Objektivizam Ayn Rand

[pacey defender]

I ovo je vec reseno. Jedina ljudska prava koja se smatraju opstim, to jest univerzalnim, su pojedinacna ljudska prava. Njih ne treba mesati sa kolektivnim pravima koja proizlaze iz gospodina slucaja, to jest iz potrebe da se zastite posebni grupni interesi koji se ne nalaze nuzno u Deklaraciji ali iz nje deriviraju. Ova prva imaju konkretan sadrzaj koji je zajednicki za sva ljudska bica, ova druga imaju promenljivi sadrzaj i zavise od slucaja do slucaja, najcesce od tipa grupe kojima se obezbedjuju grupna prava. Drugim recima, ove dve stvari se niposto ne iskljucuju. One se ipak dopunjuju onde gde karakter grupe odredjuje da njeni clanovi nisu u mogucnosti da koriste sva prava koja su propisana za sve, to jest onde gde posebne potrebe sluze da nadoknade taj nedostatak mogucnosti.

Ali Rand upravo kaze da, u situaciji kada ti nemas obezbedjena ta osnovna, individualna prava, nikakva nadgradnja ne moze da nadoknadi taj nedostatak, odnosno odsustvo. Uzmi na primer Srbe na Kosovu. Super je sto oni imaju 20 mandata u parlamentu kao neki vid afirmativne akcije, ali to je sve sminka ako preduslovi (individualna prava - zivot, sloboda, imovina, dakle John Locke), nisu zagarantovana.Odmah da kazem da ja ne mislim da su tako definisana individualna prava dovoljna. Nisu. Ali znacaj Ayn Rand je sto je naglasila da se nikakvim akrobacijama u sferi "nadgradnje" ne moze nadoknaditi deficit u "bazi".

Fieeew, every man for himself. Prilicno kontraverzno. Medjutim, mislim da ova njena formula pati od nejednakosti leve i desne strane. Tacno je da covek nije i ne treba da bude sredstvo za ostvarivanje tudjih ciljeva ali ne vidim kako iz toga nuzno sledi da onda treba da zivi zbog sebe samog. Ta veza je prilicno nategnuta. Nije svaki oblik komunikacije prinuda.

Bojan je odlicno primetio da Rand nije bila okrenuta samoj sebi i iskljucivo sebi. Rand nikada nije negirala da je covek drustveno bice. Bojan je naveo da je Rand rekla da ona svom supruzniku pomaze zato sto on, supruznik, za nju ima odredjenu vrednost. Za nju je korisno/znacajno/dobro, whatever, to sto je on u njenom zivotu, pored nje, i zato ona iz sebicnih razloga njemu pomaze. Kada pricamo o dijadi, imamo dve relacije gde se na osnovama koristi/znacaja/whatever stvara uzajamnost. Ali kada se u pricu unese 6 milijardi ljudi, onda tu nema direktnog kontakta, pa postaje problematicno s kim se mi to zapravo solidarisemo.Uopste, to je deo sire price o metodoloskom individualizmu koji uopste ne podrazumeva izolovanu jedinku, coveka-izvan-sveta, kako su to mnogi prikazivali. Rand je u tom pogledu vrlo bliska libertarijancima, samo sto je mnogo provokativnija, obzirom da teatralno velica sebicnost.Sto se tice Sada i Lakana, tu zaista nemam sta pametno da kazem. Stvarno se ne snalazim u ovome sto pisete. Edited May 21, 2010 by pacey defender

[Bojan]

a ko bi prihvatio da zivi u getu ispod granice siromastva i da radi cak i bez garancije minimalne nadnice jedva nesto bolji od orudja koje govori? zasto samo oni koji nesto treba da plate i koji imaju direktnu korist od postojecih odnosa imaju privilegiju nesto da prihvate ili da ne prihvate.marks je napisao da je istorija nocna mora koja nas pritiska i od toga nema bekstva. ovo samo ilustruje koliko su to kompleksna pitanja koja se ne mogu gurnuti pod tepih invertiranim staljinistickim ekonomskim determinizmom.dakle, ne navlacim ga. samo pokusavam da ilustrujem kako bi izgledala jedna kritika rendicine teorije univerzalnih prava zasnovana na hegelu. ili bolje receno da pokazem da pokusavajuci da pobegne od 'pravog' nasilja rendica fetisizuje ekonomsko nasilje. bas kao sto kritikujuci kanta od nas zahteva da postanemo njegovo nalicije u vidu de sada.

