Stanje u zdravstvu(TM)

[dig_chohano]

Ovo pod 1. znači jeftinije državi, ali pojedincu u nevolji ne bi.

Vidiš, značilo bi i njemu. Taj pojedinac bi i dalje isti novac koji mu se odvaja sada od plate uplaćivao u neki od fondova (ili u više njih, ako mu je volja ili ako država zadrži obavezno plaćanje osnovnog ZO u državni fond), fondovi bi bili puniji jer bi tržišno poslovali, pojavilo bi se nešto što se zove konkurencija, pa bi polako počeo da raste broj potpuno besplatnih usluga, ukidala bi se participacija, a mogao bi i da bira da li želi da uslugu dobije u državnoj ili privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Do duše, morao bi i da ide na sistematske preglede jednom godišnje, a ne da ode kod lekara kad vrag odnese šalu.

[Tihajeza]

Ne mislim na bilo kod pojedinca, već na pojedinca ima jako nezgodnu genetiku da on i porodica imaju neke boleštine veći deo života, a nije na to računao kada se školovao/tražio posao.

[Teja]

Mozes! Stvarno, u Australiji se placa za obavezno (drzavno), tj. placaju koji rade, a za ono privatno placas ako hoces a i dalje placas drzavnu participaciju. Jedno vreme je drzava vracala 30% na ime rabata, medjutim, sad su to ukinuli (sto prakticno znaci da je privatno osiguranje iz cuga 30% skuplje).

Ma moze i ovde , u Nemackoj. Pored ovog obaveznog haracha( koji je uzasan) mozesh da zakljucish nekododatno osiguranje (da budesh sam u bolnickoj sobi, da ti prave bele zube i tako). Ali je to sve u medjuvremenuza normalnog coveka ( pa ako josh ima i porodicu) jednostavno neplativo.

[Zabalujev]

Da ne bude da samo iznosim negativne primere... Dakle, nikako ne tvrdim da je stanje nije bolje. Imao sam jako teške slučajeve u porodici od 1999. pa na ovamo i dobro smo osetili šta znači zdravstvo u Srbiji. Moja baba boluje od neke sorte raka limfnih žlezda. Dijagnostikovano, doduše jedva, zbog otaljavanja lekara, dobijen bez problema uput za lečenje prvo u lokalnoj bolnici, a kasnije i u Kliničkom centru u Beogradu. Hemoterapije i šta već ide uz to, niko ne traži nikakvu kupovinu materijala, baba se dobro drži. Od naznaka korupcije nema ni traga. Mogu, kao i svako, da prepričam niz negativnih primera, ali rekli smo da nećemo rekla-kazala, pa govorim samo ono što znam iz ličnog iskustva.što se tiče kupovine materijala, evo mog iskustva. Moj pokojni otac je pre nešto više od tri godine imao tešku saobraćajnu nesreću, bio je u komi neko vreme itd. Materijal se itekako kupovao. Radi se o bolnici u Kruševcu. Dođe sestra uz smešak, kaže:"Evo stvari koje treba da kupite, imate u apoteci ovde u bolničkom krugu". Ne samo lekovi, nego i sav taj pomoćni materijal itd. Kad kupiš, da ti da potpišeš u neku svesku kao da si im dao materijal i tako... To beše pre tri godine, ne znam kakvo je sad stanje. Eto, toliko o primerima.što se tiče osiguranja, slažem se da se ono mora liberalizovati. U kom smislu? Pa, regulisanje pitanja privatnog/dopunskog osiguranja. Naveo sam primer laboratorija. Tako nešto može da pomogne da se popusti opterećenje koje trpi primarna i sekundarna državna zdravstvena zaštita. Dakle, ja koji imam natprosečene prihode izdvojiću koji dinar više mesečno za dopunsko osiguranje koje bi mi omogućiloda koristim usluge privatnih lekara i laboratorija. Naravno, to bi značilo i da mi državni lekar prizna rezultate iz laboratorije koju ja odaberem (ima svakojakih priča, ali nećemo sad ;) ), a ne one koju ON odabere. Tako će se smanjiti redovi u državnim ustanovama i tamo će ići prvenstveno oni koji ne mogu da izdvoje za dopunsko osiguranje. Time će i oni biti bolje tretirani (naravno, nije samo to dovoljno) pošto će gužve biti manje. Solidarna zdravstvena zaštita - ostaje. Ali to znači da tokovi novca moraju biti jasni (dosadašnje mere koje su preduzimane idu u dobrom pravcu, barem na osnovu onoga što nam priča Tomica). Ne zavaravajmo se, nigde, ma koliko ta zemlja bila civilizovana i napredna, takvi sistemi nisu savršeni, postoje stalne priče o redovima, listama, dostupnosti itd, ali od tih sistema se ne odustaje. Pogledajte Britance: NHS je jedna od glavnih tema svakih izbora i niko ne govori o ukidanju, privatizovanju itd. Javno finansirani sistemi socijalne i zdravstvene zaštite su svuda u nekoj krizi, kao što rele Teja, a zašto? Pa, starenje stanovništva, imigracija itd. No, i dalje ostaju, neki su bolji od drugih, ali ostaju. Međutim, ne znam koliko su vlasnici privatnih laboratorija, klinika i sl. zainteresovani za uključivanje u sistem osiguranja, privatnih ili u saradnji sa državom (ili više državnih fondova), šta računaju da bi im bilo isplativije.

[Teja]

što se tiče osiguranja, slažem se da se ono mora liberalizovati. U kom smislu? Pa, regulisanje pitanja privatnog/dopunskog osiguranja. Naveo sam primer laboratorija. Tako nešto može da pomogne da se popusti opterećenje koje trpi primarna i sekundarna državna zdravstvena zaštita. Dakle, ja koji imam natprosečene prihode izdvojiću koji dinar više mesečno za dopunsko osiguranje koje bi mi omogućiloda koristim usluge privatnih lekara i laboratorija. Naravno, to bi značilo i da mi državni lekar prizna rezultate iz laboratorije koju ja odaberem (ima svakojakih priča, ali nećemo sad ;) ), a ne one koju ON odabere. Tako će se smanjiti redovi u državnim ustanovama i tamo će ići prvenstveno oni koji ne mogu da izdvoje za dopunsko osiguranje. Time će i oni biti bolje tretirani (naravno, nije samo to dovoljno) pošto će gužve biti manje. Solidarna zdravstvena zaštita - ostaje. Ali to znači da tokovi novca moraju biti jasni (dosadašnje mere koje su preduzimane idu u dobrom pravcu, barem na osnovu onoga što nam priča Tomica). Ne zavaravajmo se, nigde, ma koliko ta zemlja bila civilizovana i napredna, takvi sistemi nisu savršeni, postoje stalne priče o redovima, listama, dostupnosti itd, ali od tih sistema se ne odustaje. Pogledajte Britance: NHS je jedna od glavnih tema svakih izbora i niko ne govori o ukidanju, privatizovanju itd. Javno finansirani sistemi socijalne i zdravstvene zaštite su svuda u nekoj krizi, kao što rele Teja, a zašto? Pa, starenje stanovništva, imigracija itd. No, i dalje ostaju, neki su bolji od drugih, ali ostaju. Međutim, ne znam koliko su vlasnici privatnih laboratorija, klinika i sl. zainteresovani za uključivanje u sistem osiguranja, privatnih ili u saradnji sa državom (ili više državnih fondova), šta računaju da bi im bilo isplativije.

Ma to je jasno, koliko para toliko muzike. U Srbiji para nema vec godinama pa od kud i kako da se zdravstvopoboljsha? Mozda neko iz UK kaze kako to tamo funkcionishe , ili da nam Tresko malo italijanski sistem objasni.Ja iz nemackih medija ( ali i od nekih ljudi) znam da je strava. U UK drzava finansira iz budzeta to osnovno osiguranje.S druge strane statistike kazu da u UK umire manje zena od raka dojke nego na primer u Nemackoj.Ja bih jedan drugi (Srbiji blizak) primer da iznesem.U Nemacku dolaze Poljakinje i rade na odredjeno vreme kao "kucna nega": Placene su oko 1200 Eura mesecno(stan,hrana naravno besplatno, ali moraju 24 sata da budu na licu mesta). Nekako sam se zblizila sa jednom zenomkoja cuva neku baku u mojoj zgradi i ona dolazi tu i tamo kod mene.Ona ( ta Kristina) radi taj posao samo zato jerje njen sin bolestan od neke ,meni nepoznate, bolesti i potreban joj je novac da placa rezonance i lekoveza sina. Sin ima 20 godina.Prema tome, svuda je isto ili slicno. Edited July 11, 2008 by Teja

[Tresko]

Finansiranje prema broju pacijenata15. jul 2008. | 10:26 | Izvor: B92Beograd -- Krajem prošle godine pokrenut je projekat uvođenja kapitacije ? novog načina finansiranja primarne zdravstvene zaštite.Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u projektu za sada učestvuje 28 domova zdravlja širom Srbije u kojima je zaživeo proces registracije pacijenata kod izabranog lekara. Umesto dosadasnjeg finanasiranja domova zdravlja samo na osnovu broja zaposlenih, kapitacija predviđa finansiranje prema broju registrovanih pacijenata.Ovaj novi sistem plaćanja trebalo bi da obezbedi građanima kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i da ujedno motiviše lekare da se više posvete pacijentima jer će od broja pacijenata zavisiti njihova zarada."Do sada su svi imali identične plate. Kapitacijom će svaki lekar sklapati ugovor prema broju opredeljenih pacijenata, što znači da će plate biti različite. Znate kako je bilo, neko radi, neko ne radi, a svi primaju isto, toga više neće biti, plate neće biti iste, poštovaće se kvalitet pružanja zdravstvene usluge", kaže Mirjana Velimirović, direktorka Doma zdravlja "Savski venac"Da bi kapitacija zaživela važno je da se što više građana opredeli i registruje kod svog izabranog lekara. On se bira najmanje na godinu dana iz oblasti opšte medicine i medicine rada, pedijatrije, ginekologije i stomatologije.Za prethodnih godinu dana, koliko traje registracija, svog lekara uglavnom su izabrali stariji pacijenti.Prednost izabranog lekara je u tome što vremenom dobro upozna pacijenta, upućen je u njegovo zdravstveno stanje i vodi računa o redovnim preventivnim pregledima."Izabrani lekar je uvek tu da pacijent može da ga pronađe i za akutne i za stalne probleme. Pacijent uvek može da zakaže pregled kod izabranog lekara, uvek može da dođe kada je nešto hitno, ako nije zakazan biće primljen, a izabrani lekar u tom trenutku najbolje zna šta je pacijentu potrebno", kaže specijalistkinja opšte medicine Vesna VujičićPacijenti se mogu opredeliti za izabranog lekara jednostavnim popunjavanjem prijave, a potrebna im je zdravstvena knjižica i lična karta.

Evo, ovo je prvi korak ka preuredjenju primarne zdravstvene zaštite, onako kako sam govorio.Naime, to je bilo kočeno time što se u Vladi još nisu bili opredelili da li će krenuti putem fiskalne autonomije regionima, gradovima ili pokrajinama, i u kojoj meri(da li će obuhvatiti i zdravstvo i troškove istog). Sada je valjda odlučeno da će zdravstvo ipak ostati većinom centralizovano, pa se dolazi u fazu regulisanja primarne zdravstvene zaštite na efikasniji način. Ono u vesti je prvi korak. Sledeći je, nakon sprovodjenja prvog, ugovaranje usluga i sa privatnim laboratorijama i klinikama (koje će morati da budu klinike u pravom smislu). Na kraju bi trebalo da usledi rigorozno razdvajanje karijera doktora.

[Ivan]

Ovo je sve bajato.Izveštaj daje no-no ocenu.

[Indy]

U Srbiji para nema vec godinama ...

Ima za Kosmet.

[nasumica]

cisto da navedem i svetao primer. u glavnoj ulozi je moja baba, 75 godina.proslo leto, padne, razbije glavu. odvezu je u urgentnu sluzbu u negotinu. urade rendgenski snimak koji pokaze linearni prelom potiljacne kosti. posalju je sanitetom za nis, na neurohirurgiju. ja, buduci i sama zdravstveni radnik, sednem u kola pa iz sokobanje na isto odrediste, spremna da se raspravljam i preslisavajuci se koga znam tamo. stignem, ct joj uradili u roku od sat vremena, rezultati procitani posle dva sata, dezurni neurohirurg me je primio najljubaznije iako je vec bilo vece (ok, mozda je tome pripomoglo sto sam pri upoznavanju napomenula da sam koleginica). objasnio sve, sta, kako...posle dve nedelje otpustena kuci, isto sanitetom koji je po nju dosao iz negotina, sve o trosku osiguranja. od nas nista nije trazeno. ni u jednom trenutku.

Edited February 7, 2009 by nasumica

[wall]

Moj utisak je da se popravljanjem materijalne situacije u zdravstvu smanjuje kvalitet usluge po pitanju znanja i zainteresovanosti lekara da reše problem.Ili je isto tako bilo i pre, samo su se tada stvari "objašnjavale" nemanjem zavoja, lekova, dijagnostičke opreme...Ili sam ja bio te sreće pa mi se zadnjih par puta dešavalo da lekari učine stvari gore nego što su bile pre nego što sam došao kod njih.

[pacey defender]

cisto da navedem i svetao primer.(ok, mozda je tome pripomoglo sto sam pri upoznavanju napomenula da sam koleginica).

