Pitanje za pravnika

[napadaj]

U tom slučaju nije zajednička imovina, ali zbog ovoga:

 

Quote

Međutim, okolnosti pod kojima je pok. PP stekla svojinu na navedenom stanu nalažu da se stan ne može tretirati kao zajednička imovina, već navedeno pravilo u ovom slučaju trpi izuzetak. Naime, sporni stan dodeljen je na korišćenje pok. PP pre zaključenja braka, tužilac u ugovoru o korišćenju stana nije naveden kao član porodičnog domaćinstva, njegov doprinos nije uticao na otkupnu cenu stana a nesporno je da je pok. PP stan u celosti otkupila svojim sredstvima i da tužilac nije ni imao saznanja o otkupu stana. Činjenica da je pok. PP bila u braku sa tužiocem nije uticala na dodelu stana, njegovu strukturu niti na smanjenje otkupne cene, a nesporno je i da tužilac faktički nije ni živeo sa pok. PP u navedenom stanu, već je u njemu samo povremeno boravio prilikom dolaska iz _.

 

Čak i prva rečenica kaže da je ovo izuzetak od pravila.

 

Što se tiče izvoda iz rada, napisah da u nastavku teksta stoji i opis nekoliko mogućih složenijih slučajeva, od kojih je jedan identičan ovde opisanoj konkretnoj situaciji: "Nije nemoguća situacija u kojoj je supružnik (nosilac stanarskog prava) dobio stan na korišćenje pre stupanja u brak", ali nema navoda da je sudska praksa u tom i ostalim pobrojanim slučajevima bila drugačija.

 

Našao sam i ovo:

http://www.vk.sud.rs/sr-lat/rev-2662017-porodično-pravo-deoba-zajedničke-imovine-supružnika

 

Quote

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da ugovor o otkupu stana nije relevantan pravni osnov sticanja svojine u ovoj pravnoj stvari, obzirom da je došlo do transformacije prava stanovanja tuženog (koje je ostvario pre stupanja u brak sa tužiljom - dodelom na korišćenje stana u ...) u stvarno pravo - pravo svojine isključivo tuženog, te da predmetni stan nije stečen zajedničkim radom i ulaganjem supružnika tokom trajanja braka, pa isti ne može voditi sticanju prava svojine od strane tužilje.

 

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužilje preinačio odluku prvostepenog suda saglasno članu 357. stav 1. i 171. Porodičnog zakona RS, te primenom pravila o teretu dokazivanja iz Zakona o parničnom postupku, uz obrazloženje da su parnične stranke zajedničkim novčanim sredstvima i za vreme trajanja bračne zajednice otkupile stan koji je predmet parnice, zbog čega je osnovan tužbeni zahtev tužilje u pogledu sticanja prava svojine na predmetnom stanu u toku trajanja braka. Po zaključku drugostepenog suda supružnici su zaključenjem ugovora o otkupu stana i otplatom kupoprodajne cene, koja je formirana po posebnim privilegovanim uslovima, saglasno odredbama člana 18, 18a, 20. i 21. Zakona o stanovanju, stekli svojinu na predmetnom stanu koja predstavlja zajedničku svojinu supružnika, saglasno odredbi člana 171. Porodičnog zakona, nezavisno od činjenice ko je od supružnika ugovorni nosilac stanarskog prava. Stoga pravo svojine na stanu koji je otkupom stekao tuženi ulazi u režim zajedničke svojine, zbog čega je preinačena odluka prvostepenog suda i utvrđeno pravo svojine tužilje na predmetnom stanu, obzirom da ista može osnovano isticati stvarnopravni zahtev u odnosu na stan koji je predmet parnice.

 

Pravilno drugostepeni sud zaključuje da u slučaju otkupa stana dobijenog u toku trajanja braka, gde je na cenu otkupa imao uticaj doprinos za stambenu izgradnju izdvajan iz ličnog dohotka oba supružnika, a da je cena beneficirana - netržišna, te da zbog navedenih specifičnosti otkupa, odnosno sticanja stana postoji opravdan razlog da se napravi odstupanje od opšteg principa deobe zajedničke imovine predviđenog odredbom člana 180. stav 3. Porodičnog zakona, zbog čega nije od presudnog značaja ko je od supružnika obezbedio da se stan dodeli na korišćenje.

 

 

Mi ne znamo šta je sve uticalo na visinu utvrđene otkupne cene, ali navedeno je da je tetka zaključila ugovor o otkupu sedam godina nakon zaključenja braka, pa na osnovu poznatih činjenica i svega citiranog ja zaključujem da je reč o zajedničkoj imovini tetke i njenog supružnika.

Edited May 16, 2018 by napadaj

[halloween]

Quote

2006. НОВЧАНИ ИЗНОС КОД НЕОДРЕЂЕНИХ ВРЕДНОСТИ КАО ОБЕЛЕЖЈА НЕКИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ

I 1) "ЗНАТНА ШТЕТА" код кривичних дела оштећење поверилаца из члана 237. став 1. КЗ, преношење заразних болести код животиња и биља- ка из члана 270. став 3. КЗ, несавесно пружање ветеринарске помоћи из чла- на 271. став 1. КЗ и загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање животиња из члана 273. став 3. КЗ, ПОСТОЈИ када штета прелази износ од 900.000 (деветстотинахиљада динара).

2) "ВЕЋА ВРЕДНОСТ" код кривичног дела недозвољена тргови- на из члана 243. став 1. КЗ, ПОСТОЈИ када вредност прелази износ од 300.000 (тристотинехиљадa динара).

 

 3) "ИМОВИНА ВЕЋЕГ ОБИМА" код кривичних дела злоупотре- ба права на штрајк из члана 167. КЗ, изазивање опште опасности из члана 278. став 1. и 2. КЗ, изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду из члана 280. став 1. и 2. КЗ, непрописно и неправилно извођење гра- ђевинских радова из члана 281. став 1. КЗ, неотклањање опасности из члана 285. став 1. и 2. КЗ, угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 2. КЗ, угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством из члана 290. став 1. КЗ, несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем из члана 295. став 1. и 2. КЗ и учествовање у групи која изврши кривично дело из члана 349. став 1. КЗ, ПОСТОЈИ када имовина прелази износ од 1.200.000 (мили- ондвестотинехиљада динара).

 

4) "ШТЕТА ВЕЛИКИХ РАЗМЕРА" код кривичних дела оштећење поверилаца из члана 237. став 3. КЗ, неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама из члана 287. став 3. КЗ, тешка дела против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. и 3. КЗ, ПОСТОЈИ када вредност прелази износ од 6.000.000 (шестмилиона динара). II Код кривичног дела разбојништва из члана 206. став 3. КЗ сматра се да је дело учињено од стране више лица ако су у извршењу учествовала два лица; III Код кривичног дела недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом из члана 286. став 2. КЗ под појмом већи број људи сматра се десет или више лица; IV Код кривичног дела изазивања опште опасности из члана 278. став 3. КЗ под појмом већи број људи сматра се десет или више људи; Код кривичног дела из члана 350. став 3. КЗ под појмом већи број лица сматра се пет или више лица.

 

(Правнa схватањa усвојенa на седници Кривичног одељења Врховног суда Србије 17.04.2006. године)

I dalje važi ovo pravno shvatanje, nema neko nakon ovog iz 2006. godine?

[halloween]

Čitam krivične presude, produžena krivična dela krađe (džeparenje po  GSP), oštećeni u novčanicima imaju od 100-300 dinara, samo jednom sam uočila 2000 dinara. Da ne govorim o saobraćajkama sa smrtnim ishodom, kad u novčanicima poginulih policajci zapisnički konstatuju 100, 200, 300 dinara ili novčanik samo sa dokumentima. To je taj ekonomski procvat.

Edited May 23, 2018 by halloween

[ultra plasticni]

Kartice

[halloween]

To je utešni odgovor. Najčešće nema ni kartica.

[Krošek]

1 hour ago, ultra plasticni said:

Kartice

 

mhm

 

u minusu

[djili]

Pitanje: bracni par bez djece, djele vlasnistvo nad stanom. Supruga je umrla, i sad njena braca i sestre potrazuju pola stana. Da li njena polovina postaje muzeva po defoltu (nije imala testament), ili njena familija ipak ima pravo na nesto? Pretpostavljam da ne mogu da traze bas pola stana, citav njen dio?

[halloween]

Ako je sa sigurnošću utvrđena pretpostavka da dele "vlasništvo nad stanom" i ako nema ugovora ni testamenta, primenjuju se pravila nasleđivanja po Zakonu o nasleđivanju. Pretpostavka je da imovina stečena u braku stečena jednakim učešćem oba suprunika tj. 1/2, a u parnici se može dokazivati drugačije. Supružnik ostavioca nasleđuje 1/2 ostaviočevog dela, a srodnici ostavioca dele drugih 1/2, tj.da posle donošenja rešenja o nasleđivanju, ako se niko od prisutnih naslednika srodnika ne odrekne naslednog dela u korist  supružnikakoji nasleđuje ( što se dešava ako su u dobrim odnosima), onda onaj supružnik koji nasleđuje nakon donošenja rešenja o nasleđivanuu ima svoju 1/2 + 1/2*1/2, tj. 3/4 stana, a srodnici naslednici, ako su se svi  prihvatili nasleđa, svi zajedno 1/4. Ovo pravilo o prelazu supružnika u drugi nasledni red sa srodnicima ostavioca važi samo ako supružnici nemaju zajedničko potomstvo.

Edited May 23, 2018 by halloween

[Hamlet Strašni]

Kada bračni drug umre bez dece nasleđe dele - pola drugi bračni drug a pola roditelji ostavioca, odnosno potomci roditelja - braća i sestre.

 

Pitanje je da li je stan bračna tekovina, pa je onda samo pola predmet nasleđa, a pola pripada mužu a pola se deli na naslednike, ili ke stan bio posebna imovina pa je ceo predmet nasleđivanja.

 

Ugrubo,to je to

[djili]

Hvala oboma. Ne znam u stvari detalje, to je neka kao dalja rodbina.  Nisu dobri odnosi, nekako je bas bezveze da prezivjeli supruznik pod stare dane ostane bez (dijela)stana. A nasi ljudi cini se ne vole da misle sta ce biti poslije njih i da pisu testamente, pa ostane ozaloscena familija.

[Frank Pembleton]

A jel testament , kraj? Nema dalje?
U smislu, ode se kod advokata napravi se testament i to je to?




...shiit has hit the fan....

[halloween]

U ovom slučaju kad nema dece ili roditelja odn. usvojenika/usvojilaca,  testament je po pravilu kraj. Ostali ostaviočevi srodnici, ako ih ima a to su po pravilu braća sestre morali bi da u slučaju testamenta kojim se imovina ostavlja drugom licu da podnose tužbu zbog povrede prava na nužni deo, ali samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju nužnh sredstava za život.

[Hamlet Strašni]

Ak dok čekam drugu stranu da se pojavi...

Da li je neko imao iskustva sa ekipom jp koje upadne i poseče drveće zbog ometanja vodova. 

 

Da li znate da li je eps, elektromreže ili neko treći. I da li se neko sudio za štetu?

 

Znam da smeju po zakonu o enetgetici da seku ali su posekli previše i tp drveće van koridora

[Uskebasi]

Ima dosta takvih parnica. Po pravilu sud usvaja tuzbeni zahtev, jer je pravilo da eps, telekom i slicni ne drze mnogo do postovanja pravila i procedura za te radnje.

[gospa buba]

Ak dok čekam drugu stranu da se pojavi...

Da li je neko imao iskustva sa ekipom jp koje upadne i poseče drveće zbog ometanja vodova. 

 

Da li znate da li je eps, elektromreže ili neko treći. I da li se neko sudio za štetu?

 

Znam da smeju po zakonu o enetgetici da seku ali su posekli previše i tp drveće van koridora

jedva sam sprechila oca da se ne sudi oko toga. no nisam ga sprechila da 2 godine pishe pisma i da im sishe krv na sitno

 

njemu je jp posekao lipe pred kucom, ostavivishi pre i posle kuce da kablovi uredno idu posred shume.

 

sent from bubamoto