Ali pitam se da li treba u potpunosti izjednačavati vrednosti sa moralom?

Ne vidim kud smijeraš. Šta bi ostalo od morala ako bismo abstrahirali vrijednosti?

nije rendica u dijalogu (mucavom kakva joj je i misiao)sa kantom vec s njegovim 'zlim' bratom blizancem iz bastilje.

Bit će da je to to. Nisam nikad čitao Randovu, izgleda mi kao tipična ideologija, šuplja, ali tim više samozadovoljna. Ali ne čini mi se da je u tome problem. Imam naime sličan osjećaj kao nakon čitanja Fukuyame. Sjećam se da sam onda bio zaprepašten površnošću i plitkoćom tog bestselera. Bojim se da se radi o tome da im kvalitetnija teorija prosto nije potrebna. Sve plića i smandrljanija ideologija je zastrašujući signal koji ne poručuje drugo do duvajte ga luzeri. Ostaje nam da se podsmijevamo parodičnom heroizmu bailouta i izvlačenja kapitalizma iz blata vučenjem za vlastiti perčin. Tj. ako nam već nije presjelo.

Sjećam se da sam onda bio zaprepašten površnošću i plitkoćom tog bestselera.

Zar bi u suprotnom mogao biti bestseler?

Sve plića i smandrljanija ideologija je zastrašujući signal koji ne poručuje drugo do duvajte ga luzeri.

Da, upravo sam na to mislio kada sam rekao - kakvo vreme, takva i ideologija. Oponent je toliko slab da nema potrebe za proizvodnjom slozenih teorijskih opravdanja za tlacenje. Ili barem izgleda slabasno.

Zar bi u suprotnom mogao biti bestseler?

O da. U ono vrijeme se φ prodavala vrlo pristojno. Kirchmann je u Die Philosophische Bibliothek za 16 godina objavio 6 izdanja Kritike čistog uma, 3x Humea i Špinocu, Kritiku praktičkog uma itd.

O da. U ono vrijeme se φ prodavala vrlo pristojno. Kirchmann je u Die Philosophische Bibliothek za 16 godina objavio 6 izdanja Kritike čistog uma, 3x Humea i Špinocu, Kritiku praktičkog uma itd.

Vrlo pristojno je ipak daleko od tiraza koje je Fukujama dostigao. Ima neceg zavodljivog u toj knjizi za laike, napises sranje koje oslonis na Hegela iz druge ruke (tipujem na Kozeva) i eto ti formule za dobru prodaju kod ambicioznih koje mrzi da se smaraju autenticnim izvorima. Uostalom, sta se ti bunis, secam se da si jednom slegao ramenima kad je u pitanju svrsishodnost jednog Koelja. :D Ipak, tu knjigu sam uspeo da doteram do kraja. Hantingtona i njegov "Sukob civilizacija" nisam uspeo. Mislim da me nista u zivotu nije toliko smorilo.

Ima neceg zavodljivog u toj knjizi za laike, napises sranje koje oslonis na Hegela iz druge ruke (tipujem na Kozeva) i eto ti formule za dobru prodaju kod ambicioznih koje mrzi da se smaraju autenticnim izvorima. Uostalom, sta se ti bunis, secam se da si jednom slegao ramenima kad je u pitanju svrsishodnost jednog Koelja.

1. Kojéve je bolji od Hegela, ljepši&stariji, jer a) je lišen samozaljubljenosti, b) za razliku od originala se trudi da prenese misao čitaocu, tj. ne piše za vječnost, već za bijednika studenta, c) explicira konzekvence za nas sad&ovdje. 2. Kad se digla kuka&motika na Coelha kategorički imperativ mi je naložio da izrazim divljenje prema komercijalnom uspjehu. A i prosto volim kad čovek dođe sa sela u grad i opljačka 2-3 banke.

Ne vidim kud smijeraš. Šta bi ostalo od morala ako bismo abstrahirali vrijednosti?

Pa, moral je apstraktan, dok su vrednosti nešto što se vezuje za stvari. Po tome se i razlikujemo kao individue, inače bismo bili samo neka univerzalna svest.

Pa, moral je apstraktan, dok su vrednosti nešto što se vezuje za stvari. Po tome se i razlikujemo kao individue, inače bismo bili samo neka univerzalna svest.

Poštenje? Iskrenost? Istinoljubivost? Pravednost? Objektivnost? Jesu ovi entiteti apstraktni, ili se vezuju za stvari? Jesu li to vrijednosti? Stranče iz Eleje. ;)

Poštenje? Iskrenost? Istinoljubivost? Pravednost? Objektivnost? Jesu ovi entiteti apstraktni, ili se vezuju za stvari? Jesu li to vrijednosti? Stranče iz Eleje. ;)

Apstraktni su dok se ne dovedu u konkretan kontekst. Sve do tada su za mene i precenjeni. Otprilike kao Crnogorci koji sve te osobine citiraju kroz Njegoša, pa te onda premlate u kafani pošto si ih popreko pogledao.

1. Kojéve je bolji od Hegela, ljepši&stariji, jer a) je lišen samozaljubljenosti, b) za razliku od originala se trudi da prenese misao čitaocu, tj. ne piše za vječnost, već za bijednika studenta, c) explicira konzekvence za nas sad&ovdje. 2. Kad se digla kuka&motika na Coelha kategorički imperativ mi je naložio da izrazim divljenje prema komercijalnom uspjehu. A i prosto volim kad čovek dođe sa sela u grad i opljačka 2-3 banke.

Of horse. Ko nije tu i tamo bacao pogled na "Kako citati Hegela" dok se patio sa apsolutnim idealizmom ili laze ili je totalni fanatik. :D Hocu samo da kazem da ako neko ima ambiciju da "dosledno izvodi" konsekvence Hegelove filozofije, a ja negde tako vidim ambiciju "Kraja istorije..." morao bi vise da se bakce sa originalom a manje sa interpretacijama.Nego, da se vratimo na Randovu. Voleo bih da ovi koji su to citali daju neko misljenje o tome kako je ona smislila da resi taj radikalni individualizam sa ulogom drzave kako je opisana u jednom od prethodnih postova. Meni se cini da u tom odnosu stoji jedna od potencijalnih logickih zamki. Naime, koliko sam shvatio, drzava bi obnasala funkcije koje se prvenstveno ticu poslova koji obavljaju mehanizmi prinude i kontrole (bezbednost, vojska, policija). Ko bi onda, u nedostatku ugovora izmedju drzave i gradjana zasnovanog na opste prihvacenim i dogovorenim vrednostima (kojih, dakle, nema buduci da su vrednosti strogo individualne), sprecavao drzavni aparat da zloupotrebi svoje mehanizme koriscenjem istog mehanizma individualne interpretacije vrednosti? Da li bi i drzavni aparat imao tu privilegiju da mu se nista od zajednickih vrednosti ne namece?

Of horse. Ko nije tu i tamo bacao pogled na "Kako citati Hegela" dok se patio sa apsolutnim idealizmom ili laze ili je totalni fanatik. :D Hocu samo da kazem da ako neko ima ambiciju da "dosledno izvodi" konsekvence Hegelove filozofije, a ja negde tako vidim ambiciju "Kraja istorije..." morao bi vise da se bakce sa originalom a manje sa interpretacijama.Nego, da se vratimo na Randovu. Voleo bih da ovi koji su to citali daju neko misljenje o tome kako je ona smislila da resi taj radikalni individualizam sa ulogom drzave kako je opisana u jednom od prethodnih postova. Meni se cini da u tom odnosu stoji jedna od potencijalnih logickih zamki. Naime, koliko sam shvatio, drzava bi obnasala funkcije koje se prvenstveno ticu poslova koji obavljaju mehanizmi prinude i kontrole (bezbednost, vojska, policija). Ko bi onda, u nedostatku ugovora izmedju drzave i gradjana zasnovanog na opste prihvacenim i dogovorenim vrednostima (kojih, dakle, nema buduci da su vrednosti strogo individualne), sprecavao drzavni aparat da zloupotrebi svoje mehanizme koriscenjem istog mehanizma individualne interpretacije vrednosti? Da li bi i drzavni aparat imao tu privilegiju da mu se nista od zajednickih vrednosti ne namece?

da ne gresimo dusu 'kraj istorije...' je cist hegel za npr. 'atlas shrugged'. a inace to jeste kojeve. kojeve i leo strauss su bili pen pals tako da postoji ta jedna veza izmedju kojeve i neokonzervativizma. kraj istorije jeste eksplicitno ideja koja je preuzeta od kojeve.

jedna od potencijalnih logickih zamki.

III čovjek moralno-pravnog utemeljenja? Tj. ne niti III, već prije izgleda da nedostaje i taj I. Problem ove diskusije je što nema zastupnika Randove, pa nema ko vraćati loptu.

Bio jedan ali bi verovatno rekao da se mi sa njom zapravo slazemo, ali smo manjkavo obrazovani i pokvarila nas je Srbija (ne znam sta bi za tebe reko, doduse)

ne znam sta bi za tebe reko, doduse

Znam ja. Rekao bi da te društvenjačke tričarije ne vrijede jedne Dawkinsove zelene anginske hrakotine.

Znam ja. Rekao bi da te društvenjačke tričarije ne vrijede jedne Dawkinsove zelene anginske hrakotine.

ja poglavlje o memtici nisam ni mogao citati u sebicnom genu. topla voda biologistickog redukcionizma. inace dawkins je daleko zabavniji i pozitivniji lik od rendove. ona je nesto ko krizanac isidore bjelice i ivana jankovica iz katalaksije.