Pa, dobro, ali ajde onda da i mi Turcima, koji su do 1878. činili 90% stanovništva u Nišu, kompenziramo imovinu.Koliko sam shvatio ovaj trougao koji pravite (Rand-Kant-de Sad), radi se o tome kako svo troje ravnodušno stoje pored čoveka koji pati. Ova kasnija diskusija me prevazilazi.Objektivisti i Kant jednako gledaju na majku koja krade da bi nahranila gladno dete - kao na lopova. Međutim, onaj koji saoseća ne može tako nešto staviti u prvi plan. Opšta je konstatacija da današnjem svetu nedostaje saosećanje i ljubav, pa se zato i atakuje na objektivizam kao na nekakvu jeres i ono što će još više udaljiti ljude i uništiti i ono malo ljubavi koja još obitava u njihovim srcima.Ali da se nadovežem na pacey-a - upravo altruističko društvo promoviše ljubav i to ljubav prema svima, naširoko bez nekog kriterijuma. Moćnicima rekao bih to i odgovara. Dovoljno je pogledati kako se ponašaju političari. Izađu u javnost sa altruističkom pričom, a onda iza zatvorenih vrata na najbestidniji način završavaju posao. Interesi ostaju sakriveni, kao i sama suština tih ljudi.

[Bojan]

Обратно, рекао бих да је објективизам постављен тако да се ти ранији капиталисти поставе као узор и мера, да се на њиховом примеру оправдају начела, а они из тих начела уопште не следе. Или не следе само они.Или, објективизам је можда (бар наоко) доброћудна варијанта, јагњећа кожа за вука. Јер ако је објективизам, и сродне теорије попут Штиглицове, чикашке школе, реганомике, тачеризма и шта све већ спада у тај жанр, заступао лик капиталисте домаћина, како се онда у пракси масовно изродио у капиталисту корпоративну (до)маћеху? Можда изгледа да се чувам Данајаца, међутим непријатељ ем постоји, ем витла овом шареном лажом и замајава масе њом. Рендица је (да дозволимо теоретску шансу за то) можда имала неке добре намере, да створи идејни склоп по којем ће нам свима бити боље, међутим имала је довољно времена да се огради од изопачења својих идеја у масовном издању, да каже "е, нисам тако рекла, изврћете". Уместо тога, оставила је Алана Гринспена као свог, отприлике, месију на земљи. Што је обележава као саучесника, а не неког чије су чисте идеје искривљене у пракси.

Kakvi su ludaci zastupali i primenjivali Marksa možda ga više nikada ne bi trebalo spomenuti. Ali nije tako.Ovde se postavlja pitanje šta sa tim ozloglašenim moćnicima? Kao prvo možemo li poći od toga da će oni uvek i svugde postojati? Pa ako već jeste tako, ajde onda da ih makar nekako izjednačimo sa nama ostalima. Neka i oni budu obavezni da ne otimaju i pošteno diluju sa nama ostalima.Na Randovu se diže hajka kao na nekakvog Superhika (lik iz Alan Forda koji otima siromašnima i daje bogatima). Dobrim delom je ono što ona otima siromašnima nešto mnogo vrednije od imovine, a to je njihovo "pravo" da pljuju po bogatima. Šta se, pak, dešava kada dođe do realizacije samog tog pljuvanja?

[kim_philby]

Pa, dobro, ali ajde onda da i mi Turcima, koji su do 1878. činili 90% stanovništva u Nišu, kompenziramo imovinu.Koliko sam shvatio ovaj trougao koji pravite (Rand-Kant-de Sad), radi se o tome kako svo troje ravnodušno stoje pored čoveka koji pati. Ova kasnija diskusija me prevazilazi.Objektivisti i Kant jednako gledaju na majku koja krade da bi nahranila gladno dete - kao na lopova. Međutim, onaj koji saoseća ne može tako nešto staviti u prvi plan. Opšta je konstatacija da današnjem svetu nedostaje saosećanje i ljubav, pa se zato i atakuje na objektivizam kao na nekakvu jeres i ono što će još više udaljiti ljude i uništiti i ono malo ljubavi koja još obitava u njihovim srcima.Ali da se nadovežem na pacey-a - upravo altruističko društvo promoviše ljubav i to ljubav prema svima, naširoko bez nekog kriterijuma. Moćnicima rekao bih to i odgovara. Dovoljno je pogledati kako se ponašaju političari. Izađu u javnost sa altruističkom pričom, a onda iza zatvorenih vrata na najbestidniji način završavaju posao. Interesi ostaju sakriveni, kao i sama suština tih ljudi.

pa ti plati stranom okupatoru sto te je tukao. mesas ustanak robova & raje sa cistom ekonomskom eksploatacijom robovskog rada koja je dovela do segregacije i osnova siromastva afro-amerikanaca. dirljivo je da objektivisti iskljucuju nasilje samo onog momenta kada prvobitna akumulacija kapitala obavljena i odnosi ekonomske moci vec uspostavljeni.drugo niko ne atakuje na jeres objektivizma jer kao filozofski pravac isti nema ni elementarnu konzistentnost. moramo se koristiti odnosom prosvetiteljstva i nasilja u dvojcu kant/sade odnosno zakon/obsceno nasilje kako bi uopste imali podlogu za teorijsku raspravu. da ti pojasnim kant kaze 'mozes, zato sto moras!' a sade porucuje 'mozes, zato sto zelis' (a rendica malim slovima dopisuje zato sto je zelja dobra). kao sto smo vec videli sam sade je 'prikriveni' kantovac a isto se unekoliko odnosi i na ayn rend. dakle kod nje postoji sadisticki zahtev da se drugi podredi svojoj patologiji kao kategoricki imperativ odnosno kao osnov moralnog ljudskog delanja. posto bi konzistentno izvodjenje ove ideje zavrsilo u sadizmu samom (sto bi jos i bilo interesantno) rendica ga ogranicava (bez dobrog pokrica time otkrivajuci svoje kantovske korene) na ekonomske elemente gde zlatom potkovani novac postaje nadomestak za druge oblike podredjivanja.inace gladnoj majci koja krade koru hleba kant bi rekao da je popustila pod svojom patologijom te da se treba stideti a john galt bi joj porucio da je manje vredno ljudsko bice odnosno 'otimac' koji se ne snalazi u slobodi i koji kroz svoje samo postojanje ometa realizaciju volje 'prime movera'. dakle ne bi trebalo ni da postoji. sadista bi je mozda i najhumanije odvukao u svoj zamak. Edited May 22, 2010 by kim_philby

[pacey defender]

dakle kod nje postoji sadisticki zahtev da se drugi podredi svojoj patologiji kao kategoricki imperativ odnosno kao osnov moralnog ljudskog delanja.

Uz uvazavanje da termin "patologija" koristis u kontekstu koji je na prethodnim stranama razjasnjen, i dalje je potpuno neopravdano koristiti termin "sadizam". Kod Rand uopste ne postoji taj patoloski* fenomen ciljanog potcinjavanja druge osobe, sto lezi u osnovi sadizma. * - ovog puta ga koristim u kolokvijalnom znacenju.

[kim_philby]

Uz uvazavanje da termin "patologija" koristis u kontekstu koji je na prethodnim stranama razjasnjen, i dalje je potpuno neopravdano koristiti termin "sadizam". Kod Rand uopste ne postoji taj patoloski* fenomen ciljanog potcinjavanja druge osobe, sto lezi u osnovi sadizma. * - ovog puta ga koristim u kolokvijalnom znacenju.

u pravu si. greskom sam dva puta napisao sadizam u toj recenici. i naravno niko ne tvrdi da je rendica na nivou samorazumevanja sadista ali dosledna konsekvenca njene 'teorije' jeste podela ljudi na gospodare/prime movere i ostale koji mogu da odaberu da budu masa ili pljackasi. a to jeste potcinjavanje drugih svojoj volji. stavise ta podela je na odredjeni nacin naturalizovana kod rendice.zanimljivo je zamisliti kako bi danas izgledao strajk 'prime movera' odnosno korporativnih sefova i tajkuna. zamislite momenat u kome se miskovic, beko i drakulic povlace u osamu i lisavaju nas svoje ekspertize i vizije. cini mi se da ne bismo ni primetili nedostatak a sistme bi nastavio po starom svedoceci o apsolutno depersonalizovanoj prirodi savremenog kapitalizma.

[harper]

Ali Rand upravo kaze da, u situaciji kada ti nemas obezbedjena ta osnovna, individualna prava, nikakva nadgradnja ne moze da nadoknadi taj nedostatak, odnosno odsustvo. Uzmi na primer Srbe na Kosovu. Super je sto oni imaju 20 mandata u parlamentu kao neki vid afirmativne akcije, ali to je sve sminka ako preduslovi (individualna prava - zivot, sloboda, imovina, dakle John Locke), nisu zagarantovana.Odmah da kazem da ja ne mislim da su tako definisana individualna prava dovoljna. Nisu. Ali znacaj Ayn Rand je sto je naglasila da se nikakvim akrobacijama u sferi "nadgradnje" ne moze nadoknaditi deficit u "bazi".

