Krađa i prekrađa

[banatjanin]

Потпуно је бесмислено да увлачиш његов националност у ову дискусију не би ли доказао ваљда провинцијалност једног Србијанца који се дрзнуо да устврди на форуму да је Мика осредњи песник.

 

 

napokon, ne uvlačim ja Popinu nacionalnost ni u šta, citirao sam ne tako redak diskurs kojim se kao opštim mestom ponekad koriste neki ...hm, oponenti trojice pesnika - uglavnom sa svom trojicom suproststavljeni više u ideološkom i vrednosnom, nego u poetičkom  smislu. na kraju, da Popa nije napisao i onaj "patriotski" ciklus (Savine izvore, Kosova polja, Ćele kule i ostalo) teško da bi i on uživao u tim krugovim - a verovatno i kod tebe -  drugačiji ugled od Daviča i Mike.

 

 

suvislo i pristojno sam odgovorio na ono što sam smatrao nesuvislim učitavanjem (tvrdio si da dokazujem provincijalnost jednog Srbijanca) - iako mi se nije dopalo.

 

u svom komentaru  ja pak ne dodajem značenje tvojim stavovima, iznosim pretpostavku, možda pogrešnu (bold), na šta ti reaguješ prekidom diskusije.

 

ćao, zdravo.

Edited October 26, 2014 by banatjanin

[porucnik vasic]

Ти од самог почетка покушаваш да причу сведеш на идеолошки, национални и регионални сукоб са побројаним песницима. Покушаваш да причу пребациш на један специјалан ниво не би ли дисквалификовао што несрећног Дончића, што још твоје саговорнике овде. 

[Janko]

Mislim da je pogrešno praviti paralelu sa Kiš/ Jeremić polemikom. Ondašnji kritičari su dobili mig sa pravog mesta u pravom trenutku, da je ovaj nije zapravo antisttaljinista, već antikomunista ( a bogami i cionista) i da ga sad treba napasti. Ovde nema ničeg sličnog tome ,to je usamljenički projekat, nekog potpuno privatnog zaluđenika. Tako bar deluje...

[banatjanin]

Ти од самог почетка покушаваш да причу сведеш на идеолошки, национални и регионални сукоб са побројаним песницима. Покушаваш да причу пребациш на један специјалан ниво не би ли дисквалификовао што несрећног Дончића, што још твоје саговорнике овде. 

 

ovo nije istina, jednostavno izmišljaš. čitaj moje postove i navedi gde sam to gradio sukob na nacionalnom ili regionalnom pincipu? za Popu sam objasnio, upravo zgađen takvom vrstom kvalifikacije.

 

uporno ne odgovaraš na bilo koju tezu, tvrdnju, pretpostavku, već se braniš od nepostojećeg napada - naime, ni na koji način ne pokušavan da diskvalifijukem bilo kog sagovornika, pa ni tebe, pogotovo ne na taj način. Dončić se - žao mi je - diskvalifikovao sam. Na kraju, šta ti braniš? Njega? I sam si svestan validnosti njegovog fabrikata

 

ali molim te, ako nastavak treba da bude na liniji partizani - četnici ili ko je Srbijanac, ko Bosanac a ko Vojvođanin, poštedi me, ja stvarno nisam u tom fazonu. eno onoliko ideoloških kloaka po topicima za to.

Edited October 27, 2014 by banatjanin

[Utvara]

Tvoji ničim izazvani napadi kosmopolitizma i ograđivanje od svega nacionalnog u prizmi ove rasprave još više provociraju sirotog Poručnika. Pusti se tog "preventivnog branjenja". Meni iz ove vizure izgleda da sada ti njega nabeđuješ da je mislio nešto što nije rekao, a tvrdi da nije ni mislio, jer jebiga, takav mu je bagaž, od ranije se zna da je mračnjak i četnik i samo na taj način može da misli. Zajebite tu liniju ČvP argumentacije uopšte, iritira i nije ukusno, posvađaćete se. Pustite mene da se ja njome bavim
Daklem da sumiram:

Dončić pronalazi brutalne plagijate , 100% reč za reč prepisivanja, vadi ih iz nekih budžaka, većina toga je iz tridesetih godina.
To što je on 16-to razredni pesnik, što je nacionalno motivisan, što je senzacionalistički udario na velikane pesništva, da li sve to bledi u poređenju sa crno na belo dokazima prepisivanja? Da li je prevođenje na srpski iz sicilijanskog - plagijat ili prevođenje?
Da li je svako ko veruje svojim očima u ono što mu je predstavljeno - "književno blato" i "čaršijski zlobnik"? Da li su ljudi koji su svoju najveću slavu zadobili na prepisivanju ništa manje velikani?

Neka tog provincijalnog klevetnika Dončića, utro je put da tako kažem.
Ja sam sada prelazim u potencijal, ali neka bude:
Možda će se nekada kasnije javiti studiozni analitičar koji će dekonstruisati i "prevrednovati" sve ove pesme po naučnom metodu, bez strasti, sine ira et studio. Šta ako mi nikada, čak ni u budućnosti, ne možemo doći do konteksta u kojem su ta dela stvarana? Da li će ih sve strpati u koš plagijata, da kvotujem Nesh-a:

"da li je po sredi dozvoljena pozajmica koja se klasifikuje kao: citat, omaž, reminiscencija, potpis ili, nedajboze, kradja? Da pozove Gatalicu i samo slegne ramenima kad mu ovaj odeklamuje gornji pasus i saopsti da klasična krađa u umetnosti ne postoji?"

 

Taj književni mesija doći će jednoga dana i biće po tvome ukusu, a za sada - jedino što imamo je Dončić. "Kandidovao je temu", što bi rekli. Sada je na drugima da preuzmu štafetu i potvrde ili opovrgnu njegove napise. Možda nas čeka neki novi "Čas anatomije" koji će njegovim pristalicama zapušiti usta.

Sada ću da budem đavolji advokat:
 

Dragiša Vasić, "The Foremost Četnički Ideolog", zaginuo je kao dokazani mračnjak i instigator nacionalnih klanja. Da idem malo uz dlaku i Prslinu, ako ne instigator, onda (u najbolju ruku!) svakako saučesnik koji je zažmurio na jedno oko i glumio autistično ludilo dok se oko njega urušavao univerzum.

Razdvojimo sada ličnost političara i ideologa od ličnosti pesnika, i šta se dešava: dakle Vasić postaje Pere Joseph, kapućinski fratar, Rišeljeov (Dražin) poverenik i agent. Zlotvor, sletkaroš, siva eminencija koja vuče konce, špijunira, laže, zbog čije reči i ideologije hiljade ljudi biva mučeno ili ubijeno u vihoru rata. U slobodno vreme piše prelepe dubokoumne i čovekoljubive hrišćanske mistike (kao što Vasić piše pesme).

Antić je svojim "prepisivanjem" spasio Vasićeve pesme od nezasluženog zaborava, i njihov estetski kvalitet je izvukao iz pepela i dao im novi život u novome dobu, oslobodio ih je od bagaža koji ima Vasić i predstavio kao čistu estetsku lepotu. Sada ta pesma živi novim životom u novom kontekstu.

Ja to shvatam kao vreme pre interneta i sveprisutnih arhiva, biblioteka, mikrofilmova, itd. Ako neka vredna ideja, pesma, naučni rad i praksa koja proističe iz njih živi u maloj grupi ljudi, šta se dešava kada ti ljudi nestanu, a sa njima i knjige? Tada su knjige bile retkost i cenjena roba, opskurne Vasićeve pesmarije mogle su lako biti zaboravljene zauvek. To je kao kada neki lokalni Jevrejin ili Arapin drhtavim rukopisom prepisuje sa grčkog iz Aleksandrijske biblioteke, koja će potom biti zauvek spaljena i uništena.

Edited October 27, 2014 by Utvara

[Прслин]

Dragiša Vasić, "The Foremost Četnički Ideolog", zaginuo je kao dokazani mračnjak i instigator nacionalnih klanja. Da idem malo uz dlaku i Prslinu, ako ne instigator, onda (u najbolju ruku!) svakako saučesnik koji je zažmurio na jedno oko i glumio autistično ludilo dok se oko njega urušavao univerzum.

 

Јесте, идеш ми мало уз длаку иако си вероватно хтео да кажеш да ћеш ићи низ њу. :)

 

Ниси у праву за Драгишу Васића и о њему очигледно не знаш ништа, па ни да је рехабилитован 2009. године. Рећи "загинуо је" за човека који је убијен у Јасеновцу је у најмању руку неукусно.

 

Да је неко хтео да му сачува песме, не би их мењао.

 

If you must write prose and poems

The words you use should be your own

Don't plagiarise or take "on loans"

There's always someone, somewhere

With a big nose, who knows

And who trips you up and laughs

When you fall

Who'll trip you up and laugh

When you fall

[Utvara]

Znam samo ono što piše u Vikipedij, koja je potpuno kontradiktorna - da je po kratkom postupku roknut od strane KNOJ-a u Banjaluci, ili da su ga ustaše zarobile u bici na Lijevče Polju pa je završio u Jasenovcu. Nijedan ni drugi navod nema izvore.

 

Što se tiče rehabilitacije, mislim da je bez smisla i osnova.

[Прслин]

Znam samo ono što piše u Vikipedij.

 

Što se tiče rehabilitacije, mislim da je bez smisla i osnova.

Есенција.

[porucnik vasic]

ovo nije istina, jednostavno izmišljaš. čitaj moje postove i navedi gde sam to gradio sukob na nacionalnom ili regionalnom pincipu?

ali molim te, ako nastavak treba da bude na liniji partizani - četnici ili ko je Srbijanac, ko Bosanac a ko Vojvođanin, poštedi me, ja stvarno nisam u tom fazonu. eno onoliko ideoloških kloaka po topicima za to.

 

 

 

 

 

još kad shvatite ko će sve da dobije argument da dodadatno mrzi, prezire i piša po Rumunu, Panduru - udbaškom pesniku i Pijanom separatisti (šifra: poema Vojvodina)...

Надам се да не треба више на ово да се враћамо.

[banatjanin]

ne verujem da ovo radiš.

 

da, to što sam naveo je bila ilustracija stavova o narečenim pesnicima onih kojima Dončićev fabrikat dolazi kao dodatni argument za pljuvanje, a NE MOJA kvalifikacija i pokušaj svođanje raspave na ideološki ili regionalni sukob. pogotovo nisam svoje sagovornike etiketirao na taj način. sigurno znam da to shvataš i kapiram da namerno obesmišljavaš raspravu. jedino ne kapiram zašto neki od vas moraju svaku diskusiju na forumu da svedu na lični nivo, na preganjanje, učitavanje, i poentiranje sa : uta-ta! uta-ta! prc! evo ti ga!

 

moje kvalifikacije su: Dončić je provincijalni (duhom), nižerazredni stihoklepac nečasnih namera, koji je stvorio delo sumnjivih izvora koje ne dokazuje mnogo toga i koje je senzacionalističko i banalno,  a koje je fino došlo delu čaršije koja sa nekim piscima i pesnicima odavno ima probleme - uglavnom neknjiževne prirode - kao novi argument u dokazivanju da su svi oni zapravo ... (pa dodaj kvalifikaciju iz arsenala, da ne bi opet meni učitao nešto nisam napisao).

Edited October 28, 2014 by banatjanin

[banatjanin]

.

 

inšalah!

[notenoughreasonsforclaire]

Iz današnjeg NIN-a:

 

 

 

Култура/Плагијати

Детективска посла у поезији

Нишки песник Милоје Дончић објавио је антологију плагијата тврдећи да су неке од најпознатијих песама српског језика, „покрадене“, НИН-ови извори тврде да се ради о дилетантској превари. Читав случај добија на бизарности кад се прочита списак финансијера

Вирус мегатрендизма се незадрживо шири Србијом. Након раскринкавања Миће Јовановића, Небојше Стефановића и осталих политичких фигура, на ред су дошли песници. Широј али и упућенијој књижевној јавности мало познат, нишки песник Милоје Дончић недавно је објавио антологију плагијата Ресавски венац (Лестве, Косовска Митровица, 2014), у којој је наводно показао да су водећи српски и југословенски песници попут Попе, Давича, Мике Антића и Цесарића практично од речи до речи плагирали редом Целана, Павезеа, Драгишу Васића и Рембоа. Вести и чланци о поменутој књизи и интервјуи са њеним аутором су последњих дана протутњали локалним телевизијама, Твитером, Фејсбуком и осталим каналима јавне комуникације и изазвали стотине коментара. Један од најрепрезентативнијих био је коментар извесне професорке књижевности у пензији у коме каже да јој је жао што није умрла дан раније и тако избегла прилику да сазна да су песници којима је посветила цео свој радни век заправо – лопови!

Међутим, већ сам наслов књиге буди извесну сумњу, како је др Александра Манчић приметила за НИН, пошто је у најмању руку неприлично коришћење појма „ресавски“ у пејоративном контексту, јер упркос општем мишљењу, ресавска преводилачка радионица је од непроцењивог значаја за средњовековну српску културу и изузетно цењена у словенском свету, што би Дончић као књижевни стручњак морао да зна. Такође, Дончић као плагиране наводи неке од најпознатијих песама српског језика, које се деценијама налазе у читанкама, као што су и они који су „покрадени“ најпознатији светски песници. Дакле, са обе стране наводних плагијата налазе се аутори о којима постоје стотине библиографских јединица и чији је сваки стих анализиран уздуж и попреко, па је чудно да нико до сада није уочио макар неки од тридесет Дончићевих примера, који су, узгред, само најрепрезентативнији избор од око 500 плагијата, како аутор каже у предговору. Дончић каже још и да су му у овом детективском послу помагали разни професори универзитета широм бивше Југославије, међутим, нигде не наводи њихова имена, али зато говори о стотинама и хиљадама прочитаних књига и часописа. 

Након увида у садржај књиге, „из авиона“ се види да је реч о потпуно дилетантској превари, будући да су наводни оригинали, чије скениране насловне странице Дончић даје као прилоге, готово сви штампани истим фонтом, иако је реч о „књигама“ које су објављиване у последњих век и кусур у земљама од Аустралије до бивше Југославије. А свако ко је држао у рукама нпр. Нолитове или Просветине књиге из тог времена, зна да ови издавачи нису никада користили такав фонт.

Као пример за овакве и сличне брљотине може се навести било који Дончићев оригинал. Тако, рецимо, чувени Антонио Маћадо греши у писању сопственог имена и то на насловној страници своје књиге Soledades, јер уместо Machado на Дончићевом „оригиналу“ стоји Mashado, као што и покрајина у којој књига излази није Castilla, већ Kastilla, што је јединствен пример у историји светске књижевности. Разуме се, свако може једноставном претрагом помоћу Гугла да види оригиналну насловну страницу ове Маћадове књиге и увери се о каквом је аматеризму реч. Такође, могао би се навести и пример великог хрватског песника Антуна Шољана, који је за прилику Дончићевих „оригинала“ себе прекрстио у Антона.  

Ипак, због узнемирења које је књига изазвала у јавности, НИН је консултовао неколицину наших водећих преводилаца и тумача књижевности како би проверио истинитост Дончићевих навода и после истраживања од свега дан-два лако утврдио да ни песме ни књиге које су наводно плагиране - не постоје! Дејан Илић, угледни песник и један од наших најбољих познавалаца и преводилаца савремене поезије са италијанског језика, између осталих и Павезеа, замољен да за НИН потврди постојање Павезеове песме Моја Сицилија, коју је Давичо „преписао“ и пренасловио Србија каже: „Песма Моја Сицилија не може се наћи у Еинаудијевом издању сабране Павезеове поезије из 1962. (Cesare Pavese, Poesie edite e inedite), које је до данас десетак пута поновљено и окупља 125 објављених и 35 за живота необјављених песама.“

Када је реч о самом издању које Дончић наводи као свој извор, Бруно Крагић, директор Лексикографског завода „Мирослав Крлежа“ из Загреба, каже да књига под насловом Неореализам сјеверне Италије, коју је наводно објавио 1948. Накладни завод Хрватске, не постоји ни у једној библиографији, нити библиотеци у Загребу, као што не постоји податак да је Мате Балота, што је иначе књижевни псеудоним економисте Мија Мирковића, икада преводио Павезеа. До истог закључка дошао је и проф. др Гојко Тешић, један од наших највећих стручњака за међуратну књижевност и приређивач низа најузорнијих критичких издања писаца овог периода као што су Драинац, Винавер, Краков, Коча Поповић и други. Подстакнут написима у медијима, Тешић је истражио неке од навода из Дончићеве антологије и није пронашао ништа. Тешић је 1990. приредио до данас једино издање дела Драгише Васића, чију је песму наводно плагирао Мика Антић. Антологија коју Дончић наводи као свој извор не постоји ни у једној библиографији, нити библиотеци у Београду, Новом Саду и Загребу, нити је игде могуће пронаћи макар и назнаку да је Драгиша Васић икада писао поезију“, каже Тешић за НИН.

Исти случај је са наводном Целановом песмом Сјај зеница твојих коју је, по Дончићу, плагирао Васко Попа. Др Саша Радојчић, преводилац Целана и Гадамерове студије о Целану, каже да наведену песму није успео да пронађе ни у једном од издања Целанове поезије. У ауторитативном издању чувене куће Suhrkamp из 2005, у којем је педантно наведена свака верзија апсолутно сваког стиха које је Целан написао, не постоји песма са овим или сличним насловом, као што не постоји ни књига Седам немачких песника објављена код Нолита 1953. коју је Дончић навео као свој извор. Такође, тешко је поверовати да би наводна преводитељка ове Целанове песме Аница Савић Ребац, велики познавалац немачке културе и бечка студенткиња, направила такву грешку да на насловној страни име познатог песника Јоханеса Бобровског, наведе као Јохансен, што је скандинавско презиме, а још је невероватније да би књигу посветила госпођици Десанки Максимовић, која је 1953. већ 20 година у браку. Најневероватнија је, међутим, могућност да је уопште могла чути, а камоли преводити Бобровског, када је овај песник своју прву књигу објавио осам година касније!
Иако Дончић јесте у свој „пројекат“ уложио некакав труд, заправо свако ко је иоле писмен уопште није ни морао да тражи све наведене оригинале, односно у неколицини случајева плагијате, јер је јасно да су сви настали у његовом компјутеру. Читав случај додатно добија на бизарности када се прочита поговор мр Душана Стојковића, који сам каже како ни у једној библиотеци није успео да пронађе књиге које Дончић наводи, упркос чему остаје у уверењу да их Дончић поседује. Не мање бизаран детаљ је рецензија ове књиге од стране познатог песника, професора Учитељског факултета у Јагодини и пре две године председника конкурсне комисије Министарства културе за књижевне манифестације, награде и периодику – Тиодора Росића, који саучествује у овој опскурној обмани пошто недвосмислено тврди да је реч о чистим плагијаторима, или једноставним језиком речено – лоповима.

Дончић би за целу ствар могао и кривично да одговара јер је очито да је он сам плагирао оне које је навео да су плагијатори, било по тужбама живих песника, било носилаца ауторских права. Такође, треба испитати одговорност Росића, али још више и институција које су финансијски помогле издавање ове књиге, међу којима су Ј. П. Електрокосмет, Градска општина Пантелеј у Нишу и Студентски центар Приштинског универзитета, сада у Косовској Митровици, јер нема ниједног разлога да грађани својим новцем плаћају овакве подвале. А медији шокирани Дончићевим открићима „после којих ништа неће бити исто“, као и сви други који су насели на превару, могу ипак да одахну и да се врате свом очигледно омиљеном хобију - читању поезије.



Марјан Чакаревић

 

[Прслин]

Какав трол.

[Dr Arslanagić]

bogtejebo, kakav bolid... evo govna jedem

[Nesh]

Uf...moracu da se potpomognem originalnim citatima:

 

Pa nismo kupili knjigu. :D

 

Salu na stranu, na promociji je pominjano kako nekih izdanja uopste nema u katalogizaciji NBS (ili kako se to vec strucno kaze), mislim da je Doncic o tome pisao i u predgovoru.

 

Ako je izmislio pesmu Dragise Vasica (mislim da je rekao da je pesmu dobio od Vasiceve cerke, ali ne drzite me za rec) da bi omalovazio Miku Antica, sigurno nece daleko dogurati s tim.

 

 

Sve ovo, naravno, pricamo pod pretpostavkom da autor zbirke za svaku pesmu ima dokumentovan izvor i nesumnjivu potvrdu. Ukoliko je izmisljao pesme pesnika od kojih su ovi nasi pesnici pozajmljivali (ili sta vec), onda je ova prica suvisna.

 

Tada bi se mozda javio kakav Gatalica (ovog puta ne stvarni Gatalica nego lik iz jednog posta) da objasni kako se radi o sasvim legitimnom i originalnom postupku, umetnickom eksperimentu i provokaciji koja u medjusobni odnos smelo stavlja izmisljene pesme velikih autora (pesme onakve kako su mozda mogle izgledati da su nasi pesnici od njih pozajmljivali) i slavnu poetiku nasih velikana.

 

 

Molim da se uzme u obzir boldovano. -_-

 

Dakle, Doncic je sve pesme izmislio i sam napisao, a u toku je i pisanje novih koje ce proglasiti za plagijate mladjih autora? Ukratko, prema misljenju strucnih, plagijati su na levoj strani pod nazivom ORIGINALI. Car!

 

Uz pomoc googla:

 

 

 

Stvar je vrlo prosta. Za pocetak, Doncic treba da pokaze ovu knjigu koja se nalazi ili "nalazi" u toj porodicnoj biblioteci. Onda mozemo da nastavimo. :D

 

PS - Meni se ne svidja sto c u gdjici i potpisu nije isto. No to ne mora nista da znaci, zar ne?

Edited October 30, 2014 by Nesh