Prohujao editao; spomenuti Vladimov je izdat 2004, što nije baš nedavno - ali posle određenog broja godina - sve se to tu negde sažme i savije, u nekoliko godina.

Zapise iz mrtvog doma upravo kupio, pa idem kući sav uzbuđen da čitam :)

Čitam konačno "Sentimentalno vaspitanje - logika jedne biografije" Branimira Stojanovića.

Zanimljive crtice iz (političke) prošlo-sadašnjosti, ali poludeću od tolikih inicijala.

Džordž Orvel - "U borbi za vazduh" ("Coming Up For Air")

Predivno pripovedanje! Uživala sam u opisu pecanja u detinjstvu.

Ima i nekih skroz Selindžerovskih atmosfera, posebno poseta penzionisanom učitelju Porteusu.
Nebitno kad je napisano (ovo je 1939,), divan prikaz nostalgije za detinjstvom i uvek turobne sadašnjosti.

В саду чудовищ. Любовь и террор в гитлеровском Берлине / Эрик Ларсон, 2022.

In the Garden of Beasts: Love, Terror, and an American Family in Hitler's Berlin / E. Larson, 2011.

Zapravo me najpre zanima pitanje opsega i mogućnosti neutralnog.

Кундера - Смешне љубави

Стварно је мајстор Кундера, може роман, могу кратке приче, ништа ни близу лоше од њега још увек нисам прочитао, нити делује да ћу.

Хамсун - Под јесењом звездом

Ух досадан сам с Хамсуном, али какво је уживање читати га, колики је Кундера мајстор толики је Хамсун геније реално. Невероватно ми леже његове књиге, ово ми је прва коју сам прочитао после пар година паузе и наравно није разочарао.

juče sam iz biblioteke uzeo knjigu o "panonskom admiralu" ivana ivačkovića. da upoznam imenjaka iznutra. početak knjige je pun jugonostalgije što meni matorom leži. lepe reči o đuričiću. drago mi je što sam naleteo na ovo.

Meni je ta knjiga bila bas losa, osim sto je, kao i druga Ivackoviceva knjiga koju sam citao (Izmedju krajnosti, o Azri i Stulicu, koja je takodje losa) korisna zbog hronologije i informacija o tome ko je sta radio i kad. A ja licno zivim u jugonostalgiji, pa ni to nije pomoglo. Taj deo o Djuricicu je mozda i jedini vredan u knjizi, valjda zato sto je lican.

Trenutno citam Kroniku sretnih trenutaka Snjezane Banovic, Geopoetikino izdanje. Preporucio bih vam nju pre, iako sam tek poceo, za jos malo jugonostalgije, ali iz zagrebacke perspektive.

Edited April 19, 20251 yr by Sludge Factory

Odem po Fiziku tuge od Gospodinova ali nije bilo pa uzeh Sva naša tela . Mislim da ga je ovde neko preporučivao već .

Uz to, već dugo na listi, nešto od Šlinka (zbog Čitača, naravno) - Žena na stepenicama i Vikend.

Šlink kog sam prvo čitala su "Bekstva od ljubavi", i to više puta. Eto, još jedna preporuka.

On 19. 4. 2025. at 15:18, Sludge Factory said:

Meni je ta knjiga bila bas losa, osim sto je, kao i druga Ivackoviceva knjiga koju sam citao (Izmedju krajnosti, o Azri i Stulicu, koja je takodje losa) korisna zbog hronologije i informacija o tome ko je sta radio i kad. A ja licno zivim u jugonostalgiji, pa ni to nije pomoglo. Taj deo o Djuricicu je mozda i jedini vredan u knjizi, valjda zato sto je lican.

