to muster sufficient force to break into Warsaw. And once broken into, 
Warsaw would have been a costly city to clear of Germans and an unsuitable location 
from which to launch a new offensive."

 

[vathra]

Inace, meni najruzniji nacin na koji su se Poljaci, inace ljudi od ukusa i tradicije, istocnoevropljani pri tom, dakle poznavaoci rata bez pitomih nemackih generala i dzentlmenstva svake sorte, proslavljaju godisnjicu ovog zaista velikog i obelezavanja vrednog dogadjaja, onako europski, a la Diskaveri kanal, sa majmunima obucenim u razne uniforme koji kao glume i evociraju avgust 44.

До скоро сам делио твоје мишљење, али су ми ти гикови од скоро мало порасли у очима, кад сам сазнао да међу њима и оних који знају посао.

 

[Prospero]

Girkin valjda ima 2 napisane knjige iz ratne istorije. Military buff na steroidima :D

[namenski]

До скоро сам делио твоје мишљење, али су ми ти гикови од скоро мало порасли у очима, кад сам сазнао да међу њима и оних који знају посао.

 

Ja bogami ne; nista licno  :) , ali kad god sretnem/vidim coveka nalozenog na oruzje i srodne skalamerije, bude mi nekako 

Grozim se, tacnije gadim, oruzja - nije ovo onaj jalovi pacifizam^tm istatijaznam, prosto smatram, osecam da u lozenju na oruzje, setanju sarenih uniformi i pripadajucem folkloru ima neceg duboko nedobrog, radilo se o bilo kakvom mogucem ideoloskom ili nekom drugom bekgraundu.

Slicno kao i sa takozvanim ekstremnim sportovima, narocito onim tehnologizovanim.

Ima nesto tajanstveno i privlacno u zvuku mlaznog motora ili zvuku dobro nabudzenog obicnog automobilskog motora, pa cak i onog iz prostitucionalizovane formule 1, nesto sto je - rodna ravnopravnost na stranu - drago muskom uhu ili oku, kad su, na primer, avioni u pitanju, ali - uvek cu zavideti 'zenskom' nacinu razmisljanja kad su pomenute stvari u pitanju.

Kakva je to uzasna buka ili kakav je to komad gvozdjurije, vidi kako je ruzan  :)

 

A tek o buzdovanastoj istoriji sa oblacenjem starih uniformi i oklopa, vukljanjem gvozdjurije i njenom sklapanju/rasklapanju nemam reci.

Radi se o relativno novoj pojavi koja nam se prodaje zajedno za kompjuterskim igricama, o prodavanju istorije kao igre u kojoj se susrecu neki ljudi namrstenih faca koji nam, kao bajagi, pokazuju i prikazuju kako je to bilo.

Od rekonstrukcije tu nema ni r, samo je odvratno, ali bas onako izistinski.

 

Upotrebio si izraz 'znati posao': ne sumnjam da ga znaju u smislu da mogu zatvorenih ociju da sklope/rasklope mitraljez ili neku slicnu budalastinu; poznavao sam coveka, podoficira, specijalistu za mitraljeze, ne puskomitraljeze, koji je umeo da sa sarcem postavljenim na postolje (yu verzija onog nemackog MG-42, valjda mu je oznaka bila M-53, ne secam se) skine niz od 5 litarskih boca sa 10 metaka i to na daljini od 600 metara.

Uvek ce mi ostati prirodniji i drazi, onako musav i podoficirast, cesto pijan, nego hiljade ovih koje pomenusmo.

Sto je najinteresantnije, niti je voleo svoj posao, zivo mu se jebalo, brojao je pijane podoficirske godine do penzije i trpeo da mu kroz zivot prolaze horde regruta, magaraca kojima se jebe za sve.

Kad pomenuh regrute: najzabavnije i najohrabrujuce od svega je sto su u vojsci i za oruzje najzaludjeniji, oni koji su o MG-42 znali da pricaju do u sitna creva, shvatali i ponasali se onako kako se prema tim stvarima treba ponasati - kao prema odvratnom komadu gvozdjurije, teskom nekih 12 kila, koji treba kilometrima tegliti na ledjima, cistiti ga i lickati zato sto tako mora jer ako ga se ne ocisti i ako na cackalici kojom onaj gore pomenuti podoficir proverava ociscenost ostane crni trag sleduje ponovno ciscenje i jos nesto pride...

Pa su taj komad gvozdjurije, prema tome, uredno psovali i mrzeli, onako kako coveku i pristoji.