rts

[levi]

pakao

 

 

[Krošek]

sta je tu pakao, kaze se pravilno kontìnent i caoooo

[Krošek]

3 minutes ago, mraki said:

Što ne znači da trebaju ispravljati takmičare za pogrešan akcenat (mada meni iskreno ni ne zvuči pogrešno, ali ok, verujem da je takvo pravilo).

Ustvari, zašto onda samo takmičare kvizova, mogu i redom goste po svim emisijama…

 

Ovaj program ima delom obrazovni karakter pa se sirenje jezicke kulture uklapa sasvim okej. Sta god neko mislio o "RTS govoru" to je zaista standardni jezik. Cinjenica da se akcentovanje sto je uzasno vazan deo naseg jezika zapostavlja (oduvek) u skoli je defekt obrazovnog sistema i RTS ce prestati da bude toliko upadljiv sa insistiranjem na "knjizevnom" akcentovanju kada to ne bude nesto sto ljudi prvi put cuju na TVu, nego recimo od ucitelja i nastavnika. 

 

Koncept kvizova je cesto to da voditelj zna sve... svakako zna vise od takmicara. Mislim to je fikcija, koncept, nije stvarnost, ali meni je simpaticno kada se to malo naglasi, i zapravo je vise duhovito na nerdy nacin nego ista drugo.

 

Iz ovih razloga je to meni sasvim okej, u slagalici, a u drugim emisijama ne bi imalo smisla. 

[vememah]

"Užasno" važna jezička kulturo ošišanom latinicom, eve me.

 

Naravno da je u pitanju kompenzacija voditeljke za frustraciju koju je preživela zato što je zbog sopstvene ambicije da se udomi na javnoj kući morala da uči bizarne akcente stranih reči koje niko živ u govornom jeziku ne upotrebljava, pri čemu će ti "pogrešni" pre postati norma nego što će iko naterati 99% ljudi da govore tako kao što što su propisali matori džangrizavi lingvisti i izgovaraju spikeri na državnoj televiziji i radiju.

 

I naravno da niko nikada ne treba da javno ispravlja sagovornika u medijima, to je vrlo nekulturno, da ne kažem - prostački, a naročito ne kad se njegove reči savršeno razumeju.

 

Edited December 12, 2021 by vememah

[nisam ja]

odakle je ovaj tekst? 

[Halvard]

Jezik ne pripada nekakvim odborima za standardizaciju, jezik pripada njegovim govornicima. Budući da bi 99% govornika srpskog jezika bez obzira na urast, poreklo i obrazovanje reč "kontinent" izgovorilo sa naglaskom na poslednjem slogu, to jeste pravilan izgovor, ma šta o tome mislili na RTS-u i katedri za srbistiku na Filološkom. 

[nisam ja]

odaje utisak nekog sa inkontinencijom. 

[Hamlet Strašni]

Tako je. Živelo demokratska gramatika, dole sa "stručnjacima" za jezik. Svako da pričaju kako oćem. Sedim kući i cepam knjge...

[vememah]

Quote

Znanstveni pristup jeziku odbacuje preskriptivizam: »Postoje dva razloga za znanstveno odbacivanje preskriptivizma. Kao prvo, smatra se da je u osnovi pogrešno primjenjivati na jezik emocionalne izraze poput dobar, loš, racionalan, lijep itd. Lingvisti namjeravaju razumjeti, objasniti i opisati jezik, oni ga ne vrednuju — jednako kao što zoolog neće klasificirati i uspoređivati različite vrste na osnovi njihove ružnoće ili prijateljskog ponašanja« (Langer/Davies 2005: 7).

Nadalje, »ovo je drugi glavni prigovor preskriptivizmu: lingvisti odbacuju proizvoljnost odabiranja oblika koji će biti protežirani i onih koji će biti žigosani. To je vrlo jasno izrekao u definiciji preskriptivizma Trask, čiji cilj je lingvistički obrazovati: ’Preskriptivizam — Nametanje proizvoljnih normi jeziku, često suprotnih od uobičajene upotrebe. [...] Preskriptivizam se sastoji od pokušaja učitelja i književnika da zaključe neslaganje oko toga koji oblici bi trebali biti dio standardnog jezika inzistiranjem na upotrebi oblika koje oni osobno protežiraju, i osuđivanjem oblika koji se njima osobno ne sviđaju. [...]’ Osnovni pojmovi u ovoj definiciji su proizvoljnost norme i osobno sviđanje i nesviđanje određenih oblika« (ibid.: 7–8).

Odbacujući proizvoljnost i osobno sviđanje, u suvremenoj lingvistici »sudovi tradicionalnih gramatičara da je upotreba ili ’ispravna’ ili ’pogrešna’ zamijenjeni su nastojanjem da se opišu vidljive činjenice jezične upotrebe, bez vrijednosnih sudova, i da se zamijeni apsolutni pojam ispravnosti pomoću naglašavanja kontekstualne primjerenosti jezika« (Crystal 2003: 112). Zato su »lingvistička pravila popis kako ljudi koriste jezik, a ne propis kako bi ga trebali koristiti« (Cullen 2001: 58). I zato »je jako važno shvatiti da se lingvisti bave deskripcijom, a ne preskripcijom« (ibid.), tj. da »je lingvistika deskriptivna, a ne preskriptivna« (Cameron 1995: X).

To bi moralo biti poznato i hrvatskim jezikoslovcima s obzirom da »svi standardni udžbenici uvoda u lingvistiku tvrde da je lingvistika deskriptivna disciplina, a ne preskriptivna« (Milroy/Milroy 31999: 4). Morali bi to znati i stoga što se radi o jednoj od temeljnih odrednica koje lingvistiku i čine znanošću: »lingvistika je znanost (povezana kao što i jest s antipreskriptivnim i antivrednujućim pojmovima)« (ibid.: 5). Naime, »iz znanosti doduše proizlaze vrijedne deskriptivne postavke, ali ne i preskriptivne. To znači: znanost može stvarnost opisati, ali ne može propisati kako bi stvarnost idealno trebala izgledati« (Schmidt–Salomon 2006: 39).

https://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf

Edited December 12, 2021 by vememah

[vememah]

@Hamlet Strašni

 

Pa ništa onda, pošto podržavaš ispravljanje sagovornika kad se ne drže norme, da krenemo od tebe.

 

Glaglol pričati u standardnom jeziku nema to značenje u kom si ga upotrebio.
 

Quote

Ko to tamo priča

Pričati znači pre svega pripovedati, kazivati. Može, naravno, da znači i „govoriti“, ali u smislu familijarnog razgovora, ćaskanja, pa i u negativnom značenju govora
    
Treba nešto da uradimo, mi matori, kako bismo mladu generaciju odučili od pričanja. Ne, ne mislim da su brbljivi, ni da ih treba ućutkivati. Mislim na ono što mi je još pre više godina rekla koleginica na Filološkom fakultetu, nakon što je pregledala studentske prevode sa stranog jezika. „Zamisli, u njihovom rečniku uopšte ne postoji glagol govoriti! Samo pričati i nikako drukčije!“

Otad sam se mnogo puta uverio da je bila u pravu. Nedavno je „Politika“, u rubrici „Pogledi“, objavila dopis jednog studenta Pravnog fakulteta u Beogradu pod naslovom „Jezik i nacija“. S njegovim zaključcima mogu da se složim, ali mu ne mogu oprostiti što piše: „Mi Srbi smo okruženi zemljama u kojima ljudi, prema lingvistima, pričaju istim jezikom kao mi, ali to ne priznaju iz političkih razloga“. Potom kaže da je „u Francuskoj za vreme buržoaske revolucije samo pola stanovništva pričalo francuski jezik“, dok je „u Italiji za vreme ujedinjenja samo pet odsto stanovništva pričalo jezikom koji se danas smatra italijanskim“.

