Politika

[Ravanelli]

ljilja smajlović odvrnula pasivnu agresivnost. početna tačka je onaj skrnavi članak o 30godišnjakinjama bez deteta

 

Љиљана Смајловић Много се извињавамо

Кад боље размислим, нећу да браним Катарину Ђорђевић, новинарку „Политике” која је изазвала онолику срџбу „боркиња” за женска права само зато што се занимала за низак прираштај у Србији. У праву је Биљана Србљановић, то је чист фашизам.

Шта се „Политике” тиче колика је стопа наталитета? Само националисти брину такве бриге. Зар је космополити важно где се рађају деца, и што би се ту Србија гурала?

Лепо пише западна штампа да је Путин налик Хитлеру: требало је то да схватим чим је Русија почела са мерама за дизање наталитета па се, први пут у новијој историји, родило више деце него што је умрло старих. 

Зато бих желела да се у име редакције извиним Светиславу Басари ако су новинари „Политике” неког навели да помисли да је „боље да нас буде више”. Ма какви боље: у праву је Басара, то би тек било зло и наопако. 

Извињавам се Весни Пешић што је „Политика” патријархална. И што у јануару пуни 111 година. Лепо нам Басара јуче у „Данасу” поручује да станемо на браник старости, а не наталитета. Да смо млади као „Данас”, не бисмо НАТО бомбардовање звали агресијом, већ би се са његовим уредником Зораном Пановићем сложили да НАТО никад није бомбардовао „ниједну нормалну земљу”.

Извињавамо се и Александру Вулину што није хтео и нас да „целофанира” кад је ономад буџетским парама обавештавао читаоце НИН-а и „Печата” о 100-годишњици Колубарске битке. Прво сам се љутила, а сад видим да је Вулин у праву – „Политика” је о тој бици извештавала пре сто година, па што сад да се прави важна.

Много се извињавамо и Зорани Михајловић што је „Политика” закерала кад је она ту скоро у Закону о безбедности саобраћаја прописивала медијима како да пишу. И нека нас је Агенција за безбедност саобраћаја казнила тако што је буџетски новац за кампању „Вежи појас” дала само таблоидима. И то само онима који се штампају латиницом, и само онима који крше Кодекс новинара Србије.

Извињавамо се опозицији што је „Политика” породични лист и што не користимо реч „стока”.

Много се извињавамо Александру Вучићу што још не знамо ко нам је власник и што је пре две године обећао да ће то да истражи до краја. Такође се извињавамо и онима који су „Политику” кришом продали тајанственом власнику, ког можда нервира што се ми толико распитујемо.

Извињавамо се Јелени Милић и Петру Луковићу што објављујемо Мирослава Лазанског који их толико нервира.

Лично се извињавам Иштвану Каићу што сам му објавила само 100.000 словних знакова, а он је хтео још. Свечано обећавам да више нећу ни слова. Уједно се извињавам и Каићевом друштву у Институту за јавну политику Владимира Бебе Поповића.

Извињавам се и читаоцима што сам морала да се „извињавам” горепоменутима.

 

Љиљана Смајловић

објављено: 24/12/2014

 

Edited December 27, 2014 by Ravanelli

[Dagmar]

ljilja smajlović odvrnula pasivnu agresivnost. početna tačka je onaj skrnavi članak o 30godišnjakinjama bez deteta

 

 

Srbija inače verovatno ima sasvim ok natalitet, nego ne popisuje tu decu.

[Ravanelli]

ne. ali je do panja retardirano praviti obavezu od toga i osuđivati ljude koji idu kontra toga kao ličan izbor.

[Dagmar]

Pa to je retardirano u startu, ali malo je još retardiranije kad ukapiraš da je natalitet u Srbiji u stvari sasvim ok, ali da su oni koji rade na tome postavljeni van zakona i sistema, izbačeni iz statistike sve sa decom, nepriznati kao građani, osuđeni od strane javnosti i države između ostalog i baš zbog tog "rada na natalitetu", a deca im necenjena jer bi država Srbija izgleda htela i da bude puno dece, i da ona budu obrazovana, i određenog materijalnog stanja, a to ono ne biva ni u jednoj ekonomiji, uključujući one Afrike i Indije na koje se dušebriznici pozivaju kad se priča o natalitetu, dok u isto vreme preziru tu srboafričku decu koje imamo broja im se ne zna).

