videću da ugrabim pokoravanje

1 minute ago, kud u maglu Simoviću said:

videću da ugrabim pokoravanje

+1

neš pogrešiti šta god uzeo od ova dva što je predložio vasić. 

ja sam prvo čitao čestice

Završavam drugu (prevedenu) zbirku priča Roberta Ejkmana - more, poput vina tamno. Kvalitet, mislim da mi je i bolja od prve zbirke(hladna ruka u mojoj, takođe dobra). Mada, možda je to jer sam sada više upoznat sa njegovim stilom.

Edited December 4, 20186 yr by Pečorin

Црњански Путописи. Идеално за крај јесењег семестра и зимско време.

Bolanjo - 2666

Bolanjo - 2666

Valja li?

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

Za sada da, interesantno je, radnja tece glatko i likovi su zivopisni ali napominjem da citam tek prvi tom, prvi deo(kriticari), a ima ukupno 5 delova i oko 1000 strana.

Одличан.

Dejl Karnegi
Kako steci prijatelje i uticati na ljude

"Istinite priče" Tereze Miler.

To je baka književnika Aleksandra Tišme, koje je živela 98 godina. Kada joj je bilo 91, unuk joj je predložio da napiše memoare, da bi prekratila vreme i ubila dosadu. Baka je uzela svesku i lepo, sve po redu, opisala svoj život. Kako od filmova najviše volim dokumentarce, tako mi je i ova knjiga legla, kao čisto svedočanstvo o životu u Banatu jedne mađarske žene u XIX i prvoj polovini XX veka. Plus fascinantno je kako je jedna formalno neškolovana žena, u tako poznoj starosti napisala čitavu knjigu.

 

Ova žena je bila generacija mojih čukunbaba, pa sam se zapitala koliko znam o njima. I o svojim prababama znam vrlo malo, samo ime i pokoju anegdotu, a tek o čukunbabama ništa. Jedino sam još nanu, koja je živa, mogla da pitam o njenim babama (tj. mojim čukunbabama), ali su obe umrle pre nego što je mogla da ih zapamti (ljudi su često umirali rano pre II sv, rata, od koječega, bilo zloćudnog bilo benignog). Ali ono što znam, i što sam čula i u mojoj porodici, i evo, sad pročitala u ovoj knjizi - koliki su veliki deo podizanja porodice žene uzimale na sebe i koliko su žene jake.  Baš me je ostavilo utisak na mene ovo pisanije.

 

 

americka pastorala - filip rot

3 hours ago, Tihajeza said:

"Istinite priče" Tereze Miler.

To je baka književnika Aleksandra Tišme, koje je živela 98 godina. Kada joj je bilo 91, unuk joj je predložio da napiše memoare, da bi prekratila vreme i ubila dosadu. Baka je uzela svesku i lepo, sve po redu, opisala svoj život. Kako od filmova najviše volim dokumentarce, tako mi je i ova knjiga legla, kao čisto svedočanstvo o životu u Banatu jedne mađarske žene u XIX i prvoj polovini XX veka. Plus fascinantno je kako je jedna formalno neškolovana žena, u tako poznoj starosti napisala čitavu knjigu.

 

Ova žena je bila generacija mojih čukunbaba, pa sam se zapitala koliko znam o njima. I o svojim prababama znam vrlo malo, samo ime i pokoju anegdotu, a tek o čukunbabama ništa. Jedino sam još nanu, koja je živa, mogla da pitam o njenim babama (tj. mojim čukunbabama), ali su obe umrle pre nego što je mogla da ih zapamti (ljudi su često umirali rano pre II sv, rata, od koječega, bilo zloćudnog bilo benignog). Ali ono što znam, i što sam čula i u mojoj porodici, i evo, sad pročitala u ovoj knjizi - koliki su veliki deo podizanja porodice žene uzimale na sebe i koliko su žene jake.  Baš me je ostavilo utisak na mene ovo pisanije.

 

 

Знаш ли више о прадедама/чукундедама?

prekjuče sam iz cuga pročitao holandski bestseler "Het diner". mučno.počinje kao laganica, s priličnom dozom humora u kritici više holandske klase. priča se zahuktava, kugla se javlja u stomaku i na kraju, pitaš se kuda ide svet i zaključiš da je mišel u svom sastavu bio u pravu i da neki ljudi ne zaslužuju da žive. komplet, njegova porodica i porodica njegovog strica sa sve fasom. baš mi je teško palo od momenta kada se otkriva pravi razlog zajedničke večere. i, pitao sam se zbog čega se o tako važnoj ličnoj stvari treba da raspravlja u restoranu.

 

čitajući prilog na "wiki" saznao sam da su čak tri filma snimljena po knjizi. nisu bog znakako ocenjeni, poručio sam holansku verziju. američka sa girom mora da bude za negledanje.

 

pročitajte knjigu. vredi napora.

21 hours ago, djordje geprat said:

prekjuče sam iz cuga pročitao holandski bestseler "Het diner". mučno.počinje kao laganica, s priličnom dozom humora u kritici više holandske klase. priča se zahuktava, kugla se javlja u stomaku i na kraju, pitaš se kuda ide svet i zaključiš da je mišel u svom sastavu bio u pravu i da neki ljudi ne zaslužuju da žive. komplet, njegova porodica i porodica njegovog strica sa sve fasom. baš mi je teško palo od momenta kada se otkriva pravi razlog zajedničke večere. i, pitao sam se zbog čega se o tako važnoj ličnoj stvari treba da raspravlja u restoranu.

 

čitajući prilog na "wiki" saznao sam da su čak tri filma snimljena po knjizi. nisu bog znakako ocenjeni, poručio sam holansku verziju. američka sa girom mora da bude za negledanje.

 

pročitajte knjigu. vredi napora.

Зашто мислите да књига вреди читања?

šta da ti kažem. knjiga mi je slučajno došla u ruke, zainteresovala me jer je pisac holanđanin. čitanjem me podsetila na malog mitrovića i (pretpostavljam) stav njegovog tate koji je sličan ovim roditeljima. "jebeš žrtvu, ona je ionako mrtva, nije red da mog malog  tretiraju zatvoru kao "kučku", slučaj će da se slegne a i žrtva je nebitna, što je bila tamo gde je bila. drugo, možda i zbog toga što autor daje i neku sliku o holanđanima koja i nije baš najlepša. na kraju, neobično mi je bilo i moje osećanje da je narator, u početku simpatičan do kraja štiva bude smatran đubretom, ne vrednim življenja.

 

eto.