Not-just-now playing

[Klara]

 

[Kreator]

 

[Tpojka]

 

[Svemir Zeka]

Happy birthday Angel Dust!

 

 

 

[Klara]

 

[Lancia]

sebi za brdej 

 

[Lancia]

 

greskovic

Edited June 20 by Lancia

[Klara]

 

[Biramo Borbu]

 

[booyaka]

 

 

[Klara]

 

[Ras]

Kada se (prvi) American Recordings album Johnnyja Casha počeo pojavljivati na gotovo svim listama najboljih albuma te godine među izvođačima koji su u to vreme bili aktuelni i meni bliži, bio sam pomalo zbunjen. Zar mi nismo protiv ovih dinosaurus likova? Bilo je to pre 30 godina.

Slušanje sam tada preskočio, ali sam album zapamtio.

Prvi pravi susret sa muzikom Džonija Keša kreće u vreme American Recordings IV, tužnog i pomalo jezivog videa za Hurt i odlazaka June Carter i samog Johnnyja. Taj je disk bio saundtrek jednog nezaboravnog zimovanja koje sam proveo sa sinom na Zlatiboru, kada je čitavo naselje bilo zatrpano snegom sve do krovova kuća, a dani bili beli, beli, blistavi pod suncem! Poneki melanholični sat nakanadno sam povezao sa odsustvom supruge, jer će krah naše ljubavi uslediti u narednim mesecima,. Nakon toga, Keš će postati deo mog unutrašnjeg svemira.

 

Šta slušam ovih dana?

 

 

 

Songwriter, još jedan posthumni album za Johnnyja Casha.

 

Bio sam sumnjičav kada sam pročitao najavu i način na koji je album realizovan. Keš je ove pesme snimio početkom devedesetih, neposredno pre nego što će realizovati saradnju sa Rikom Rubinom na American Recordings. Snimci su ogoljeni na način da su zadržani Kešov vokal i poneka originalna gitarska deonica, na šta je nanovo snimljena muzička pratnja. Detaljnije o tome za Variety sajt govore neposredni učesnici John Carter Cash (sin, producent), Marty Stuart (gitarista i Cashov satadnik):   https://variety.com/2024/music/news/johnny-cash-songwriter-album-unreleased-making-1236056330/

 

Baš kao i u slučaju one nedavne poslednje pesme Bitlsa, zapitao sam se šta je ovde autentično? jer je očigledno da realizaciju ovakvih projekata dugujemo napretku tehnologije.

 

Album otvaraju Hello Out There i Spotlight. Za onu prvu snimljen je i video u kojem se, sada već u skladu sa principima porodičnog biznisa kod Kešovih , pojavljuje unuka, Grace June Cash:

 

 

Prve dve pesme čini se da zvuče modernije i sa mnogo više nasnimavanja i producentskih ukrasa u odnosu na ostatak albuma. Zatim sledi gotovo low-fi ugođaj u Drive On (objavljena i na prvom American Recordings albumu, jednako kao i Like A Soldier).

Preostale pesme sa albuma zvuče koherentno, ujednačeno i odlikuje ih ležerni kantri pristup u oblikovanju, čime je načinjen i ključni odmak od zvuka American Recordings serije.

 

Sumnjičavost u pogledu realizacije ovog albuma brzo je potisnuta već nakon prvog, a zadovoljstvo objavljenim raste svakim novim slušanjem.

Edited July 2 by Ras

[Klara]

 

 

[bios]

@Ras hvala za ovo. Slušam već par nedelja i ne mogu da skontam na koji topić da postavim. A verovatno ne bih ni umeo ovako da ga opišem.

 

Intersantno da ovo nije bilo na Tidalu dok ne aktiviram nekakvu betu. Srećom, čuo sam na radiju maltene isti dan kad je izašlo. Radio stanica koju slušam na antenu i koja je zaslužna za većinu mojih muzičkih otkrića u poslednje 2-3 godine
 

Meni se uvukla pod kožu Well Allright. Sve šta ti treba u životu možeš da nađeš i u vešernici.
 

Well allright 

 

 

[kralj]

Čitav vojni rok sam slušao American recordingse, Dvd diskmeni se tek pojavili. Sećam se da me je duet sa Kejvom baš nervirao pa sam rezao novi disk bez te pesme.

Naivno sam pomislio da nije najpametnije da za prigodu kakva je vojni rok punim glavu muzikom koju inače slušam, a koja se svodi na bunt, nepoštovanje autoriteta i hijerarhije. I prijalo mi je, naročito kao kombo veoma jednostavnih aranžmana i savršene produkcije.