Naravno da moze, samo malo treba izaci u razmisljanju iz te navike da su kolektivna prava = prava koja su vezana za neki kolektivni identitet, nacionalni, religijski ili rasni. Kolektivna prava su i kad se postave rampe na ulazima u institucije da bi oni koji ne mogu da se koriste stepenicama mogli da ostvaruju ona prava koja te institucije obezbedjuju u direktnom kontaktu. To jest, u toj fazi se vec radi o instrumentalizaciji tih prava u praksi ali osnov im je popuna nedostajuceg prostora u uzivanju prava koji je nastao iz objektivnih razloga. Dakle, da bi se demonstrirala jednakost u opstim (individualnim) pravima ponekad je potrebno tretirati odredjenu grupu kao celinu za koju se proizvodi prostor koji nadoknadjuje njihovu nemogucnost da ravnopravno participiraju u uzivanju svojih prava. Zato se te stvari ne mogu striktno odvojiti.

[Bojan]

pa ti plati stranom okupatoru sto te je tukao. mesas ustanak robova & raje sa cistom ekonomskom eksploatacijom robovskog rada koja je dovela do segregacije i osnova siromastva afro-amerikanaca. dirljivo je da objektivisti iskljucuju nasilje samo onog momenta kada prvobitna akumulacija kapitala obavljena i odnosi ekonomske moci vec uspostavljeni.drugo niko ne atakuje na jeres objektivizma jer kao filozofski pravac isti nema ni elementarnu konzistentnost. moramo se koristiti odnosom prosvetiteljstva i nasilja u dvojcu kant/sade odnosno zakon/obsceno nasilje kako bi uopste imali podlogu za teorijsku raspravu. da ti pojasnim kant kaze 'mozes, zato sto moras!' a sade porucuje 'mozes, zato sto zelis' (a rendica malim slovima dopisuje zato sto je zelja dobra). kao sto smo vec videli sam sade je 'prikriveni' kantovac a isto se unekoliko odnosi i na ayn rend. dakle kod nje postoji sadisticki zahtev da se drugi podredi svojoj patologiji kao kategoricki imperativ odnosno kao osnov moralnog ljudskog delanja. posto bi konzistentno izvodjenje ove ideje zavrsilo u sadizmu samom (sto bi jos i bilo interesantno) rendica ga ogranicava (bez dobrog pokrica time otkrivajuci svoje kantovske korene) na ekonomske elemente gde zlatom potkovani novac postaje nadomestak za druge oblike podredjivanja.inace gladnoj majci koja krade koru hleba kant bi rekao da je popustila pod svojom patologijom te da se treba stideti a john galt bi joj porucio da je manje vredno ljudsko bice odnosno 'otimac' koji se ne snalazi u slobodi i koji kroz svoje samo postojanje ometa realizaciju volje 'prime movera'. dakle ne bi trebalo ni da postoji. sadista bi je mozda i najhumanije odvukao u svoj zamak.

Tipujem da bi joj Galt ponudio posao.

[kim_philby]

Tipujem da bi joj Galt ponudio posao.

nakon sto je povredila svetost imovine? nisam siguran da bi galt uopste mislio o njoj.ali vickast odgovor ;)edit: ali zar ponuditi posao nije isto sto i odvesti u zamak? zar nije to 'sadisticki' (oprostice mi pejsi) odgovor u kom drugog tretiras kao objekat ili ga iniciras u tajne libertinstva kao saint fond juliettu? Edited May 22, 2010 by kim_philby

[расејан]

Kakvi su ludaci zastupali i primenjivali Marksa možda ga više nikada ne bi trebalo spomenuti. Ali nije tako.

Исти лудаци као и на другим странама, са истом маном да своју теорију (и законе из ње произашле) некако избегавају да примене на себе. Као што, рецимо, апологета тзв. правне државе већ ево скоро годину избегава да одговори на питање о правним почецима те државе - како неко овде у међувремену рече, кад завршимо првобитну акумулацију (капитала, моћи, власти), онда можемо да измишљамо теорије по којима ће испасти да смо од почетка били у праву.

