Arhitektura

[roksi]

3 hours ago, beyoncé said:

ne brini roksi, imam posla preko glave a poznato je da je internet najbolji lek za to

 

 najsladje je forumasenje i meandriranje intranetom kad mora da se radi;)) sve znam!

 

uuu, odlicni su ti poljski tigrovi!

 

+naravno, marko music (mirise na safdija <3) & pozoriste narodnosti <3

 

 

[roksi]

13 hours ago, makaronee said:

 

dok cigla najvise voli da bude - luk.

 

pored pesnistva i komponovanja, nalazio je vremena za romanticne pohode.

izmedju ostalih, tu bese i anne tyng - cerka propovednika, rodjena u kini, prva master-arhitektica na harvardu,

dizajnerka ili bolje reci, konstrukterka igracaka, netrivijalne nadgradnje.. 

 

 

 

anne tyng  

 

pa to bilo k'o 'dinastija'. kompleksni su ti kreativni svetovi;)) dopada mi se njeno negodovanje u vezi toga da je bila njegova muza - samo inertni predmet koji ga je inspirisao. a naprotiv. 

 

pominje se i moshe safdie (evo da ga pomenem [jos jednog od miljenika mi] u oba posta:)) 

 

 

p.s. imas li neku anegdotu vezanu za safdija? ili je on bio dobar decko (i jos uvek, naravno)?  

 

 

Edited October 1, 2019 by roksi

[namenski]

7 hours ago, roksi said:

kompleksni su ti kreativni svetovi...

+1

 

Vrlo veoma.

Narocito za nas koji zivimo u nekreativnim svetovima

[makaronee]

beyonce, hvala na ilustrativnom materijalu.

ako ne trazim previse, mozes li da dopunis planovima / presecima?

zbogradi potpunije slike i predstave.

 

[roksi, imam anegdotu iz jedne druge opere, ono kad je dzon hjuston narucio projekat flw,

a ovaj nacrtao spustene niske plafone, te kad je narucilac odustao -

majstor izjavio kako su ljudi visi od dvametra - 1 korov.]

 

namesto safdije, (jos) jedan uzorni kabalista platonicar, zvi hecker.  

[roksi]

7 hours ago, makaronee said:

[roksi, imam anegdotu iz jedne druge opere, ono kad je dzon hjuston narucio projekat flw,

a ovaj nacrtao spustene niske plafone, te kad je narucilac odustao -

majstor izjavio kako su ljudi visi od dvametra - 1 korov.]

 

 stvarno je bio genije:)

 

(hvala, bas me slatko nasmejalo:)

 

[roksi]

e da, setih se ovog mini foto-eseja:) '(flw) using his hands to demonstrate the organic structure of architecture'

 

 

 

 

Edited October 3, 2019 by roksi

[makaronee]

11 hours ago, roksi said:

e da, setih se ovog mini foto-eseja:) '(flw) using his hands to demonstrate the organic structure of architecture'

 

jujunaopako,

kamatechture!

(sa sve izvodjacima i nadzornim organom)

..

ne znam da li je ovo bilo u originalnom projektu ggh,

ali dobra je dusa turila zlacane cesme / antislip trake su sigurno novijeg doba. 

Edited October 4, 2019 by makaronee
ilustracija

[ultra plasticni]

Korisnost zdanja je opravdanje za njegovu ruznocu; a kad se grade proste stambene zgrade, vidja se narocito ovo: da je, uopste uzev, coveku u njima dosta udobno, ali da je, posebno uzev, dosta neugodno; jer u njima treba da stanuje bilo ko.

 

Andre Zid 1911

(nedoreceno)

[beyoncé]

On 2.10.2019. at 0:52, roksi said:

 

 najsladje je forumasenje i meandriranje intranetom kad mora da se radi;)) sve znam!

 

uuu, odlicni su ti poljski tigrovi!

 

+naravno, marko music (mirise na safdija <3) & pozoriste narodnosti <3

 

 

tako je, roksi. evo i sada dva sata lepim slike i beležim za kasnije dangubljenje: kahn, safdi, hecker... hvala!

 

meni je i arhiv, totemast i robotast i bogomoljast, interesantan.

i RHMZ, usamljen na brdu, sav nepravilan, izlomljen, asimetričan, što bi reko meades (opet! ), prkosi gravitaciji. anti sve.

 

Spoiler

 

 

 

most goce delčev, donacija vlade francuske, 1973.

 

izgrađen je od dve zasebne konstrukcijske celine u obliku longitudinalno presečenih cilindara, u čijoj su utrobi smeštene infrastrukturne instalacije. oslanja se na stubove koji liče na korbizjeove u blistavom gradu. namerno građen sa niskim profilom da ne zaklanja pogled na kameni most, danas potpuno degradiran kitnjastom ogradom, jeftinim (izgledom) kandelabrima i lavovima koji se razlikuju na jednom i drugom kraju mosta. u pokušaju da smislim neko objašnjenje za ovaj dodatni haos, pretpostavila sam da tradicionalno predstavljeni lavovi označavju ulaz u "staro" skoplje, a futuristički u "novo". mada, ko zna.

prilazi mostu i pripadajući mu kej povezani su stepeništem sa kružnim odmaralištima, oivičeno karakterističnom betonskom, stepeničastom ogradom. danas je, naravno, sav prostor uz kej ispunjen... nečim, i ova slobodna i otvorena panorama sa starih slika je sada zgusnuta i popunjena neprijatnim sadržajem.

u svakom slučaju, betonska konstrukcija mosta je očuvana i povratak u prvobitno stanje bi bio relativno lak, kažu stručnjaci.

 

Spoiler

 

 

 

 

 

 

danas

Spoiler

 

deo keja oko pošte konstantinova

 

 

 

 

 

 

gradski zid, 1966-1972. blokovi: n. bogačev i dr. kule: d. dimitrov i dr.

 

stambena kompozicija idejno definisana tangeovim planom (jedan od dva glavna elementa njegovog projekta - drugi je gradska kapija, tj. pruga koja ulazi u grad i žel. stanica). danas je jedna od najmarkantnijih struktura grada. realizacija je izvedena prema izmenjenoj, tzv. devetoj varijanti plana za rekonstrukciju skoplja, koju su sastavili tangeov i zagrebački tim koji je dobio najviše glasova posle njega. ova varijanta je zadržala mnoge strukturne i prostorne elemente originalnog tangeovog projekta, a neki koji su se smatrali predimenzioniranim ili nepotrebnim su izbačeni (npr. gradski zid i na levoj obali vardara ili stambene zone uz čaršiju).

gradski zid počinje na obali reke kod zgrada (kubusa) vlade i okružuje celo gradsko jezgro, završavajući ponovo na obali vardara kod današnjeg hotela inn. prostire se uglavnom duž horizontalne osovine grada, normalno na reku koja predstavlja "kičmu" skoplja. zamišljen kao moderna interpretacija bedema tvrđave, sastavljen je od povezanih nižih linearnih blokova (neki su duži od 100 m), ispresecanih visokim kulama. kule su u grupama od po 2-3 kao bastioni postavljene na krajevima linearnih elemenata uz ulice koje ih presecaju ili na mestima gde oni formiraju ugao. prizemni deo zida je ostavljen za komercijalne sadržaje, prednji je okrenut ka centru grada i ulicama, a zadnji deo čine pločnici i igrališta i predstavlja nešto intimniji prostor za bekstvo od gradske gužve. ovi svetovi komuniciraju povremenim pasažima u zidu.

 

zid u nekoj od faza

 

 

Spoiler

 

 

 

 

 

 

 

vidi se i gimnazija j.b.t., još jedna građevina iz tog perioda

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

makedonska opera i balet (ranije makedonski nacionalni teatar), slovenačka grupa biro 71 (jurij princes, marjan uršič, bogdan splindler, štefan kacin), 1979.

 

kulturni centar (takođe predviđen tangeovim planom), izgrađen od natur-betona, podseća na ogromnu santu leda nasukanu na levoj obali vardara. insipracija za skulpturalnu formu ovog objekta potiče od slike ledeno more/brodolom nade (kaspar david fridrih).

 

 

kulturni centar, koji bi pre pripadao dekonstruktivizmu, zamišljen je kao kompleksan projekat sa muzičko-baletskom školom, delom komercijalne banke, filharmonijom, operom i baletom, bioskopom i prodavnicama. objekti V, D i Đ nikada nisu izgrađeni. sa južne (ulazne) strane je prostrani terasasti plato koji se spušta ka reci i ima ulogu slobodnog javnog prostora koji omogućava neomeđen pogled na ovu neobičnu građevinu.

platoa danas nema, a ceo kompleks je praktično nevidljiv od grotesknih zgrada sa šupljim zidovima koje su tu pozabadane suprotno elementarnoj arhitektonskoj pismenosti i služe samo da izazivaju osećaj kompletne dezorijentisanosti.

 

 

 

Spoiler

        

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

geometrija velike sale je takođe izlomljena kako bi se obezbedio bolji zvuk

 

 

 

 

kompleksu pripada i zgrada banke (obj. B)

 

 

 

 

danas/prethodnih godina (MOB je na slikama levo tj. iza potemkinovih zgrada)

 

Spoiler

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

muzej makedonije, mimoza tomić, kiril muratovski, 1971-1976.

 

smešten na kraju čaršije, ispod mustafa-pašine džamije, u dvorištu kuršumli ana. primer kako i naizgled suprotstavljeni koncepti mogu da funkcionišu u harmoniji.

 

Spoiler

 

 

 

 

 

 

 

 

 

@makaronee

 

knjiga o projektima slovenačkih autora (univerzitet, opera i balet i PMF edvarda ravnikara), sa maketama i nacrtima

https://seriousinterestsagency.files.wordpress.com/2014/03/download-a-book-from-the-exhibition.pdf

 

brošura o varšavskim tigrovima i MSU sa svim detaljima

https://issuu.com/polembskopje/docs/the_warsaw_tigers

 

i mala dopuna postavljenog

 

Spoiler

studentski dom

 

 

 

uni KiM

 

 

 

 

arhiv

 

 

 

 

ima još gomila interesantnog betona i monumentalnih zgrada tamo, ali smorila sam više i samu sebe. sve slike, osim par, su iz razno-raznih izvora na netu.

 

Edited October 5, 2019 by beyoncé

[gospa buba]

+1

 

sve vanzemaljci, fantastichno. meni je brutalizam bio bukvalno prirodna stvar, nisam ni znala da je to neshto i da ima ime

 

sent from bubamoto

 

 

 

 

[Ras]

To je moda, te liste dolaze i prolaze - brutalizam o(p)staje!

[Ras]

Jesi nabavio papriku?

 

 

Nisam ni ja najsrećniji sa tim betonom, ali ne moramo prema svakom komadu istorije da se odnosimo kao da ga treba zatrti. Ta arhitektura je i imala nekakvog smisla, što je svakako plus u odnosu na današnje ludilo.

[beyoncé]

ima neke istine u tome što kaže host da su građani skoplja uglavnom bili ravnodušni ili ne mnogo oduševljeni izgledom svog grada ranije.

i da su te objekte pre gledali drugim očima ili prosto na njih nisu mnogo obraćali pažnju.

i da brutalizam delimično duguje svoju popularnost tome što su ove građevine dosta fotogenične (s druge strane, tek posmatrajući slike i udubljujući se u detalje čovek vidi koliko je on i umetnički i konceptualno zapravo fantastičan, što mu često prolazeći pored promakne)

ali daleko od toga da je skopska arhitektura gušila. naprotiv.

 

međutim, kao što to obično biva, naučiš da ceniš i voliš ono što imaš tek kada ga izgubiš. danas je ogromna površina slobodnog javnog prostora (nekih 10 000 m²) potpuno okupirana raznim objektima i tek sada davi. letos sam u nekoliko navrata pričala (tj. ona mi je pričala, ja sam pokušavala da razumem) sa kuratorkom postavke mkd. paviljona na prošlogodišnjem venecijanskom bijenalu. njihov projekat freeingspace (koji je zgodno odgovarao temi bijenala: free space) se bavio pitanjem ponovnog oslobađanja prostora (ili stvaranjem prostora koji oslobađa, kako bi se još mogao tumačiti naziv izložbe) i njegovog vraćanja građanima. to ne bi podrazumevalo obično rušenje i brisanje postojećeg stanja, već ponovno osmišljavanje i fragmentisanje (fragmentisanost je u suštini brutalistički koncept, ako se ne varam) prostora koji je sada... solidified. dala mi je i knjigu sa predloženim projektantskim rešenjima freeingspace-a, ali sam je izgleda ostavila dole. ako nekog interesuje, mogu nešto da okačim kada mi se vrati.

 

od izolovanih na proplanku,

spomen kosturnica - veles, savo sugotin (arh.) i ljubomir denković (skulptor), 1979.

u obliku raspuklog maka, sa 220 m² mozaika čiji je autor poznati makedonski slikar petar mazev

 

Spoiler

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

[roksi]

mnogo ti hvala, super primeri i opisi!  

 

12 hours ago, beyoncé said:

most goce delčev, donacija vlade francuske, 1973.

 

izgrađen je od dve zasebne konstrukcijske celine u obliku longitudinalno presečenih cilindara, u čijoj su utrobi smeštene infrastrukturne instalacije. oslanja se na stubove koji liče na korbizjeove u blistavom gradu. namerno građen sa niskim profilom da ne zaklanja pogled na kameni most, danas potpuno degradiran kitnjastom ogradom, jeftinim (izgledom) kandelabrima i lavovima koji se razlikuju na jednom i drugom kraju mosta. u pokušaju da smislim neko objašnjenje za ovaj dodatni haos, pretpostavila sam da tradicionalno predstavljeni lavovi označavju ulaz u "staro" skoplje, a futuristički u "novo". mada, ko zna.

prilazi mostu i pripadajući mu kej povezani su stepeništem sa kružnim odmaralištima, oivičeno karakterističnom betonskom, stepeničastom ogradom. danas je, naravno, sav prostor uz kej ispunjen... nečim, i ova slobodna i otvorena panorama sa starih slika je sada zgusnuta i popunjena neprijatnim sadržajem.

u svakom slučaju, betonska konstrukcija mosta je očuvana i povratak u prvobitno stanje bi bio relativno lak, kažu stručnjaci.

 

 

Quote

 

stvarno bi bio kriminal da to sve (ili vecinom) propadne ili bude prelepljeno mitskom kic ikonografijom. (iako je u duhu vremena, prosto boli biti svedok te vrste urusavanja). bas ilustrativna fotka - totalni kriminal 

 

 

12 hours ago, beyoncé said:

gradski zid, 1966-1972. blokovi: n. bogačev i dr. kule: d. dimitrov i dr.

 

 

e ovo ima paralelu s blokom 23 (nbg)! koji je btw izgradjen 1974. zanimljivo:) naravno ne pokusavam nista da insinuiram apropo projektovanja bloka 23 - verovatno su projektovali bukvalno u isto vreme - vec je zanimljivo zato sto osvetljava to da je pristup stambenoj arhitekturi bio generalno zaista fokusiran na dobrobit i sadrzajnost zivota stanovnika. <3 uostalom, upravo kao sto si negde i spomenula, le corb;) je zaceo pricu sa the radiant city.

 

 

Quote

 

kakav detalj  bozanstveno.

 

 

daj jos!  (salim se, samo ako i kada budes u prilici;)

[roksi]

8 hours ago, Host said:

Ja mnogo volim da listam primerke brutalizma na macbook prou u basti moje predratne vile na Dedinju. 

 

 @hazard evo ti kolega 

 

vas dvojica i princ carls da se nadjete i procaskate malo o lepoti arhitekture dok pijuckate caj;)