formalno oblačenje

[ToniAdams]

Ja radim u konsaltingu, i naravno da se ne oblačim kao kelner, čak i kad idem na neke sastanke sa direktorima i kurcima-palcima, nego se obučem normlalno, pristojno.

 

Nekad košulja, nekad džmper, pantalone uvek nosim, kolege nose i jeans. Nekad formalne cipele, nekad ono što ja zovem cipelatike, neznam kako bi objasnio šta je to.

 

Sako u klasičnom smislu nemam, kravatu imam jednu, nosim je u torbi, za nedaj bože, ako neko kenja zbog toga što nemam (da, jedan veliki klijent ima neka pravila oblačenja, ali, nikad mi niko nije prebacio što dođem casual obučen).

 

E sad, poenta je što radimo nešto što baš nema puno alternativa na ovim prostorima, pa bi bilo nezgodno da neko pravi problem zbog oblačenja, jer poenta je ipak u poslu. (Moj šef je jednom imao problem zbog kravate i jenas, kod ovog klijenta, već pomenutog, samo se okrenuo i otišao, posle 10 minuta su ga zvali i izvinjavali se zbog problema koje su izazvali ljudi na ulazu :D)

 

Dakle, formalno oblačenje je go kurac, ako si nekome važan...

ali ti sve ekstra stoji!

[dig_chohano]

Ne razumem, baš konsultanti moraju da budu najviše picnuti. Zar nije poenta da oni koji imaju najviše kontakta sa klijentima, moraju da budu najuniformisaniji? Da se možda u McKinseyu ne oblače kao iz bureta?

Priča je bila o propisanom dres kodu za zaposlene u kompaniji X. Konsultant nije zaposlen u kompaniji X, on potpisuje potpuno drugačiji ugovor i za njega ne važe ni topli obrok, ni markica za prevoz pa ni dres kod. Ako je neka vrsta konsultanta koja treba da ljubi glavić klijentima kompanije koja ga je uposlila, verovatno će u tom ugovoru biti nešto i o dres kodu. Ako pak zubima uvrće licne po serverima ili sedi u kancelariji i rilja kroz Excel tabele može slobodno i u buretu da dođe, dokle god u ugovorenom periodu uradi ono za šta je plaćen.

[Valkyrie]

Eto, radisa je objasnio.

Pa upravo NIJE objasnio jer je on samo potvrdio da luksuz u casualu mogu sebi dozvoliti samo oni koji su bitni i važni za posao, a nikako kandidati za internship npr, kao i ljudi koji su na razgovoru za posao u konkurenciji 30 istih/sličnih.

[ToniAdams]

jebote, odakle ovi ljudi pristizu?

[radisa]

Priča je bila o propisanom dres kodu za zaposlene u kompaniji X. Konsultant nije zaposlen u kompaniji X, on potpisuje potpuno drugačiji ugovor i za njega ne važe ni topli obrok, ni markica za prevoz pa ni dres kod. Ako je neka vrsta konsultanta koja treba da ljubi glavić klijentima kompanije koja ga je uposlila, verovatno će u tom ugovoru biti nešto i o dres kodu. Ako pak zubima uvrće licne po serverima ili sedi u kancelariji i rilja kroz Excel tabele može slobodno i u buretu da dođe, dokle god u ugovorenom periodu uradi ono za šta je plaćen.

+1

Pa upravo NIJE objasnio jer je on samo potvrdio da luksuz u casualu mogu sebi dozvoliti samo oni koji su bitni i važni za posao, a nikako kandidati za internship npr, kao i ljudi koji su na razgovoru za posao u konkurenciji 30 istih/sličnih.

+1

 

Tačno, ja mogu sebi da priuštim da dođem kako hoću, jer ja trebam kompaniji. Da kompanija treba meni (tj. da sam zaposlen u nekoj korporaciji), išao bi kao kelner obučen i još pitao, šta će ko za piće, samo da zadržim posao...

