Kraj/početak

[korindjar]

"tvrdjava" je presimbolicna, ali negde pri kraju sehaga u veneciji umire od otrova koji je popio u bosni, dok je napolju karneval. umire izgovrajuci imena mesta u bosniU gostioničkoj sobi nad Velikim kanalom što je proticao kroz grad Šehaginih snova, usred zaglušene karnevalske buke, čule su se sumorne riječi o našoj sirotinji:- Zloselo, Crni Vir, Blatište, Glogovac, Paljevina, Gladuš, Vukovije, Trnjak, Kukavica, Zmijanje...bio sam nedavno na proslavi 200god svoje gimnazije i tamo su bile recitovane "gradite skole, deca vas mole" i jos par slicnih depresija iz kojih ispada da smo zavidni, posvadjani, siromasni, neobrazovani. onda sam se setio i ovog sehaginog redjanja imena mesta

Edited February 1, 2010 by Hustler

[Malvo]

Тражио је свој ранији добро знани страх од смрти и није га налазио. Где је она? Каква смрт? Није било ни помена о страху, јер није било ни смрти. Уместо смрти била је светлост.- Дакле тако! - наједном рече гласно. - Каква радост!За њега се све то одиграло у једном тренутку и значење тог тренутка се више није мењало. За присутне његова агонија трајала је још два сата. У његовим грудима је нешто кркљало; његово измождено тело је подрхтавало. Затим је све ређе и ређе било кркљање и хропац.- Свршено! - рече неко над њим.Он чу те речи и понови их у својој души. "И смрт је прошла", рече он себи. "Нема је више."Он удахну ваздух, прекиде напола дах, опружи се и умре. "Смрт Ивана Иљича", Толстој

[Otto Katz]

Тражио је свој ранији добро знани страх од смрти и није га налазио. Где је она? Каква смрт? Није било ни помена о страху, јер није било ни смрти. Уместо смрти била је светлост.- Дакле тако! - наједном рече гласно. - Каква радост!За њега се све то одиграло у једном тренутку и значење тог тренутка се више није мењало. За присутне његова агонија трајала је још два сата. У његовим грудима је нешто кркљало; његово измождено тело је подрхтавало. Затим је све ређе и ређе било кркљање и хропац.- Свршено! - рече неко над њим.Он чу те речи и понови их у својој души. "И смрт је прошла", рече он себи. "Нема је више."Он удахну ваздух, прекиде напола дах, опружи се и умре. "Смрт Ивана Иљича", Толстој

Meni ovo bez veze. Opruži se i umre, može li biti definitivnijeg kraja? Moj kraj je iz pete knjige Krležinih Zastava. Moram ići, mene čekaju.

[Kelt]

ovo je Godfather među prvim rečenicama:"Sve srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način"

+1

[kgmr]

moram opet da ulozim protest.

[MancMellow]

moram opet da ulozim protest.

Pridružujem se. Zaista mi se celog života čini da je upravo obrnuto.

[batticuore]

i ja sam oduvek mislila obrnuto, al mi se i dalje svidja recenica. :D

[Kelt]

moram opet da ulozim protest.

Verovatno bi ispao neki lep anagram od ovoga :)

[Otto Katz]

moram opet da ulozim protest.

Pridružujem se. Zaista mi se celog života čini da je upravo obrnuto.

Hvala vam. Još mi je davna školska lekcija osujetila svako autonomno i spontano promišljanje ove teze. Kriva je epigramska forma sa zatvorenim obratom koji sugerira da su druge bitnije logičke mogućnosti iscrpljene. Marx je obožavao takve sentence, i zato djeluje tako uvjerljivo. Filozofija je za zbiljski svijet ono što je masturbacija za sex. Um je uvijek postojao, samo ne u umnoj formi. Ne vičite u teutonske prašume, jer kako u šumu vičete, jednako iz šume odjekuje. Proizvodnja mnoštva korisnih stvari stvara mnoštvo beskorisnih ljudi. Biti radikalan znači zahvatiti stvar u korijenu, a korijen stvari jest čovjek sam. A saću ja trgnit jednu mudru. Originalnost u sreći i nesreći je česta kao i originalnost u svim drugim stvarima - kl.

[Malvo]

Meni ovo bez veze. Opruži se i umre, može li biti definitivnijeg kraja? Moj kraj je iz pete knjige Krležinih Zastava. Moram ići, mene čekaju.

А шта је поента овог топика - дефинитивни крај или омиљени завршетак? Прочитај целу приповетку и видећеш зашто је овај завршетак ефектан. У неку руку је помало и достојевскијански; патетика је обично резервисана за Достојевског, а завршетак без закључка за Толстоја. Свеједно, овај завршетак је један од мојих омиљених. Дозвољавам могућност и да некоме није. Edited February 2, 2010 by Evropejac

[Caligula]

Danas je mama umrla. A mozda i juce, ne znam. Stranac, Alber Kami

... bravo:)Meni takodje pocetak: "Biće dovoljno ako kažem da sam ja Huan Pablo Kastel, slikar koji je ubio Mariju Irbarne."Tunel, Ernesto Sabato.A kraj - biram onaj koji me je pregazio kao parni valjak posle citanja "Idiota". Edited February 2, 2010 by CowBoy

[Otto Katz]

А шта је поента овог топика - дефинитивни крај или омиљени завршетак?

Omiljeni završetak. Prema potpuno subjektivnom izboru. Smrt kao završetak mi prosto ne sjedi. Ne mogu se oteti dojmu da tu logika pripovijesti ustupa pred logikom životopisa. Valja samo kad je posljednja misao: kao pas.

[batticuore]

Pozivam za svjedoka mastionicu i peroi ono što se perom piše,Pozivam za svjedoka nesigurnu tamu sumrakai noć i sve što ona oživi,Pozivam za svjedoka mjesec kad najedrai zoru kad zabijeli,Pozivam za svjedoka vrijeme, početak isvršetak svega - da je svaki čovjekuvijek na gubitku. svojom rukom napisao Hasan, sin AlijinMeša Selimović, "Derviš i smrt"

[morgana]

"citalac nije valjda tako glup da se neće setiti šta se sada desilo atanasiju svilaru, koji se jedno vreme prezivao razin"predeo slikan cajemmeni je ovaj kraj skroz kul, tjera me da se zacrvenim jer me pisac majstorski suocio sa mojim skucenim umnim gabaritima

[Sludge Factory]

Sto se kraja tice, nema se tu mnogo sta pametovati:

...yes and all the queer little streetsand the pink and blue and yellow houses and the rosegardens and thejessamine and geraniums and cactuses and Gibraltar as a girl where I wasa Flower of the mountain yes when I put the rose in my hair like theAndalusian girls used or shall I wear a red yes and how he kissed meunder the Moorish wall and I thought well as well him as another and thenI asked him with my eyes to ask again yes and then he asked me would Iyes to say yes my mountain flower and first I put my arms around him yesand drew him down to me so he could feel my breasts all perfume yes andhis heart was going like mad and yes I said yes I will

Yes.Ulysses, by James Joyce:D