Ovde se postavlja pitanje šta sa tim ozloglašenim moćnicima? Kao prvo možemo li poći od toga da će oni uvek i svugde postojati? Pa ako već jeste tako, ajde onda da ih makar nekako izjednačimo sa nama ostalima. Neka i oni budu obavezni da ne otimaju i pošteno diluju sa nama ostalima.

Не би требало да свуда и увек постоје; засад су успели да зајебу сваки систем, што је основна мана сваког система. Између активисте у месној заједници који напали целу улицу да се такмиче ко ће лепше да уреди испред своје куће, па онда на томе убере прве поене и крене ка политичким висинама, и једног Била Гејтса је разлика само у размерама, и у томе што је превара овог првог ситна и прозирна. Начелно, исти су, активиста успевај да навуче друге да раде за њега, и приде их убеди да је резултат његова заслуга (ако не њих директно, онда јавност); Биџа убеди рају да је измислио интернет и да је зато заслужио толике паре.У идеалном систему би постојале врло оштре границе за то колико можеш да мазнеш а да не платиш, и било би правде. Не "кад завршимо са отимачином, прогласићемо својину за светињу".

Na Randovu se diže hajka kao na nekakvog Superhika (lik iz Alan Forda koji otima siromašnima i daje bogatima). Dobrim delom je ono što ona otima siromašnima nešto mnogo vrednije od imovine, a to je njihovo "pravo" da pljuju po bogatima. Šta se, pak, dešava kada dođe do realizacije samog tog pljuvanja?

Јучерашњи робови су врло погани господари, јер нису никад владали и нису покупили ни четврт вештине. Но, садашњи господари су сами криви за то; систем образовања какав су завели управо не дозвољава да макар ко научи те ствари.Рендицу не видим као Суперхика, више као ултракапиталистичког Кардеља. Она креће од идеализованог грађанина/произвођача, поставља његов интерес као аксиом, и претпоставља да ће он, у сопственом интересу, уредити свет најбоље што може. Међутим, чим се склизне из тог идеалног случаја, и нахрупе разни методи манипулације, карте се заљуљају и кула пада.Основни пример где то не ради, из протеклих деценију-две: данашњи амерички велекапиталиста ради у корист сопствене штете јер извози производњу у Кину, а продаје робу у Америци - коме ће да је продаје, ако радника нема? Њега се то не тиче; он је своје отпустио, али ће да продаје осталима. Међутим, стиже Кантова освета: то исто раде и остали.Други пример: капиталиста (условно, јер има извесну количину деоница) којем је у интересу да фирма пропадне, јер држи пут опције.

[Bojan]

zanimljivo je zamisliti kako bi danas izgledao strajk 'prime movera' odnosno korporativnih sefova i tajkuna. zamislite momenat u kome se miskovic, beko i drakulic povlace u osamu i lisavaju nas svoje ekspertize i vizije. cini mi se da ne bismo ni primetili nedostatak a sistme bi nastavio po starom svedoceci o apsolutno depersonalizovanoj prirodi savremenog kapitalizma.

Ta priča sa prime moverima uopšte nije toliko naivna. Ukoliko je smeštamo u domaći kontekst ja bih to rekao ovako:Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih Tito uviđa da preduzeća moraju voditi školovani i sposobni menadžeri. To se i događa, što vidimo kroz otpor nekih partijskih krugova etiketiranjem istih za tehno-menadžerizam. Oni ipak ostvaruju zapažene rezultate tokom sedamdesetih i osamdesetih. Druga stvar je što cilj samoupravnih preduzeća nije maksimizacija profita, akumulacija i investicije već opšte grabljenje stečenog i podrivanje preduzeća, kao i nerezonsko zapošljavanje. Početkom devedesetih Sloba uvodi narod u nerezonske ratove sa susedima, a kasnije i zapadom i traži od pomenutih rukovodilaca da se podrede proklamovanim državno-patriotskim interesima, koje je masa već prihvatila. Većina njih to ne prihvata, pa uz njega ostaju samo oni najbliži. Vremenom, u izolovanoj zemlji, uglavnom ostaju diletanti, od kojih se formira neki sloj takozvanih kapitalista. U atmosferi stvorenoj posle 2000. lagano nestaju i poslednji izdanci onih sposobnih. Jedina zlatna koka je država, čiji su deo i takozvani novi kapitalisti. Njihovi poslovi nemaju nikakvu osnovu i jedina im je uloga da ovu zemlju uz pomoć državnog aparata zadrže što duže u izolaciji, kako bi bilo ko ko se sa strane pojavi pregovarao sa njima, od čega će oni stavljati pare u džep. Kada im neko zatraži svoj novac oni ga hapse ili prete hapšenjem. To se najbolje vidi iz slučaja sa Canetom, s tim da je njega malo teže uhapsiti, pošto mu je firma registrovana u Švajcarskoj. Prime moveri već dugo nisu ovde i mi ih itekako trebamo. Rekao bih u kontekstu cele ove priče da je i sam Tito bio popriličan prime mover, iako je vodio u osnovi nedemokratsku državu.

