Najgore knjige koje ste čitali

[Bane_V]

1.Ana Karenjina-najdosadnija knjiga koju sam ikada uzeo u ruke. Nažalost, pročitao sam je celu.2.Angles and Demons-ovo bi trebalo da bude zabranjeno za starije od 13 godina.Čitao sam gomilu knjiga u pogrešno vreme, pa su mi neki ''klasici'' bili užasno dosadni i nerazumljivi. Sećam se da su nas u gimnaziji, kada smo imali 17-18 godina, terali da čitamo Dostojevskog!?! To je kao ono kada roditelji utrape Malog Princa 8-godišnjem detetu, koje je tek naučilo da čita bez sricanja.

[gospa buba]

Sećam se da su nas u gimnaziji, kada smo imali 17-18 godina, terali da čitamo Dostojevskog!?!

pa ne znam sta da ti kazem :Pa sta mislish da je trebalo da se chita tada?

[Lancia]

a sta mislish da je trebalo da se chita tada?

pa, Mali princ.

[Bane_V]

pa ne znam sta da ti kazem :Pa sta mislish da je trebalo da se chita tada?

Npr. Ivo Andrić ili Meša Selimović su prikladni za taj uzrast. Za Dostojevskog je ipak potreban viši nivo zrelosti da bi se shvatio na pravi način.

[gospa buba]

Npr. Ivo Andrić ili Meša Selimović su prikladni za taj uzrast. Za Dostojevskog je ipak potreban viši nivo zrelosti da bi se shvatio na pravi način.

uh. dobro :)

[Teja]

Npr. Ivo Andrić ili Meša Selimović su prikladni za taj uzrast. Za Dostojevskog je ipak potreban viši nivo zrelosti da bi se shvatio na pravi način.

Kolko se secam Andric je bio obavezna lektira (barem najcuvenija kjiga).Meni je tada ta knjiga bila smaranjeza razliku od na primer Dostojevskog. I Mesu Selimovica sam tek kasnije razumela ,zavolela i ljubav traje,traje,traje

[3opge]

Andric je, pored toga sto je neopisivo dosadan, jos i tezak psihopata i mizantrop, ko posle citanja 'znakova' ne dobije recimo zelju da ubije komisju, pojebe mu zenu ili mu bar ne nahrani kera kobasicama sa tucanim staklom stvarno moze da se pohvali velikim covekoljubljem

[cyberwor/L/d]

folirantibio sam mali, sta da vam kazem

Eh, ko nije kad je bio mali procitao srpskog Salingera (he-he, tako su prodavali to mudo za bubrege)? Uostalom, da nisi procitao ne bi imao u sta da pljucnes :) Ja sam jos temeljnija. Kad naidjem na jednu takvu a ja onda uzmem pa procitam sve od aktuelnog autora. Da mi kritika ne bude parcijalna. Da mogu da pljunem iz sve snage. Mirne savesti. Evo, ja sam kao velika procitala Hroniku izgubljenog grada. One ranije su mu barem bile jezicko vezbanje (tj. mogle su se tako opravdati). A ovo ... ovo je Klaustrofobija, Ksenofobija, poslednji cin Kaporove literarne i moralne tragedije. Tako mi svega!

[cyberwor/L/d]

Andric je, pored toga sto je neopisivo dosadan, jos i tezak psihopata i mizantrop, ko posle citanja 'znakova' ne dobije recimo zelju da ubije komisju, pojebe mu zenu ili mu bar ne nahrani kera kobasicama sa tucanim staklom stvarno moze da se pohvali velikim covekoljubljem

Moze to i ovako: Andric nije slatkis koji stamanis pa se (trenutno) bolje osecas. No on nikada na to nije ni pretendovao. On je vise onako na duge staze kao gorka pilula koja postepeno donosi "ozdravljenje". Ja ga ipak stavljam u kategoriju Pisci a ne "pisci". Zasto? Andric sigurno vlada subjektom, istinom i sadrzajem. 1. Subjektom kao latentnim nosiocem vremena koje obradjuje2. Istinom na taj nacin sto se ona poklapa sa okolnostima koje on literarno obradjuje (teorija korespodencije)3. Sadrzajem jer je on ogledalo ona gore dva pomenuta. Uotalom, Andric ostavlja siroko polje. Moze da ti se ne svidja ali istovremeno mozes da ga postujes (to je jos jedan od razloga zasto je on Pisac a ne "pisac").edit:Eto, ako pazljivo procitas "znakove" i "cupriju" onda mu zaista ne mozes prisiti mizantropiju. Ja ne mislim da je Andric dosadan, on je samo minuziozan. Edited June 8, 2008 by cyberwor/L/d

[cyberwor/L/d]

Kolko se secam Andric je bio obavezna lektira (barem najcuvenija kjiga).Meni je tada ta knjiga bila smaranjeza razliku od na primer Dostojevskog.