 

U suštini, oni koji pišu ove idiotluke bi da ljudi, koji se koprcajući održavaju u nekoj srpskoj srednjoj klasi ,izrađaju tu silnu "nedostajuću"decu, kao da žene zbog tog rađanja ne izbacuju sa poslova, i kao da ti poslovi mogu da podrže pristojan život većih porodica, a onda da sa svojim bogatimm prihodima decu ishrane i odškoluju od para koje za to nemaju. Oni koji to ne mogu dobiju pouku kako su sebični jer kako mogu u Indiji, a oni koji u Srbiji žive i rađaju decu kao u Indiji dobiju pljuvanje u lice zbog toga što su ko u Indiji.

[Singer]

helli za lep početak radne nedelje, živeli :)

 

Politika

 

 

Најгласнији пљувачи Бориса Тадића за време случаја „Угричић” данас су најгласнији пљувачи Александра Вучића. (Успут, у вези с актуелним председничким изборима у Хрватској, Весна Пешић, у изјави за „Нови лист” из Ријеке, мртва хладна изјављује: „Кад гледам уназад, мислим да је ипак боље да грађани процене шта је мање зло, па да гласају за њега.”)

[Hella]

helli za lep početak radne nedelje, živeli :)

 

Politika

 

brate mili hvala ti za ovo do nebesa zadužio si me neviđeno

Edited January 12, 2015 by Hella

[salerokada]

helli za lep početak radne nedelje, živeli :)

 

Politika

Jel ovaj Bazdulj došao u Srbiju samo da bi lizao dupe Velikom Vođi?

[James Marshall]

Jel ovaj Bazdulj došao u Srbiju samo da bi lizao dupe Velikom Vođi?

Pa mora od nečeg da se živi, a još kad si dobar u tome što radiš i voliš to što radiš, pa nebo je granica. Bazdulj živi svoj san.

[ultra plasticni]

Bazdulj živi na Karaburmi

[bigvlada]

Karaburma je san? 

[salerokada]

Tek sada vidim još jedan tekst u Politici, čiji je cillj blaćenje BIRN-a, a koji navodno treba da pristupa aferi analitično.

Kao i ostali slični tekstovi ovaj iz teksta BIRN izvlači jednu stvar iz konteksta i onda je besomučno ponavlja. Ovde je njima glavni problem što BIRN nije u tekstu pomenuo Svetsku banku.

No, ovde za oko zapadaju i neki drugi detalji:

 

Буџет којим БИРН располаже није јаван, али новинари који су учествовали у обукама које БИРН организује за новинаре и медијске раднике стекли су утисак да им новац не мањка.

 

Скочили на листи медијских слобода

Међународна организација „Репортери без граница” пре два дана објавила је најновији извештај о медијским слободама у 2014. години. Србија се попела за девет места у односу на прошлу годину, па смо се, на листи од 180 држава, нашли на 54. месту. У години када је власт оптуживана за цензуру, премијер Вучић за укидање ауторских емисија „Утисак недеље”, „Сарапин проблем”, „У центру”, Србија је, кажу „Репортери”, медијски слободнија од три земље Европске уније – Хрватске (65. место), Грчке (99) и Бугарске (100).

Ј. Попадић

објављено: 14.01.2015.

Tanjug je 13.01.2015 14:31 objavio demanti da je izveštaj koji su objavili zastareo

Edited January 16, 2015 by salerokada

[koksy]

qrir krenuo u artiljerijsku pripremu, pešadija dolazi malo posle.

 

privatizacija

[John Coltrane]

Joj danas su pored Ljiljkinog teksta nacrtali celu vlasnicku strukturu Kurira. Cak je i Tomu grobara uzela da citira

[Frank Pembleton]

Ne nadjoh temu o plagijatima pa ajd ovde...

 

Јесте плагијат, нећу да се извиним

 

Аутор: Даница Поповић

 

{spoiler]

субота, 29.11.2014. у 09:12

Читам „Политику”, не могу да верујем, пише баш овако: „У начелу, са колумнистима се не полемише”. Погледам још једном како се зове рубрика, пише – „Полемика”.

Зашто се са колумнистима не полемише? Немам појма. Не полемише се са биљкама, то ми је јасно. Ни са уличним бандерама, мада и оне могу добро да узврате у невербалној полемици, ако ти се нађу на путу.

Нађох се и ја на путу једне доценткиње са Мегатренда, баш овог уторка и баш на овом месту, у тексту под насловом „Лежерна празнина”. Што је, укратко, опис мога лика и дела. Да не дужим: највећи мој грех је тај што се нисам извинила министру Стефановићу. Bећ су две комисије донеле одлуку да његов докторат није плагијат, а ја – ништа. Као она улична бандера: нити одустајем, нити се извињавам.

Али морам да проговорим. Плагијат јесте доказан. Ево доказа, у овој табели. Кога интересује, може да прати линкове испод табеле и сам да се у све то увери. Све ту имате – и обе верзије доктората, и сва места која је министар плагирао. Плагијате су открили: др Угљеша Грушић, доцент Универзитета у Нотингему, др Бранислав Радељић, ванредни професор Универзитета Источни Лондон и Слободан Томић, докторанд Лондонске школе економије и политичких наука. Све ове плагијате проверила сам ја, професорка са Београдског универзитета.

Страница доктората на којој је детектован плагијат

Преписано из:

Верзија 1

Верзија 2

14

14

Вучетић, Јанићијевић (2006), стр. 94

35

33

Кандев (2002), 279-280

48

43

Ђорђевић (2001), стр. 15-16

57

51

Милутиновић (2004), страна 16

59

53

Мркаљ (2012), страна 468

61

54

Авдагић и остали (2012), резиме

77

66

Злокапа, Дамјановић (2008), више места

120

106

Левитас, Петери (2004), страна 28

146

130

Исаковић, Марковић (2012), страна 257

149

143

Белкић, Хрњез (2010), страна 10

170

160

ЦеСИД (2007), страна 74

Напомене:
1. Извор за обе верзије доктората: сајт Истиномер, 14. јун 2014

2. Тачни наводи плагираних места и детаљно објашњење: Пешчаник, 3. јун 2014

3. Додатни детектовани плагијати и анализа: блог www.rasakarapandza.com, 3. јун 2014

И где је сад проблем? Је ли неко оспорио ове доказе? Није нико. Нити је ко покушавао. Прва комисија за негирање плагијата отворено је рекла – признајемо четири плагијата, остале нас мрзи да тражимо, па закључујемо да их није ни било. Друга комисија је поступила помирљивије, говорећи да је у ствари у питању неспоразум. За разлику од опонената, кажу, комисија је имала увид у верзију рада који је био предмет јавне одбране. Што је ноторна неистина – сви смо имали обе верзије. Да вас подсетим, Србија се почетком лета ове године толико разљутила да су морали све да објаве на интернету. И кад су објавили, шта смо видели? Па то, да су сви плагијати преживели селидбу. Неки су се преместили, али ниједан није нестао. И то сви знају. Ко не зна, за два-три сата рада увериће се и сам.

И сад пометнута доценткиња каже – важна је једино реч комисије. Стварно? Нема те комисије и тог суда који може да сахрани истину. Нема. Њихове пресуде трају колико и власт која их је наручила. А толико ће трајати и ауторкино додворавање министру, или свити која га окружује, ко би сад то истраживао.

Али морам да признам не завидим министру на оваквим браниоцима. Јер, шта човек да каже на одбрану која гласи – професорка изврће чињенице када каже „полицију води лице које је починило интелектуалну крађу”, а Стефановић у инкриминисаном тренутку није био министар полиције! Не, него је био председник Народне скупштине! Има ли горе ствари од неуке и трапаве одбране?

Дакле, уважена доценткињо, кад сте ме десет пута по имену прозвали, да вам кажем – од вас се очекивало да оспорите доказе српских научника, а не свог брањеника још дубље да укопавате. Као да му је баш било потребно да ударате особу која га је два пута позивала на ТВ дуел, где би, осим плагијата, морао Србији да објасни шта је то – мултипла мултиваријациона регресиона анализа, коју је најавио, па негде затурио у свом раду. У обе верзије. И да на табли објасни како је мислио да реши проблем хетероскедастичности, због које та његова намеравана анализа нема везе са животом.

Захваљујући вама лично, упућујем трећи позив министру на ТВ дуел. Неће бити досадно, обећавам: већ познатим економским питањима додајем једно правно, једно лингвистичко и једно путописно питање.

Правно питање је покренуо уважени судија Зоран Ивошевић, тврдећи да овај докторат правно уопште и не постоји, јер је, што нико не оспорава, одбрањен пред два од укупно пет чланова комисије. А питање гласи: где то има да докторат буде прихваћен мањином гласова?

Лингвистичко питање би било следеће. Како то може, да докторат буде на ћирилици и на српском језику, а два члана комисије да буду странци (један Француз, један Кореанац). Мора да су дуго читали тезу па закаснили на одбрану, размишљам. И за крај, питање из путописа: ако нису каснили због лингвистике, којим су то путем кренули на одбрану, кад до дана данашњег нису стигли?

Пустите министра сам да одговори, немојте га више бранити. Горе од овога што сте му направили тешко да би смислило и љући противник него што сам ја, овако лежерна и празна – како ме љубазно ословисте у наслову своје дебитантске колумне.

 

 

 

Edited November 29, 2015 by Frank Pembleton

[foto]

pristojan im novi sajt. onako, na prvu loptu.