[trustno1]

Objasnio je zato što je potvrdio da treba da bude bitno ono što radiš i kako radiš a ne da li imaš kardigan ili kravatu. To što je u nekim kompanijama bitno da li imaš kardigan ili ne, i što je na intervjuima deal/breaker to da l si bolje obučen od susednog kandidata, to je fašizam i bolest.

 

dig_chohano, zašto taj konsultant koji radi svoj posao u Excelu u tvojoj firmi može da dođe u buretu a ti ne smeš u kardiganu pred šefove?

[trustno1]

 

 

Tačno, ja mogu sebi da priuštim da dođem kako hoću, jer ja trebam kompaniji. Da kompanija treba meni (tj. da sam zaposlen u nekoj korporaciji), išao bi kao kelner obučen i još pitao, šta će ko za piće, samo da zadržim posao...

 

Pa to nije normalno, to je moja poenta. Nije normalno uvlačiti se na osnovu toga kako si obučen, brate. Nije normalno a nije ni potrebno vrlo često.

Edited April 12, 2014 by trustno1

[morgana]

znaci sazrelo je vrijeme za jos jedan topik o zenskim pravima ili neki slican tradicionalni

[dig_chohano]

Objasnio je zato što je potvrdio da treba da bude bitno ono što radiš i kako radiš a ne da li imaš kardigan ili kravatu. To što je u nekim kompanijama bitno da li imaš kardigan ili ne, i što je na intervjuima deal/breaker to da l si bolje obučen od susednog kandidata, to je fašizam i bolest.

 

dig_chohano, zašto taj konsultant koji radi svoj posao u Excelu u tvojoj firmi može da dođe u buretu a ti ne smeš u kardiganu pred šefove?

Zato što nije zaposleni kompanije i nije svojevoljno potpisao ugovor koji ga obavezuje da se ponaša u skladu sa pravilima kompanije. Ja u kardiganu me smem i iz ličnih principa. Plus nemam šefa u užem smislu te reči.

 

I ne sede Ruška Jakić i Ašok Murti u komisiji pa ocenjuju stil i uklapanje boja, no HR smatra da je dolazak na razgovor za posao za visoku funkciju u kompaniju sa Forbes top 25 liste znak nedostatka socijalne inteligencije.

[Agni]

Pa to nije normalno, to je moja poenta. Nije normalno uvlačiti se na osnovu toga kako si obučen, brate. Nije normalno a nije ni potrebno vrlo često.

 

Nije normalno, ali se normalnost ne jede. Da bi jeo, moras da radis, a da bi radio, u zavisnosti od situacije, nekad moras da se obuces kako drugi zahtevaju.

[Venom]

Najbolji dress code imaju hmmm ujak i ujna (recimo) prijatelja iz Nirnberga, arhitekte. Sede u kancelariji goli. Doduse, nije obavezno za ostale zaposlene.

 

I ne sede Ruška Jakić i Ašok Murti u komisiji pa ocenjuju stil i uklapanje boja, no HR smatra da je dolazak na razgovor za posao za visoku funkciju u kompaniju sa Forbes top 25 liste znak nedostatka socijalne inteligencije.

 

+1 :D

[dig_chohano]

:D Izostavio sam "u patikama"

[Venom]

Elem, u firmi u BG-u jedan kolega mi je kukao kako je sef generalno neozbiljan covek i to potkrepio argumentom "pogledaj kako se oblaci". Oblacio se vrlo casual, ali nista preterano skandalozno. Tako da, nikad se ne moze svima udovoljiti. Srecom, nisam se do sada susretao, ali mislim da je za veliku firmu/kompaniju/korporaciju neizbezno da definisu nesto. Sta je minimum i da li ce ici preko prihvatljivog je druga stvar. Vidjali smo i gore primere "vid'la zaba" ponasanja (onaj Deltin je stvarno bio da se useres).

