Yokoso! Japan

[msmodesty]

Jet lag je neverovatan, da li zbog toga sto smo svakako iscrpljeni posle jako teskih nekoliko nedelja i dugackog leta - tek, spavamo satima. budimo se oko ponoci skroz smo srecni sto postoji restoran koji radi 24 sata. Nazad na spavanje. Deo grada nije ni najmanje interesantan, hotel se nalazi (poslovni pratner ga je birao) pored same vozne stanice Shinagawa i dve stanice od njegove kancelarije. Zgodna lokacija. Oko nas zgrade raznih fasada i izgleda, puno malih prodavnica, jako puno malih restoranaShinagawa:Nije da nema policije na ulicama..

[msmodesty]

Sreda - pocinjemo da radimo, idemo vozom do klijenta, sve lici na londonski metro. Postoje kruzne linije i linije koje idu od istoka ka zapadu. stizemo kod naseg poslovnog partnera koji radi na sistemu gde je jedan od delova nas software a stigla mu je i posiljka iz Engleske - uredjanji koji su korishceni se ne proizvode u Japanu. Mesto gde idemo se nalazi na 3 sata voznje od Tokija, severoistocno i na obali. krecemo rano ujutro i izlazimo iz grada. I mi ulecemo u guzvu. cekamo pola sata i najzad prolazimo pored kamiona sa kog je spalo nekoliko automobila koje je prevozio. Sa druge strane, u smeru Tokija kilometri i kilometri automobila cekaju da udju u grad. Iznenadjuje oronulost zgrada i puteva. Moja greska, ocekivala sam da se sve sija i cakli, svi su me spremali na Japan kao da je neka vanzemaljska naseobina - nalazim normalnu zemlju gde su ograde oko autoputa zardjale, fasade sive, opet arhitektura je ono sto me zapanjuje - nema nikakvog stila svaka ali svaka zgrada je razlicita, ima malih kuceraka izmedju dva solitera a opet kazu da je kvadratni metar u Tokiju jako skup?!?!? kako je onda moguce da covek ima kucicu u shupicu i malu bashticu u sred naselja solitera? Ok, njegovo pravo. da li je to naoptimalnije iskoriscen prostor? Pored njegovog kucerka je metro stanica, vodovod i kanalizacija, skola i bolnica koja bi mogla da posluzi stotinama ljudi. Ili da se napravi park ili parking...

[msmodesty]

Odlazimo iz grada i prolazim pored pirinchanih polja. tacnije - malih, jako malih njiva - mozda 10-ak ari svaka. Ljudi zanju pirinac - prolazi mali motokultivator i sece pirinac a onda iza idu ljudi koji ga kupe, prave snopove i redjaju na gomile. Da li je ovo samo za turiste? Da li je moguce da nije bilo katastarskih planova i ukrupnjavanja zemljista, uvodjenja moderne poljoprivrede pomognute poljoprivrednom motorizacijom? samoj sam sebi smeshna. ocekivala sam nesto sasvim, sasvim drugo.

[noskich]

- uredjanji koji su korishceni se ne proizvode u Japanu. ulecemo u guzvu. cekamo pola sata i najzad prolazimo pored kamiona sa kog je spalo nekoliko automobila koje je prevozio. Sa druge strane, u smeru Tokija kilometri i kilometri automobila cekaju da udju u grad. Iznenadjuje oronulost zgrada i puteva. ograde oko autoputa zardjale, fasade sive, opet arhitektura je ono sto me zapanjuje - nema nikakvog stila

Prijavio sam te moderatorima za sirenje blatantnih neistina o Japanu!

