Kraj/početak

[Ajant23]

"Kao pseto", reče on i činilo se da će ga stid nadživeti.

[3opge]

,

Edited January 22, 2010 by 3opge

[Аврам Гојић]

Po sećanju na davno pročitane "Zapise na manžetnama", Bulgakov:"Cihindziri! Mahidzhauri! Zeleni rte! Život je propao. Kući!"

[Ajant23]

,

Da, knjigu sam negde zaturio, i jesam tebi replicirao... Zaista nisam bio siguran za zarez, ali to samo potvrđuje da takve rečenice jednostavno zapamtiš napamet...

[Ajant23]

Slušajući radosnu ciku što je dopirala iz grada, Rieux se sjetio da je ta radost zapravo svagda ugrožena. Jer on je znao što nije znala ova radosna gomila, a može se saznati iz knjiga: da bacil kuge ne ugiba nikada; da se može desetke godina pritajiti u pokućstvu i rubenini, da čeka strpljivo u sobama, podrumima, kovčezima, rupcima i papirima i da će možda doći dan kad će na nesreću i pouku ljudi, kuga probuditi svoje štakore i poslati ih da uginu u nekom sretnom gradu.

[MocaVukotic]

ovo je Godfather među prvim rečenicama:"Sve srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način"

[batticuore]

Bra'o Moco, takodje i - Osveta je moja, ja cu je vratiti. Aleksija, bas lepa tema. :)

[Ajant23]

Osveta je moja, ja cu je vratiti.

Nije li to odvratno... Mislim da nikada ne treba potencirati tu rečenicu, a ne izgovoriti odmah ceo roman za njom - od reči do reči.

[batticuore]

hmm, mislim da te ne razumem, al ne bih sad da zalazim ni u kakve dalje price, a i da ne kvarimo topik. ;) btw, volim tu recenicu, nevezano za taj roman...

[Malvo]

Nije li to odvratno... Mislim da nikada ne treba potencirati tu rečenicu, a ne izgovoriti odmah ceo roman za njom - od reči do reči.

А зашто је одвратна? Баш напротив, с обзиром на цео роман за њом, вероватно је нешто најбоље што је могло да буде написано.

[Ajant23]

Međutim, pre nego što je došao do poslednjeg stiha shvatio je da nikada više neće izaći iz te sobe, pošto je bilo predviđeno da grad ogledala bude vetrom sravnjen i izbrisan iz pamćenja ljudi u trenutku kada Aurelijano Babilonio završi dešifrovanje pergamenata, i da sve što je u njima bilo napisano bude neponovljivo oduvek i zauvek, pošto pleme osuđeno na sto godina samoće nije imalo druge svrhe na zemlji.

[Sludge Factory]

Aujourd'hui maman est morte. Ou peut-être hier, je ne sais pas. L’Étranger, Albert CamusDa ne ispadne da znam francuski: Danas je mama umrla. A mozda i juce, ne znam. Stranac, Alber Kami

[kgmr]

ovo je Godfather među prvim rečenicama:"Sve srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način"

bas. oduvek sam mislila obrnuto. elem, moje zapamcene su, kao sto im samo ime kaze, krate:Moralo bi da se zivi a posteriori. (potpuno neozbiljna knjiga)I zaista, uskoro dodjose lorini. (potpuno tuzna knjiga)a car pretencioznosti je:Bio sam, sada vise nisam.Izvinjavam se sto nema italika.

[Mercuzzio]

"Virgin Suicides"Jeffrey Eugenideskraj knjige

It didn't matter in the end how old they had been, orthat they were girls, but only that we had loved them, and that theyhadn't heard us calling, still do not hear us, up here in the treehouse, with our thinning hair and soft bellies, calling them out ofthose rooms where they went to be alone for all time, alone in suicide,which is deeper than death, and where we will never find the pieces toput them back together.

Edited January 30, 2010 by Mercuzzio

[Malvo]

Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad. Svjestan sam da pišem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja što mi predstoji, zbog suđenja koje otpočinjem, a sve sam ja na tom suđenju, i sudija i svjedok i tuženi. Sve ću biti pošteno koliko mogu, koliko iko može, jer počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom