balkan i drugi svetovi

[Muwan]

mislim da ste malko promasili sa sinanom, meni je jako tesko da zamislim da neko ko to inace ne slusa na bilo koji nacin uziva u njegovoj muzici. to ili te radi ili ne mozes da podneses duze od 3 minuta.

 

jedan je sinan, autenticni bog orijentalnog melosa. gligorijevicka to, naravno, uopste ne kapira. ona misli da su dzej i sinan iz iste price.

 

Grešiš silno. Prihvatljivost 1 Sinana leži isključivo u glavi, ništa se tu uši ne pitaju.

 

Ja sam 90-te proveo slušajući Nirvanu i Alice tributes sa društvom po poluilegalnim klubovima u Zemunu. Držala nas je i stara garda poput Metalike i Mejdena ali nas nekoliko je imalo ritual koji je padao jednom mesečno bez izuzetka: odlazili bismo subotom na Jaltu (inkognito splav na keju kod bloka 45, ploveća kafančuga koja se jedva držala da ne potone) gde je neka bolesno dobra ekipa muzikanata pičila juve celu noć. Tu bi nas četvoro-petoro banulo u vijetnamkama i onda bismo jedno dva sata padali jedni preko drugih od smeha, zatim bismo se olešili od vinjaka ili štoka i počeli ozbiljno da se uživljavamo, na kraju bismo pevali svi u glas. Nikada u svemu tome nije bilo ni mrvice nekog nipodaštavanja ili cinizma, naprotiv - mi smo ful uživali i to bi nam ekstra leglo s vremena na vreme. U par navrata (kada je splav bio zatvoren zbog najezde štakora ili nečeg sličnog) probali smo kućnu varijantu sa istim zvukom i istom brljom ali to jednostavno nije bilo to. Na primer, par puta godišnje smo iz zezanja pravili pizza veče uz dens™ (Beat Street, Funky G i tako to) i to je skroz radilo u kućnoj varijanti ali da bi juve uzeo svoj danak moralo se otići u odgovarajući ambijent. Dim, karirani ili još bolje svetlo plavi stoljnjaci, limene piksle i nikad zaboravljene face drugih gostiju - to je dobitna podloga koja bi inspirisala Eskobara (maestralnog pevača sa Jalte) da usred izvođenja antologijske Venčanice spontano promeni tekst i završi je uz opšti delirijum svih prisutnih: Ko te zorom budi kada mene nema / Za koga ti majka venčanicu gibanicu sprema / Ko te zorom budi kada mene nema / Za koga ti majka... keva... venčanicu palačinkeeeee... sa orasi spremaaaaaaaaaaaaaaaaa.

 

Bemtisunce, nedostaju mi ti dani.

Edited August 6, 2015 by beowl

[svashtabezneshto]

Ja sam iz Šapca u bgd došla 1995. 

Šabac, srpski Nešvil, nezvanično.

Ljuba Aličić bog! Šaban, za poznavaoce neko ko se prodao.

Sinan božanstvo iz drugog, susednog, grada. 

Ali nismo to slušali. Znali smo iz prolaza, sa rodbinskih slavlja i buntovnički dizali noseve

na sam pomen narodnjaka.

Ekipa sa faksa uz još neku ekipu beograđana, odvede nas u kafanu kod Pančevačkog mosta

(možda se setim i kako se zove). Oko 3 posle ponoći.

Alkoholom anestezirani svi. Emocijom nabijen prostor.

Tako sam upoznala Sinana, počela poštovati Ljubu a čula i za Milančeta Radosavljevića.

Iskrenost izvođača je ono što taj muzički pravac čini neuništivim.

Oni najbolje rade ono što vole da rade. Jebeno osećaju svaki stih, a muzičari oko njih svaku notu.

Na sreću, Saša Popović to nije uspeo da uništi.

(negde sam naišla na podatak da je 2000 i neke Sinan na Tašu imao koncert, skoro bez reklame,

17000 ljudi.)

[Singer]

a ne govori se za džabe bog na nebu sinan na zemlji

[nera]

Mene celo detinjstvo trovali (jednom godisnje ali je dejstvo trajalo) Vranjskim vecerima, to je esencija derta u nas, Usnija i Stanisa celo vece. Tad sam shvatila da se ja nikada necu uklopiti u ovdasnji mentalitet. Da me ne shvatite pogresno, sve je to kvalitetna muzika i izvedba ali ne postoji ta kolicina alkohola i droge koja mene moze da natera da se uzivim u tako teske emocije, niti bih pozelela da mogu.

[Muwan]

(negde sam naišla na podatak da je 2000 i neke Sinan na Tašu imao koncert, skoro bez reklame,

17000 ljudi.)

 

Džej (iako nije iz juve priče) je u jesen 1991. napunio Taš do vrha a da bukvalno nigde nije bilo neke reklame, plakati tu i tamo. Gledao sam sa terase jednog od solitera preko puta i nisam mogao da verujem u ono ludilo dole.

[nenad]

@beowl

 

uopste se ne kapiramo, izgleda.

 

nista od toga sto ste napisali nije u suprotnosti sa onim sto ja o sinanu i njegovoj muzici mislim, i sto sam napisao, na kraju krajeva.

 

osim garsije, on jedini, koliko sam skontao, tvrdi, da bi trezan uzivao u sinanovoj pesmi koja bi upala u blok cece, harisa i dzeja, na primer. ja sam, kao i ti, sinana mogao da podnesem samo u slicnom ambijentu i dobraaaaaaano nalizan vinjakom. posle sinana nema nazad na lakse^tm teme.

[ljakse]

uf, Staniša. naježim se svaki put, kakav je ovo doom. ne treba ni alkohol ni gudrovina

 

Edited August 6, 2015 by ljakse

[nera]

uf, Staniša. naježim se svaki put, kakav je ovo doom. ne treba ni alkohol ni gudrovina

 

 

 

Jos uvek su mi u glavi slike muskaraca na kolenima u potpunom transu, zajapureni od alkohola, razdrljene kosulje i grc na licu.

[kobni zelaya]

Brate, kakvo autovanje je palo na ovom topiku, au!

[Muwan]

@beowl

 

uopste se ne kapiramo, izgleda.

 

nista od toga sto ste napisali nije u suprotnosti sa onim sto ja o sinanu i njegovoj muzici mislim, i sto sam napisao, na kraju krajeva.

 

osim garsije, on jedini, koliko sam skontao, tvrdi, da bi trezan uzivao u sinanovoj pesmi koja bi upala u blok cece, harisa i dzeja, na primer. ja sam, kao i ti, sinana mogao da podnesem samo u slicnom ambijentu i dobraaaaaaano nalizan vinjakom. posle sinana nema nazad na lakse^tm teme.

 

IMHO alkohol nije neophodan. Ako se koncept razume i ako se čovek u glavi malo otvori prema njemu, kulturološko uživanje je sasvim moguće. Vinjak diže celu stvar na jedan sasvim drugi nivo, takođe nezaboravan.

[ljakse]

Jos uvek su mi u glavi slike muskaraca na kolenima u potpunom transu, zajapureni od alkohola, razdrljene kosulje i grc na licu.

 

Dobro, to je sasvim druga stvar. Kad bih češljao svakojaku publiku svega što slušam, kapiram da bih slušao samo tišinu.

[nenad]

sta znaci imho? ili mozes da uzivas u tome trezan ili ne. ja ne mogu, previse mi je to nekako. dok oridjidji nusrat fateh ali kan, recimo, nije, mada i on zahteva specificne okolnosi za slusanje. mozda je razlika u tome sto ovde razumem jezik, a kod nusrata ne.

 

moja teza je da je sinan kategorija za sebe (u koju moze uci jos eventualno nekoliko izvodjaca na nasim prostorima), iz tvoga pisanja mi nije jasno da li sa tim slazes ili ne. :)

[nera]

Dobro, to je sasvim druga stvar. Kad bih češljao svakojaku publiku svega što slušam, kapiram da bih slušao samo tišinu.

 

to svakako. samo htedoh reci da ne mogu da uzivam u takvim emocijama. meni je fascinantno kad pevac/ica uspe da docara tu emociju kroz pevanje, i docaravali su je pomenuti perfektno, samo sto mi ne prija.

[frit]

Džej (iako nije iz juve priče) je u jesen 1991. napunio Taš do vrha a da bukvalno nigde nije bilo neke reklame, plakati tu i tamo. Gledao sam sa terase jednog od solitera preko puta i nisam mogao da verujem u ono ludilo dole.

hehehe

sta se tada sve slusalo           :lala: 

[Muwan]

sta znaci imho? ili mozes da uzivas u tome trezan ili ne. ja ne mogu, previse mi je to nekako. dok oridjidji nusrat fateh ali kan, recimo, nije, mada i on zahteva specificne okolnosi za slusanje. mozda je razlika u tome sto ovde razumem jezik, a kod nusrata ne.

 

moja teza je da je sinan kategorija za sebe (u koju moze uci jos eventualno nekoliko izvodjaca na nasim prostorima), iz tvoga pisanja mi nije jasno da li sa tim slazes ili ne. :)

 

IMHO = in my humble opinion

 

Ja sam mogao da konzumiram Sinana i trezan i naliven i navaren. Jedino što mi ta vrsta zvuka nikada nije bila daily consumption, to se radilo u posebnim prilikama, poput neke vrhunske džidže koju čuvaš kad se skupi dobra ekipa ili nekog zlog dezerta koji bi te bukvalno ubio ako bi ga forsirao svakog dana pa ga zato jedeš jednom u dva meseca.