Crnogorski jezik

[hazard]

Vest iz danasnjeg Blica:

U Nikšiću gase katedru za srpski jezik?Autor: Blic online | 23.04.2008 - 11:48Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću za danas je zakazana sednica Veća, na čiji je dnevni red uvršteno i "razmatranje preimenovanja studijskog programa za srpski jezik i književnost" u odsek za crnogorski jezik, piše podgorički "Dan".Ovo pitanje je pokrenuo dopis Ministarstva prosvete i nauke, koji je, prema zvaničnim potvrdama, potpisao bivši crnogorski ministar prosvete dr Slobodan Backović, sa zahtevom da se već od septembra upišu prvi studenti na "programu za crnogorski jezik"."Dan" dodaje da će za one ranije upisane biće omogućeno da studije završe po programu za srpski jezik i književnost.Dekan fakulteta prof. dr Bojka Đukanović izjavila je za "Dan" da će pomenuta sednica najverovatnije biti odložena, jer Veće nije dobilo stav studijskog programa za srpski jezik i književnost. Ona je na pitanje povodom informacija da je odsek već odlučio, odnosno da je većina od osam članova Veća studijskog programa za srpski jezik glasala protiv, rekla da joj nije poznato da su zauzeli zvaničan stav.Ona je dodala da su "sve opcije otvorene kada se radi o tome da li će doći do preimenovanja postojećeg odseka, ili će katedra za srpski jezik nastaviti da radi, s tim što bi u tom slučaju bio otvoren i program za crnogorski"."Sada ne možemo ništa preciznije da kažemo", izjavila je Đukanovićeva.Inače, prema tvrdnjama članova fakultetskog Veća, ovo pitanje je na poslednjoj sednici pokrenula prof. dr Rajka Glušica, koja je inače član Komisije za normiranje crnogorskog jezika, formirane da uradi predlog pravopisa. Ona je predložila da se preimenovanje katedre za srpski jezik uvrsti na dnevni red sednice za sredu 23.aprila.Profesori, koji nisu želeli da se za sada zvanično oglase, kažu da je od osam članova Veća studijskog programa za srpski jezik, pet bilo protiv preimenovanja, dvojica za, dok je jedan predložio da se otvori zasebna katedra za crnogorski jezik.

Dakle, da li na tom nesrecnom poluostrvu poznatom pod imenom Balkan ima uopste normalnih ljudi? Ima li?,,Crnogorski jezik'' je nesto sto je isforsirano u poslednjih 4-5 godina (ima li i toliko) a sad bi da na fakultetima ukinu katedre za srpski!Da ne bude nesporazuma, to nema veze sa nacionalnim osecanjima Crnogoraca. Vrlo malo ljudi se u Austriji i Svajcarskoj izrazavaju kao Nemci po nacionalnosti, pa opet niko ne spori da je zvanicni jezik u tim zemljama nemacki.Sta je to crnogorski jezik? Koliko li je knjiga napisano na tom jeziku? Nula? Jedna? Ili da racunamo sve brojeve CKL Jevrema Brkovica?Valja napomenuti kako ovakvu politiku sad forsiraju ljudi koji su se pre 15 "ponosili svojim srspkim poreklom" i koji su "mrzeli sah zbog sahovnice" (M. Djukanovic). Zar je crnogorska vlast toliko bezidejna i nekompetentna, da ne zna kako drugacije da zamajava javnost osim jezicko-nacionalno-crkvenim zavrzlamama?Ajde da razumem da bosanski Muslimani ne zele da svoj jezik nazovu srpskim ili hrvatskim, posle svih ovih ratnih s*anja, ali u cemu je u problem u Crnoj Gori? Ocigledno u glavama nekih ljudi.

[hazard]

I da, valja dodati da je na prethodnom popisu preko 60% ljudi izjavilo da im je maternji jezik srpski, dok se za ,,crnogorski'' opredelilo nekih 20%. I sad ce da ukinu katedru za jezik koji govori preko polovine stanovnistva, zarad novotvorevine koje navodno govori petina? Gde je tu logika?

[Time Crisis]

Pa nek su pobuni/protestuje tih 60% ljudi i moraće da odustanu. Mislim da zapravo nikog nije briga previše. U krajnjoj liniji taj jezik je jedan te isti kako god ga nazvali. :)

[расејан]

Ajde da razumem da bosanski Muslimani ne zele da svoj jezik nazovu srpskim ili hrvatskim, posle svih ovih ratnih s*anja, ali u cemu je u problem u Crnoj Gori? Ocigledno u glavama nekih ljudi.

Да нема то везе са оним попом и стадом некрштених јарића?