[kim_philby]

Ta priča sa prime moverima uopšte nije toliko naivna. Ukoliko je smeštamo u domaći kontekst ja bih to rekao ovako:Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih Tito uviđa da preduzeća moraju voditi školovani i sposobni menadžeri. To se i događa, što vidimo kroz otpor nekih partijskih krugova etiketiranjem istih za tehno-menadžerizam. Oni ipak ostvaruju zapažene rezultate tokom sedamdesetih i osamdesetih. Druga stvar je što cilj samoupravnih preduzeća nije maksimizacija profita, akumulacija i investicije već opšte grabljenje stečenog i podrivanje preduzeća, kao i nerezonsko zapošljavanje. Početkom devedesetih Sloba uvodi narod u nerezonske ratove sa susedima, a kasnije i zapadom i traži od pomenutih rukovodilaca da se podrede proklamovanim državno-patriotskim interesima, koje je masa već prihvatila. Većina njih to ne prihvata, pa uz njega ostaju samo oni najbliži. Vremenom, u izolovanoj zemlji, uglavnom ostaju diletanti, od kojih se formira neki sloj takozvanih kapitalista. U atmosferi stvorenoj posle 2000. lagano nestaju i poslednji izdanci onih sposobnih. Jedina zlatna koka je država, čiji su deo i takozvani novi kapitalisti. Njihovi poslovi nemaju nikakvu osnovu i jedina im je uloga da ovu zemlju uz pomoć državnog aparata zadrže što duže u izolaciji, kako bi bilo ko ko se sa strane pojavi pregovarao sa njima, od čega će oni stavljati pare u džep. Kada im neko zatraži svoj novac oni ga hapse ili prete hapšenjem. To se najbolje vidi iz slučaja sa Canetom, s tim da je njega malo teže uhapsiti, pošto mu je firma registrovana u Švajcarskoj. Prime moveri već dugo nisu ovde i mi ih itekako trebamo. Rekao bih u kontekstu cele ove priče da je i sam Tito bio popriličan prime mover, iako je vodio u osnovi nedemokratsku državu.

jedina odlucujuca karakteristika za to ko je prime mover je uspeh. dakle domaca bratija ga uveliko ispunjava. sto kaze miskovic: kakvi smo da smo najbolji smo.

[Bojan]

jedina odlucujuca karakteristika za to ko je prime mover je uspeh. dakle domaca bratija ga uveliko ispunjava. sto kaze miskovic: kakvi smo da smo najbolji smo.

Pa ja i govorim da je ovo sve neuspeh koji prikriva država.

[расејан]

Prime moveri već dugo nisu ovde i mi ih itekako trebamo. Rekao bih u kontekstu cele ove priče da je i sam Tito bio popriličan prime mover, iako je vodio u osnovi nedemokratsku državu.

У нашем контексту је дошло до помереног превода: prime, као именица, је прост број, па су наши преведени као просте муваџије.

jedina odlucujuca karakteristika za to ko je prime mover je uspeh. dakle domaca bratija ga uveliko ispunjava. sto kaze miskovic: kakvi smo da smo najbolji smo.

...међу преосталима.И он, у ствари, ако уопште мисли о себи као прапокретачу, може то да мисли у контексту "ми који смо преживели из првог таласа", дакле од оних који су почели да отварају приватлуке 1990. Међутим, прапокретачи нису они, они су муваџије; прапокретачи су они што су почињали са идејом и позајмљених два сома марона. Но, наш пројекат није био развој из затеченог, него првобитна акумулација капитала. Оно "наш" схватити условно, јер пројектанти вероватно нису наши.пс. Познајем човека који је свирао у бенду "Прајм муверс" са Игијем Попом :)

[kim_philby]

Pa ja i govorim da je ovo sve neuspeh koji prikriva država.

eh ali oni su uspesni. a mi stoka sitnog zuba im zavidimo na uspesima. a za tebe je ipak boljitak da ne kazem dobro u ovom slucaju napredak zajednice kao jedini garant napretka pojedinca.