[msmodesty]

Silazimo sa autoputa i ulazimo u sela. Kucice male, svaka sa velikim antenama na krovovima. Bandere pored puta sa nekoliko razlicitih vrsta zica koje vise - telefon, struja, ..za antene pitamo nase saputnike - kazu japan jos uvek ima analogni prenos TV signala. Postoji i digitalni ali je prelazak spor. Antene na krovovima su UHF receive antene, najobicnije antene kojima se hvatao a hvatace se opet signal sa Avale. Za internet je potrebna 2 way komunikacija a obicnom antenom koja hvata analogni signal to nije moguce.dvorista:Sto se kablovske televizije tice po njegovim informacijama (covek radi u telekomu) oko 30-ak% domacinstava je koristi. Ista stavr i sa internetom - mnogo se vise koristi cellular network za prenos podataka nego kablovski internet. I stvarno - nasi domacini sve rade preko mreze mobilnog telefona cak se i kontktuju na internet iako je veza u selima slaba.Jedan od razloga zbog kog smo u Japanu je sto nas domacin nije mogao da obezbedi ineternet konekciju sa serverom gde je instaliran nas software. Jeadn od razloga je i taj sto nasi domacini, svi redom inzenjeru jako, jako, jako slabo govore engleski. Sporazumevanje rukama i nogama ide mnogo brze i mnogo je uspesnije - kosta jednu avionsku kartu i nekoliko dana u hotelu ali je iskustvo neprocenjivo. ovo VISA ne moze da plati! Japan, zemlja za koju sam mislila da je kompjuterizovana i savremena dozvoljava sve ovo - da su antene na krovovima, da ljudi zanju pirinac rukom, da kablovi nisu ukopani u zemlju, da inzenjeri ne govore engleski....Bandere sa kablovima koji vise su za mene uzasno zanimljive. Dugo ih nisam videla, slikam ih. U Evropi ih vise nema. Kablovi ukopani u zemlju su mnogo sigurnije resenje. Oluje i vetrovi kao i nesrecni slucajevi precvikavanja bandera se ne mogu desiti. Bar nece pola sela ostati bez struje. Vec u Tokiju kablovi su ukopani u zemlju.

[msmodesty]

Rucamo u jednoj od malih kuca pored puta - zapravo to je italijanska konoba. Jedemo italijanski bento-box: malo zelene salate, belo pilece meso sa pecurkama i povrcem kuvano u aliminijskoj foliji i pasta sa paradjzom. Fino. Potpuno otkaceno iskustvo. Slusamo italijanske shlagere... sve je pored puta i sve je sareno:Stanica gde je sistem instaliran nalazi se u selu koje je sat vremena voznje udaljeno od grada Mito. Do Mito-a se vozimo kroz sela. Nema ulicnog osvetljenja. Same kuce su slabo osvetljene. Deca se vracaju iz skole na biciklima. Ulazimo u Mito. Benzinska stanica na ulazu ima 4 pumpe. na svakoj ima po jedan zaposleni koji puni gorivo. Opet nema ili ima slabog ulicnog osvetljenja..Sam Mito ima 500 000 stanovnika i puno hotela posto je na putu prema turisticki atraktivnim lokacijama za hiking. Turisti prespavaju u Mito-u pa nastave dalje. I mi cemo prespavati u hotelu Terace. dobijamo divnu sobu veliku sa ogromnim kupatilom. Kakva razlika u poredjenju sa Tokijom! Vecera u malenom restoranu odmah preko puta. Nasi domacini narucuju: mesanu salatu, tofu sa kuvanim jajima prelivenim sirom pa zapecenim, ribu slicnu jegulji - iseckana je na tanke komade uvijena oko zelene salate sa sve glavom postavljenom u sredini, pohovane ostrige, pilece raznjice, sushi, maki, omlet punjen tanko seckanim kupusom i nudlama, pivo Kirin.Stvarno savrsena vecera za 6 osoba - 12000YEN.Ujutru, posle divnog dorucka, nazad kod klijenta. Deca idu u skolu, devojcice, vec devojke u kratkim suknjicama i dokolenicama voze bicikla. Ulicni cistac metlicom cisti ulicu. Obucen je u belu kosulju, ima kravatu, bele rukavice i masku preko lica.

[msmodesty]

Dan na stanici se uspesno zavrsava detalj sa site-a:mali guster mi stao na nogu:nadji na slici dva skakavca:- idemo nazad u Tokijo. Vratili smo kola i kupujemo karte za voz.Ovde:sat vremena u japanskom vozu - isti kao i svaki drugi u koji sam usla. Lepo je sto postoji shtrik na koji je nakaceno gde ce koji vagon da stane:stizemo na stanicu Ueno, hvatamo kruznu liniju oko Tokija i posle 15-ak minuta stizemo do starog hotela gde nam cuvaju stvari. Nasi domacini nas tu ostavljaju a oni nastavljaju dalje do svog grada - jos dva sata vozom. Bili su divni prema nama. Smejali smo se i radili, pricali su bnam o Piksiju, trazili nam karte za sumo, popili smo krigle i krigle piva zajedno i osecali se kao da smo u Austriji, Nemackoj, Engleskoj ili Indiji. Vodili su nas na ruckove:ovde onaj susi koji se naruci sa stola a porubdzina stigne pokretnom trakom. kad dodje do pravog stola da zvucni alarm i ti lepo pokupis svoje tanjirice - svaki tanjiric 0.5EUROcaj gosti sami prave - kasicica caja i topla voda iz slavinice na stolu:

[msmodesty]

Sve ovo sto pisem samo potkrepljuje ono sto stalno govorim - nema univerzalnog raja na zemlji ali svako nadje sebi raj na zemlji tamo gde je srecan. Ne bih zivela u Japanu jer sam se eto nasla srecna u Luxembourg-u. Baska sto mi se svidja sto u luxembourg-u deca rastu u multikuturalnoj/mulitijezickoj/multi-kako-god-hoces sredini. Ne svidja mi se sto mi je trebalo 10 godina da me ta sredina prihvati. Drago mi je sto sada, novim imigrantima, treba mnogo, mnogo manje vremena da srede papire, uklope se i pocnu da zive kao ravnopravni clanovi drustva. ili ti u prevodu - Yoyogi:Svakom svoje selo najtoplije prija.

[LeBron]

Sjajna reportaza modesty.

[msmodesty]

Sledeci hotel ce biti Hyatt Regency.pohvalano lep hotel i jeftin. Moze se naci na 100-ak EURA noc i nize. Nije ni cudo - poluprazan je, kao i Hilton odmah pored. Pohvalano lep dizajn: Ponuda na internetu je bila odlicna i radujemo se sto cemo najzad da se odmorimo. Taksista ne govori, ne razume engleski te fina dama koja poziva taksi mu daje i adresu i sledecu odrednicu. Taksista nas vozi i stizemo pred pogresan Hyatt (ima ih 3). Objashnjavamo portiru da mu objasni da je pogresio. Taksista se buni. Navodno, devojce koje je trebalo da mu kaze gde da ide je reklo da nas vozi tu...Iako drzi u ruci papiric sa uredno napisanim imenom hotela gde zapravo idemo... Lost in translation...Vozi nas okolo i naokolo, ne zna gde ide (a nas hotel se nalazi odmah pored zgrade Skupstine Grada Tokija?!?!??!??!?!?) racun je naravno dva puta od normalnog - naravno, nema shanse da se izvini ili naplati manje iako je greska bila samo njegova. To sto taksi mirise na duvan ... svaki je mirisao. Japanski taksi:

[msmodesty]

U hotelu imaju problema da se konektuju na sistem i provere kreditnu karticu. Posle n-tog puta uspevaju. Sve je ok. najzad mozemo da kazemo da smo stigli... ocekujemo wireless internet u sobi. ne - dobijam jedan kabl od pola metra da se nakacimo na internet. Narucujemo room service posto je vec 11 sati, restorani vise ne rade - posle pola sata stizu hamburgeri jedna flasa vode ok - ali je momak zaboravio pivo.... ajd sad, op, op, op pa 18 spartova nize...Vreme je za oporavak, setnja po praku koji je pored zgrade Tokyo Metropoliten Building-a, Mitsui sedista, Tokyo Univerzitetske Klinike...Impresivna cetvrt nebodera:malo ja :) i onda iznenadjenje - svuda po parku zive ljudi u shatorima. Skupljaju djubre po ulicama i sortiraju ga. Zive u parku gde i sortiraju djubre. Tu suse ves, spavaju, kuvaju. Kao da to rade isped Savezne Skupstine... ne znam koliko bi to u Beogradu bilo moguce.. u Luxembourgu ih nema uopste...

