(Neo)Liberalizam

[Indy]

Apropo regulacija, zanima me da li ima jos neko ko u uobicajenoj dihotomiji unregulated vs over-regulated vidi i trecu mogucnost, well-regulated?Mislim, samo 1 ideja.

[palikaris]

Tesko je odrediti taj balans, sta je well-regulated.

[Indy]

^Ono (valjda) sto pokaze, na duze staze, dobre efekte/rezultate i za pojedince i za zajednicu.http://youtu.be/_bI_7_abwfI

[MayDay]

zato mi seratori i postojimo, da istrazujemo koje su unintended consequences, sve i da su regulatori sve neki dobronamerni i posteni ljudi.

[Turnbull]

Apsolutno, ali ako tako grubo oznacis random + nasledjene sposobnosti kao "nepravedne" sto znaci da je korekcija potrebna, samo nebo je granica za najgore totalitarne projekte koje bi tu nepravdu da ispravljaju.Cini mi se da nije logicki dosledno svoditi te razlike samo na mogucnost ekonomske nejednakosti i "jaci tlaci".Recimo, kako peglati nesklad izmedju zelja i mogucnosti, tj, "pravde" i "genetike", u musko-zenskim, musko-muskim, zensko-zenskim odnosima privlacnosti?Random uparivanjem?(Mada su i tu ekonomisti nasli matching model za najefikasnije uparivanje, ali se u tim modelima uvazava nesklad izmedju zelja i mogucnosti)Razlicitost uslovljena prirodom je nekad super, ali je nekad i bolna. E, sad, naglasavajuci nepravednost takve prirodne raspodele, prizivas neki mehanizam koje bi takve razlicitosti eliminisao, umesto samo ublazio za one sa fat tail na gubitnickoj strani (i sto se zove humanizam i solidarnost).

Tek sad vidim ovaj post, pa tek sad odgovaram. Prosto nisi u pravu za "prizivanje mehanizama za eliminisanje različitosti", ništa slično ne proizilazi iz onoga što sam pisao. Ja stvarno ne znam odakle sad ove ale i bauci iz libertarijanskog imaginarijuma.Ono o čemu pišem sve vreme nije nikakva eliminacija različitosti, pa čak ni eliminacija svih nejednakosti, nego prosto način opravdavanja nejednakosti koji bi svi članovi društva potencijalno mogli da prihvate.Tebi, i ne samo tebi, se izgleda čini da se ne sme priznati da su neke stvari nepravedne, jer će u suprotnom odmah doći Crveni Kmeri, kulturna revolucija, i šta ti ja znam. Nejednakosti zasnovane na gentkim prednostima su neparevedne, ali ćuti, nemoj da te čuje neki Pol pot! Ali ništa slično ne sledi. Ima različitih načina na koji se nejdnakosti u društvu mogu opravdati (recimo ovako), i ja sam ti ukazao na neke. Zašto uporno insistiraš na tome da iz Rolsa sledi Pol Pot, totalitarizam itsl, stvarno ne razumem. Nije moguće da u to stvarno veruješ.Ne znam čemu takva banaizacija teme. Više puta sam rekao da ja mislim da genetske razlike nisu ni pravedne ni nepravedne po sebi, one samo predstavljaju problem za svakoga ko se zalaže za raspodelu zasnovanu na zasluzi. Ali raspodela ne mora biti zasnovana na zasluzi, ili bar ne all the way, ili se, alternativno, može razviti neki kompleksniji model zasluge. Ali čim pomenem nešto na tu temu, odmah mi se pripisuje da hoću totalitarizam. Pa ne, već sam rekao hiljadu puta, upravo oni koji se zalažu za meritokratiju, ako su iole iskreni i dosledni, moraće da naprave kutlurnu revoluciju veću od one Maove. Nemoj taj vruć krompir prebacivati u moje dvoirište. Edited April 29, 2013 by Syme

[Indy]

Opet, nije toliko bitno ni ostvariti nekakvu jednakost u rezultatima*, vise je potreba za ravnopravnoscu u prilici (opportunity). Znaci, svako da moze da zaigra pod istim uslovima, pa dokle ko dobaci, dobaci.* Pri ovome naravno odredjeni minimum treba da dobiju i najveci dunsteri, recimo nesto kao sto je ideja tog basic income-a. Valjda je svima bolje tako, ja ne razumem logiku po kojoj se prosto treba radovati zato sto je neko najebao u zivotu zato sto je bio glup, lenj ili samo nesrecan.

[Turnbull]

Opet, nije toliko bitno ni ostvariti nekakvu jednakost u rezultatima*, vise je potreba za ravnopravnoscu u prilici (opportunity). Znaci, svako da moze da zaigra pod istim uslovima, pa dokle ko dobaci, dobaci.* Pri ovome naravno odredjeni minimum treba da dobiju i najveci dunsteri, recimo nesto kao sto je ideja tog basic income-a. Valjda je svima bolje tako, ja ne razumem logiku po kojoj se prosto treba radovati zato sto je neko najebao u zivotu zato sto je bio glup, lenj ili samo nesrecan.

Upravo tako. Zato ti pored equality of opportunity, treba još nešto. Edited April 29, 2013 by Syme

[Dagmar]

Apsolutno, ali ako tako grubo oznacis random + nasledjene sposobnosti kao "nepravedne" sto znaci da je korekcija potrebna, samo nebo je granica za najgore totalitarne projekte koje bi tu nepravdu da ispravljaju.

Nekada se i ropstvo smatralo za random a ponegde i naslednu osobinu. Onda su došli neki toitalitarci i uveli uravnilovku da se od sad svi ljudi imaju rađati slobodni.Jel toliko sumanut koncept da ne treba CEO da zarađuje 1500 čistačevih plata nego recimo 100? To i dalje ostavlja prostor za kompeticiju i motivaciju sposobnijijh/srećnijih ali bez nusefekta pravljenja planetarnog Egipta gde faraonu pripada sve, još poneki dvorjanin i princeza mogu u tim materijalnim dobrima da uživaju, a ostalih milion ljudi po ceo dan zidaju piramidu na kori hleba. Što je rekao Indy, nisu jedine opcije potpuno odsustvo regulacije i totalitarni sistem u kome je i odlazak u WC regulisan.

[Turnbull]

Evi objasnila.

[Indy]

zato mi seratori i postojimo, da istrazujemo koje su unintended consequences, sve i da su regulatori sve neki dobronamerni i posteni ljudi.

Pa jeste, postoje neplanirane/nezeljene konsekvence, samo isto vazi i za trziste (ne samo za regulatore).

The global financial crisis has revealed major weaknesses in conventional economics. Economists will need to face up to these if their discipline is to recover its reputation and relevance.Many of these shortcomings arise from the belief that markets and economies are inherently stable. That is, the market system is self-righting. It's usually in ''equilibrium'' (balance) and, should some external event push it into disequilibrium, this sets off a process that returns the system to equilibrium quickly and easily.

Read more:

http://www.smh.com.au/business/selfrighting-markets-and-other-shibboleths-20090918-fvb3.html#ixzz2RvEYYCmh

[Dagmar]

Ima to u onom videu koji je neko vec kacio, smile or die, kako neki ljudi zaista veruju u tu samoregulaciju slobodnog trzista ali bez ikakve osnove za to verovanje. Meni to kao oni ljudi koji ne veruju u lekare nego ce sve bolesti priroda i organizam sami da pobede samo treba da pravilno izmeditiras eventualno uz dve kapi nekog homeopatskog napitka. Kad smo vec kod toga, dole regulacija u zdravstvu u vidu antibiotika i operacija, jer gde je kraj tome, neki ljudi ce mozda cak zavrsiti upustajuci se u seriju nepotrebnih hirurskih zahvata da bi povecali usta, grudi, promenili nos i slicno, pa iz ovoga ocigledno sledi da ni slepo crevo ne treba operisati nego pustiti prirodi da resi stvari jer priroda uvek sve vraca u balans.

[Anduril]

Nekada se i ropstvo smatralo za random a ponegde i naslednu osobinu. Onda su došli neki toitalitarci i uveli uravnilovku da se od sad svi ljudi imaju rađati slobodni.

Da se svi ljudi radjaju slobodni je princip i osnovno pravo pojedinca.

Jel toliko sumanut koncept da ne treba CEO da zarađuje 1500 čistačevih plata nego recimo 100?

Odredjivanje 100 umesto 1000-puta vece plate nije princip niti neko osnovno pravo nego sasvim arbitrarno.Razlog zasto CEO zaradjuje 1500-puta vise od cistaca nije zbog trzista nego zbog nepostojanja principa u domenu ekonomskih (ljudskih) prava. Istih onakvih principa kakvi postoje u domenu politickih i individualnih prava.Gotovo svi CEO-ovi sa velikim primanjima rade za kompanije koje ostvaruju profite zahvaljujuci mnogo povoljnijoj regulaciji u odnosu na cistaca:- placaju mnogo manje poreze u vecini razvijenih zemalja- patenti i kopirajt im omogucavaju monopolsku/kartelsku poziciju na trzistu koje iskljucuje cistaca i sve manje firme- za teske prevare/kradje placaju uglavnom novcane kazne (LIBOR, pranje novca, itd.) dok bi cistac zaglavio teski zatvor- central banking omogucava velikim bankama gotovo neogranicen izvor novca po mnogo povoljnijim uslovima od onih koje ce dobiti cistac ili neka manja firma- za transakcije kapitala ne placaju porez dok radnici placaju na transakciju svog "kapitala" (rada), trgovci VAT/sales tax, itd. Edited April 30, 2013 by Anduril

[Budja]

Nekada se i ropstvo smatralo za random a ponegde i naslednu osobinu. Onda su došli neki toitalitarci i uveli uravnilovku da se od sad svi ljudi imaju rađati slobodni.Jel toliko sumanut koncept da ne treba CEO da zarađuje 1500 čistačevih plata nego recimo 100? To i dalje ostavlja prostor za kompeticiju i motivaciju sposobnijijh/srećnijih ali bez nusefekta pravljenja planetarnog Egipta gde faraonu pripada sve, još poneki dvorjanin i princeza mogu u tim materijalnim dobrima da uživaju, a ostalih milion ljudi po ceo dan zidaju piramidu na kori hleba. Što je rekao Indy, nisu jedine opcije potpuno odsustvo regulacije i totalitarni sistem u kome je i odlazak u WC regulisan.

Ovo oko rosptva ne razumem. "Ropstvo" nije licna osobina, pa da se moze naslediti.Stoga je i sledeca primedba bezveze jer predmet mog spora sa Simetom nije da drustveno nasledjene nejednakosti treba korigovati zarad equality of opportunity (kako, to je vec drugi par cipela), vec je predmet spora sta raditi sa genetskom nejednakoscu?

[Budja]

Pa jeste, postoje neplanirane/nezeljene konsekvence, samo isto vazi i za trziste (ne samo za regulatore).

Mora da je pisao neko sociolog.Ko o cemu, baba o ustipcima, sociolozi o "academic economists" i "markets" (kao da su svi isti), a austrijanci o "neoclasical economics".

[Indy]

Mora da je pisao neko sociolog.

Ross Roderick Gittins was born 13 February 1948 in Newcastle, New South Wales where his family were living at New Lambton. His parents, Salvation Army officers moved to Sydney and Ross started schooling at Fort Street High School. The family then moved to Bathurst before moving back to New Lambton and Ross completed his secondary schooling at Newcastle Boys High School (1962 – 64).^[2]Ross then matriculated to the University of Newcastle where he studied in the Faculty of Economics and Commerce being graduated in 1970 as a Bachelor of Commerce.^[3] He had studied part-time for 2 years whilst working with a Newcastle chartered accountant before gaining a Commonwealth Scholarship which enabled him to finish his studies on a full-time basis.^[2]Upon completion of his degree, he moved to Sydney where he worked for a large firm of chartered accountants.^[2]Gittins regularly writes for Fairfax publications The Sydney Morning Herald and The Age, commentating on underlying economic issues and political economic policies. In 1993 he won the Citibank Pan Asia award for excellence in finance journalism.^[4]Gittins was awarded a Centenary Medal in 2003 for service to economic journalism in Australia^[5] and made a Member of the Order of Australia on the 26th January 2008 for service to journalism as a commentator on economic theory, policy and behavioural economics, and to the accountancy profession.^[6]He celebrated his 30th year as the Herald's economics editor in 2008, having assumed the position during the Fraser government in 1978.^[7]In 2011, Gittins was awarded a Doctor of Letters from Macquarie University.^[1]Gittins is an associate of the Institute of Chartered Accountants in Australia.^[4]