Politika

[bergasa19]

 

„Политикино” свакодневно извештавање о овом случају и покушаји да дођемо до информација надлежних чини се да су разљутили Веселина Милића, начелника ПУ Београд. Пре два дана, у четвртак, са телефона начелника Милића је на телефон новинарке која прати и пише о овом случају, путем „вајбера” (апликације), стигла фотографија текста који је тог дана објављен у нашим новинама, под насловом „Уместо ’кантримена’ тражили ’фијат 500-Л’”.

Уз фотографију, први човек београдске полиције је написао и поруку, коју преносимо у интегралној верзији: „Хвала на омаловажавању рада полиције и на учењу и усмеравању рада људи који имају преко 20 година искуства на раду и расветљавању оваквих деликата. Ценимо стручност и мишљење ваших ’експерата’ саговорника и хвала на подршци!”

Politika

[bergasa19]

 

Али када се појави вест да је нека особа икс, возећи ауто вредан скоро тридесетак хиљада евра, прегазила младића са именом, презименом и породицом, који је с другарима покушавао да помери „ладу” којој је спао точак, онда је сасвим природно очекивати да се закотрља лавина друштвеног гнева.

А када се испостави да та особа, која је наставила сулуду вожњу, ни две недеље касније није приведена правди, онда једна саобраћајна трагедија добије прворазредни национални значај.

И тако један случај постаје највећи друштвени проблем – полиција не може да нађе убицу за воланом, иако на једној од најпрометнијих улица у Београду постоје десетине камера, ако им у тој потрази не помаже ни ретровизор аута, који је, изгледа, отпао док је бацао на земљу несрећног младића.

И док прати то поигравање са здравом логиком, осећајима и фрустрацијама и обичних људи, сваки грађанин има право да постави сасвим једноставно питање – постоји ли у овој земљи каста заштићених људи или је само реч о касти заштићене полиције, која нема обавезе да одговара на очигледна питања, али има велику жељу да свакодневно снабдева таблоиде најглупљим сензацијама.

И тај изненадни мук осталих медија, који су такође приметили да се тај злочин догодио усред Београда али су некако изненада престали да се њиме баве, само је појачао неформалне приче о заштићеним синовима, швалеркама, страним дипломатама или сасвим незаштићеним смртницима.

Politika

[bergasa19]

Blokiran pogled na brankov most.

[Turnbull]

Срђан Шкоро Зашто Каић пише о цензури

Поводом текста „Операција Цензура: докапитализација”, „Политика”, 7. август

По начину на који пише (углавном неписмено), а још више како закључује (прилично неуко), јасно ми је зашто je Иштван Каић сарадник у некаквом Институту за јавну политику Владимира Поповића Бебе. По садржају текста о цензури у „Политици” јасно ми је и зашто га јавно хвали премијер Александар Вучић.

Оно што ми није јасно јесте зашто баш он пише о цензури у српским медијима о којој, бар према ономе што је написао, готово да ништа не зна. Али је зато сигуран како је у Вучићевој Србији нема, и за то не нуди ниједан аргумент. Као до јуче техничко лице – како Каић и Дмитровић доживљавају функцију шефа деска (што је, такође, елементарно незнање) – могао сам му дати неколико свежих примера класичне цензуре која се спроводила и спроводи у „Вечерњим новостима”. Верујем да би му и сваки други поштени новинар и уредник било којег листа изашао у сусрет са сличним доказима, па би можда његов текст изгледао мање наручен, више објективан, а пре свега професионалан и базиран на чињеницама.

Дакле, цензура у Србији постоји и увек је постојала. Некадашње професионалне цензоре заменили су уредници партијски послушници, који се деценијама постављају са задатком да вође могу мирније да спавају. За ту врсту брукања професије обична надокнада су високе плате и разне привилегије, јер цензурисање, посебно ако хоћете да изгледа „стручно”, није ни наивно ни лако. Да не говорим колико може бити и опасно ако којим случајем цензуришете погрешну информацију или личност. А било је и таквих примера. Из такве свуда присутне цензуре родила се аутоцензура која, да није цензуре, не би сама за себе ни постојала, нити би је ико и помињао. Зато је данас много лакше причати о аутоцензури и некаквом кукавичлуку новинара или, пак, о уређивачкој политици, него о сталним притисцима на медије чији је резултат пре свега – цензура.

Но, да се вратимо на случај Шкоро, који је, по Каићу, исфабрикован само с једним задатком: да се докаже да постоји цензура, а тиме облати премијер Вучић и његова влада. Дакле, званично сам позван као, како констатује, анонимни новинар (само такве зову) и шеф деска „Новости”, 27. априла, на дан формирања Вучићеве владе, да гостујем на РТС-у. Тамо сам наступио као професионалац (та га је чињеница баш заболела) и сваки васпитани човек и новинар. Одговорио сам на сва питања и објаснио шта мислим о појединим кадровским решењима премијера, као и то да није добро што се за сваку „ситницу иде код Вучића” и да тиме слабе институције ове државе. Цивилизовано, мирно, достојанствено.

На пристојну критику власти уследило је непристојно и веома бахато саопштење СНС-а које је допринело да снимак мог гостовања на РТС-у и данас, готово три месеца касније, буде један од најгледанијих на друштвеним мрежама. Потом је уследила још непристојнија и здравом разуму нејасна одлука главног уредника и директора „Новости” о мојој смени. Свакако, највеће згражање, али и бурну реакцију јавности, изазвало је само образложење главног уредника које по садржини не би могли да прогутају ни бивши читаоци некадашњег „Кекеца”. Пошто је увидео да то не пролази баш како је очекивано, мој главни уредник се јавно, као и Каић, обратио Шкоробранитељима, нападајући их у помамној жељи да одбрани и себе и Вучића. И онда је нехотице изрекао најтежу оптужницу за самог Вучића да „ако хоће, премијер може за само 15 минута да ђутуре смени комплетно руководство ’Политике’” због онога о чему пишу. Својим ставом главни уредник „Новости” је практично изнео крунски доказ како се од стране власти доживљавају медији и уредници и шта је по њему улога премијера. Наравно, нико из СНС-а није реаговао на тако нешто, а морао је, јер је то био знак да се може цензурисати и уклањати свако ко другачије мисли, само ако Вучић климне главом. Видим да Иштван Каић безрезервно верује у Дмитровићево објашњење о мојој смени, па нема разлога да му овај део о „ђутуре сменама” одбаци!

Пошто су за Каића моје пребацивање по казни у „Спорт” и професионална и свака друга дискриминација простор за иронију, ево, јавно му нудим да једно време обавља ту значајну функцију помоћника уредника уместо мене. Наравно, с припадајућом платом од које би одмах пао у несвест кад би знао колико је ниска и нередовна. А пошто Дмитровићеве мисли већ узима здраво за готово, можда успе и да га спречи у намери да угаси „Спорт”. Премијер Каића јавно хвали, а то ће Дмитровић сигурно умети да цени. Притом, ту је и незаобилазни Беба. Оно што сам преживео и преживљавам после мог гостовања на РТС-у, не бих пожелео ником, па ни Иштвану.

Уколико има намеру да се и убудуће озбиљно бави аналитиком, Каић би морао, бар због читалаца, да пажљивије проверава чињенице које износи. У ствари, ако он није у стању, Беба је могао уместо њега да провери да у време Ђинђићеве власти и убиства нисам био одговорни уредник „Ревије 92”, па самим тим нисам ни могао да га сатанизујем. Али, зато поуздано знам да је Александар Вучић с радикалима то немилице чинио годинама. И можда би за Каића и Бебу било занимљиво да се утврди одакле толика промена код премијера у односу на Ђинђића. Да ли је онда мислио оно што говори или сада, кад не пропушта прилику да га помене? Достојно озбиљне анализе, посебно за сарадника Бебиног института, који је и сам дао значајан допринос сатанизацији Ђинђића и успостављању беспризорне цензуре у Србији.

Шта год да је Каића натерало да три месеца касније анализира мој наступ на РТС-у и последице које је произвео, само је потврдио да оно за шта друге оптужује практично сам производи. А посебно је разочаравајуће кад један млад човек налази оправдања и има разумевања за евидентну неправду. Али, то је Иштван. Тако је изашао из анонимности. Нажалост, на погрешан начин.

Срђан Шкоро

објављено: 09.08.2014.

[Sir Oliver]

Срђан Шкоро Зашто Каић пише о цензури

Поводом текста „Операција Цензура: докапитализација”, „Политика”, 7. август

..Уколико има намеру да се и убудуће озбиљно бави аналитиком, Каић би морао, бар због читалаца, да пажљивије проверава чињенице које износи...

 

 

U ovoj rečenici mu je "i"  višak.

[Turnbull]

Uštvan duma - cenzurisan je Dmitrović!

 

Нека ми опрости, макар био највеће зло на свету, али не могу да саосећам с неким ко је пристао да од себе створи жртвено јагње, а да при том ни једну једину реч не посвети томе да демантује да га је Ратко Дмитровић сменио у процесу који је трајао неколико месеци. Постоји Дмитровићева изјава да је више пута с њим разговарао о томе како није задовољан његовим радом, па би требало то да демантује ако сматра да је у праву. Мени изгледа посве нелогично да Дмитровић то изјави, а да није свестан да Шкоро може да га тужи.

До дана данашњег он то није демантовао, па ме је одсуство његове реакцијенавело да се ставим на Дмитровићеву страну. Поред тога, уредник „Новости”тврди да има више сведока за оно што је рекао, и то ми, све заједно, указује да је господин Шкоро на неки начин знао да ће ускоро остати без тог радног места. Зар није посве чудно колико је мало времена прошло одкад му је уручено решење и реакције НУНС-а, који је унапред покушао Дмитровићу да запуши уста? Зар то понашање није било, ма ко да је од њих двојице у праву, парекселанс цензорско?

 

Edited August 15, 2014 by Turnbull

[Turnbull]

Pa ovo je genijalno. Kol'ki li je bio tekst kad je ono što smo videli skraćena verzija!

 

Из текста на који је Шкоро одговарао баш таквом уредничком одлуком избачена је трећина у којој сам критиковао непрофесионално понашање новинарки Оље Бећковић, Сузане Трнинић и њихову узурпацију „ауторских емисија”, питајући се, по узору на случај „Шкоро”, шта би се десило када би њих неко сменио.Наравно да имам проблем да се помирим с тим и борим се на све могуће начине да то објавим, али ми за сада не полази за руком. Међутим, за разлику од Шкора, не пада ми на памет да такву одлуку уредника подведем под цензуру и да изигравам жртву.

 

Edited August 15, 2014 by Turnbull

[teacher]

zašto politika ustupa prostor ovom nepismenom umobolniku?

[Turnbull]

[Turnbull]

Ali nije jedini.

 

И нема веће глупости од приче о цензури и аутоцензури, јер ако си слободан, ако си карактер (али само онај вучји), само тада, само тако можеш нешто постићи. О томе шта је циљ, други пут, ово је прича о страсти, о онима који је имају и онима који умиру сваког дана, како некад, тако и данас, од кукавичлука.

 

[pacey defender]

Najstariji dnevni list na balkanu. 

 

 

Критикују Вучића, а трпи држава

Зашто опозиција у жару борбе против власти заборавља на државни интерес, па нападају премијера и кад за то места нема, попут става према украјинској кризи

...

осао опозиције јесте да критикује власт, да прати све што ради, укаже на сваки покушај незаконитог дела, да тражи одговоре од њених представника и одговорност за њихово чињење и нечињење. Али, увек се мора правити разлика између власти и државе. Кад је државни интерес изнад партијског, лакше га је и одбранити.

 

Kritika da, ali primitivno vređanje zaboravite, gospodo. 

Edited August 19, 2014 by pacey defender

[Turnbull]

Genijalno! Hadži-Struja da da bude ponosan.

 

Elem, u Politici se neki čudni lomovi dešavaju. Jednog dana ozbiljno kritikuju SNS, drugog evo ovo. Mislim da ima veze sa tim preispitivanjem vlaništva.

[Frank Pembleton]

Genijalno! Hadži-Struja da da bude ponosan.

 

Elem, u Politici se neki čudni lomovi dešavaju. Jednog dana ozbiljno kritikuju SNS, drugog evo ovo. Mislim da ima veze sa tim preispitivanjem vlaništva.

Potpuna psihopatologija.

Struja je bar "tehnički" bio na zavidnom.Ima ovde još forumaša koji bi mogli koju reč o tome.

Ovi su duduci epskih razmera!

[kud u maglu Simoviću]

zar to preispitivanje vlasništva nije u fioci™ odavno. sad bi trebala biti na redu prodaja ad-a?

[salerokada]

Najstariji dnevni list na balkanu.

 

 

ЕКСКЛУЗИВНО Ко Србији није дао ни евро за поплављене

На донаторској конференцији у Бриселу шест држава уплатило донацију БиХ, али не и Србији