[Musharaf]

molim nadlezne lingviste da mi ovo rastumace

Црногорци дописали ВукаАутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао у ХрватскојПодгорица ? Црногорски правопис ће, уколико влада одлучи да га усвоји, убудуће бити ?богатији? за два слова ? ?сј? и ?зј?, односно две графеме које су настале ијекавским јотовањем ?с? и ?з?. Председник Савета за стандардизацију црногорског језика Бранко Бањевић јуче је, како је најављено, требало да Министарству просвете и науке достави предлог Правописа савременог црногорског језика са правописним речником.Савет за стандардизацију, чији је основни задатак израда правописа, граматике и речника, почетком ове године формирала је Влада Црне Горе. Након одлуке о формирању, помоћник министра просвете и науке Ћазим Фетаховић рекао је да је том одлуком направљен први значајан корак ка институционалном утемељењу црногорског језика, те да ће правопис, граматика и речник црногорског језика, после усвајања, постати ?саставни део јавно важећег образовног програма у Црној Гори, који утврђује Савет за опште образовање?.Члан Савета за стандардизацију црногорског језика Аднан Чиргић саопштио је јуче новинарима да предлог који је урадио Савет за стандардизацију садржи седам правописних начела од којих прво гласи да је ?модел за црногорску стандардно-језичку норму заједнички општи језички слој који припада свим аутохтоним црногорским грађанима?.?Друго начело гласи да ће се Правописом у Црној Гори поштовати правило ?Пиши као што говориш, читај како је написано??, пренели су подгорички електронски медији Чиргићеви изјаву дату јуче агенцији Мина. ?Треће начело је ? ијекавица је нормативна у складу са црногорском традицијом и савременом употребом?.Четврто начело, каже он, гласи ? општецрногорски фонеми ?ћ?, ?ђ?, настали ијекавским јотовањем, и још два, настала ијекавским јотовањем гласова ?с? и ?з?, део су црногорске стандардно-језичке норме. ?У складу са тим, те две фонеме имаће своје графеме у азбуци и у абецеди?, истакао је он. Према петом начелу биће кодификован стандардни црногорски четвороакцентски систем са дужинама. Шесто начело гласи да се правописом црногорског језика неће спроводити језичка архаизација у Црној Гори, нити се њиме могу нормирати локализми, дијалектизми, провинцијализми који су изван опште савремене употребе у нашој држави.Седмо начело, како је појаснио Чиргић, гласи ? у свему осталом, осим ако другачије не налаже савремена црногорска језичка пракса, неће се одступати од правописа српскохрватског језика који је до сада био у употреби у Црној Гори.Овакав предлог подржало је десет од укупно тринаест чланова Савета. Чланови тела за израду правописа су Рајка Глушица, Татјана Бечановић, Зорица Радуловић, Игор Лакић, Рајко Церовић, Зувдија Хоџић, Младен Ломпар, Мирко Ковач, Миленко Перовић, Чедо Вуковић, Милорад Стојовић, Аднан Чиргић, а председник је Бранко Бањевић, иначе председник Матице црногорске.Нова правописна начела нису желели да потпишу Игор Лакић, Татјана Бечановић и Зорица Радуловић. Савет још није саставио нову граматику црногорског језика. Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао пре нешто више од годину на Филозофском факултету у Осијеку, где је бранио тезу на тему ?Говор подгоричких муслимана?. Он је уједно и директор Института за црногорски језик и језикословље ?Војислав П. Никчевић? из Подгорице.Редовни професор на Филозофском факултету у Никшићу др Јелица Стојановић казала је за ?Политику? да је све што ради Савет ненаучно, нестручно и лажно.? Што год да уведу то је политички пројекат који нема везе са струком и науком ? каже Јелица Стојановић, која је професор старословенског и историје српског језика на Одсеку за српски језик Филозофског факултета у Никшићу. ? Што год да се нормира или не нормира, то је српски језик. Једно су дијалекатске црте српског језика, а друго стандардни књижевни језик ? додаје она.Јелица Стојановић наглашава да је проблем и у томе што се не зна да су ?сј? и ?зј? алофони, односно изговорне варијанте фонеме, а не фонеме, али и то искључиво у српском језику.?То је до сада образложено у многим научним радовима?, подсећа Стојановић и додаје да ?језик мора бити систем и системски организован. Питање је онда како у систем уклопити јекавско јотовање, јер би то подразумевало увођење јотованих облика у речима као што су: ћеме од тјеме (теме), ћелесни ? тјелесни (телесни), ђело ? дјело (дело) или ђечак према ђевојчица (девојчица)?.Политички пројекат, односно уписивање у Устав имена језика који не постоји, објашњава Стојановићева, наметнут је ?и једној озбиљној научној и стручној установи као што је универзитет, отварањем студијског програма за непостојећи језик?.? Тиме су преварени студенти који су уписани на тај програм. За студије језика за који не постоји ни квазинорма почиње школска година, а нису се договорили ни шта би то могао да буде ?црногорски језик?, ни шта ће нормирати ? каже професор др Јелица Стојановић.Подсетимо да су професори са Одсека за српски језик Филозофског факултета у Никшићу одбили да предају на новоформираној групи за студије црногорског језика.

[bus]

Koji deo? (đio? )

[morgana]

nema nista od ta dva nova slova, ali dobra je tema za forum i tv soue. prijedlog cijenjenog profesora odbijen je jos zimus, a ministarstvo za prosvetu i nauku je, povodom toga, izdalo i saopstenje sa lingvistickim 'ne'

[Musharaf]

Koji deo? (đio? )

pa one delove gde se koriste vasi terminusi tehnikusi...al dobro, morgana objasnila.

[bus]

A, ok. Fonema = jedinica govora koja donosi promenu u značenju reči. U srpskom, /p/ i /b/ su foneme jer su put i but dve različite reči. Alofon = glasovna varijanta koja nastaje usled prilagođavanja glasa glasovima u okruženju, ali bez promene u značenju. Na primer, fonema /n/ u niko i banka ima dva različita glasa kao svoju realizaciju, ali u srpskom ne postoji ni jedan par reči koji se razlikuje samo po tome da li u sebi ima jednu ili drugu varijantu /n/. U arapskom, srpski glasovi p i b su samo alofoni jedne foneme, /b/. U engleskom, n iz niko i banka su foneme. Dakle, što je u jednom jeziku fonema, u drugom može biti samo alofon. Tako su crnogorski sj i zj, recimo, foneme u poljskom. Ali, izgleda, nisu u Crnoj Gori (kako reče ova žena iz tvog članka; ja se nešto ne razumem u fonetski sistem zetskih dijalekata).

[paculla]

savet za standardizaciju jezika koji je osnovala vlada treba da se jednoglasno dogovori o novom predlogu pravopisa. rok je 1. septembar. trenutni spor je sto vecina clanova zeli azbuku od 32 slova, dok ostatak zeli 31 slovo. ne znam tacno oko cega se lome, ali mi je logicno da su dodatna dva $ i 3 ($ekira, i3ela), a da ovi sa 31 slovom zele samo $. sj i zj jesu foneme, ako sam dobro razumela da foneme menjaju znacenje iste reci. ne mogu da se setim primera, posto se ne javljaju cesto kao p ili b. mislim da zena iz clanka hoce da kaze da sj ima dva alofona (s-j i $), ali da sj i $ nisu foneme. isto vazi i za zj i 3.

[Ulven]

Mislim da bi se ovde pre moglo govoriti o slobodnim varijantama (ili kako se to još zove fakultativnim fonemama). Alofoni (kao što reče bus) zavise od okruženja, a koliko ja kontam ovo crnogorsko hiperjotovanje, to nije slučaj sa śekirom. Kao u francuskom gde ono famozno r drugačije u svakom dijalektu a da to nema nikakve posledice po značenje. :) Inače mi ś i ź imamo kao takođe kao alofone (iz Ćuprije se u spontanom govoru zapravo izgovara kao iś ćuprije, a iz Đakovice kao iź đakovice).Ako naravno postoje minimalni parovi za ś i ź, ja bih voleo da ih čujem. :)

Edited August 29, 2008 by Bolek

[paculla]

Ako naravno postoje minimalni parovi za ś i ź, ja bih voleo da ih čujem. :)

mogla bih se kladiti da nema, posto se ź obicno javlja iz slozenica iz+j*

[bus]

Inače mi ś i ź imamo kao takođe kao alofone (iz Ćuprije se u spontanom govoru zapravo izgovara kao iś ćuprije, a iz Đakovice kao iź đakovice).

Vaistinu! Kako ih se samo śeti!

[bus]

Nego, meni se malo čini da je ta profesorka što je pomenula alofone i foneme malo omašila temu, jer alofoni i foneme nemaju nikakve nužne veze sa time šta se smatra jezikom a šta ne. "Jezik" je bilo koji govorni varijetet koji neko društvo odluči da standardizuje za svoje službene potrebe i da mu ime. Ako bi u Crnoj Gori odlučili da stvore novi standard na osnovu zetskih govora, takav bi standard de facto bio novi jezik, ne zato što ne bi više bio razumljiv sa srpskim, hrvatskim i bosanskim, već prosto zato što između jezika i dijalekta nema nikakve objektivne (da kažem naučne) razlike.

[bus]

Мрџово dve po tematici vrlo srodne teme.