Plovila

[אַף אֶחָד]

19 hours ago, namenski said:

 

 

Bilo.

 

Ali je clanak, procitah ga, poprilicno nekorektan i nepotrebno politizovan, sa sve Karadjordjevom  na stranu sto je netacan u poprilicno pojedinosti.

Na primer, Uljanik nije bio inovator spajanja dve polovine broda posle porinuca, radilo se o praksi koja je vec uveliko bila uvedena tih godina upravo iz razloga naglog povecanja brodova i nedostatka pogodnih navoza.

Osim toga, radilo se o tada pomodnom trendu - brodogradnja je inace podlozna dizajnerskim modama, bas kao i auto industrija - izgradnje brodova za prevoz kombinovanih tereta, u ovom slucaju sirove nafte i rasutog tereta, obicno rude, takozvanih OBO Carrier-a (Ore-Bulk-Oil) sto su autori propustili da pomenu, mislim na tip.

Bas kao sto je istraga i pokazala da je do eksplozije doslo zbog nepravilnog i nepotpunog ciscenja cevovoda - a radilo se o cevima precnika par metara otprilike, na stranu nepomenuta cinjenica da su sa Berge Istre posle 15-ak dana spasena 2 clana posade.

Drugi brod, sistership, Berge Vanga, takodje je nestao bez traga, verovatno iz istog razloga, sa sve cinjenicom da je bio natovaren jednim od najnezgodnijih tereta - gvozdenom rudom.

Gvozdena ruda zbog svoje tezine^tm zaprema relativno malu zapreminu brodskih tovarnih prostora sto znaci da ostaje ogroman slobodan, prazan prostor koji u slucaju prodora vode iz bilo kojih razloga prouzrokuje potonuce i najveceg broda u roku od bukvalno nekoliko minuta.

 

Komse na komsijskom brodu - bio je lokalni dokumentarac o njima pre par godina povodom 40 godisnjice nesrece. Super se drze matorani. A i stara je to mornarska sorta, obojica s najguarskijeg dela Kanara.

 

 

[אַף אֶחָד]

I kako se gradio Berge Istra - da se najezis kakvu je Jugoslavija imala industriju da bi spali na ovo danas.

 

 

[namenski]

12 minutes ago, chandra said:

I kako se gradio Berge Istra - da se najezis kakvu je Jugoslavija imala industriju da bi spali na ovo danas.

Brodogradiliske Uljanik, danas u stecaju, ima dugu tradiciju, jos iz KuK vremena kada je izgradilo poprilicno ratnih brodova za ћесара, da bi posle WW1 pripalo Italiji i svesno bilo skrajnuto zarad vajde ostalih italijanskih etabliranih brodogradilista.

Kraj WW2 zatekao ga je kao potpunu rusevinu, prakticno nepostojece, a ono sto danasnje hrvatske novine ne bi za zivu glavu napisale to je da je Uljanik, sto bi losi novinari rekli, iz pepela podigao njegov najdugogodisnjiji direktor koji se zvao Josip Kopinic.

Onaj Josip Kopinic.

I direktorovao njime i u vremena kada je Jugoslavija, izmedju otprilike 1955. i 1965. bila jedna od 5 najvecih svetskih brodogradjevnih sila.

Prica o Uljaniku, i ne samo o Uljaniku je jugoslovenska prica, danas se u Hrvatskoj koriste iskljucivo izrazi poput hrvatsko pomorstvo, hrvatska brodogradnja, na stranu cinjenica da je u Hrvatskoj Uljanik otisao u stecaj.

I politicki, i sentimentalno i kako se god hoce: izgradnja broda angazuje ili pruza priliku za angazovanje velikog dela nacionalne industrije: od celicnih ploca valajnih u jugoslovenskim zelezarama, preko ogromnih dizel motora pravljenih na vise mesta pa i u samom Uljaniku, do Simpa iz Vranja sa namestajem i opremom za stambene prostorije.

Metalac iz Gornjeg Milanovca da ne pominjem  

Osim toga, te brodove su pravili ljudi skolovani u Jugoslaviji, u ogromnom, pre WW2 nezamislivom broju, prakticno juce sisli sa planina, da bi postali monteri, varioci, elektricari, inzenjeri, projektanti...

[namenski]

Inace, 1 jubilej, danasnji dan 1923. godine, ljaga i dandanas na najvecoj mornarici sveta: Honda Point Disaster, Santa Barbara tesnac, mesto zajebano za plovidbu i 14 razaraca, citav jedan divizion, vise razaraca nego sto su ih brojale ratne mornarice vecine tadasnjih i potonjih recimo evropskih drzava...

 

14 skoro ganc novih razaraca, za ono vreme najmodernijih, na putu iz San Franciska u San Dijego zaleteo i to poprilicno brzo, nekih 40 km/h - sto bi, otprilike, odgovaralo brzini automobilskih 100 - 120 km/h -  u Santa Barbara Channel, tik uz obale juzne Kalifornije, u neposrednoj blizini cuvene baze Vandenberg.

Nije da nije bilo elektronske navigacije i u to doba: RDF, Radio Direction Finder naprave su postojale, problem je bio sto im starovremski zapovednici nisu bili skloni da preterano veruju, obaska sto je za preciznije koriscenje njima u ta vremena bilo potrebno usporiti ceo sastav sto je pozamasan posao i gubitak vremena...

Nije im verovao ni glavni na razaracu USS Delphi, inace vodje sastava zaduzenog za navigaciju pa se oslonio se na klasicnu navigaciju, dakle klasicno, starovremsko izracunavanje priblizne pozicije prema kursu i brzini odredjivanoj na osnovu broja okretaja brodskog vijka...

7 nasukanih, o stene smrskanih brodova, i to kakvih, 20-ak poginulih i takozvana Honda Point katastrofa.

 

Istrazivalo se, ispitivalo, za krivca je proglasen cuveni japanski zemljotres koji se dogodio nekoliko dana pre nesrece i koji je - navodno - poremetio i inace opasne struje na tom delu kalifornijske obale i zbog cega se, dan ili dva pre razaraca, tu nasukao i jedan putnicki brod.

Cinjenica da se taj deo obale, kanal narocito, jos u doba Spanaca i njihovih plovidbi tim podrucjem, vodio kao prilicno ozloglasen se i danas nerado pominje: gomile kamenja na fotografijama se danas zovu Destroyer Rock...

 

 

7 nasukanih, o stene smrskanih brodova, i to kakvih, 20-ak poginulih i takozvana Honda Point katastrofa.

 

 

 

 

Doduse, ima se - moze se.

Clemson-a, to je bilo ime klase gradjene za potrebe WW1 izgradjeno je preko 150, dovoljno da pricekaju i posluze i u narednom svetskom ratu.

Dovoljno i da cine dobar deo od onih cuvenih 50 razaraca datih Velikoj Britaniji kada je bila bas frka, ali da su casno posluzili sa sve potopljenima tokom WW2 - jesu.

 

Edited September 8, 2020 by namenski

[Peter Fan]

19 hours ago, chandra said:

I kako se gradio Berge Istra - da se najezis kakvu je Jugoslavija imala industriju da bi spali na ovo danas.

 

 

Odlican video.

 

@namenski gledam sad radilicu i klackalicu ventila na jednom od motora, pa kontam: kako se i da li se rade popravke u "terenskim" okolnostima, odnosno kad isplove? Recimo, sta rade ako pukne opruga klackalice, kad je sigurno teska 200-300 kila?

[namenski]

15 minutes ago, Peter Fan said:

gledam sad radilicu i klackalicu ventila na jednom od motora, pa kontam: kako se i da li se rade popravke u "terenskim" okolnostima, odnosno kad isplove? Recimo, sta rade ako pukne opruga klackalice, kad je sigurno teska 200-300 kila?

Zameni se  

 

 

 

Na oko 3:40 ima da se vidi radionica, a ti i ja smo se, koliko se secam, uzajamno hvalili alatima  

Utoliko sto ovaj video nije bas najreprezentativniji: radi se o ogromnom kontejnerskom brodu sa dizelom snage nekih 80,000 KS visokim kao pozamasna trospratnica: vecina 'obicnih' brodova se jos uvek krece u manjim razmerama, 10,000 do 30,000 KS, a najveca vecina i manje. 

Kod ovih veliki dvotaktnih, sporohodnih dizela moguce je privremeno, cak i na duze, iskljuciti 1 cilindar i obaviti recimo zamenu skoro bilo kog dela: postoje alati, postoje cak i prave portalne dizalice, ostale prirucne raznih vrsta da ne pominjem.

Doduse, sve manje postoji i sa njom se sve manje racuna - sposobna i kvalifikovana radna snaga, ali - istini za volju - moderni brodski dizel motori dostigli su toliki stepen pouzdanosti da je, ako je naprava iole dobro odrzavana, ozbiljan^tm kvar stvarno postao retkost.

Naravno, ako je rec o znacajnijoj intervenciji, poput ove koju pominjes, brod ce da primereno i privremeno uspori, ako vreme dozvoljava cak i zaustavi sto je vrlo nepopularna mera.

I naravno, ako je kvar, tacnije otkaz takav da mu na terenu leka nema, brod ostaje bez pogona i - kuka za pomoc.

Na videu su pokazali cak i rezervni cilindar: nije da je nemoguce i njega zameniti, ali se on obicno lageruje na brodu da bi, kao rezervni deo, bio pri ruci prilikom narednog remonta za koji se po pravilu ne zna gde ce se raditi ili se, tacnije, zna - tamo gde brodovlasnik uglavi najpovoljniju cenu, pa da se ne ceka neki MAN sa isporukom novog...

Moguci problemi tek dolaze: parna turbina je do sada bila poprilicno retka kod komercijalnih konstrukcija, ali se poprilicno umnozava, pa tako sve brojniji LNG brodovi nju koriste kao pogon.

Kudikamo je komplikovanija i slozenija za rukovanje i odrzavanje od klasicnog dizela koji je dostigao skoro sve sto se moglo dostici u toj vrsti pogona i dostigao svoj plafon sto se snage tice: nekih cirka 100,000 KS je maksimum, ne tehnoloski, naravno, nego ekonomski: naprosto, za upotrebu^tm tolike snage postaje nedovoljna 1 elisa i 1 osovinski vod, a dalje povecanje bi zahtevalo - i vec zahteva - jos jedan motor, sto ce reci jos jedan osovinski vod i, najvaznije, jos 1 elisu, sto je em, tehnicko usloznjavanje, em dodatno jedenje dragocenog brodskog prostora, em - sto je najvaznije - trosak kome moderna brodogradnja nimalo nije sklona, cak i bez obzira na to sto bi dva motora i dve propulzije bile znacajan dodatak upravo sigurnosti plovidbe.

Sve u svemu, oko samih motora i nije toliki posao: najvise posla ima(ju) elektricari, sve vise razni elektronicari, dok cak i prezreni мазачи polako nestaju...

[Peter Fan]

fala na objasnjenju, no video nije dostupan. Ipak jeste direktno na YT.

Edited September 9, 2020 by Peter Fan

[Peter Fan]

1 hour ago, namenski said:

Na videu su pokazali cak i rezervni cilindar:

naveli su da je unutarnja obloga cilindra, a imaju i rezervni klip. 

 

Intersantan video, hvala!

 

 

[namenski]

1 hour ago, Peter Fan said:

naveli su da je unutarnja obloga cilindra

Mislis хилзна?  

 

Edit: klip naravno, pisao sam na brzinu, izvini.

[namenski]

@Peter Fan sa ovim pominjanjem kvarova na otvorenom moru, podsetio si me mozda najtuznije sudbine koja je tokom WW2 mogla da zadesi spori, zadimljeni i neugledni teretni brod, napravu od zivotne vaznosti, cijoj zastiti sluze sve one mocne ratne ladje i u zlato okovani admirali u elegantnim belim uniformama.

Straggler, po nekad romper, brod koji je zbog kvara morao da napusti zasticeni konvoj i ostane sam, izlozen na milost i nemilost podmornicama.

I Jugoslavija ih je tokom rata upisala nekoliko, medju njima, kako se u Hrvatskoj danas obavezno kaze, hrvatski brod nesrecnog imena: Vojvoda Putnik....

Sa teretom od nekoliko hiljada tona brasna i tenkovima na palubi...

Koji je u nevremenu, na putu iz Njujorka za Veliku Britaniju, zadesio kvar masinerije kormila i koga je nemacka podmornica natenane dokusurila i to navracajuci se da bude sigurna u ishod...

Uz sve napore oko trazenja i spasavanja, ni jedan od 46 clanova posade nije spasen...

 

Edited September 9, 2020 by namenski

[namenski]

[namenski]

 

Krajem jula je poprilicno neprimeceno prosla vest da se japanski brod Wakashio, pod panamskom zastavom, inace ogroman brod za prevoz rasutog tereta, prazan, na putu iz Kine za Brazil, nasukao na obalu Mauricijusa, poprilicno daleko od uobicajenih pomorskih puteva.

Brod je u medjuvremenu odvucen nesto dalje od obale i namerno potopljen.

Uz frku, par smrtnih slucajeva, i uz poprilicnu bruku po IMO.

Na brodu je ostalo i sve vreme curelo i jos uvek curi mozda i svih 4,000 tona goriva koje su napravile i prave poprilican ekoloski ршум...

 

 

Da bu juce nadlezne panamske vlasti koje su sprovodile istragu saopstile da je brod skrenuo s kursa i nasao se u blizini Mauricijusa ne bi li ulovio signal mobilne telefonije zarad cestitanja rodjendana nekom rodjaku nekog clana posade...

 

Utvrdjeno je da su se u trenutku nasukavanja na mostu nalazila sva trojica najglavnijih i najodgovornijih: zapovednik, prvi oficir i vodja stroja...

[namenski]

Juznokorejski kabelopolagac Responder, 6,200 tona, zapalio se i potonuo tokom poslednjeg vikenda...

 

 

[namenski]

 

Jedno mnogo ozbiljno preduzece, institucija takoreci, Defense Advanced Research Projects Agency, AKA DARPA, tenderski je dodelila izvodjenje radova na projektu koji bi se najtacnije dao opisati kao long-range unmanned surface vessels for naval operations.

DARPA sama objasnjava sta se i kako ocekuje, cemu se nada od projekta nazvanog Sea Train....

 

A izvodjaci su bogami firme od pedigrea: Gibbs & Cox Maritime Solutions, Applied Physical Sciences Corp, iza koje stoji General Dynamics, a koja se bavi i mnogim interesantnim stvarima vezanim za temu topika....

 

Inace, DARPA je, koliko onomad, odvojila prve ozbiljne pare za pocetak studije o pravom, velikom ratnom brodu bez posade, i to kao nastavak rada na vec par godina isprobavanom projektu Sea Hunter....

 

U kome se, opet, redja sve ime do imena: Huntington Ingalls, Lockheed Martin, ali i americki OOUR svetskog #1 u aj' da kazemo inovativnoj brodogradnji, australijskog Austal-a...

[namenski]

 

 

Dokumentarac pre desetak dana prikazan na televiziji, a povodom godisnjice jedne od najvecih evropskih i sire pomorskih katastrofa naveo je vlade Svedske i Finske sa sve podrskom sa najviseg mesta iz Estonije, kao drzave pod cijom zastavom je brod bio registrovan da ponovo pokrenu pitanje istrage uzroka katastrofe MS Estonia.

Tvrdi se, naime, da je tokom najnovijih podvodnih snimanja, na trupu potonulog broda otkrivena rupa precnika cirka 4m¹ sto bi, ako se ispostavi kao tacno, po ko zna koji put dovelo u pitanje rezultate svojevremeno sprovedene istrage koja je zakljucila da je uzrok katastrofe bilo popustanje prednjih, pramcanih vrata i pregrade sto je kod ove vrste brodova sa ogromnim unutrasnjim prostorom bez pregrada bilo uzrok naglog i masivnog prodora vode koji je doveo do brzog potonuca.

 

 

Sta god nova istraga eventualno pokaze, uticaj koji je katastrofa MS Estonia imala na promenu i poboljsanje regulative vezane za sigurnost plovidbe moze da se - po broju i znacaju promena - meri sa promenama koje su izvedene posle katastrofe RMS Titanic-a.

 

Inace, sto se navodne novootkrivene rupe na trupu tice, javljaju se ponovo svojevremene spekulacije o mogucem sudaru sa nepoznatom podmornicom kao uzrokom.

 

 

Edited October 2, 2020 by namenski