Pekić

[Marvin (Paranoid Android)]

ali bogme i onog tuznog pokusaja od "Atlantide" itd.

'ebem mu, meni i "Atlantida" uživanje bilo čitati. "Vreme čuda" i "Sentimentalna povest" su mi isto super, a "Novi Jerusalim" 'nako, dobra, ali za ocenu niža nego ove. A "Pisma iz tuđine" je prava knjiga za gastosa :D

[porucnik vasic]

Odlicno, prve naznake polemike. Pekic bi to voleo. :DMislim da je neko lepo rekao da je Besnilo dobro za one koji inace ne citaju knjige. Ne znam bas kako bi se primili na Zlatno runo, posebno ako im zveknes svih 7 tomova u krilo.

Баш тако погледати један од цитата доле. ;)

to su ti, čiča, 2 odvojena sveta, ta 2 romana. zato ij je besmisleno upoređivati. svaki je za sebe remek delo i to je to. pravom ljubitelju pekića oni su kao deca - podjednako dragi.

Видиш Икаре, ја не сумњам да најбољи кувари, праве чорбаст пасуљ јако добро, чак и одлично. Но, препознају се и памте по другим јелима, нешто малко компликованијим. Причати о Пекићу превасходно као жанр писцу а не писцу Руна ми је некако...све што је сам писац презирао из дубине душе.

@April:Nisam od onih koji "ne čitaju knjige", ali sam im svakako bliži nego pasioniranim čitaocima. Trista devedeseti i jedna strana Besnila ne da nije bila problem za izdržati nego je najžalije što ih nije bilo bar još toliko. Dok mi je npr. "Uspenje i sunovrat..." sa svojih stotinak stranica bila daleko teža za čitanje. Sjajna knjiga, al veze nema sa Besnilom. "Novi Jerusalim" takođe. Besnilo je pisano "filmski", pitko, uzbudljivo, ne možeš ga spustiti iz ruku...

Инди поменути цитат

Pekic je i pisac Runa, i Besnila (dosledno zanrovskog romana, pritom, u zanatskom smislu, boljeg za klasu od 99% stvari koje inace izlaze u softcoveru), ali bogme i onog tuznog pokusaja od "Atlantide" itd. Veoma volim njegov opus zato sto se vidi da nije bio gadljiv na eksperimente, da je voleo da hoda ukorak sa vremenom, makar pritom i pravio kreativne greske.

Ја спорим да је Беснило добар роман, Атлантида је нешто слабија при крају, када је нешто што је започео као жанр роман покушао да заврши као лепу литературу. но и таква ми је дража. нема шансе да на њу не помислим када прођем Новом Енглеском. Са друге стране Руно је највећи роман написан на Балкану у хх столећу. Не само најдебљи већ највећи. Велика је трагедија што је због обима потпуно неинтересантан овдашњим издавачима.

[Otto Katz]

Видиш Икаре, ја не сумњам да најбољи кувари, праве чорбаст пасуљ јако добро, чак и одлично. Но, препознају се и памте по другим јелима, нешто малко компликованијим.

Ne misle svi tako. Recimo Stevo Karapandža veli da kad mu dođu gosti privatno na iskušavanje njegovog kuharskog umijeća, on im skuha običnu govedinu na lešo. Kaže, tek na tim najjednostavnijim receptima se prepoznaju finese pravog majstora, a otkriće da svakodnevno jelo može dobiti rafiniran okus je kuhareva radost.

[SleeperSleep]

Čiča, ja nigde nisam sveo Pekića na žanr pisca, a čini mi se i da to baš nikome ovde nije ni palo na pamet.Inače, ne verujem previše u te podele na kvalitetnu i manje kvalitetnu (čitaj žanrovsku) literaturu. Bliža mi je podela na zanimljivu i dosadnu.Ja volim Pekića u manje-više svim oblicima. I kada se bavi sentimentalnom povešću britanskog ostrva, i kada se obračunava sa sopstvenim i opštim demonima u Novom Jerusalimu ili Vremenu čuda, i kada se razračunava sa onima koji su ga oterali u zatvor. Volim ga i kada radi sve to i još mnogo više u Zlatnom runu. Ipak, najviše ga volim u trokutu Besnilo-Atlantida-1999 jer mi je upravo tu najzanimljiviji.To naravno ne znači da žalim što sam čitajući kompletno Runo za 11 dana, uz sijaličicu od 5W prikačenu na akumulator ratne zime 1992/93, definitivno zaradio kratkovidost.

[Indy]

"Pisma iz tuđine" je prava knjiga za gastosa :D

Još bolje, blog za sajbergastosa. Povremeno pošaljem poruku Ljiljani Pekić (običan fan mail), uvek odgovori, zlatna je.Čitajući "Argonautiku" i šetajući se Kartaginom, pre nekoliko godina na letovanju u Tunisu, došao sam na ideju da organizujem Indynautiku, gde će se umesto zlatne vunice tražiti, naravno, zlatno vince. To je, očito, jedan herkulovski zadatak, pa zahteva i adekvatne pripreme, vremenske merne jedinice su u decenijama (pekićevski, "u-ha-ha mnogo vremena").U Kolhidi je zaista postojalo "zlatno runo" - jedna od najfascinantnijih stvari za koju sam u životu čuo. A slučajno je tamo negde i prvo vino napravljeno... Odatle, pa put Sredozemnog mora, kreće i Indynautika. ... U međuvremenu, dok se prilike malo ne srede u prijateljskoj Gruziji, moram da poradim na jedriličarskim veštinama. A i degustatorskim. A kad vreme dođe zvaću, valjda, u Indynaute.

[April]

Ne misle svi tako. Recimo Stevo Karapandža veli da kad mu dođu gosti privatno na iskušavanje njegovog kuharskog umijeća, on im skuha običnu govedinu na lešo. Kaže, tek na tim najjednostavnijim receptima se prepoznaju finese pravog majstora, a otkriće da svakodnevno jelo može dobiti rafiniran okus je kuhareva radost.

Tacno. Dakle, spaghetti milanese su cista umetnost tek sa domacim sokom od paradajza. Ciao mamma!

[Аврам Гојић]

'ebem mu, meni i "Atlantida" uživanje bilo čitati.

Атлантида је нешто слабија при крају, када је нешто што је започео као жанр роман покушао да заврши као лепу литературу. но и таква ми је дража. нема шансе да на њу не помислим када прођем Новом Енглеском.

e bem vas obojicu. i meni je "Atlantida" draga knjiga, samo je puna, ali puna zanatskih gresaka, ne znam kako mu se to dogodilo. pazi u toj knjizi prvi car Kine se, mrtav ozbiljan, predstavlja kao "Ja sam Qin, prvi car Kine" ili tako nesto, udzbenicki i neuverljivo. a ima nezaboravne detalje: "let lastavice u zlatnoj zori" itd., da ne govorimo o tome da sam je procitao sa nekih 15 godina, a i dalje povremeno razmisljam "ovaj je sigurno covek, a onaj je sigurno android".Ta knjiga mogla je biti maestralan SF roman, da je Pekic studioznije prisao i zanru i gradji.eto. zadovoljni?

[goofs]

Atlantida-1999-Besnilo, tri remek dela o dehumanizaciji čoveka, svako na svoj način zanimljivo, napeto, ali i teško za čitanje. Ja sam počeo sa Atlantidom tamo negde oko punoletstva i znam da mi je bio poprilično naporan Pekićev eruditski pristup pisanja i bombardovanja informacijama i činjenicama, ali što više pročitaš brže se navikneš i prilagodiš,a sve posle je uživancija :)Čitao sam još i Vreme čuda, biblijska travestija prve klase :D da ne bejasmo Commies država sumnjam da bi to ikada ugledalo svetlost dana (mada možda i lupam, bilo to mnogo pre mog rođenja).Zlatnom runu mislim da još nisam dorast'o, ali mi svakako stoji na stuff-to-do listi u životu (odmah iza live-stalking-of-Pamela-Anderson a neposredno pre leta na Mesec :D).

[Marvin (Paranoid Android)]

Još bolje, blog za sajbergastosa. Povremeno pošaljem poruku Ljiljani Pekić (običan fan mail), uvek odgovori, zlatna je.

Ahaha, i ja joj jednom pisao. Hteo da vidim hoće li onaj prevod "Besnila" na engleskom u štampu, kao tražili su izdavača i trebalo bi, ali ništa od toga još.

[Marvin (Paranoid Android)]

eto. zadovoljni?

Da.

sitničaru :P

[3opge]

nije praaavi Beogradjanin ko ne procita 'Hodocasce Arsenija Njegovana'

nisam cito Runo ako neko ima u nekoj formi pogodnoj za slanje zainteresovan sam.

[dunja]

nije praaavi Beogradjanin ko ne procita 'Hodocasce Arsenija Njegovana'

nisam cito Runo ako neko ima u nekoj formi pogodnoj za slanje zainteresovan sam.

I ja sam zainteresovana za isto, nisam ni pokušala da čitam pa bi da probam , fala :)

[Mp40]

niste citali kao knjigu a citacete na ekranu? I to onu Britaniku od romana??? Svaka cast.Pekic, najbolji pisac srpskoga jezika. Cak ni to sto nije bio "nas" mu ne tamni genij. Kako bih voleo da mi je on bio neki komsija...

[dunja]

niste citali kao knjigu a citacete na ekranu? I to onu Britaniku od romana??? Svaka cast.Pekic, najbolji pisac srpskoga jezika. Cak ni to sto nije bio "nas" mu ne tamni genij. Kako bih voleo da mi je on bio neki komsija...

Ma ne verujem. Vraćam se majci Srbiji za mesečak dana pa bih mogla pribaviti i hard kopi, al u to ćemo investirati ako se prvih 100 strana pokaže (to sve u slučaju da se neka ovdašnja dobra duša koja ovo hvaljeno delo poseduje odobrovolji da isto šeruje :), u suprotnom pozajmićemo).

Pekic, najbolji pisac srpskoga jezika. Cak ni to sto nije bio "nas" mu ne tamni genij. Kako bih voleo da mi je on bio neki komsija...

:o A Kiš? Edited April 21, 2010 by Quince

[Mp40]

ne volim. Izvini.