Literatura iz školske klupe

[vin]

kašika - antonije isaković

prva asocijacija!+ smrt smail age cengica.

[Marvin (Paranoid Android)]

kašika - antonije isakovićne sećam se koji smo bili razred, ali sećam se prigušenog: ‘ma, daaaaaaj! ihihi! how yes no’, dok se u atmosferi primerenoj temi diskutuje o moralnim podukama pripovetke. ne kažem da se nema o čemu prodiskutovati u vezi sa njom, ali osnovna, pubertet, hello kitty + kašika....istina, nisam je čitala od tada.

Ahahah, potpuno suprotno, nama je "Kašika" baš bila super. Totalno smo kupili celu tu heavy atmosferu, neverovatno mi se čini sada da je gomila ciničnih tinejdžera bila u fazonu "Au jebo te... umro stvarno, a nije hteo ni malo da uzme".

[Otto Katz]

+ smrt smail age cengica.

Ajoj, radili pismeni, sa mnom sjedio najgori đak gimnazije u njenoj časnoj povijesti. Gurka, daj, veli, reci o čemu je. Ma ništa, kažem, Crnogorci ubili agu u Hercegovini, prosto. Ovaj zaključi rad legendarnim riječima, kao što lija, koja krade gazdi kokoške, dolija, tako je i Smail-aga dolijao. A bio je legenda, ne Smailaga, već ovaj moj školski. Deklamirao Kad mlidijah umreti. Lišće je, veli, već žuto, jesen je stigla. Moram umrijeti, sve striktno ijekavicom, a kad reče, i škljocnu mi staračko koljeno, e tu je bio kraj.

[Аврам Гојић]

neverovatno mi se čini sada da je gomila ciničnih tinejdžera bila u fazonu "Au jebo te... umro stvarno, a nije hteo ni malo da uzme".

+1mozda ipak ponesto zavisi i od pristupa nastavnika

[Otto Katz]

Ovi moji isto bili na nivou s Kašikom. Duga, pomalo mučna diskusija, svi se tinejđeri pravo unijeli u materiju. Ja ne bijah pročitao, pa me ubila dosada.

[slepa živana]

superrrr tema!na prvu loptu, čini mi se da je sve što smo čitali bilo o nekoj bedi, umiranju i ladnoći... partizani, sirotinja, seljaci...od ovih priča iz noba pamtim neku 'crveni šal'. tad sam prvi put čula rač moral... partizanski moral. nisam razumela šta je u toj priči zapravo partizanski moral, al sam naučila za sva vremena da se plašim tog pojma.u živom sećanju mi je i 'jama'. mislim da je u čitanci bio samo jedan deo pesme, ali nam je nastavnica drage volje prepričala neke upečatljive delove, a izostavljene... probijanje žice kroz uši i tako to... još uvek znam napamet jedan deo.sećam se da sam celo jedno leto na selu, muku mučila sa alisom u zemlji čuda... i baš ovo što je marvin pomenuo u prvom postu, činilo mi se da nikada neću uspeti da je pročitam celu, milion poglavlja, gust tekst, nigde sličice... muka živa.pamtim i jedan ruski roman iz lektire, 'zvezda kec' od nekog rusa. niko je nije pročitao na raspustu pa sam je prepričavala na odmoru... i znam da su me drugari slušali opčinjeno. i moja omiljena, isto iz lektire, 'na pozornici'. čuvam je i danas. to smo tad zvali - skečevi i vadili smo je pred svaku priredbu da iz nje spremimo nešto, da glumimo...još se sećam i one gomile lektira za mlađe razrede, priče iz noba, pesme iz noba, ciciban...meni se ponekad čini da sam posle škole prestala da čitam knjige.

[adam]

ja sam iz dna duse mrzeo ne okreci se sine. to je, osim sto je bilo dosadno, bilo i bolesno ljigavo. a nije da se nisam palio na partizane. gutao sam razno a kako i ne bi, bilo je tu sjajnih stvari, recimo price partizanke ili knjiga o titu. obozavao! kasnije sam iz dna duse prezirao pesmu, na klancu, a najvise lelejsku goru . e, da, i jade mladoga vertera. obozavao krlezine drame, cak mi nije smetalo sto je pola na nemackom i francuskom pa ima pola lista teksta i pola prevoda. najdraza (i najteza) knjiga mi je bila sudbina jednog carlija. nikad u zivotu nisam toliko drhtao, patio i strahovao za ikog ko nije ziv i moj. jos vucem traume ali vredelo je.

