Sta citate?

[gospa buba]

МирЈам макар поштено пише то што пише, не претендује да буде нови апостол и духовни вођа човечанства васколиког 

tako je, ona je zena slikala svoje doba i ochekivanja i projekcije koje su proizilazila iz doba. vrlo lepo se vidi kako se zivelo, kako se drushtvo menjalo... sasvim korektan pisac, kako se tada pisalo za publiku
sticaj okolnosti je hteo da na kraju ispadne popularnija od brata, najvishe zbog iznenadne zainteresovanosti srba, smorenih od mushkaraca i ratova, da se nasade na brzinu na predratno gtadjansko drushtvo.
istovremeno lep primer koliko je difuzan i nepredvidiv tok kako neshto postaje kulturno nasledje, a neshto ne.


sent from bash mnogo dobar novi bubamoto

[pt 2.0]

11 hours ago, gospa buba said:

tako je, ona je zena slikala svoje doba i ochekivanja i projekcije koje su proizilazila iz doba. vrlo lepo se vidi kako se zivelo, kako se drushtvo menjalo... sasvim korektan pisac, kako se tada pisalo za publiku
sticaj okolnosti je hteo da na kraju ispadne popularnija od brata, najvishe zbog iznenadne zainteresovanosti srba, smorenih od mushkaraca i ratova, da se nasade na brzinu na predratno gtadjansko drushtvo.
istovremeno lep primer koliko je difuzan i nepredvidiv tok kako neshto postaje kulturno nasledje, a neshto ne.

slično mislimo. posebno boldovi.

što se tiče brata, drugar kome sam tražila da mi nabavi mir jam za kindl (a iz razloga da pregledam te knjige sada, i steknem baš utisak o ovome u prvom boldu) reče mi da mu je ona pomagala oko pisanja ljubavnih scena.

 

elem, kad sam sad kao odrasla pokušala to da čitam, stvarno mi mnogo teško ide. ne mogu da se uživim u dijaloge, način na koji junaci govore, itd.

valjda ću naći vremena da to unakrsno iščitam, jako me zanima baš taj utisak o životu svakodnevnom (npr. kakve su se haljine nosile, to lepo ima opisano), itd.

 

edit. naravno, umrla je u bedi u šezdeset i kusur, i nema nigde spomena da je živela i postojala. osim u tim knjigama.

lično bih više volela da vidim spomenik mir-jam nego stefanu nemanji, ali to sam ja...

Edited November 18, 2022 by pt 2.0

[morgana]

ja sam nju godinama mijesala sa marijom juric zagorkom, obje sam ih citala u djetinjstvu, a shvatila sam da nisu ista osoba tek duboko u ovom milenijumu. nisu narocito slicne ali me to nije sprijecilo.

 

Edited November 18, 2022 by morgana

[Valk]

Poplava kojekakvih spisateljica poslednjih godina potpuno nepravedno unosi i Mir Jam u taj korpus limunada dela, iako je njen neposredni istorijski uvid u društveni i staležni kontekst veoma realan i bolno otrežnjujuć, bez obzira na idealizam i entuzijazam s kojima ona nekad opisuje te dogodovštine.

 

Što se tiče Stevana, njegova Srpska trilogija je meni jedno od najboljih naših dela na temu Velikog rata. Bez patetike, bez meandriranja i mnogo filozofije. 

 

 

On topic, @Milošica Alhemičara sam pročitala kao klinka, usled hajpa. Ne sećam se apsolutno ničega iz knjige, čak ni o čemu se radi. Drugarice su izvlačile po neki quote za škrabanje po sveskama, kao "mudre misli". Ja se bukvalno ne sećam NI ČE GA (a psiho sam koji pamti cele pasuse Tihog Dona, npr). 

Edited November 18, 2022 by Valkyrie

[namenski]

35 minutes ago, Valkyrie said:

Što se tiče Stevana, njegova Srpska trilogija je meni jedno od najboljih naših dela na temu Velikog rata. Bez patetike, bez meandriranja i mnogo filozofije. 

I do sada - jedino vredno, mislim na temu, osim par medjuratnih fragmenata: Srbija (jos) nema svoju Knjigu o WW1, doduse nije da nije bila zauzeta svakih par decenija...

 

I naravno, sve se cuvajuci cika Добричиних bulaznjenja na temu...

[Hamlet Strašni]

А Краков?

[namenski]

Rekoh par medjuratnih fragmenata; tu spada i on, nista vise i nista manje od toga...

Na stranu u srpskom WW1 narativu^tm Krakov kao ona cuvena krava koja se ritne pa prospe mleko....

[Valk]

5 hours ago, namenski said:

I naravno, sve se cuvajuci cika Добричиних bulaznjenja na temu...

Nemam averziju mada sam jako davno čitala Vreme smrti pa se više ni ne sećam najspornijih delova. Kad budem zaludna (dakle za jedno 15 god) možda uzmem ponovo od Korena pa na dalje, moguće da percepcija dela zavisi i od godina i znanja, iskustva čitaoca. 

[namenski]

3 minutes ago, Valkyrie said:

Nemam averziju mada sam jako davno čitala Vreme smrti pa se više ni ne sećam najspornijih delova.