To moze biti zato sto Dostojevski razlistava stvarnost a Andric je komprimira. Sve zavisi koji od njih aktivira abdominalno disanje kod svakog citaoca pojedinacno.

[Ulis]

Andric je, pored toga sto je neopisivo dosadan, jos i tezak psihopata i mizantrop, ko posle citanja 'znakova' ne dobije recimo zelju da ubije komisju, pojebe mu zenu ili mu bar ne nahrani kera kobasicama sa tucanim staklom stvarno moze da se pohvali velikim covekoljubljem

Prestrogo, 3opge, prestrogo.

[cyberwor/L/d]

ontopic, sticajem cudnih i materijalno isplativih okolnosti, pre oko mesec dana sam procitao masterpiece 1 Vesne Radusinovic, "Grand Show Srbija". 3 puta za 2 dana.Mada su mehanizmi odbrane i selektivno pamcenje vec uzeli svoj tool, mogu reci da delo, koje uslovno mozemo nazvati herc-romanom, govori o 2 sestre iz neke selendre, od kojih je 1 pametna, vredna, skromna, a druga uobrazena, kapriciozna, i sve sto uz to ide. Ova 2. postaje narodna pevaljka u Bgd, posle kraceg vremena gine u saobracajki, i ostavlja svoju cerku dobroj sestri. Ona je odgaja kao svoju, i ona naravno, tokom 90ih stasava u sliku i priliku svoje bioloske majke... (you get the picture:))

Taman kada sam pomislila da bih trebala dooobro da se napregnem pa da se setim autora cije me samo ime odbija od uzimanja njegove knjige u ruke (jer knjizi uglavnom uvek dajem sansu bezuslovno, pa kud puklo da puklo) a ti pomenu NJU! Ali, da ne bude da mi amygdala ne radi punom parom te da mi predrasuda ostane samo na njenom imenu a ja u nekom narednom postu videh i njenu sliku. To moju predrasudu cini skroz legitimnom - no passaran! Ma, amebe su za nju pojam! A trebala bih zapravo da je procitam (mislim, tu knjigu). Tek da sebi olaksam pa da mi reakcija ne ostane samo na nivou intenzivnog osecaja nauzeoze nego da mogu lepo mirne duse i da se ispovracam. Jednom za svagda. E vala, procitacu!

[vinska musica]

Auuu... Vidi samo ovu mazohističku kilometražu...

Ja mazohistkinja??! Nema sanse. To je spisak knjiga od cijeg citanja sam odustala jos u prvoj polovini ili trecini.

[dare...]

Izgleda da ovde nije mesto da to kazem, ali ukusi se stvarno razlikuju (nema zamerke!). He-he, bas interesantno! :)Bog malih stvari je jedna divna knjiga. Arundati je velika stilistkinja, nize reci kao puzle, igra se sa njima, smislja nepostojece reci (koje zapravo daju snagu njenoj misli), ponavlja sa efektom (a to malo koji pisac moze uspesno da radi), kada imenici nadene veliko pocetno slovo ona joj zapravo da zivot i smisao i taman kad zaboravis da je nesto u prici vazno ona te vestim jezickim manevrom podseti da jeste ... vesto se prebacuje izmedju distancirane i emotivne proze i sve to cini da su sve "male svari" protkane kroz text, sacekuju te izmedju redova, nikada ne nestaju iz pozadine texta ... prosto ne mozes da izbegnes stalno otkrovenje da male stvari postoje i da su veoma vazne ... + sto osim jezickog ekvilibrizma nacinje i neke vazne zivotne tematike. Knjiga doduse gubi nesto od svega pomenutog u prevodu (tipicno kod jezicke pragmatike). Ne mo?s njene imisljene reci da prevedes i zadrzis simboliku i snagu poruke.

Pa sad...Sve si ti to u pravu...Evo ja sam dotičnu ovde i citirao...Ali knjiga je brate/sestro slatka teška kao crna zemlja... Socijala do bola... Ljudima, kojima je muka ove naše socijale, još gore pada ova indijska...Meni je knjiga bila teška za čitanje... Ne volim knjige koje me kad ih zatvorim ostavljaju tmurnog i neraspoloženog... Tu mi onda lakše prija, laka literatura, pa ma koliko opljuvana...

[FranziskaKafka]

Hm... ne bih sada o najgorim knjigama, ali evo dve koje su neprijatne za citanje: Elementarne cestice - M. Uelbek (subjektivni razlozi uglavnom) i Naslada - Elfride Jelinek (razlozi su brojni). <_<A da je Andric dosadan i sta sve ne moze reci samo neko ko u knjizevnosti trazi samo akciju. A npr. ubistvo babe lihvarice i slicni zapleti im se zato (naravno) vise svidjaju.