[Olivera Mandic]

kašika - antonije isaković

I meni to prva asocijacija bila..imam godinama recenicu u glavi "Skupio se Nemo sav u kosuljicu...". To je iz "Kasike", fakat.Ja sam stvarno volela od Copica sve, Toma Sojera, Druzbu Pere Kvrzice, Decake (junake) Pavlove ulice, Strah u ulici lipa i sve to sa krvavim kolenima i casnom decom sto cene drugarstvo. A bilo mi je i nekih dragih SF pokusaja poput "Atomina" i "Jana Bibijana na mesecu".Zapravo, iz osnovne se ne secam sta se citalo za lektiru, a sta ovako. Jos cu istripovati i da je "Grichka vjeshtica" bila u nastavnom planu i programu...

[adam]

e, da, nisu ni rusi bili losi. izdvojio bih kako se kalio celik, knjigu koju sam obozavao kao i mati.

Edited May 11, 2010 by adam

[misko1]

on the plus side izdvojio bih Lelejska gora, to je tako PPP inside i Vladan Desnica je ljuljao moj camac :Da anegdotica: kad malog radojicu bache na muke, onda mu kao na kraju igra neka devojka a on se osmehuje. i ondak je jednom ortaku palo na pamet da se to on njoj stvarno "obradovao" a u nastavku ona kao baci maramicu na njega, ali to u nasoj verziji nije bilo dovoljno da mu se ne vidi pa ga Turci na kraju ubiju...naravno na casu je to mnogo smesnije jer kao ne smes da se smejes, kad tad nisam umro

[sherman]

i moja omiljena, isto iz lektire, 'na pozornici'. čuvam je i danas. to smo tad zvali - skečevi i vadili smo je pred svaku priredbu da iz nje spremimo nešto, da glumimo...

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa covece mislim da sam odigrao sve skeceve iz ove knjige!!!

[Olivera Mandic]

To me podseti na ono kad recituje neko, pa mora da kaze kita cveca, a svi se priguseno smeju (5. razred)Volela sam, kao i svi, da ukrasavam velikane u citanci. Jednom tako dodajem, recimo, vampirske zube, a pridje nastavnica i kaze "De, Olivera^tm , ne diraj nashega Shantica!"

[copkillah]

žvrljanje ftw.ja nisam imao problem sa lektirama, voleo sam da čitam od najmanjih nogu™ ... bilo je izuzetno dosadnih, ni ja nisam voleo depresije koje ste ovde pomenuli, kao ni obrađivanje onih silnih epskih pesama.na dosta toga sam već i zaboravio, ovaj topic me je lepo podsetio na "Družbu Pere Kvržice", "Dečake Pavlove ulice" i ostalo, ali pamtim da mi se najviše dopalo (od onoga što ranije nisam čitao), "Kad su cvetale tikve". Ako dobro pamtim to je bilo u gimnaziji.

[aram]

najdraza (i najteza) knjiga mi je bila sudbina jednog carlija. nikad u zivotu nisam toliko drhtao, patio i strahovao za ikog ko nije ziv i moj. jos vucem traume ali vredelo je.

kupio je pre par godina ponovo sa strepnjom cekam dan kad cu je dati sinu da procita.i mastam o tome da carlija otkrije neki pixar, disney ili vec bilo ko.

[pt 2.0]

Setih se odma i jednog pozitivnog primera (osećam, biće takvih manje), ne pamtim više koji razred, da li je peti-šesti, ili možda i malo ranije, uglavnom - "Dečaci Pavlove Ulice" Ferenca Molnara.

i moja omiljena, isto iz lektire, 'na pozornici'. čuvam je i danas. to smo tad zvali - skečevi i vadili smo je pred svaku priredbu da iz nje spremimo nešto, da glumimo...

:heart: isto.iz te knjizice su proizasle moje glumacke godine kod gospodje zore boksan u domu pionira :) :) :) Edited May 11, 2010 by PointTaken