Pričati znači pre svega pripovedati, kazivati. Može, naravno, da znači i „govoriti“, ali u smislu familijarnog razgovora, ćaskanja (Maločas sam pričala s komšinicom), pa i u negativnom značenju govora koji je suvišan, predugačak (Mnogo pričaš, brate!) ili u čiju istinitost sumnjamo (Ne pričaj koješta!). Uporedite „Ama šta mi govoriš?“, s divljenjem rečeno sagovorniku čije nas je saopštenje iznenadilo, i „Ama šta pričaš?“, upućeno nekome kome ne verujemo ni reč. U ozbiljnoj raspravi o odnosu jezika i nacije glagolu pričati nema mesta. Kao što pitamo „Govorite li srpski?“ ili „Parlez-vous francais?“, tako ćemo reći da Francuzi govore francuski, Italijani govore italijanski, a Srbi govore srpski.

http://nin.co.rs/pages/article.php?id=88330&fbclid=IwAR1k1CrzHlkpYsEEIdUtF8sCN3B2yheiPGBzxadq_kktnUfg671ANDaF91Y

 

Siguran sam da ga kao savestan građanin više nikad nećeš upotrebiti u pogrešnom značenju.

Edited December 12, 2021 by vememah

[James Marshall]

Ti matorci su toliko odvaljeni od realnosti i zagledani u sopstveni pupak da ne vide i ne konstatuju bilo šta što se dešava sa jezikom u stvarnosti. I biće sve gore, prosjek godina i u SANU i tom Odboru je tipa 70, a s obzirom na zainteresovanost za studiranje na Katedri za srpski jezik i književnost, uskoro se niko ispod 50 neće ni interesovati za tu oblast, ostaće samo oni koji govore visoki srpski i ostatak populacije koji će da priča nešto drugo. A oni će i dalje dizati frku što se ne pridržavamo pravila transkripcije od prije 70 godina kad je neko nekad čuo da postoji neki Vašington, Čikago i slični primjeri koje je uhvatio neko ko je očigledno bio nagluv.

[Frile]

51 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Tako je. Živelo demokratska gramatika, dole sa "stručnjacima" za jezik. Svako da pričaju kako oćem. Sedim kući i cepam knjge...

Pa jezik ne može da se ponaša u skladu sa zakonima, on je "živ" što bi se reklo.
Stručnjaci pre ili kasnije prihvataju realnost i zapišu u knjige da se kaže tako i tako zato što narod tako govori.
U međuvremenu zadaju standarde, ali ne i norme. Tako je svuda u svetu. Ko je pokušao da zadaje norme, uglavnom se zajebao.

[Hamlet Strašni]

38 minutes ago, vememah said:

@Hamlet Strašni

 

Pa ništa onda, pošto podržavaš ispravljanje sagovornika kad se ne drže norme, da krenemo od tebe.

 

Glaglol pričati u standardnom jeziku nema to značenje u kom si ga upotrebio.
 

http://nin.co.rs/pages/article.php?id=88330&fbclid=IwAR1k1CrzHlkpYsEEIdUtF8sCN3B2yheiPGBzxadq_kktnUfg671ANDaF91Y

 

Siguran sam da ga kao savestan građanin više nikad nećeš upotrebiti u pogrešnom značenju.

Ne kaže se ni kući. Nisam ni složio živelo i gramatika po rodu... 

 

edit: Gde sam napisao da podržavam ispravljanje?

[Frile]

42 minutes ago, vememah said:

Zato su »lingvistička pravila popis kako ljudi koriste jezik, a ne propis kako bi ga trebali koristiti«

 

 

To!

 

[gospa buba]

odaje utisak nekog sa inkontinencijom. 

akcentuj! [emoji38]ol:

sent from novi mnogo jak bubamoto.