Sinoć koncert pijanistinje (i harfistkinje) Nadje Dornik u Konaku kneginje Ljubice. Na repertoaru dela Skrjabina. Bilo je potpuno magično. Devojka je neverovatna.

Intervju: Svet pijanistkinje Nataše Penezić otkriva klasičnu muziku 20. veka u novom svetlu

https://buro247.rs/kultura/kultura-muzika/natasa-penezic-intervju/

Na ovogodišnji, treći festival Šare i šavovi bio sam potpuno zaboravio i bila je potrebna poruka od prijatelja da me podseti. Eto, takve su mi životne okolnosti da zaboravim na nastup ADNM, čije aktivnosti, kao i prethodno one samostalne njegovih članova, uobičajeno sa nestrpljenjem ičćekujem.

Prve dve večeri festivala, prvo posvećeno Rževskom (radionica Nataće Penezić) i drugo Katalin Ladik sam propustio i u bivši bioskop Balkan se zaputio tek na treće, završno veče.

Program je sačinjen od kompozicija domaćih autora, koji su ili članovi ADNM ili im bliski po senzibilitetu (eno spiska na linku gore), a koje su sve nastale u poslednje dve godine. ADNM je ove kompozicije izveo na klavijaturama u svojoj sada već standardnoj polukružnoj postavci, što je ovoga puta praćeno i sinhronizovanim video projekcijama.

No, izgleda da je nekada džaba i muzika, jer ovo je bio možda i najravniji i najmanje inventivan nastup ADNM za koji znam i nije pomoglo ni prisutvo ni moje plavooke pratilje, obučene kao za bečku operu, koju sam samo destak minuta pre koncerta sasvim slučajno susreo na ulici i koja je bila toliko fina da mi se pridruži.

Uzmite da je (najverovatnije) do mene .

Edited November 14, 2025Nov 14 by Ras

7 minutes ago, Ras said:

Na ovogodišnji, treći festival Šare i šavovi bio sam potpuno zaboravio i bila je potrebna poruka od prijatelja da me podseti. Eto, takve su mi životne okolnosti da zaboravim na nastup ADNM, čije aktivnosti, kao i prethodno one samostalne njegovih članova, uobičajeno sa nestrpljenjem ičćekujem.

Prve dve večeri festivala, prvo posvećeno Rževskom (radionica Nataće Penezić) i drugo Katalin Ladik sam propustio i u bivši bioskop Balkan se zaputio tek na treće, završno veče.

Program je sačinjen sve od kompozicija domaćih autora, koji su ili članovi ADNM ili im bliski po senzibilitetu (eno spiska na linku gore), a koje su sve nastale u poslednje dve godine. ADNM je ove kompozicije izveo na klavijaturama u svojoj sada već standardnoj polukružnoj postavci, što je ovoga puta praćeno i sinhronizovanim video projekcijama.

No, izgleda da je nekada džaba i muzika, jer ovo je bio možda i najravniji i najmanje inventivan nastup ADNM za koji znam i nije pomoglo ni prisutvo ni moje plavooke pratilje, obučene kao za bečku operu, koju sam samo destak minuta pre koncerta sasvim slučajno susreo na ulici i koja je bila toliko fina da mi se pridruži.

Uzmite da je (najverovatnije) do mene .

Planirao sam da dođem drugo veče na performans Katalin Ladik, ali sam se predugo zadržao na poslu i bio umoran.

Da, to je bila retka prilika da se vidi.

#neklas'ka

#neklasika #svisuisti #бигхенц

Mozda bilo al da se prisetimo mozartove genijalstine da zapamti celo delo nepoznatog autora

ADNM je u petak imao nastup u gvarnerijusu, u okviru konferencije '1991: pad komunizma i njegov uticaj na muziku i umetnost' u organizaciji FMK. poslednji put sam tamo bila pre nekoliko godina da čujem wichita vortex sutra, dok me još ranija sećanja vezuju za milonge koje su se u toj sali nekada održavale. usled ograničenja kamernog prostora i odsustva prave bine, publika i izvođači su u neposrednom kontaktu, što prirodno stvara intimnu atmosferu ali i omogućava da maltene svaki detalj interpretacije bude vidljiv i čujan. svirali su uglavnom dela sa jaba music i ovo nije op.1, preplićući meditativne patterns i energične stiches, uz sve ostale prateće elemente prepoznatljive za nastupe ovog kolektiva. hajlajt mi je naravno bila pojava nataše bogojević ko neke barokne kraljice monalizinog osmeha i naglašenog kolutanja očiju, dok su joj (plastični?) nokti napadno lupkali po dirkama (i zbog pomenute blizine nadglašavali zvuk električnog klavira, da sam u nekom trenutku pokrila uši od neprijatnosti). međutim, sve sam joj oprostila već u narednoj (njenoj) sonorities of patterns and stiches, kada je podivljala na kraju (učinilo mi se da je bilo i par udaraca laktom po dirkama)

pošto sam te večeri ispušila za knjigu tj. zbornik radova sa konf o minimalizmu, u subotu sam se ponovo uputila do parobroda, gde sam prethodnog dana slušala i resital duke bojadžieva za klavir i elektroniku. poput sunarodnika krste rodževskog, duke bojadžiev je lekar & muzičar, i obojica su cincari na stalnom radu u americi :) iako je njegov opus daleko bogatiji, bojadžieva prvenstveno prepoznajem po filmskoj muzici i nekim kolaboracijama, ali i po klavirskoj interpretaciji meni omiljene tradicionalne pesme "so maki sum se rodil(a)“. usput sam odslušala i par interesantnih izlaganja gruzijskih predavača, čija su iskustva iz post-sovjetske kulturne transformacije zvučala tako poznato.

na kraju, moja radoznalost je bila nagrađena još jednom (još boljom) knjigom

12 hours ago, klimt said: