Vas odnos prema domovini ...

[trustno1]

10 minutes ago, cedo said:

 

+ ko zna koliko ... tesko je bilo objasniti deci, doduse, kako rastu, oni drzavu u kojoj zive vise ne dozivljavaju tako, postaju gradjani sveta

 

iako nisam otisao sa ovih prostora, ta mi Jugoslavija toliko nedostaje da nijedno mesto vise ne mogu da nazovem domom

za razliku od tebe, ima da obidjem jugu uzduz i popreko, poslednjih godina sam (umesto po svetu) poceo da putujem po njoj... pa zaredao Ljubljana, Sarajevo, Novi Sad (turisticki) ... pored Beograda, Banjaluke i Drvara koji mi redovno dolaze skoro svake godine, poceo sam da idem i po manjim mestima koja su blizu atraktivnijih turistickih lokacija ili znamenitosti ... u Zagreb jos uvek ne mogu da se nateram da stupim nogom (leteo sam samo preko njega) iako sam tamo proveo celu mladost ... ustvari. krenuo pre dve godine kolima iz Banjaluke (na insistiranje familije) i otkazala mi komandna table na kolima ... za dva dana sama proradila ... lepo sam im rekao da mi se ne ide  

 

 

Da li ti je negde lepo, pod pretpostavkom da imaš materijalnu osnovu, stvar je odluke. Ako odlučiš da živiš tu i tu, gradiš tu život, stičeš prijatelje, onda nema problema, lepo ti je. Ali opet ostaje pitanje, šta je sa mojim prijateljima u Srbiji? Je l sam ja njih napustila? To mi pada na pamet. Ja sam otišla u poznim dvadesetim (mojim, ne 20. veka). Ne želim da patetišem, ja mislim da je velika stvar, na primer, to što su moja i komšinicina ćerka u Bgu treća generacija drugarica. Moja keva i njena su odrasle zajedno, ona i ja i sad se naša deca leti igraju zajedno. Ima divnih ljudi svuda na svetu ali niko mi nije treća generacija druženja. Ljudi sa kojima sam odrasla, prijatelji i porodica, to su moji najbliži. Šta meni vredi zlato što sja kad su svi moji tamo? Sada da se selim na novo mesto i da krećem da upoznajem nove ljude... da li je u Srbiji toliko loše da moram to da radim?

[mei]

Meni je Pittsburgh cute za posetu, sa svim brdima i mostovima (i muzejima). A Pennsylvania me podseća na Šumadiju (osim što je zimi hladnije u PA i proleće dolazi par sedmica kasnije).

[trustno1]

21 minutes ago, ObiW said:

Aj sad ozbiljno: ja sam ovo radio relativno skoro na preskok, dolazio sam na po 2-3 meseca u Bg pa 2-3 nazad u Ameriku, pa opet Bg. Postoje 3 problema. Prvi je - u kojoj vremenskoj zoni ti je sef, u kojoj vremenskoj zoni je tvoj tim, i da li je tebi OK da radis po njihovom radnom vremenu? Radno vreme od 14 do 22h nije dobro po organizam na duge staze. Drugi problem je da mozes da se trudis da izbegavas Srbiju, ali ce te kad tad svakodnevnica stici i neprijatno iznanaditi (ovo neprijatno iznenaditi je iz ugla nekog ko je dugo ziveo preko).  Treci je da, ako si americki drzavljanin ili imas GC, moras da placas srpski porez u Srbiji ali i americki u Americi. Ukratko, imas para ali i dalje imas probleme koji su drugaciji od problema ostalih.

 

Ja sam svela probleme na školstvo i zdravstvo. Zdravstvo - ako znaš dobre lekare i ako imaš pare za privatne lekare - da li je to dovoljno dobro? Školstvo - da li postoje ok državne škole, mislim, ili privatne? Čini mi se da bih sve drugo mogla da izbegavam. Radno vreme mislim da ne bi bilo problem, nekako smo oboje uboli fleksibilne poslove, treba se samo ponekad pojaviti na sastanku a ostalo možeš da radiš po kom hoćeš vremenu, to mi deluje krajnje izvodljivo. Dakle, školstvo i zdravstvo.

[trustno1]

21 minutes ago, bradilko said:

a jel bi ostali da zivite preko da je u srbiji bolja situacija? 

 

Moje pitanje forumašima ovde je da li misle da je u Srbiji toliko loše da se ne može uopšte ili je to dosta individualno i može se napraviti da bude lepo i dobro.

[trustno1]

3 minutes ago, mei said:

Meni je Pittsburgh cute za posetu, sa svim brdima i mostovima (i muzejima). A Pennsylvania me podseća na Šumadiju (osim što je zimi hladnije u PA i proleće dolazi par sedmica kasnije).

 

Meni je Njujork fenomenalan za posetu ali gledam da pobegnem. Da li se može lepo živeti u Pitsburgu?

[cedo]

12 minutes ago, trustno1 said:

 

Da li ti je negde lepo, pod pretpostavkom da imaš materijalnu osnovu, stvar je odluke. Ako odlučiš da živiš tu i tu, gradiš tu život, stičeš prijatelje, onda nema problema, lepo ti je. Ali opet ostaje pitanje, šta je sa mojim prijateljima u Srbiji? Je l sam ja njih napustila? To mi pada na pamet. Ja sam otišla u poznim dvadesetim (mojim, ne 20. veka). Ne želim da patetišem, ja mislim da je velika stvar, na primer, to što su moja i komšinicina ćerka u Bgu treća generacija drugarica. Moja keva i njena su odrasle zajedno, ona i ja i sad se naša deca leti igraju zajedno. Ima divnih ljudi svuda na svetu ali niko mi nije treća generacija druženja. Ljudi sa kojima sam odrasla, prijatelji i porodica, to su moji najbliži. Šta meni vredi zlato što sja kad su svi moji tamo? Sada da se selim na novo mesto i da krećem da upoznajem nove ljude... da li je u Srbiji toliko loše da moram to da radim?

 

na pogresnu adresu postavljas pitanje ... a i pitanje je pomalo glupo za danasnje vreme kada je moguce ostvariti kontakt i/ili ostati u kontaktu, ako zelis, vrlo lako

rekao ti je jms gde ti je dom

[mei]

19 minutes ago, trustno1 said:

 

Meni je Njujork fenomenalan za posetu ali gledam da pobegnem. Da li se može lepo živeti u Pitsburgu?

I meni je Njujork fenomenalan za posetu, njega najčešće posećujem. Nisam nikad živela u Pittsburgh-u, ali sam ga često posećivala poslednjih 5 godina, i dopao mi se. Manji gradovi u PA često izgledaju jako siromašno (osim Happy Valley  & Penn State okoline tj. State Collega). State College je doživeo boom par godina pre kovida, da ovo pišem pre 5 meseci preporučila bih ga. Ja ne volim male gradove, ali ovaj je internacionalan, bez kriminala, raste i razvija se, i dovoljno je blizu većih gradova (New York, Philadelphia, DC, Baltimore, Pittsburgh) za vikend posete (za američke distance, naravo 😄 (2 do 4 sata)).

Edited July 14, 2020 by mei

[Budja]

42 minutes ago, bradilko said:

a jel bi ostali da zivite preko da je u srbiji bolja situacija? 

 

Ja nisam merodavan, jer iz Srbije nisam otisao "trbuhom za kruhom". Ovde gde sam sad, svakako je gore u opstem smislu nego u Srbiji.

 

Da ponovim: Bolnice su kupovale vrece za mrtve po ceni od $140 komad, a trzisna cena $13.  Beat that, Vucicu Andreju.

 

U poslednjih mesec dana, oktrivena mreza izdavanja "licnih  karata" za osobe sa invaliditetom kriminalcima. Zasto? Zato sto osobe sa invaliditeom mogu da uvezu kola bez poreza. 2019. trostruko skocio uvoz kola za osobe sa posebnim potrebama. U Gvajakilu, cena za tu licnu kartu varira izmedju $1,300 i $3,500. Najcesce, proglase te da imas slusnu manu, ono, ne cujes ako je mnogo bucno - evo tebi 40% invaliditeta.

 

 

[Peter Fan]

4 hours ago, trustno1 said:

 Gde da idem zapadno, u Milvoki? Pitsburg? Možda, ne isključujem. Samo se pitam onda, šta ću ja u Pitsburgu? Je l bi mi u Bgu bilo toliko loše da treba da idem u Pitsburg. Izvinjvam se, ali trenutno sm u toj životnoj situaciji i pitam se kuda.

Hm, da. Lijep grad i drzava, sa odlicnim plata/troskovi zivota odnosom.

 

Ako ti je prehladno, onda Nashville, a ako ti je to previse red neck onda Austin, ako ti j eto predaleko od Srbije, onda Tampa, a ako ti je tu prevruce onda Denver. Da ne pricam o manjim mjestima, tipa Ahsville NC ili "research triangle" (Durham - Raley - Chapel Hill) ako si akademski nastrojena.

 

A ne bih odbacio ni Dallas i Houston, pa cak ni Chicago. kao odlicne opcije,

[Peter Fan]

1 hour ago, trustno1 said:

 

Da li se može lepo živeti u Pitsburgu?

Kako da ne.

 

Moj problem sa istim je sto sto ima dijelova grada (Munhall, Homestead) koji su bukvalno prazni. Ne samo sa je nastupio "white flight" sa svim posljediacama koje iz toga proizlaze, vec ga niko nije naselio. Niti manjine, niti emigranti. Bukvalno odumire.

[Radoye]

52 minutes ago, trustno1 said:

Ne želim da patetišem, ja mislim da je velika stvar, na primer, to što su moja i komšinicina ćerka u Bgu treća generacija drugarica. Moja keva i njena su odrasle zajedno, ona i ja i sad se naša deca leti igraju zajedno. Ima divnih ljudi svuda na svetu ali niko mi nije treća generacija druženja. Ljudi sa kojima sam odrasla, prijatelji i porodica, to su moji najbliži. Šta meni vredi zlato što sja kad su svi moji tamo? Sada da se selim na novo mesto i da krećem da upoznajem nove ljude... da li je u Srbiji toliko loše da moram to da radim?

 

Vidi - odrastao sam u malom mestu gde se bukvalno svi znaju i gde je vecina familija svoja na svome barem od prve polovine 18. veka. Nas je u generaciji bilo oko 100 upisano u prvi razred osnovne skole. Od toga je tamo danas jos ostalo mozes na prste da izbrojis. Par njih je jos uvek u Srbiji, u BG, NS, SU, ostali od Madjarske, Austrije, Nemacke pa do raznih prekookeanskih destinacija, svi su se razisli. Od onih sto su ostali, jedan je kupio sega-mega diplomu pa je sada neko SNS mudo, par njih radi zemlju s roditeljima, par njih nesto (kao) biznisuje na privatno, par njih je propilo sve i spavaju po jendecima. Od ovih koji su otisli niko se vracao nije osim turisticki. U zadnjih 40 godina mesto je izgubilo otprilike 1/3 stanovnistva, a i to sto je ostalo polako umire, kuce ostaju prazne i urusavaju se. Kad sam bio pre dve godine zadnji put, cerka mog kuma je imala malu maturu, njih je bilo 17 u generaciji. U prvi razred te godine upisano je 9.

 

Postoji Srbija i postoji Srbija. Nije isto u Beogradu, Novom Sadu i drugde po vecim gradovima, i u ostatku Srbije. Jako malo zajednickih parametara postoji izmedju zivota u BG i u nekom malom mestu. I kako sam gledao taj fenomen raspadanja pocev 90-tih kako se siri od manjih mesta < 10 hijada do onih ~40-50 hijada pa do onih od 100+ hiljada, polako vidjam tragove toga i u Novom Sadu, ne sumnjam da ce raspad kad-tad stici i do BG. Kada je covek daleko i dolazi s velikim pauzama neke promene postaju ocigledne - Srbija jede samu sebe da bi se kupovao kakav-takav privid normalnosti da bi se odrzala vlast. To nije odrzivo na duge staze ali je dovoljno odrzivo za dnevnopoliticke potrebe, uostalom kad je ko od politicara uopste brinuo sta ce biti kada odu s vlasti? Ako se ne preracunaju pa ih dohvati neka revolucija sigurno da ne planiraju da se penzionisu u Srbiji.

