Objektivizam Ayn Rand

[Bojan]

http://www.aynrand.org/site/News2?page=NewsArticle&id=7684&news_iv_ctrl=1221http://en.wikipedia.org/wiki/40_acres_and_a_muleteror apstrakcije sto bi rekao hegel.

Philby, zaboravih da ti zahvalim na dobrodošlici koju si mi uputio. Zadovoljstvo mi je da učestvujem u diskusiji. Hvala svima na ovako dobrim analizama.U vezi ovih tvojih poslednjih postova - ako si znao na šta ciljaš mogao si odmah da izađeš sa ovim linkovima, a ne da navlačiš čoveka da se izjasni, pa mu onda spustiš.Ali, lepo ti je i rekao. Pa, kada bi mi u Srbiji plaćali tako nešto morali bi svi minimum godinu dana da radimo za džabe. Ko bi to prihvatio?

[Bojan]

Управо (осим тог "најјачих" - то је по сопственој процени и самореклами) - јер су обојица били пред-рандовски, пред-хајековски па чак и пред-кејнзијански капиталисти, у старом смислу капиталисте-домаћина Адама Смита. Где се није подразумевала никаква "првобитна праведна расподела" по систему "ја ћу да узмем себи колико год могу, њима ћу дати колико баш морам, а ако буду тражили још викаћу да је то прерасподела", него су лепо срачунали колико треба да поделе да би систем био стабилан, да радници не буду мотивисани да поткрадају, да буду довољно образовани да их је после лако обучити за нови посао кад се промени технологија, да буду довољно здрави да линије могу да раде без застоја... што је све објективизам прогласио за алтруизам. Можда сама теорија и није хтела да иде дотле, али наручиоци јесу.

Rekao bih da bi ti možda sa ovim stavovima mogao i da zastupaš Randovu. Upravo objektivisti govore o tome da je dobro plaćeni i motivisan radnik u najvećem interesu poslodavca, pre nego radnik koji je prinuđen na rad ili onaj koji je u robovskom ili nekom drugom potčinjenom položaju. Ovi "stari" kapitalisti jesu možda hronološki predrandovski, ali su, rekao bih potpuno u skladu sa objektivizmom.Razmisli, možda upravo ti ovde tražiš nepostojećeg neprijatelja, a kada ga prepoznaš apriori sve odbacuješ što od njega potiče.

[kim_philby]

Philby, zaboravih da ti zahvalim na dobrodošlici koju si mi uputio. Zadovoljstvo mi je da učestvujem u diskusiji. Hvala svima na ovako dobrim analizama.U vezi ovih tvojih poslednjih postova - ako si znao na šta ciljaš mogao si odmah da izađeš sa ovim linkovima, a ne da navlačiš čoveka da se izjasni, pa mu onda spustiš.Ali, lepo ti je i rekao. Pa, kada bi mi u Srbiji plaćali tako nešto morali bi svi minimum godinu dana da radimo za džabe. Ko bi to prihvatio?

a ko bi prihvatio da zivi u getu ispod granice siromastva i da radi cak i bez garancije minimalne nadnice jedva nesto bolji od orudja koje govori? zasto samo oni koji nesto treba da plate i koji imaju direktnu korist od postojecih odnosa imaju privilegiju nesto da prihvate ili da ne prihvate.marks je napisao da je istorija nocna mora koja nas pritiska i od toga nema bekstva. ovo samo ilustruje koliko su to kompleksna pitanja koja se ne mogu gurnuti pod tepih invertiranim staljinistickim ekonomskim determinizmom.dakle, ne navlacim ga. samo pokusavam da ilustrujem kako bi izgledala jedna kritika rendicine teorije univerzalnih prava zasnovana na hegelu. ili bolje receno da pokazem da pokusavajuci da pobegne od 'pravog' nasilja rendica fetisizuje ekonomsko nasilje. bas kao sto kritikujuci kanta od nas zahteva da postanemo njegovo nalicije u vidu de sada.

[расејан]

Rekao bih da bi ti možda sa ovim stavovima mogao i da zastupaš Randovu. Upravo objektivisti govore o tome da je dobro plaćeni i motivisan radnik u najvećem interesu poslodavca, pre nego radnik koji je prinuđen na rad ili onaj koji je u robovskom ili nekom drugom potčinjenom položaju. Ovi "stari" kapitalisti jesu možda hronološki predrandovski, ali su, rekao bih potpuno u skladu sa objektivizmom.

Обратно, рекао бих да је објективизам постављен тако да се ти ранији капиталисти поставе као узор и мера, да се на њиховом примеру оправдају начела, а они из тих начела уопште не следе. Или не следе само они.Или, објективизам је можда (бар наоко) доброћудна варијанта, јагњећа кожа за вука. Јер ако је објективизам, и сродне теорије попут Штиглицове, чикашке школе, реганомике, тачеризма и шта све већ спада у тај жанр, заступао лик капиталисте домаћина, како се онда у пракси масовно изродио у капиталисту корпоративну (до)маћеху?

Razmisli, možda upravo ti ovde tražiš nepostojećeg neprijatelja, a kada ga prepoznaš apriori sve odbacuješ što od njega potiče.

Можда изгледа да се чувам Данајаца, међутим непријатељ ем постоји, ем витла овом шареном лажом и замајава масе њом. Рендица је (да дозволимо теоретску шансу за то) можда имала неке добре намере, да створи идејни склоп по којем ће нам свима бити боље, међутим имала је довољно времена да се огради од изопачења својих идеја у масовном издању, да каже "е, нисам тако рекла, изврћете". Уместо тога, оставила је Алана Гринспена као свог, отприлике, месију на земљи. Што је обележава као саучесника, а не неког чије су чисте идеје искривљене у пракси.

[pacey defender]

Harpere, vezano za ono sto sam pominjao u kontekstu Kanta, evo sta Rand kaze u originalu, da ne bude zabune.

Osnovno načelo objektivističke etike kaže: kao što je život cilj po sebi, tako je i svako živo biće cilj za sebe; pošto nije sredstvo za ostvarivanje ciljeva ili blagostanja drugih, čovek treba da živi zbog sebe samog, ne žrtvujući sebe drugima, ni druge sebi. Ayn Rand, Vrlina sebičnosti,str: 40, Global book, Novi Sad, 1997.

E sad, meni ovo malko podseca na Kanta, ali i tvoj komentar poprilicno pogadja metu. Sutra cu se ponovo oglasiti na temi, bravo svima! Edited May 20, 2010 by pacey defender

[harper]

Imaš grupu ljudi koja tvrdi da joj je potrebna zaštita. Najbolji način da to učiniš je da garantuješ individualna prava svakom pripadniku te grupacije.U prevodu, možeš eskimskoj manjini da garantuješ milion kolektivnih prava (eskimski nacionalni savet, grupno pravo na samoopredeljenje), ali je to skroz deplasirano ako svakom Eskimu ne garantuješ individualno pravo na život, slobodu i imovinu.

I ovo je vec reseno. Jedina ljudska prava koja se smatraju opstim, to jest univerzalnim, su pojedinacna ljudska prava. Njih ne treba mesati sa kolektivnim pravima koja proizlaze iz gospodina slucaja, to jest iz potrebe da se zastite posebni grupni interesi koji se ne nalaze nuzno u Deklaraciji ali iz nje deriviraju. Ova prva imaju konkretan sadrzaj koji je zajednicki za sva ljudska bica, ova druga imaju promenljivi sadrzaj i zavise od slucaja do slucaja, najcesce od tipa grupe kojima se obezbedjuju grupna prava. Drugim recima, ove dve stvari se niposto ne iskljucuju. One se ipak dopunjuju onde gde karakter grupe odredjuje da njeni clanovi nisu u mogucnosti da koriste sva prava koja su propisana za sve, to jest onde gde posebne potrebe sluze da nadoknade taj nedostatak mogucnosti.

Harpere, vezano za ono sto sam pominjao u kontekstu Kanta, evo sta Rand kaze u originalu, da ne bude zabune.E sad, meni ovo malko podseca na Kanta, ali i tvoj komentar poprilicno pogadja metu.

Fieeew, every man for himself. Prilicno kontraverzno. Medjutim, mislim da ova njena formula pati od nejednakosti leve i desne strane. Tacno je da covek nije i ne treba da bude sredstvo za ostvarivanje tudjih ciljeva ali ne vidim kako iz toga nuzno sledi da onda treba da zivi zbog sebe samog. Ta veza je prilicno nategnuta. Nije svaki oblik komunikacije prinuda.