Trenutno citam Kroniku sretnih trenutaka Snjezane Banovic, Geopoetikino izdanje. Preporucio bih vam nju pre, iako sam tek poceo, za jos malo jugonostalgije, ali iz zagrebacke perspektive.

završio. u stvari, poslednjih stotinak strana sam preskočio do "devedesete". to mi je najjače jer krivi smo i što evropa putuje a mi čamimo čekajući. balašević mi nije bio neko bez koga sam lud, imao je dosta dobrih stvari i ovo je bila prilika da bolje upoznam lik i delo. to je dobro. no, smorile su me ivačkovićeve paralele, prepričavanje šta se dešavalo, kako smo se raspali. kao da ne znam. pa, stariji sam od obojice.

sve u svemu, dobro je što sam pročitao. moglo je i bolje. bold je ispao najvrednije.

Procitala sam pre neki dan roman koji sam pomenula na drugoj temi, Kalendar Maja Zorana Ferica i i dalje nisam sigurna da li bi ga preporucila ili ne. Prilicno sigurno nije knjiga koju cu ponovo citati. Kupila sam je prilicno na slepo, nasla sam u knjizari sta sam trazila, sela i dok sam pila kafu dohvatila najdeblju knjigu na polici (verovatno zbog izdavaca - Booka), za cijeg autora nikad nisam cula. Pocela sam da citam, prijao mi je stil, citala sam dalje i dalje dok sam ispijala tu kafu, prica me je uvukla u sebe. I tako slicno sam se osecala kroz celu prvu polovinu knjige i uzivala. Prica o starenju i ljubavima koje to nisu. Medjutim, druga, "erotska" polovina mi je bila bas mucenje i na kraju sam knjigu zavrsila tek radi reda tj. zato sto mi je bilo bezveze da ostavim poslednjih nekoliko desetina strana neprocitanih posle sve te "muke".

Nisam sad nesto generalno gadljiva na eksplicitne opise ako imaju smisao u prici i funkciju u oslikavanju nekog odnosa, ali ga ih ovde (pogotovo negde otprilike od pocetka poslednje trecine romana) najcesce nisam videla, prelazilo je u apsurd, groteskno i instrumentalizaciju glavnog zenskog lika, koji kao licnost ostaje do kraja bezlican (na sta sam, moram priznati, prilicno gadljiva). Ne secam se kad sam se tako osecala kao da neko odjednom bez razloga pocne da mi prikazuje usporeni snimak silovanja i zlostavljanja neke osobe, na kome se ne vidi lice, ali sa svim ostalim detaljima, i to ponavlja i pri tom banalizuje. A i sam epilog je na kraju, narocito kao kontrast tog grandioznog pocetka bas delovao banalno i vestacki. Bas cudno iskustvo.

Edited April 30, 20251 yr by Pixie

Мени звучи као антипрепорука

Moglo bi tako da gleda tako. Ali priča, forma i stil pripovedanja su u velikom delu romana više nego OK. (Doživeli) penzioneri ponavljaju svoje matursko putovanje i čitalac kašičicu po kašičicu dobija paralelno komediju apsurda i coming-of-age priču. Ne zvuči loše, zar ne? Ali (vidi gore).

A inače sam pre nekoliko dana dogovorila čitalački poduhvat sa jednom saučesnicom. Nema mnogo knjiga kojima se iznova vraćam, ali ovo je jedna i jedina koju imam u ovoliko različitih verzija i opet mi je lepo da je na drugi način ponovo otkrivam. Kada sam se pre nekoliko meseci bavila japanskim prevodom, iznenadila sam vrlo kada mi je iznenada palo na pamet da prevod na srpski nikada nisam čitala. Zato sam isplanirala kupovinu za sledeći dolazak u Beograd, i eto sad:

Pereira je osvetlio moje mračne i zagušljive beohradske devedesete, nekim tihim a nezadrživim optimizmom. Mislim da bi filmić, smešten u neku diktaturu jugoistočne azije mogao svašta da domaši.

Na čitanju, između ostalog:

Диета для ума / Лиза Москони, 2020 (отпр.)

Brain food / L. Mosconi, 2018.

O načinu ishrane e da bi se sačuvao tajneki zdrav razum i tvrda pamet. Solidno objašnjenje uloge masnih kiselina u metabolizmu + argumenti za vodeni period u formiranju homo sapiensa.