Ovo je odlučujući momenat priče. I siguran sam da i sama znaš zašto si pomenula da si zdravstvena radnica. Evo, pisao sam već na onom topiku za jadikovke o mom išijasu. Služim civilnu u 1 medicinskoj ustanovi. Prema meni, kao vojniku u ulozi pacijenta, bili su neuporedivo ljubazniji nego prema ostalima. 1 detalj: dolazim do ordinacije za primanje injekcija, kucam i ulazim, postavljam pitanje, ova kreće da se dere "NISAM REKLA DA UĐETE", reko ništa nigde ne piše "IZLAZITE NAPOLJE". Izađem, sačekam. Na vratima stvarno ne piše nešto tipa "uđite po pozivu", ili tako nešto. Izađe pacijent, uđem ja, sve pristojno, predstavim se da sam vojnik, počnemo i da bačamo neke fore, ona mi preporučuje neku pomadu. U tom trenutku, dok telefonira sa ovima iz administracije da vidi kako da pravda dozu injekcije koju meni daje jer nisam osiguranik, ulazi sledeći pacijent, ova počne da se dere na njega kao prošli put na mene "NISAM REKLA DA UĐETE". Izađe ovaj, sav posramljen, i ova krene da mi se žali uz prevrtanje očima "dakle, ja stvarno ne znam šta da radim, ulaze bez pitanja. Ja ću zaista morati neko obaveštenje da okačim, ovo je nepodnošljivo". MIslim se, kokoško, šta se foliraš da ti sve ovo smeta, uživaš u dranju na pacijente, to ti je dnevna terapija i uživanje u položaju dominantne osobe.

[Evi]

Ma to je jasno, koliko para toliko muzike. U Srbiji para nema vec godinama pa od kud i kako da se zdravstvopoboljsha?

Negde sam pročitala da je srpski prosek izdavanja za zdravstvo oko 230 evra, dok je u Češkoj to oko 290 evra. Pa ipak je situacija neuporedivo normalnija u Češkoj. E sad kad se na ovu brojku doda novac koji u Srbiji ljudi daju da bi ever došli na spisak za operaciju, za carski rez, za "beslatni" epidural, sigurna sam da i prestižemo češki prosek.Nije tačno da je u Srbiji na delu koliko para toliko i muzike. Jednostavno, zdravstveni sistem je, kao i sve ostalo kod nas, potpuno izvan zakona (nema kazni za uzimanje takozvanog mita, za očigledne lekarske propuste, za posledice lekarskog nemara - ne pričam o lekarskim nenamernim greškama, toga svuda ima naravno). Kad pogledate one afere koje Blic objavljuje svakog dana, o državnim službenicima koji uzimaju milione za zakazivanje fiktivnih sastanaka, za dupilrane funkcije, o povećavanjima sopstvenih plata po deset puta, shvati se da Srbija nije toliko siromašna koliko pokradena. Zdravstvo je samo deo iste priče.

[lena21]

Od kako medicinski fakultet traje 6 godina tj. 12 semestara (a to je ako se ne varam od kraja osamdesetih/početka devedesetih) poslednjeg 12. semestra se slušaju (i vežbaju) samo Urgentna stanja iz svih oblasti.Mislim, stanje jeste loše i na fakultetu i u zdravstvu ali ovakve "urbane legende" nikako ne pomažu...

Kakve crne urbane legende, ovo je slika i prilika stanja stvari koje je bilo takvo tokom devedesetih i nekoliko godina posle 2000-te,ne pričam iz tudjih iskustava nego iz ličnog iskustva i iskustva mojih kolega.U toku tzv.urgentnih stanja niko od nas defibrilator video nije a da ne govorim da nam je neko pokazao kako i kada se koristi,na hirurgiji nisam čula da je neka grupa imala sreće da im asistent ili profesor pokaže tehniku ušivanja rane i tako dalje i tako bliže da ne pišem dalje neće bude lepo.što bi reko jedan naš sada uveliko bivši profesor beogr.med.fakulteta mom kolegi kada su se sreli u inostranstvu,znate kolega imali smo maler, vi gde ste završili med.fakultet ja gde sam predavao.

[Teja]

Negde sam pročitala da je srpski prosek izdavanja za zdravstvo oko 230 evra, dok je u Češkoj to oko 290 evra. Pa ipak je situacija neuporedivo normalnija u Češkoj. E sad kad se na ovu brojku doda novac koji u Srbiji ljudi daju da bi ever došli na spisak za operaciju, za carski rez, za "beslatni" epidural, sigurna sam da i prestižemo češki prosek.Nije tačno da je u Srbiji na delu koliko para toliko i muzike. Jednostavno, zdravstveni sistem je, kao i sve ostalo kod nas, potpuno izvan zakona (nema kazni za uzimanje takozvanog mita, za očigledne lekarske propuste, za posledice lekarskog nemara - ne pričam o lekarskim nenamernim greškama, toga svuda ima naravno). Kad pogledate one afere koje Blic objavljuje svakog dana, o državnim službenicima koji uzimaju milione za zakazivanje fiktivnih sastanaka, za dupilrane funkcije, o povećavanjima sopstvenih plata po deset puta, shvati se da Srbija nije toliko siromašna koliko pokradena. Zdravstvo je samo deo iste priče.

Ovo boldovano je mesecno, kvartalno i godisnje?Te cifre jednostavno ne znache nishta.U Srbiji se zdravstvo finansira na principu solidarnosti ( valjda ide i neka lova iz budzeta),a ovaj princip znachi da zaposleni finansiraju zdravstvo.U Srbiji je nezaposlenost velika, vishe od polastanovnistva su penzioneri ,socijalni slucajevi, ali i deca, tako da ima jako,jako malo priliva u kasu.Aparati su sve savrsheniji, skuplji, neplativi i neisplativi cak i za moju drzavu Nemacku, odrzavanjeje takodje jako skupocena stvar. Lekovi su zato skoro pa dzabe uporedjujuci ih sa cenama u Nemackojili Francuskoj. Zdravstvo je verovatno najbolnija tacka u svakoj drzavi. Da nije tako verovatno bi i USA imala savrshen zdravstven sistem. A nema ga. Sada novi predsednik hoce da uvedebarem za decu besplatne preglede i intervencije.Ne postoje nigde namerne lekarske greshke.Pa ni u Srbiji. Srpski lekari po strucnosti nisu ni boljini gori od italijanskih, grckih ,bugarskih ili danskih.Korupcija jeste strashna, ali su zato krivi pacijenti koji trpe, cute i dozvoljavaju da ih lekari ucenjuju.

[Frau Gabrijela]

Evo malo i iz bolesničkog ugla.

Pa jedno objašnjenje može biti da dobar deo kvalitetnog kadra ode a samo mali deo ostane i koji "uguše" prosečni i loši.Drugo je da ih ovde zabole za posao, otaljavaju ga i znaju da su bezbedni, jer malo koji doktor bude kažnjen zbog loše obavljenog posla, propusta i sl...Verovatno, malo jedno, malo dugo...

Stoji ovo što wall kaže, ali, kao i u svakoj temi, ne treba generalizovati.Srećom nisam imala potebu za medicinskom pomoći proteklih godina, ni ja ni meni bliske osobe, ali sve se nadoknadilo u poslednja tri meseca prošle godine i iskustva su različita čak i od odeljenja do odeljenja jednog istog medicinskog centra.Ostareli roditelj je preživeo infarkt početkom decembra i bio je dvadeset i nešto dana u bolnici. Za lekare, sestre i tehničare na koronarnom odeljenju imam samo . Izuzetno su profesionalni, dali su sve od sebe, ali i ljubazni i ljudski zainteresovani što je i njemu i nama mnogo značilo. Prvih sedam dana je bio u jedinici gde nema poseta, ali kad god smo zvali ili odlazili da mu nosimo neophodne stvari, dobili smo potebne informacije. Ko god se javio bio je predusretljivi, što je najvažnije, prenosili su mu sve poruke.Nikoga nismo poznavali niti nam je bilo ko nešto tražio.Potpuno drugačiji tretman imala sam kada sam se razbolela u oktobru. Lekarki opšte prakse nije palo na pamet da me pregleda, oslanjala se na ono što su mi dali na hitnoj jer sam prvo tamo dospela, tj. samo je produžila terapiju. Poslala me je da snimim abdomen rendgenom, pa je onda zahtevala da se vratim kod radiologa da on čita snimak, ona nije htela ni da baci pogled, a meni loše, bila sam tih dana stalno na infuziji. I to je ono što me je najviše izbacilo iz takta- očekivali su od mene tako bolesne, da hodam od lekara do lekara, da čekam satima kao da ne vide da me bolovi razdiru i da sam malaksala.Sve je rezultiralo time da sam bila opasno besna na sebe što nisam ostala kod kuće, odmorila se i odležala jer izgleda da mi je to bilo najpotrebnije.Na kraju sam se vratila u normalu, ali niko nije otkrio niti se potrudio da mi odgovori na pitanje šta je izazvalo boleščinu koja me je snašla.