[Otto Katz]

I ovo je vec reseno. Jedina ljudska prava koja se smatraju opstim, to jest univerzalnim, su pojedinacna ljudska prava. Njih ne treba mesati sa kolektivnim pravima koja proizlaze iz gospodina slucaja, to jest iz potrebe da se zastite posebni grupni interesi koji se ne nalaze nuzno u Deklaraciji ali iz nje deriviraju. Ova prva imaju konkretan sadrzaj koji je zajednicki za sva ljudska bica, ova druga imaju promenljivi sadrzaj i zavise od slucaja do slucaja, najcesce od tipa grupe kojima se obezbedjuju grupna prava. Drugim recima, ove dve stvari se niposto ne iskljucuju. One se ipak dopunjuju onde gde karakter grupe odredjuje da njeni clanovi nisu u mogucnosti da koriste sva prava koja su propisana za sve, to jest onde gde posebne potrebe sluze da nadoknade taj nedostatak mogucnosti.

Vrlo precizno.

Fieeew, every man for himself. Prilicno kontraverzno. Medjutim, mislim da ova njena formula pati od nejednakosti leve i desne strane. Tacno je da covek nije i ne treba da bude sredstvo za ostvarivanje tudjih ciljeva ali ne vidim kako iz toga nuzno sledi da onda treba da zivi zbog sebe samog. Ta veza je prilicno nategnuta. Nije svaki oblik komunikacije prinuda.

Da, Pejsi je s dobrim razlogom rekao da ono (samo) podsjeća na Kanta. "Ne čini drugom ono što ne želiš da drugi učini tebi" je maxima par tisućljeća starija od Kanta, ali ma koliko da je ovo načelo poznato i očito suštinsko za funkcioniranje zajednice, ono ne izriče nužnost takvog stava. Tu je još uvijek iskustven i kontingentan. Misaoni pomak kategoričkog imperativa je upravo u njegovoj deduktivno zasnovanoj konstitutivnosti za transcendentalni, dakle univerzalni subjekt. Čovjek je poistovjećen sa svojom ljudskom biti u mjeri u kojoj djela po kategoričkom imperativu. Ovog utemeljenja zahtijeva za univerzalnošću moralne maxime nema u tradiciji običajnosti, nema ga u kršćanstvu, niti u ovom citatu Randove. Hegel ga je poslije identificirao u pomenutoj običajnosti, ali se s njim tu i oprostio.

[kim_philby]

pejsi, ova sentenca vec sama po sebi ima jedan new age prizvuk. to samo po sebi ne mora da bude lose ali vec nas je paul naucio da pesma nije 'live and let live'. tvoja primedba da ova sentenca zvuci 'kantovski' je takodje na mestu ali te pozivam da se vratis i procitas moje predjasnje postove. moje insistiranje na rendicinom neshvatanju kanta je bas u cinjenjici da kroz primaciju cistote zelje nad moralnim kategorickim imperativom ona jeste sadista odnosno 'prikriveni' kantovac a da to ni ne zna. sta zizek kaze o ovome (preprodajuci lacana):

Lacan's point, however, is the exact opposite of this first association: it is not Kant who was a closet sadist, it is Sade who is a closet Kantian. That is to say, what one should bear in mind is that the focus of Lacan is always Kant, not Sade: what he is interested in are the ultimate consequences and disavowed premises of the Kantian ethical revolution. In other words, Lacan does not try to make the usual "reductionist" point that every ethical act, as pure and disinterested as it may appear, is always grounded in some "pathological" motivation (the agent's own long-term interest, the admiration of his peers, up to the "negative" satisfaction provided by the suffering and extortion often demanded by ethical acts); the focus of Lacan's interest rather resides in the paradoxical reversal by means of which desire itself (i.e. acting upon one's desire, not compromising it) can no longer be grounded in any "pathological" interests or motivations and thus meets the criteria of the Kantian ethical act, so that "following one's desire" overlaps with "doing one's duty."

no to nije sve ako je kantov moralni zakon zasnovan na postovanju autonomije druge osobe i zahteva da njoj prilazimo kao nesto sto je samo sebi cilj onda je sadisticki zahtev da svaku osobu tretiramo samo kao sredstvo naseg zadovoljstva to jest ostvarivanja zelje. nevidljivi kantovski glas savesti poprima konkretan oblik u sadistickom dzelatu.kod rendice ovaj obrt eksplodira bas u figuri 'biznismena' ili kapitaliste. mocnoj, maskulinoj figuri, sadisticki nezainteresovanoj za ista drugo do ostvarenje svoje zelje koja koristi druge ljude poput alata (slicno kao sto su kod de sada ljudska bica svedena na genitalije), ali oslobodjenom patoloskog sadrzaja zelje same koja je racionalizovana (odnosno njegova zelja zauzima mesto moralnog zakona - on je obavezan da ostvari svoj ego). dakle rendica nije libertarijanac vec sadovski libertin sto je u krajnjoj jednadzbi kantovac koji nije izasao iz ormana. no kod rendice ima i jos jedan, tipicno sadisticki, problem:

"So you think that money is the root of all evil?" said Francisco d'Anconia. "Have you ever asked what is the root of money? Money is a tool of exchange, which can't exist unless there are goods produced and men able to produce them. Money is the material shape of the principle that men who wish to deal with one another must deal by trade and give value for value. Money is not the tool of the moochers, who claim your product by tears, or of the looters, who take it from you by force. Money is made possible only by the men who produce. Is this what you consider evil?

ovo izjavljuje jedan od glavnih likova romana atlas shrugged (koji kao i ostali prime moveri u stvari sluzi da elaborira stavove same autorice). gde je ovde problem (osim rasisticke podele ljudi na 'dobre' i 'moochere' i 'lootere' ali ostavimo to po strani)?pa u jednostavno nepreciznom citatu (sto smo od nje vec i navikli posto smo videli da nije ni citala kanta). dakle timotije 6:10 i pavle kaze:

For the love of money is the root of all evil: which while some coveted after, they have erred from the faith, and pierced themselves through with many sorrows.

sta rendici ovde smeta kao i de sadu i sta ona izostavlja je ljubav. u danicicevom prevodu srebroljublje. odnosno patoloski visak u ovoj izjavi nije novac sam vec ljubav koja je u njega investirana.

[hazard]

sta rendici ovde smeta kao i de sadu i sta ona izostavlja je ljubav. u danicicevom prevodu srebroljublje. odnosno patoloski visak u ovoj izjavi nije novac sam vec ljubav koja je u njega investirana.

To jedna od glavnih kvaka objektivista i slicnih, oni uzimaju ljubav prema novcu kao nesto pozitivno i pozeljno, dok nas tradicionalni moral uci da je novac potreban, da njime treba pazljivo baratati ali i da ne treba sve podrediti novcu i zaradi i da ne treba sve meriti novcem. Objektivisti trvde da je obrnuto od tradicionalnog stanovista pozeljno; to se vidi iz Randinog stava o milosrdju, te npr. u jednom clanku koji sam procitao davno na sajtu njenog instituta, gde jedan od njenih sledbenika napada i kritikuje one koji se zale sto je Bozic u Americi postao previse komercijalizovan i materijalisticki i kaze, doslovno, da je komercijalizam i materijalizam ono sto treba i vredi slaviti za vreme praznika, a ne neke tamo altruisticke verske ideje. Sve je u redu i prihvatljivo dok se ne povredjuju osnovna, bazicna individualna prava nekog drugog. Dok ce ti, sa druge strane, klasicni liberal ili 'konzervativni liberterijanac' reci da postoje odredjena nacela - moralna - koja se moraju postovati, te on prihvata odredjene zabrane, kao npr. zabranu prostitucije ili zelenasenja. Dok je kod objektivista maltene sve ok sve dok nema direktne prisile.Objektivizam je po meni los ne zato sto propagira ovakve ili onakve konkretne ideje (o drzavi, ili ekonomiji) nego zbog svoje srzi: srozava koncept ljudskog bica na onaj najneophodniji minimum medjuljudskog postovanja potreban za funkcionisanje drustva slobodnih pojedinaca i materijalno (i rekao bih iskljucivo materijalno) zadovoljavanje i uzdizanje. Ne ostavlja prostor za nekakav, kako da kazem, duhovni progres i veru u boljeg coveka. Ja nemam problem sa tim da se mora shvatiti da se ljudi pohlepni i da ekonomski najbolje funkcionise kada je toj pohlepi prilagodjen; ali imam problem s tim da mi neko kaze da je ljudska priroda nepromenjiva, i da je cak, takva kakva je, skroz pozeljna - ne samo sto mi to smeta, filozofski, moralno, i eticki, vec zato sto je to nesto sto je istorija demantuje.Objektivizam, sa ovim citatom koji je postavio pacey, ogranicava coveka na samog sebe - i kraj. Oduzima coveku mogucnost sa samoaktuelizaciju kroz rad za druge, oduzima tu mogucnost da covek pobegne iz svoje bedne, male, ogranicene, materijalne egzistencije i postane deo neceg veceg. Objektivizam ogranicava upravo na tu malu, bednu egzistenciju i cak nas ubedjuje da je to stanje pozeljno. Zatvara vrata prema onom ganz andere kojem covek toliko tezi kroz filozofiju i religiju svih ovih vekova. U objektivizmu nema uzvisenosti - on je za mene iznutra prazan i hladan. Za ljude-automatone.