Nemam ni ja: jednostavno, radi se o losoj literaturi.

Nista vise i nista manje od toga.

[ultra plasticni]

a jel citao neko Nusicevu 1915?

[slepa živana]

On 18.11.2022. at 9:52, pt 2.0 said:

valjda ću naći vremena da to unakrsno iščitam, jako me zanima baš taj utisak o životu svakodnevnom (npr. kakve su se haljine nosile, to lepo ima opisano), itd.

što bi rekao jedan miš drugom, meni se više dopao film

radio je šotra nekoliko ekranizacija... to verovatno možeš da nađeš na rts planeti, bilo je 700 repriza do sad... veoma je zabavno, baš iz tog ugla, haljine, nameštaj, običaji, transport... 

[pt 2.0]

15 minutes ago, slepa živana said:

što bi rekao jedan miš drugom, meni se više dopao film

radio je šotra nekoliko ekranizacija... to verovatno možeš da nađeš na rts planeti, bilo je 700 repriza do sad... veoma je zabavno, baš iz tog ugla, haljine, nameštaj, običaji, transport... 

Brankica Sebastijanović i Miloš Biković - overeno. 

Ali reči koje ona koristi za materijale haljina, nemam sad kindl ovde, kad se dokopam, napisaću ti ovde. Bukvalno nikad nisam čula za to

[burekdzija]

Dnevnici Tarkovskog i onda uzgred, skoro kao beleska, recenica (u mom slobodnom prevodu): „upravo sam procitao naucnofantasticnu pricu brace Strugacki Piknik kraj puta; neko bi od toga mogao da napravi strahovit scenario“.

 

[Eladan]

'Пикник крај пута' (у одличној граф.опреми) је моја прва fantasy књига, добијена као похвала за успех у III разреду, и једна је од два пресудна чиниоца за мој духовни и животни ескапизам.

 

Зато вечно хвала браћи Стругацким, зато и наш колега увек има приличан кредит на мом рачуну 

[ljuttko]

On 14.11.2022. at 21:34, djordje geprat said:

 završio sam pre neki dan "jedan čovek" oriane falači. život aleksosa panagulisa u periodu '68 - '76 i život s njim poslednje tri godine. teška knjiga na dva načina.

prvo, njegovo hapšenje i robijanje posle neuspelog atentata na papadopulosa i bezuspešni don kihotovski napori da se izbori za istinu i pravdu. nešto od tih dešavanja mi je bilo poznato, i ona ranija, ubistvo lambrakisa na primer.

drugo, život oriane falači sa njim tokom te tri godine. bilo mi je teško shvatljivo njeno zaljubljivanje u njega. na prvi pogled se iskusna reporterka sa mnogih ratišta u 44 godini zaljubljuje u čoveka koga prvi put vidi zarad intervjua. njenih 10 godina životnog iskustva više su mi delovali za nevericu u njenom slepom praćenju don kihotovskih ideja, raskalašnom životu, prevarama i nadasve povratku njemu posle dva fizička nasrtaja. prvi je rezultirao gubitkom bebe, drugi finalnom verbalnom reakcijom "crkni". na aerodromu je odbila priskakanje u pomoć kasnijeg saputnika u avionu. posle je sledila griža savesti zbog izrečenog "crkni"..

 

Ovo drugo je, možda za onaj drugi topik o porodičnom nasilju. o tome šta se dešava u glavi žene koja dugo vremena zarad ljubavi "ne mogu bez njega" trpi drugorazredni položaj, maslijanje, pijanstvo, psihičko i fizičko maltretiranje. a pri tome, oriana falači nije bila nek mučena žena bez životnog iskustva, obrazovanja i para.

 

potrudite se da pročitate, ako vam dođe pod ruku.

Jedan čovek   sam pročitala prvi put u studentsko doba, jedini primerak knjige kružio je medju nekoliko nas slučajno dospevši i do mene sa rokom od 4 dana , omašila sam ispit da ne ispustim knjigu   sa dvadeset i nekom to je bilo više nego idealizovanje i života Alekosa Panagulisa i njihove ljubavi i same Orijane Falači ( prethodno sam čitala njene intervjue) Pre godinu dana knjigu sam čitala ponovo, sa distance od skoro 40 godina i svega onoga što se nakupilo u medjuvremenu isto sam se pitala, zašto je za ime boga ova žena , pametna ostvarena ...trpela toliko u takvoj vezi. Njegove političke i ostale ideale medjutim nekako i razumem,  drugo vreme , neuporedivo sa svim sadašnjim, ljudi u razovima i revolucijama rade ono što u nekakvom miru nikad ne bi nii sanjali . Njene  sada nisam nikako mogla  da svarim, imala sam baš napade besa za neka dešavanja,  a ipak   nije da mi ipak nisu bili sasim nepoznata i takva ponašanja, svašta je u stanju i pametna i glupa i obrzovana i ne, žena da uradi . Čudni su putevi veza medju ljudima a tek medju muškarcima i ženama.  Orijana je to  bar opisala  vrlo iskreno. Bez njene knjige Panagulis će manje više biti zaboravljen, još malo postoji  u sećanju jedne generacije Grka.