 

Zivot u Srbiji moze delovati primamljivo narocito ako imas obezbedjen izvor prihoda - radis za strance, freelanceujes neki IT - druzenje, klopa, priroda (tamo gde jos nisu zagadili), opusten stil zivota, ali kad-tad ces se saplesti o drzavu Srbiju i njene ovozemaljske predstavnike. Bolnice su raspad. Postoji par bolnica van Beograda koje lice na bolnice, ovo ostalo su umiralista. Nehigijenske gradjevine budjavih zidova koje prokisnjavaju, gde brije promaja zbog polupanih stakala, bez osnovnih sredstava za pruzanje medicinske nege - ko nema vezu ili nema da plati da ga prebace u NS, BG pa mora tu da se "leci" jedino moze da se uzda u srecu i cudo bozije, jer od takve bolnice mu spas nece doci. Pa cak i kad se povuku veze i vezice, pa se pacijent prebaci negde u civilizaciju, nije iskljuceno da ce ga i tamo leciti - postoji mogucnost da ce mu terapija biti uskracena da bi lekovi namenjeni njemu bili preprodani (kao sto se desilo mome pokojnom ocu). Policija je jezivo korumpirana svuda u Srbiji, ali u manjim mestima to je dostiglo nivo gde razlike izmedju policije i kriminalaca vise nema, gde se sefovi policije okumljuju sa lokalnim bosovima, gde su pojedini policajci poznati da vole da popiju pa u takvom stanju ili nekog obogalje kolima, ili nekom razbiju glavu u tuci ili siluju neku srednjoskolku - naravno, kome da ga prijavis? Nijedna kradja se ne resava, jedino sto rade je pravljenje zaseda na putu i naplacivanje izmisljenih kazni vozacima sa stranim registarsim tablama. Ljudi koji rade nekakve privatne biznise cesto nailaze na problem da svoj rad jednostavno ne mogu da naplate - cak ni sudskim putem, jer uvek postoji dovoljno sto zakonskih sto proceduralnih rupa da se onaj ko ima ledja kroz njih provuce. U skolama droge na sve strane, klinci od 11-12 godina se rade heroinom koji se moze nabaviti jednako lako kao i cigarete. Potomci SNS roditelja maltretiraju i nastavnike i vrsnjake a ako skola intervenise dolazi otac sa pistoljem da objasni direktoru kako je njegovo dete zlatno i da ga ni slucajno ne treba sankcionisati or else.

 

Jbg.

 

 

[ObiW]

1 hour ago, bradilko said:

a jel bi ostali da zivite preko da je u srbiji bolja situacija? 

aj da dodje bolja situacija u Srbiju pa cemo lako posle da filozofiramo sta bi.

 

 

 

 

[ObiW]

1 hour ago, trustno1 said:

 

Ja sam svela probleme na školstvo i zdravstvo. Zdravstvo - ako znaš dobre lekare i ako imaš pare za privatne lekare - da li je to dovoljno dobro? Školstvo - da li postoje ok državne škole, mislim, ili privatne? Čini mi se da bih sve drugo mogla da izbegavam. Radno vreme mislim da ne bi bilo problem, nekako smo oboje uboli fleksibilne poslove, treba se samo ponekad pojaviti na sastanku a ostalo možeš da radiš po kom hoćeš vremenu, to mi deluje krajnje izvodljivo. Dakle, školstvo i zdravstvo.

 

Bel Medic je skup, ali kvalitetan, pokupili su dosta iskusnih lekara iz drzavnih ustanova. Uzgred, vecina stranih poslodavaca sada uplacuje privatno osiguranje svojim zaposlenima, tako da privatno zdravstveno u Srbiji funkcionise. Bel Medic moze da radi i elektivnu hirurgiju, za ozbiljne stvari moras u drzavne ustanove. 

 

Za skole, naravno da ima privatnih, raspitaj se kod te tvoje drugarice sto ima dete. 

[ObiW]

44 minutes ago, Peter Fan said:

 

ili "research triangle" (Durham - Raley - Chapel Hill) ako si akademski nastrojena.

 

 

Da, da, RTP je dobar...

[gospa buba]

46 minutes ago, ObiW said:

aj da dodje bolja situacija u Srbiju pa cemo lako posle da filozofiramo sta bi.

jeste. i mi ce se pritrpimo