[trustno1]

I ne sede Ruška Jakić i Ašok Murti u komisiji pa ocenjuju stil i uklapanje boja, no HR smatra da je dolazak na razgovor za posao za visoku funkciju u kompaniju sa Forbes top 25 liste znak nedostatka socijalne inteligencije.

 

Ne znam za socijalnu inteligenciju, ali ako dodjes uredno, pristojno i čisto odeven na razgovor za posao u Forbes top 25, Fortune 100, Big 4 i ostale palamude, a oni te ne prime iako si super kandidat samo zato što nisi imao kravatu ili sako il si imao patike il kardigan, onda je to znak nedostatka bilo kakve inteligencije sa njihove strane.

[trustno1]

Elem, u firmi u BG-u jedan kolega mi je kukao kako je sef generalno neozbiljan covek i to potkrepio argumentom "pogledaj kako se oblaci". Oblacio se vrlo casual, ali nista preterano skandalozno.

 

E pa ako je kolega tako potkrepio...

 

Ima ona priča o čoveku koji je odrastao sa roditeljima u Severno-Korejskom logoru. I bio je toliko gladan da je otkucao rodjenu kevu i poslao je u smrt samo zato da bi dobio da jede. Verujem da bih i ja, kada bi to bio jedini način da prehranim svoju gladnu decu, obukla najprofesionalnije moguće odelo i išla da klečim pred nekim poremećenicima iz Forbes top 25. Međutim, ja se ne nalazim u toj situaciji a za vas koji se nalazite, ovo se ne odnosi na vas.

 

Nije normalno da se između dva podjednaka kandidata koji su uredno obučeni odabere jedan samo zato što je imao, na pr, kravatu ili cipele dok drugi nije ili je imao starke. Nije normalno da se ljudima zabranjuje da nose kardigane u firmi, kolko god ta firma bila "ozbiljna".

 

To se sve dešava, i ima ludaka koji vam neće dati posao zbog starki.

 

Međutim, mislim da su kandidati ipak previše izparanoisani (a takođe i spremni da rade šta god samo da bi imali Forbes top 25 u CV-ju, kao da je to najvažnija stvar u životu). U to sam se lično uverila tako što sam dobro prošla na nekoliko intervjua u jako "ozbiljnim" firmama a uopšte nisam bila obučena po njihovom propisanom dres kodu (a nisam bila vanserijski kandidat), i uverila sam se preko iskustava prijatelja koji su se slično ponašali. I išla sam i na te čuvene internshipove u Forbes top 25 sve u sandalama koje su zvanično bile zabranjene. Možda sam ja imala sreće pa su mi zapadali uvek neki NORMALNI šefovi, ali u tome i jeste stvar, treba računati na to da ima normalnih ljudi svuda i ne mogu se na sve strane prihvatati fašistička pravila kao da si ovca.

 

Dakle, treba se malo opustiti umesto da se strahuje od tih Forbes top 25 kompanija i da se njihova fašistička pravila prihvataju po svaku cenu. 5,000 studenata se u mom gradu svake godine prijavi za McKinsey. Znate li kako izgledaju ti info-sessions kad McKinsey dođe na kampus? Stotine studenata napucanih do bola, spremni da gaze preko leševa samo da dobiju posao u McKinseyu, beonjače im krvave. Cele godine samo se misli o tome šta McKinsey hoće i kako to da mu daš. Kupuju se preskupa odela. To sve izgleda kao jedno strašno ispiranje mozga. Zašto ti studenti ne bi mogli da iskuliraju, da se ubiju od učenja i od priprema, da se pristojno obuku i odu na intervju? E pa ne mogu, jer ima 500 kandidata krvavih beonjača na jedno mesto, a McKinsey toliko zabole za sve njih, da onda uzmu i biraju ih na osnovu odela. Kao što sam rekla ranije, to je potpuno isto kao da ih biraju na osnovu boje očiju. Ludački.