[DarkAttraktor]

Ova fotka sa HUAC saslusanja me pomalo podseti na kavkasku estetiku Pardzanovljevih sinematskih muza. Lepa zena.Sta reci, a ne zaplakati posle svega izrecenog..

[Otto Katz]

kod rendice ovaj obrt eksplodira bas u figuri 'biznismena' ili kapitaliste. mocnoj, maskulinoj figuri, sadisticki nezainteresovanoj za ista drugo do ostvarenje svoje zelje koja koristi druge ljude poput alata (slicno kao sto su kod de sada ljudska bica svedena na genitalije), ali oslobodjenom patoloskog sadrzaja zelje same koja je racionalizovana (odnosno njegova zelja zauzima mesto moralnog zakona - on je obavezan da ostvari svoj ego). dakle rendica nije libertarijanac vec sadovski libertin sto je u krajnjoj jednadzbi kantovac koji nije izasao iz ormana.

Pitam se nisi li ovdje nefer prema Randovoj. Naime boldirani dio izriče poistovjećenje želje s racionalnim principom. Ne dolazi li do istog procesa kod svetosti u Kantovom smislu? Idealno moralna osoba interiorizira kategorički imperativ tako da djelanje iz dužnosti predstavlja ujedno i izraz njene autentične želje. Razlika između ovog kapitalista i Kantovog sveca je onda samo u specifičnom sadržaju racionalizacije. Prvi čak djeluje "razumnije" jer polazi od neposredne činjenice vlastitog dobra, dok je za potonju racionalizaciju neophodna pretpostavka boga stvorca u ulozi sudije.

[kim_philby]

Pitam se nisi li ovdje nefer prema Randovoj. Naime boldirani dio izriče poistovjećenje želje s racionalnim principom. Ne dolazi li do istog procesa kod svetosti u Kantovom smislu? Idealno moralna osoba interiorizira kategorički imperativ tako da djelanje iz dužnosti predstavlja ujedno i izraz njene autentične želje. Razlika između ovog kapitalista i Kantovog sveca je onda samo u specifičnom sadržaju racionalizacije. Prvi čak djeluje "razumnije" jer polazi od neposredne činjenice vlastitog dobra, dok je za potonju racionalizaciju neophodna pretpostavka boga stvorca u ulozi sudije.

moguce da sam se lose odrazio. rendica ne pretpostavlja vanjsku agenciju ali ona ipak drzi da postoji jedna kategorija transhistorijskog i transcedentalnog objekta ciji je prosveceni interes opredmecenje. dakle izmedju sadovog dzelata i kantovog sveca po lakanu nema razlike. oni deluju skupa. vecinsko tumacenje kanta je da postoji jasna podela izmedju patologije licne zelje i racionalnosti interiorizovanog kategorickog imperativa. kod randice je interesantno sto zeli i da ima (zakon) i da pojede kolac (zelja) ali ipak ostaje 'prikriveni' kantovac (bas kao i de sade). zar se ovaj pasaz iz lakanovog teksta ne moze, donekle, primeniti i na rendicu?

For Sade, we see the test of this, crucial in our eyes, in his refusal of the death penalty, which history, if not logic, would suffice to show is one of the corollaries of Charity.Sade thus stopped, at the point where desire is knotted together with the law. If something in him held to the law, in order there to find the opportunity Saint Paul speaks of, to be sinful beyond measure, who would throw the first stone? But he went no further.It is not only that for him as for the rest of us the flesh is weak, it is that the spirit is too prompt not to be lured. The apology for crime only pushes him to the indirect avowal of the Law. The supreme Being is restored in Maleficence.Listen to him bragging of his technique, of immediately putting everything which occurs to him into operation, thinking moreover, by replacing repentance with reiteration, to have done with the law within. He finds nothing better to encourage us to follow him than the promise that nature, woman that she is, will magically always yield to us more.It would be a mistake to trust this typical dream of potency.

[Otto Katz]

Objektivizam, sa ovim citatom koji je postavio pacey, ogranicava coveka na samog sebe - i kraj. Oduzima coveku mogucnost sa samoaktuelizaciju kroz rad za druge, oduzima tu mogucnost da covek pobegne iz svoje bedne, male, ogranicene, materijalne egzistencije i postane deo neceg veceg. Objektivizam ogranicava upravo na tu malu, bednu egzistenciju i cak nas ubedjuje da je to stanje pozeljno. Zatvara vrata prema onom ganz andere kojem covek toliko tezi kroz filozofiju i religiju svih ovih vekova. U objektivizmu nema uzvisenosti - on je za mene iznutra prazan i hladan. Za ljude-automatone.

Dvije stvari. Prvo, očito govoriš o filozofskom evergrinu počev od Aristotelove teze o neentelehičnosti čovjeka, preko Hegel-Marxovog zadobijanja vlastite biti radom, tj. praxom u svijetu, pa sve do Sartreove existencije što prethodi esenciji, Heideggerove bačenosti čovjeka u svijet, zatečenosti, čovjek nije dan, već zadan itd. To je uvijek jedan isti motiv i ponavlja se također u svim velikim religijama. Čovjek je priznat za nešto više od svoje biološke existencije pod uvjetom ispunjenja određenih zahtijeva, koji se od teorije do teorije različito postavljaju, ali uvijek znače prevazilaženje zatečene ljudske "prirode". Drugo, bilo bi greška ograničiti boldiranu tezu na altruističko djelanje za dobro drugih. Samoaktualizacija je uvijek, a to i u uvjetima svjesnog egoizma, djelatnost nužno usađena u odnošenje prema drugima. Bez drugog nema ni prvog. Zapravo vjerujem da je moguće konstruirati sistem morala zasnovan na načelu sebičnosti, makar se na osnovu informacija s ovog topika činilo da Randova u tome nije baš uspjela.

zar se ovaj pasaz iz lakanovog teksta ne moze, donekle, primeniti i na rendicu?It would be a mistake to trust this typical dream of potency.

Izgleda, ali to bi Pejsi trebalo da kaže. Nije fer da ja pametujem kad nisam čito. Samo bih podsjetio da termin "patološki" kod Kanta ne znači nikakvu medicinsku patologiju, nego sasvim legitimne, razumljive i najčešće bezazlene želje i porive, neopterećene dubljim promišljanjem. Moju želju da se odvezem autom na brazilski roštilj i pritom ispijem bocu vina s dezertom, čašicom konjaka, kafom i cigarom na kraju je s gledišta 99,9% mojih sugrađana posve normalna. Kant bi je nazvao patološkom.

[kim_philby]

Izgleda, ali to bi Pejsi trebalo da kaže. Nije fer da ja pametujem kad nisam čito. Samo bih podsjetio da termin "patološki" kod Kanta ne znači nikakvu medicinsku patologiju, nego sasvim legitimne, razumljive i najčešće bezazlene želje i porive, neopterećene dubljim promišljanjem. Moju želju da se odvezem autom na brazilski roštilj i pritom ispijem bocu vina s dezertom, čašicom konjaka, kafom i cigarom na kraju je s gledišta 99,9% mojih sugrađana posve normalna. Kant bi je nazvao patološkom.

naravno. ja taj termin koristim kao patologiju svakodnevice a ne u klinickom smislu. kod de sada je to dovedeno do paroksizma kroz zahtev da zelja bude sama sebi dovoljna i sav zakon.edit: cisto da pojasnim. sada razumem da je moje koriscenje termina patoloski moglo da dovede do toga da pejsi pomisli da ga optuzujem da u slobodno vreme silazi u podrum i navlaci koznu masku. samo da jos jednom pojasnim da to nije slucaj. Edited May 21, 2010 by kim_philby

[расејан]

Zapravo vjerujem da je moguće konstruirati sistem morala zasnovan na načelu sebičnosti, makar se na osnovu informacija s ovog topika činilo da Randova u tome nije baš uspjela.

Мислим да си овде убо суштину. Јер да, просвећена себичност би могла бити ваљан морал, јер би у сопственом интересу бринула о другима ("мени треба овакав свет"). Код Рендице је то отишло у ускогруду супротност, чак је донекле и вулгаризовано.