[msmodesty]

Pokusavam da se nateram da idem u shopping - ja to volim ali mi ovde bas ne ide. Prodavnice su malene, nacickane. Ima jako puno ljudi svuda. cene su jednostavno previsoke u poredjenju sa Evropom.Posle 7 dana sushi od ujutru do uvece resimo da lecimo nostalgiju za Evropom u lokalnom francuskom restoranu. Klijentela je prilicno fina, starija. jako je malo stranaca, tacnije nema ih. Francuzi koji rade u restoranu nas docekuju kao rod-rodjeni. Komentarisemo loklane obicaje. Jedan od francuza je ozenjen Japankom. Klinci mu idu francusku skolu posto ga brine to sto nemaju potrebu da govore i jedan strani jezik. sa majkom govore japanski, tv je na japanskom, novine, knjige, sve je samo na japanskom. to ga brine posto on sam govori nekoliko stranih jezika. Brine ga buducnost dece u zemlji koja je pod recesijom, gde privreda stoji. Restorani u Japanu imaju odvojene sale. Tako i ovaj, iako francuski, ima odvojeni deo gde iza staklenog zida sedi stariji muskarac sa mladom devojkom. Gledam ih celo vece. Ona prica, place. On okrece vino u casi i ne gleda je. Jedino jedan francuski konobar ulazi tamo da donese i odnese jela koja ona ni ne pipa a gospodin gustira polako. i okrece vino u casi. Ona place, duva nos u salvetu. Imam Madame Buterfly predstavu samo za sebe.. neprijatno je. Ipak, gledam... stidim se.Mi jedemo divan T-bone sa Hokaida, prvo malo prodimljen na vinovoj lozi pa przen, bas koliko treba. Mala pauza posle onoliko ribe...Nedelja je. vreme za turizam. Grad je praznjikav, prodavnice su zatvorene. Sa recepcije nam ugovaraju taksi koji ce nas odvesti do Imperijalne Palate.Istocni deo parka je otvoren za javnost od 1968. Na ulazu mala kucica za cuvare. dva prozorcica su otvorena. Prolazimo pored prvog koji nam daje malo parcence plastike na kojoj pise - Admission Free. Drugi cuvar skuplja te plasticne tikete nazad od onih koji izlaze... Cemu otvorena dva radna mesta? Park je lep. Najlepsa je trava. Odlicna za izlezavanje. Vreme je i dalje toplo iako je kraj septembra. Vracamo se nazad na ulicu i prizivamo taksi. Ulazem velike nade u parcence papira koje sam dobila u hoteu gde pise "Please take me to.. pa adresa hotela" Sve to na engleskom pa ispod na japanskom. Sa druge strane je i mapa grada sa ucrtanim hotelom. Mladi taksista uzima kartoncic, gleda, vrti glavom i mlati rukama i glavom - ne zna, ne moze, nece da nas vozi do tamo? Izvinjava se? Odlazi i ostavlja nas na ulici. izlazimo iz taksija. Sledeci takodje, ne zna ni rec engleskog niti nekog drugog jezika. Uzima karticu i shvata da je jedan od redova na japanskom i da sadrzi adresu hotela.Yes! posle 15 minuta stizemo do zgrade Skustine Tokija pa i do hotela. Zaboga! da li je to bilo toliko tesko?

[msmodesty]

Sjajna reportaza modesty.

hvala :) tek sam pocela.. imam stotine fotografija! Drzte se!

Prijavio sam te moderatorima za sirenje blatantnih neistina o Japanu!

pucajte ja i sad drzim cas - ili u prevodu - trenutno uploadujem jos slika pa sam tek sad videla komentarne plasim se istine :)Iskreno - zemlja kao svaka drugamislim da je najveci problem porediti je sa Srbijom sa kraja '80-ih sto je i nepotrebno i glupo.u poredjenju sa slicnim zemljama, ja kao turista nisam videla razliku, cak mi se na trenutke cini komplikovana ali svakako jako interesantna

[Gonzo]

konačno malo japana viđenog očima normalne osobe, a ne kompulzivnih izveštaja s druge planete.iz ovog ugla japan je mnogo lepši.

hvala smile.gif tek sam pocela.. imam stotine fotografija! Drzte se!

samo udri, blog je tvoj. Edited September 28, 2009 by Gonzo

[msmodesty]

Lost in translation: